Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 20 Avgust, 2009 | read_nums (395)

БИЈЕЉИНА, 20. АВГУСТА (СРНА) - Лидер Странке за БиХ Харис Силајџић био би најсрећнији да Србије уопште нема на карти свијета и није му стало до тога ко ће БиХ представљати у Србији, рекао је посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Славко Јовичић.

"То најбоље показује какав је његов однос према Србији, али и како странка коју он води и политичко Сарајево доживљавају Београд", истакао је Јовичић, коментаришући тврдње да ни новоименовани амбасадор БиХ у Србији Сеад Авдић неће добити зелено свјетло надлежних српских власти за дипломатски рад у Београду.

Јовичић је за "Фокус" рекао да никога не би требало да изненади "када би Силајџић за новог амбасадора предложио и Абу Хамзу", подсјетивши да је прије Авдића у игри био Бориша Арнаут, који, такође, није добио агреман због умијешаности у нелегалну натурализацију исламских ратника у БиХ.

Он је истакао да се ништа боље не може ни очекивати када дипломатију БиХ воде људи попут Силајџића и министра иностраних послова Свена Алкалаја.

Према Јовичићевим ријечима, Силајџић, предлажући кандидате за које унапријед зна да неће добити потребне агремане као амбасадори БиХ у Србији, показује колико је њему уопште стало до добрих односа с најближим сусједима.

Јовичић је навео да захваљујући Споразуму о специјалним и паралелним везама Република Српска и Србија из дана у дан јачају привредну, културну, спортску и сваку другу сарадњу и да за демократски изабране представнике власти српског народа нема границе на Дрини, а то је, сасвим сигурно, оно што смета Силајџићу.

"Он сам је прије неколико година изјавио да никада неће отићи у Београд. Неће, јер га тамо нико и не зове, а не зове га зато што он, његова странка и већи дио бошњачког политичког врха живе у прошлости, без намјере да погледају у будућност", додао је Јовичић.

Кандидат БиХ за амбасадора у Србији Сеад Авдић највјероватније неће добити агреман због ратне прошлости и улоге у страдању војника ЈНА у "Тузланској колони", а рок за давање агремана Авдићу истиче крајем мјесеца, напомиње "Фокус".

Мјесто амбасадора БиХ у Београду упражњена је више од двије године, а посљедњи дипломатски представник БиХ у Србији био је Томислав Леко.

__________________________
Autor sjovicicslavuj | 20 Avgust, 2009 | read_nums (356)

17.08.2009.

Bosnu i Hercegovinu potresa skandal zbog oduzimanja počasnog pasoša Bonu Voksu, lideru irskog benda „U2"! Nakon pisanja Pressa da bi Bono mogao da ostane bez bosanskog pasoša, koji mu je 1997. godine dodelio lično Alija Izetbegović zbog zasluga i lobiranja za „bošnjačku stvar", podigla se nezapamćena prašina na medijskoj sceni BiH

Ministar civilnih poslova i komunikacija BiH Sredoje Nović naglasio je da će Voksu, ukoliko se dokaže da mu je pasoš dodeljen na nezakonit način, ova putna isprava biti oduzeta.

Poslanik u Parlamentu BiH Slavko Jovičić naglašava da je sasvim logično da svima onima koji su na nezakonit način dobili bh. putne isprave one budu oduzete bez imalo emocija!

Bono Voks

- To što je Voks bio poznat kao simpatizer politike Alije Izetbegovića nije problem aktuelnih bh. vlasti, niti razlog da prema njemu budu velikodušnije. Problem je u tome što su u BiH pasoše dobili mnogi svetski probisveti, kriminalci i teroristi, pa je potrebno što pre pročešljati ovu oblast i rešiti se svih njih po kratkom postupku - kaže Jovičić.

Međutim, predsednik Bosanske stranke (BOOS) Mirnes Ajanović poručuje da će oduzimanje pasoša izazvati skandal koji će se BiH u lice vratiti kao bumerang.

- Svakoj normalnoj državi bila bi čast da zvezda poput Voksa poseduje njen pasoš, dok se kod nas od toga pravi cirkus. Ukoliko njemu na kraju ipak bude oduzeta putna isprava, uopšte me ne bi iznenadilo da u skorije vreme dobijemo sasvim drugačiji tretman međunarodne zajednice - kaže Ajanović.

Zamenik ministra civilnih poslova BiH Senad Šepić smatra da Bono taj pasoš neće ni koristiti.

- Oli Ren je nedavno uzeo pasoš Srbije. Mislite li da će on koristiti taj pasoš kada bude putovao? To je emotivni odnos ljudi koji neku zemlju po bilo kojoj osnovi zaduže. Isti je slučaj i sa Bonom Voksom - rekao je Šepić.

Bono Voks je nedavno izjavio da mu je bosanski pasoš najvrednija nagrada koju je ikad dobio, ali da nije „siguran da li ‘radi'". Pevač je putnu ispravu dobio na nezakonit način, pošto Zakon o bh. državljanstvu uopšte ne poznaje kategoriju „počasni pasoš„.

(R. J.)

Autor sjovicicslavuj | 19 Avgust, 2009 | read_nums (360)
D. M. | 19.08.2009 

Predlažući kandidate za koje unaprijed zna da neće dobiti potrebne agremane kao ambasadori BiH u Srbiji, Haris Silajdžić pokazuje koliko je njemu uopšte stalo do dobrih odnosa s najbližim susjedima.

Ovo je "Fokusu" rekao poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Slavko Jovičić, komentarišući tvrdnje da ni novoimenovani ambasador BiH u Srbiji, Sead Avdić, neće dobiti zeleno svjetlo nadležnih srpskih vlasti za diplomatski rad u Beogradu.

- Silajdžiću ne samo da nije stalo do toga ko će predstavljati BiH u Srbiji, već bi on bio najsrećniji da Srbije uopšte i nema na karti svijeta. To najbolje pokazuje kakav je njegov odnos prema Srbiji, ali i kako stranka koju on vodi i političko Sarajevo doživljavaju Beograd - istakao je Jovičić.

On je podsjetio da je prije Avdića u igri bio Boriša Arnaut, koji takođe nije dobio agreman, zbog umiješanosti u nelegalnu naturalizaciju islamskih ratnika u BiH. Prema Jovičićevim riječima, nikoga ne bi trebalo da iznenadi kada bi Silajdžić za novog ambasadora predložio i Abu Hamzu.

- Da mu Abu Hamza nije potrebniji u BiH, sigurno bi ga predložio za ambasadora - rekao je Jovičić i istakao da se ništa bolje ne može ni očekivati kada diplomatiju BiH vode ljudi poput Harisa Silajdžića i ministra spoljnih poslova, Svena Alkalaja.

Jovičić je kazao da zahvaljujući Sporazumu o specijalnim i paralelnim vezama Republika Srpska i Srbija iz dana u dan jačaju privrednu, kulturnu, sportsku i svaku drugu saradnju i da za demokratski izabrane predstavnike vlasti srpskog naroda nema granice na Drini, a to je, sasvim sigurno, ono što smeta Silajdžiću.

- On sam je prije nekoliko godina izjavio da nikada neće otići u Beograd. Neće, jer ga tamo niko i ne zove. A ne zove ga zato što on, njegova stranka i veći dio bošnjačkog političkog vrha žive u prošlosti, bez namjere da pogledaju u budućnost - dodao je Jovičić.

Fotelja ambasadora BiH u Beogardu upražnjena je već više od dvije godine, a posljednji diplomatski predstavnik BiH u Srbiji bio je Tomislav Leko.

Kandidat BiH za ambasadora u Srbiji, Sead Avdić, zbog ratne prošlosti i uloge u stradanju vojnika JNA u "Tuzlanskoj koloni", najvjerovatnije neće dobiti agreman.

Rok za davanje agremana Avdiću ističe krajem mjeseca.

Autor sjovicicslavuj | 16 Avgust, 2009 | read_nums (367)

Znam da nije pristojno baš ovako javno izjavljivati "ljubav" nekome ko i ne zna šta je ljubav. Međutim, svako pravilo ima izuzetak, pa je tako i u ovom slučaju.

 Da otvorim karte do kraja. Radi se o Sonji Biserko. "Slomila" mi je srce koje godinama kuca "samo zbog nje"? Mada sam bio u dilemi, a i sad sam - jesam li "izabrao pravu", a i oženjen sam! Istina, dvoumio sam se između njih nekoliko ili nekolicine... Nataše Kandić, Staše Zajović, Biljane Kovačević-Vučo (ih, ova s dva prezimena, ma ne dolazi u obzir, ni kao rezerva!), Sonje Liht i Borke Pavičević (ostarjele su i u mladost se vraćaju isključivo kroz mlaćenje prazne slame, pritom uzimajući pare od bjelosvjetskih tajkuna i raznih antisrpskih Soroša, probisvijeta i osvjedočenih ološa koji se utrkuju da finansiraju baš takve antisrpske tzv. NVO).

Tako Sonja, prenapućena od srpskomrzačkog vonja, htjela bi da svoje inicijative po BiH izgonja (ostvari)! Prvo sam pomislio da se radi o estradnoj zvijezdi koja se odvažila na solističku ljetnu turneju po BiH, jer sad je sezona kad se uzima lova! A, ona to zna, dokazano! No, nije ona naivna. Ovdje našu dragu Sonjicu narod (Bošnjaci), ali ne i narodi (Srbi) naprosto obožavaju. Gdje god se pojavi, ona svojom pojavom i elokvencijom plijeni pažnju znatiželjnih i, naravno, zbog te činjenice nastaje prava histerija njenih obožavalaca, jer zvijezda poput nje - nikad ne tamni?

Ali, gledajući iz mog mnogougla i iz srpske perspektive i srpskog naroda u Republici Srpskoj - potezi Sonje Biserko više su nego sramni. Umislila je dokona besposličarka, vidljivo je to, da je neki važan faktor, pa se iz Srbije otisnula na putešestvije po BiH i tako je stigla i u Mostar. Samo sam očekivao da će, onako hrabra i odvažna, napraviti "lastu" i da će se sa Starog mosta bućnuti u Neretvu. Ali, prevario sam se. Nema ona te kuraži, jer se prvo mora izvući iz blata u kojem se godinama nalazi, pa tek onda, onako pred mnogobrojnim kamerama, kao prava zvijezda, pokušati da umije svoje uprljano lice.

No, ima ona i previše lica, a o dvoličnostima da i ne govorim, i za umivanje bi joj bila potrebna vatrogasna cisterna vode, ako su kojim slučajem još ispravne, jer, koliko znam - mostarski vatrogasci su u štrajku!

Ima li alternativnog rješenja "biserčici"? Ima! Ipak će Srbi iz Republike Srpske, na kraju krajeva, biti zahvalni za pojavljivanje Sonje Biserko - bisera na medijskoj sceni, prvo u Srbiji, pa bogami i ovdje kod "njih" u BiH... Jer, izgleda da joj je posjeta Banjoj Luci, ipak, nedosanjani san, kao i Atifu Dudakoviću koji još u svojim košmarnim snovima umišlja kako slavodobitno ulazi u Banju Luku na krilima krvave ratne prošlosti.

Ali, da nije nje (Sonje) i njenih istomišljenica, ma mi Srbi, ovakvi kakvi smo, opet bi se, po našem starom običaju, uljuljkali i utopili u sivilo dosadnog života i sami bi se uvalili u učmalu baruštinu bh. stvarnosti. Ali, tu je Sonja da nas trzne iz letargije i da nam pomogne da se nikad ne opustimo, niti da se s njom u bilo kakve duele upustimo, jer naprosto - žena je samo jedna epizodna sjena reinkarnacije antisrpske zbilje, još od vremena Vuka Brankovića.

Baš nikada neću razumjeti one koji misle da sa Sonjom mogu praviti državu po svojoj volji. Bože mili, u kakvoj su zabludi oni koji tako misle. Ali, to je njihov problem. Sonja i Sonjina ženska antisrpska reprezentacija, na svu sreću, u srpskom narodu ne uživaju nijedan jedini procenat bilo kakvog ugleda, od cifre koja nije nebulozna - 000.000.000.000.000.000.000.001... Evo, iskren sam - zaista ne znam pročitati ovaj broj, ali znam da se Bošnjaci grdno varaju ako misle da su im glavni sagovornici ovakve minorne i apsolutno nebitne protuve.

Jedini sagovornici mogu im biti samo i isključivo Srbi i predstavnici srpskog naroda koji su legitimno izabrani na izborima i koje svesrdno podržava srpski narod iz Republike Srpske... Čekam samo da ovaj moj osvrt objave nekakve elektronske novine koje samo čitaju istomišljenici Sonje i Nataše, i, naravno, urednika Pere (babasere!) i, po svemu sudeći, šačica zabludjelih Bošnjaka, koji misle da im je to oaza i centrala stvaranja unitarističke BiH!? Ali, neka gube vrijeme, a i šta bi drugo radili...

Da zaključim.

Mi znamo svoj put! Bez nas - Srba iz Republike Srpske - nikada se više ništa neće moći promijeniti u BIH i zato - Sonja i razne-prazne sonjice, a i nekakav podmladak "sonjčića" - pih (mislim na ono - pih maca!)... ne miješaj(te) se u unutrašnje stvari moje zemlje!

Autor sjovicicslavuj | 14 Avgust, 2009 | read_nums (388)
PULS - kolumna

14.08.2009

Avgust je mjesec godišnjih odmora i to je tako od davnina. Osjeti se to na svakom koraku, a i golim okom se da primijetiti.

Prvo, po pravilu, svi gradovi u ove dane izgledaju skoro kao pusti. Stiče se utisak da je polovina stanovništva negdje na moru i da se zasluženo odmara. Neki se, bogami, cijelu godinu nisu ni umorili, jer gotovo da ništa nisu ni radili. I to je baš apsurdna situacija, svojstvena zemljama kao što je BiH. Zapravo, na morima svjetskih mondenskih ljetovališta odmaraju se oni koji u svom životu nikad ništa nisu ni radili!? Ali, baš oni, jedino, imaju para za skupe turneje i putešestvija po odmaralištima od Tunisa, Kipra, Kariba, a najviše je onih koji se zaustave na Jadranskom moru.

Federalci se uglavnom odlučuju za Hrvatsko primorje, dok Srbi iz Republike Srpske, kao po inerciji, još uvijek, pretežno, idu na crnogorski dio Jadranskog mora. Istina, ima mnogo i onih Srba koji su se na vrijeme i u svakojakoj "oskudici" skućili i vlasnici su vila, uglavnom, na crnogorskoj obali. Hrvati iz BiH, razumljivo, razmilili su se širom Dalmacije, dok Bošnjaka ima i tamo i onamo, ma svugdje, a ni Turska nije baš tako daleko?! Kako sada stvari stoje, još ove godine biće moguće ovako, jer je s komšijama još na snazi bezvizni režim.

A, dogodine, eh, čeka nas bezvezni režim. Pasoši...vize...devize - ako se kojim slučajem, bar malo, izvučemo iz ove stravične ekonomske krize!? Ostaće nam, ipak, ona Bregovićeva legendarna pjesma - "Putuj Selma" i niko više!

Vrlo često se zapitam - zašto je i priroda bila nepravedna prema nama u BiH, pa je tako naše čiste i zelene rijeke, recimo, Neretvu, okrenula u njihovo, komšijsko plavo Jadransko more, dok je nas ostavila u trajnom i beskonačnom sivilu!? Ali, šta je, tu je! Zapitam se ja, takođe, ko je onda ostao u vrelim gradovima RS i FBiH? Ostali su oni koji ionako cijelu godinu jedva sastavljaju kraj s krajem i koji se bore za biološko preživljavanje.

Međutim, u opustjelim gradovima stiče se utisak da je više od polovine prelijepih dama u blaženom stanju, dakle, u trudničkoj ljetnoj odori, i to je najljepša slika u ovim vrelim danima, koja se može vidjeti skoro na svakom šetalištu. Pogrešan bi bio zaključak da će se zbog takvih prelijepih kadrova enormno povećati natalitet. Nažalost, neće, jer zna se da trudnice ne idu na more. Ne godi im klima i prženje na plažama.

Ali, gdje u ove sparne i neradne dane ide BiH? Nije BiH trudna, ali jeste u drugom stanju. Jer, s BiH su u ljubavnoj vezi mnogobrojni stranci kojima nigdje na svijetu ne može biti bolje nego ovdje. Ovdje im je bolje, nego čak i u mjestima odakle dolaze u ovu zemlju. Razloga je više. Najvažniji je onaj materijalni, jer ovolika primanja ne mogu za deset godina rada ostvariti u svojoj državi, kao što to mogu samo za jednu godinu nerada u BiH.

Pokušavam da utvrdim ko je to od stranaca najviše "zaljubljen" u BiH i s kim je to BiH ostala u drugom stanju. Bogami, bez DNK analize to, izgleda, nije moguće utvrditi, jer BiH su, poznato je to, svi stranci (s)jebali onako kako su oni htjeli, a BiH nije mogla da se odbrani od njih, jer je ovakva jadna - bespomoćna. Ne znam, ali ponekad mi se čini da je na hiljade njih, tj. stranaca, imalo odnos s ovom zemljom. Ne mislim ja na seksualni odnos, već na to da su iz BiH odnosili i iznosili sva materijalna bogatstva i bjesomučno su, onako svojski se zalažući, pustošili ovu prirodno i privredno bogatu zemlju.

Auuu... nisam ja zaboravio ni domaće, ove naše haračlije, koji ništa manje nisu pustošili i harali ovu zemlju, ali malo je ovo prostora da i o njima koju prozborim. A, ako se baš radi o onim, dakle, intimnim stvarima, onda medicina kaže da kod normalnih trudnica trudnoća traje devet mjeseci, jedino kod trudne BiH, evo, ta trudnoća traje više od dvadeset godina.

Autor sjovicicslavuj | 12 Avgust, 2009 | read_nums (331)

D. MAJSTOROVIĆ | 12.08.2009 

Porodice poginulih boraca iz RS protive se imenovanju Sadika Ahmetovića za novog ministra bezbjednosti BiH, jer je kao predsjedavajući Zajedničke komisije za ljudska prava, prava djeteta, mlade, imigraciju, izbjeglice, azil i etiku parlamenta BiH favorizovao žrtve rata iz bošnjačkog naroda.

 - Porodice poginulih iz RS izražavaju bojazan da bi Ahmetović na poziciji ministra bezbjednosti BiH, koje je usko vezano za procesuiranje ratnih zločina, nastavio s takvim djelovanjem, čime bi direktno nanio štetu traženju nestalih Srba i procesuiranju zločina počinjenih nad srpskim narodom u proteklom ratu u BiH - rekao je Boro Peulić, potpredsjednik Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila RS.

On smatra da novi ministar bezbjednosti BiH mora jednako tretirati sve žrtve proteklog rata i raditi na procesuiranju odgovornih za počinjene ratne zločine prema svim narodima.

___________________________________

Prijedlogom SDA za nasljednika Tarika Sadovića nisu zadovoljni ni predstavnici Boračke organizacije RS.

- I ovim prijedlogom SDA je jasno pokazala svoje pravo lice i namjere, koje ima prema RS. Za njih će Srpska uvijek biti genocidna tvorevina, tako da će se, dok god bude u njihovoj moći, truditi da je ukinu i unište - zaključio je Pantelija Ćurguz, predsjednik BORS.

__________________________________________

Za poslanika SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, Slavka Jovičića, personalno rješenje i nije toliko važno, koliko činjenica da novi šef Ministarstva bezbjednosti BiH treba da bude svjestan da u parlamentu neće proći nijedno zakonsko rješenje, koje se kosi s ustavnim odredbama.

- Novi ministar, ko god on bio, treba da zna da više nema prenosa nadležnosti sa RS na nivo BiH, te da je prošlo vrijeme tvrdoglavog podmetanja zakona, koji naginju upravo tome. Takvi zakoni neće proći parlamentarnu proceduru i to bi, prvenstveno SDA, trebalo da bude jasno, tako da ne gube vrijeme na uzaludnim pokušajima rušenja Republike Srpske - zaključio je Jovičić.

___________________________________________

Sadik Ahmetović, sudeći po svemu, neće imati ni podršku SDS. Tako je najavio poslanik ove stranke Mirko Okolić, podsjetivši da su upravo oni još odavno tražili rekonstrukciju cjelokupnog Savjeta ministara BiH, u kojem, smatra on, mnogo šta ne funkcioniše kako treba.

Autor sjovicicslavuj | 12 Avgust, 2009 | read_nums (357)

 

САРАЈЕВО, 12. АВГУСТА /СРНА/ - Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић Славуј затражио је од надлежних институција да утврде ко је пуцао на храм Светог Николаја у Рељеву и да починиоци буду изведени пред лице правде, те да се једном прекине са тим.

Јовичић је рекао да данашњи напад на храм Светог Николаја у Рељеву показује да је поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић "био у праву када је рекао да је доста Срба остало у Сарајеву".

"Нараво, остала је шачица Срба, а за њега је и то превише", рекао је Јовичић Срни и додао да то "није никакав притисак с циљем етничког чишћења, јер је Сарајево етнички очишћено и то је завршена прича".

Он је нагласио да је остало мало Срба и то старијих који чувају своју традицију на вјековним огњиштима, јер је познато да је цијели тај простор био настањен Србима, а данас их ту нема.

Јовичић је подсјетио да Србе у Сарајеву стално узнемиравају и скрнаве православне светиње, што показује да и ти Срби што су остали живе у страху и једва чекају да оду, али на жалост немају гдје.

"Сарајево је изгубило тај мултиетнички карактер и напади на српске светиње само додатно отежавају ситуацију у БиХ", нагласио је Јовичић, који осуђује све овакве потезе.

Непознати починиоци пуцали су јутрос на храм Светог Николаја у сарајевском насељу Рељево и оштетили стакло изнад врата цркве и зид у њеној унутрашњости.

Парох рељевски Милорад Милинковић рекао је да су га јутрос у 2.45 часова пробудила два пуцња, вриска и звуци аутомобила који се удаљава.

Полиција је извршила увиђај и изузела једну чауру која је била на путу поред црквене порте.

Ово је већ пети инцидент који је у посљедњих годину дана пријављен полицији, а до сада су откривени виновници два.

Autor sjovicicslavuj | 11 Avgust, 2009 | read_nums (390)
 
 
 
 
 
 
 
Српски народ у БиХ никада неће признати независно Косово

10. 08. 2009.

 

САРАЈЕВО - Посланик СНСД у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић поручио је да све док и један једини Србин из Републике Српске буде у заједничким органима БиХ, а биће их онолико колико предвиђа Дејтонски устав, неће бити дата сагласност за независност Косова.

Српски народ у БиХ никада неће дати сагласност за признање једнострано проглашене независности јужне српске покрајине, рекао је Јовичић, истакавши да је поглавар исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић својим иступима током боравка на Косову јасно ставио до знања да му није ни на крај памети да престане неовлашћено да говори у име те државе.

Делегација Исламске заједнице БиХ, у којој је био и главни муфтија Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић, боравила је у јужној српској покрајини од 6. до 9. августа на позив Исламске заједнице Косова.

Форум Бошњака Косова, у чијем раду су учествовали Церић и Зукорлић, заложио се да БиХ призна косовску независност.

Бошњаци којих, како се процењује, на Косову има око 50.000, подржали су захтев косовског председника Фатмира Сејдиуа упућен врховном поглавару бошњачких муслимана да се његова исламска заједница, у свим муслиманским земљама у којима има утицаја, заложи за "признање Републике Косово".

Сагласивши се да је ово други пут да Церић у релатовно кратком року на територији Србије изговара благо речено непримерене речи, Јовичић је подсетио и на, како је рекао, "бесрамне лажи" изречене у његовом недавном интервјуу београдком НИН-у да је у "Сарајеву остало веома много Срба".

"За реис-ул-улему Церића и шачица Срба што је остала да живи у Сарајеву јесте вероватно веома много", рекао је Јовчић у интервјуу бањалучком "Фокусу".

Јовичић је указао да је Церић, и поред тога што је врховни поглавар Исламске заједнице у БиХ, ипак, највећи ауторитет и врховни политички бошњачки лидер, али, како је рекао, само у једном делу Федерације БиХ са чиме се он, очигледно је, никада неће задовољити.

"Његови апетити много су већи и они су свима нама добро познати", рекао је Јовичић.

[ Taњуг ]


 
Autor sjovicicslavuj | 11 Avgust, 2009 | read_nums (304)

 

 БАЊАЛУКА, 11. АВГУСТА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Славко Јовичић поручио је поглавару Исламске заједнице БиХ Мустафи Церићу и његовим истомишљеницима да треба да им буде јасно да српски народ никада неће дати сагласност за самосталност Косова и Метохије.

"Све док и један Србин из Републике Српске буде у заједничким органима БиХ, а биће их онолико колико предвиђа Дејтонски устав БиХ, поглавару Исламске заједнице у БиХ Мустафи Церићу и његовим истомишљеницима треба да буде јасно да сагласност за самосталност Косова и Метохије српски народ никада неће дати", изјавио је Јовичић.

Он је за "Фокус" рекао да је Церић, својим посљедњим јавним иступима током боравка на Косову, јасно ставио до знања "да му ни на крај памети није да престане неовлаштено да говори у име БиХ".

Према Јовичићевим ријечима, из сваке Церићеве изговорене ријечи може се закључити да је он, упркос томе што је врховни поглавар Исламске заједнице у БиХ, ипак највећи ауторитет и врховни политички бошњачки лидер, али само у једном дијелу Федерације БиХ, чиме се очигледно никада неће задовољити.

"Његови апетити много су већи и они су свима нама добро познати", додао је Јовичић.

Коментаришући чињеницу да Церић никада није добио никакво упозорење од међународне заједнице која дијели лекције српским и хрватским политичарима, вјерским вођама, невладином сектору, Јовичић је рекао да су за то најбољи примјери случај "Палић" и најава ОХР-а да ће наставити са притисцима на органе РС.

"Први замјеник високог представника у БиХ Рафи Грегоријан подсјећа да је храбра Есма Палић добила правну сатисфакцију на Уставном суду БиХ када је уважена њена апелација о несталом супругу. Ипак, Грегоријан или не зна, а много је вјероватније да неће да зна, и за одлуку Уставног Суда БиХ од 27. маја 2005. године којом сам и ја, као заступник породица несталих стотињак Срба у Сарајеву, добио правну сатисфакцију доношењем одлуке у нашу корист", навео је Јовичић.

Он напомиње да та одлука Уставног суда никада није извршена, иако је морала бити спроведена у року од 30 дана од доношења, "а то значи да власти ФБиХ још нису откриле ниједну локацију на којој се налазе посмртни остаци звјерски ликвидираних Срба у Сарајеву".

Јовичић је нагласио да ни Грегоријан, нити било ко други из међународне заједнице, никада неће рећи да ће ОХР вршити притисак на органе ФБиХ да спроведу одлуку Уставног Суда БиХ и да већ једном саопште истину о несталим Србима у Сарајеву.

"То Рафија не интересује, очигледно", сматра Јовичић.

Autor sjovicicslavuj | 10 Avgust, 2009 | read_nums (247)
D. MAJSTOROVIĆ | 10.08.2009

Sve dok i jedan jedini Srbin iz Republike Srpske bude u zajedničkim organima BiH, a biće ih onoliko koliko predviđa Dejtonski ustav BiH, poglavaru Islamske zajednice u BiH, Mustafi Ceriću, i njegovim istomišljenicima treba da bude jasno da saglasnost za samostalnost Kosova i Metohije srpski narod nikada neće dati.

Ovo je u intervjuu "Fokusu" rekao poslasnik SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Slavko Jovičić, te naglasio da je Cerić svojim posljednjim javnim istupima, tokom boravka na Kosmetu, jasno stavio do znanja da mu nije ni na kraj pameti da prestane neovlašteno da govori u ime BiH.

FOKUS: Ovo je drugi put u relativno kratkom vremenskom periodu da je reis Cerić, na teritoriji Srbije, izgovorio, blago rečeno, neprimjerene riječi?

JOVIČIĆ: Da, sjećamo se njegovih izjava prilikom posjete Raškoj oblasti, ali i besramnih laži iznesenih u intervjuu beogradskom "Ninu", kad je rekao da je u Sarajevu ostalo veoma mnogo Srba. Nema potrebe da reisa Cerića pitam šta za njega znači kad je rekao da je u Sarajevu ostalo veoma mnogo Srba, kad i sam znam odgovor na to pitanje. Za reisa Cerića i šačica Srba što je ostala da živi u Sarajevu jeste vjerovatno veoma mnogo.

FOKUS: Nešto ranije, na jednom skupu u Berlinu, zalagao se i za uvođenje šerijata u Ustav BiH. Čini se da njegovim egzibicijama nema kraja?

JOVIČIĆ: Šerijat propisuje pravila ponašanja muslimana u politici, društvu, ekonomiji, pravu... Zna to najbolje reis Cerić, pa je zato "načelno" poručio da šerijat nije državni ustav, ali je istovremeno svoje zagovaranje institucionalizovanja vjerskog koda ponašanja muslimana u najviši akt države - povezao sa stradanjem Bošnjaka.

FOKUS: Ipak, Cerić nikada nije dobio nikakvo upozorenje, ni od predstavnika međunarodne zajednice, koji, svjedoci smo, dijele lekcije srpskim i hrvatskim političarima, vjerskim vođama, nevladinom sektoru...

JOVIČIĆ: Naravno da nije. Treba li bolji primjer od sljedećeg - prvi zamjenik visokog predstavnika u BiH, Rafi Gregorijan, ovih dana na sva usta pozdravlja pronalazak posmrtnih ostataka pukovnika Avde Palića i obećava da će OHR nastaviti sa pritiscima na organe RS da Palićeve ubice izvede pred lice pravde. Gregorijan podsjeća da je hrabra gospođa Esma Palić dobila pravnu satisfakciju na Ustavnom sudu BiH, kad je uvažena njena apelacija o nestalom suprugu. Ipak, Gregorijan ili ne zna, a mnogo je vjerovatnije da neće da zna, i za odluku Ustavnog Suda BiH od 27. maja 2005. godine, kojom sam i ja, kao zastupnik porodica nestalih stotinak Srba u Sarajevu, dobio pravnu satisfakciju donošenjem odluke u našu korist.

FOKUS: Kakva je sudbina te odluke?

JOVIČIĆ: Nažalost, ta odluka Ustavnog suda BiH nikada nije izvršena, mada je morala biti sprovedena u roku od 30 dana od donošenja, a to znači da vlasti FBiH još nisu otkrile nijednu lokaciju na kojoj se nalaze posmrtni ostaci zvjerski likvidiranih Srba u Sarajevu. Gregorijan, niti bilo ko drugi iz međunarodne zajednice, nikada neće reći da će OHR vršiti pritisak na organe Federacije da sprovedu odluku Ustavnog Suda BiH i da već jednom saopšte istinu o nestalim Srbima u Sarajevu. To Rafija ne interesuje, očigledno.

Veliki apetiti Cerića

Iz svake izgovorene riječi reisa Mustafe Cerića može se zaključiti da je on, i pored toga što je vrhovni poglavar Islamske zajednice u BiH, ipak, i najveći autoritet i vrhovni politički bošnjački lider, ali, da naglasim, samo u jednom dijelu FBiH, čime se reis Mustafa Cerić, očigledno je, nikada neće zadovoljiti. Njegovi apetiti mnogo su veći i oni su svima nama dobro poznati, rekao je Slavko Jovičić.

Autor sjovicicslavuj | 9 Avgust, 2009 | read_nums (396)

 PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ 

Prošle godine, u novembru mjesecu, pisao sam kolumnu za dnevne novine “Fokus” o reisu Mustafi Ceriću. Nakon tog teksta, evo, opet mi je sam reis Cerić nametnuo temu.

Reis-ul-ulema Mustafa Cerić, poglavar IZ u BiH od 5. do 8. avgusta bio je u zvaničnoj posjeti srpskoj Pokrajini Kosovu i Metohiji i  tu ništa ne bi bilo sporno da samo jedna u nizu njegovih izjava duboko ne zadire u interese države Srbije, pa i u interese srpskog naroda u cjelini. Samo ako se uzme u obzir ono što je poznato - reis Cerić je imao niz protokolarnih susreta sa najvišim pokrajinskim zvaničnicima, kao i sa svojim kolegom – reisom koji stoluje na Kosovu i Metohiji.

Medjutim, reis Mustafa Cerić je  zvanično izjavio da je bio u posjeti “Republici Kosovo”!? Naravno da reis Cerić ima pravo na svoje mišljenje, ali on se skoro stalno pojavljuje u javnosti i putem medija, naravno njemu naklonjenih, govori sasvim neovlašteno čak i u ime BiH (!?!) i na taj način on odašilje vrlo opasne izjave i šalje još opasnije poruke.

Naime, reis Cerić treba da zna i da zapamti da BiH nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, jer za tako nešto trebala bi i saglasnost srpskih predstavnika u zajedničkim institucijama BiH. Da podvučem i naglasim – sve dok ijedan jedini Srbin iz Republike Srpske bude u zajedničkim organima BiH, a biće ih baš onoliko koliko predvidja Dejtonski Ustav BiH, reisu Ceriću i njegovim istomišljenicima treba da bude jasno da saglasnost za samostalnost Kosova i Metohije - Srbi iz Republike Srpske nikada neće dati! Zato je reisovo samoproglašenje “Republike Kosovo”, ponavljam – vrlo opasna stvar za medjunacionalnu, vjersku i svaku drugu toleranciju izmedju tri konstitutivna naroda u BiH (Srba, Bošnjaka i Hrvata, pa naravno i ostalih, ustavom priznatih nacionalnih manjina koje žive u BiH).

Prebogatoj svojoj biografiji reis Cerić je prije samo dva mjeseca dodao i mnoštvo drugih aktivnosti, pa je tako u intervjuu koji je dao vrlo uticajnom beogradskom nedjeljnika “NIN”,  najblaže rečeno, tamo izgovorio niz netačnosti i nevjerovatnih neistina.

Naime, reis Cerić u jednom dijelu intervjua kaže da je u Sarajevu "ostalo" jako mnogo Srba???

Uvijek su Cerićeve izjave bile dvosmislene i bez “prevodioca”, iako govorimo skoro istim jezikom, teško da ga mogu razumjeti. Mada nam se jezici različito zovu – moj Srpski jezik, a njegov Bosanski jezik, ipak sam uložio maksimalne napore da kako tako shvatim šta to Cerić, onako “umno” zbori? Znam šta radi i za šta se zalaže. No, neću da se bavim hipotetičkim spekulacijama, ali mogao bih sa sigurnošću ustvrditi da znam šta on u stvarnosti i misli?

Nema potrebe da reisa Cerića pitam – šta za njega znači kad je rekao da je u Sarajevu ostalo jako mnogo Srba, kad i sam znam odgovor na to pitanje. Za reisa Cerića je i šačica Srba što je ostala da živi u Sarajevu, vjerovatno jako mnogo! Za Cerića je mnogo i nekoliko hiljada preostalih sarajevskih Srba, u odnosu na predratni broj od preko 168.000, koliko nas je bilo u glavnom gradu BiH i to po posljednjem popisu koji je sproveden, sada već davne 1991. godine. Možda je reis Cerić mislio, ali po svojoj ustaljenoj praksi to nije i rekao, da je ostalo jako mnogo Srba na mnogobrojnim sarajevskim stratištima, dakle na nepoznatim lokacijama (pod zemljom, u jami Kazani, na sarajevskoj glavnoj deponiji smetljišta, duboko zatrpanih na desetinama metara dubine. Ako je na to mislio, onda je prvi puta rekao istinu! Ali, nije nam otkrio nijednu lokaciju izmještenih grobnica poubijanih sarajevskih Srba.

 Cerić nadalje zbori da je u Sarajevu većinsko bošnjačko stanovništvo!? Nije valjda? Kao da je nešto novo rekao? Pa, to je i vrapcima na grani poznato da danas u Sarajevu živi preko 90 odsto Bošnjaka, a ostalih desetak  procenata su: Srbi, Hrvati i ostale nacionalne manjine. U Sarajevu je i prije rata bilo većinsko bošnjačko (tada muslimansko) stanovništvo, jer se demografska struktura Sarajeva počela da mijenja u korist muslimana, još početkom sedamdesetih godina prošlog vijeka.Vrlo umni i nadasve “iskreni” Cerić nastavlja sa iznošenjem novih neistina. Doduše, on je upravu kad kaže da BiH nije islamska država, ali onda - svom ogromnom arsenalu nebuloza dodaje i sljedeću neistinu, jer sam sebe demantuje kad kaže da u BiH “živi muslimanska većina''!? Da. Radi se o ogromnoj većini bošnjačkog naroda u odnosu na broj preostalih Srba koji su ostali u Sarajevu. Ista je situacija i kad su u pitanju Hrvati.  Medjutim, to nije nadpolovična većina Bošnjaka u odnosu na ukupan broj stanovništva u BiH. Reis Cerić je, kao što rekoh, majstor po dvosmislenosti u svojim izjavama. Kad već vršimo prebrojavanje, evo, da onda kažem Ceriću da u BiH živi većina hrišćanskog stanovništva (pravoslavci i katolici).

 reis Mustafa Cerić u "političkoj" /civilnoj/ odori

U svojim retoričkim nebulozama, reis Cerić je ogorčen i na nobelovca Ivu Andrića, za kojeg kaže da je "odgovoran za utjelovljenje pogubnih stereotipa" u odnosu na bosanske muslimane. Cerić tako kaže da u Andrićevim djelima nema nijednog pozitivnog lika muslimana. Nesreća je reisa Cerića što nije bio savremenik slavnog književnika Ive Andrića, pa da, eto,  njega reisa, slavni nobelovac Andrić  opiše kao “pozitivnog lika”!?

Sigurno je da bi reis Cerić volio da svaki stanovnik Srbije, a pogotovo Bosne i Hercegovine, može dobiti po jedan primjerak “NIN-a” i da se, na taj način upozna sa njegovim epohalnim razmišljanjima i vizionarskim idejama. Ali, nažalost, tiraž “NIN-a” je ograničen i koliko čujem - svih onih pet (?!?) primjeraka koliko stiže u Federaciju BiH se odmah rasproda još u prijepodnevnim satima, dakle čim se “NIN” pojavi na kioscima.

Sve to reis Cerić zna  i zato je skoknuo malo i do Berlina i tamo je zborio još strašnije stvari. Naime, obračajući se prisutnima, reis se otvoreno zalagao da šerijat bude sastavni dio Ustava BiH??? Tako vrli reis veli u Berlinu da je “šerijat za muslimana moralni kod koji ga podstiče da čini dobro i da se kloni zla i da šerijat treba institucionalizovati kao dio prava muslimana”. To po Ceriću nije u suprotnosti sa državnim ustavom. "Nije toliko važno kako ćemo zvati ustav", kaže Cerić i dodaje da je "važno da taj ustav garantuje, štiti i razvija vrijednosti bez kojih nema zajedničkog života među ljudima i narodima". A, i sama tema predavanja reisa - "Šerijat i muslimanski društveni dogovor u Evropi" – je njegovom voljom nametnuta i institucionalizovana.

reis Mustafa Cerić govori na predavanju u Berlinu

Sama i površna definicija šerijata se odnosi na skup pravila, odredbi, učenja i vrijednosti koja upravljaju život muslimana u ličnom i društvenom životu čije je izvorište u svetoj knjizi muslimana Kur'anu. Šerijat propisuje i pravila ponašanja muslimana u politici, društvu, ekonomiji, pravu... 

Zna to najbolje reis Cerić, pa je zato "načelno" poručio da šerijat nije državni ustav, ali istovremeno svoje zagovaranje “institucionalizovanja vjerskog koda ponašanja muslimana u najviši akt države” - povezao je sa stradanjem Bošnjaka, za koje je ustvrdio da su svi Bošnjaci koji su stradali u prethodnom ratu, bili žrtve genocida u Bosni i Hercegovini.

Ovo je kontinuitet promišljanja poglavara Islamske zajednice u BiH koji je i ranije imao bezbroj avanturističkih izleta u samo njemu znani virtuelni svijet, uredjen i modifikovan po uzusima islama, onako kako ga on lično poima i vrednuje.

Naime, opšte poznato je da reis Cerić uživa da nastupa pred publikom, pa je tako prije nekoliko mjeseci bio glavni akter, na svu sreću, izbjegnutih medjusobnih muslimansko muslimanskih sukoba u Raškoj oblasti. Samo zahvaljujući profesionalnoj i efikasnoj akciji  jakih snaga Srbijanske žandarmerije spriječeno je krvoproliće izmedju dvije žestoko  suprostavljene struje unutar Islamske vjerske zajednice u Srbiji. Nakon te posjete i ekskurzije, reis Cerić je optužio Srbiju da vrši diskriminaciju muslimana, iako nijednim primjerom to nije mogao ilustrovati, niti dokazati. Na kraju krajeva, sasvim je vidljivo, da reis Cerić ne odustaje od svoje mantre na već prepoznatljivoj matrici svog političkog i liderskog djelovanja.

MUSTAFA CERIĆ, reis 

Ništa novo i ništa neočekivano ne saopštava poglavar Islamske zajednice što već ne ponavlja godinama. Ta reisova priča traje predugo i, nažalost, ne nazire se njen normalan završetak! Ostaće upamćena njegova igra riječi, ali sa jasnim ciljem . “Nisu svi Bosanci Bošnjaci, ali su svi Bošnjaci Bosanci i zato što su svi Srbi i Hrvati Bosanci (???), a ne obrnuto. To ne znači da se Srbima i Hrvatima negira njihova etnička, kulturna i svaka druga pripadnost. Ali, zajednička nam je državna, bosanska (???) nacionalnost, odnosno državni bosanski identitet", zaključuje Cerić.

Iz svake izgovorene riječi reisa Cerića može da se zaključi da je on, i pored toga što je vrhovni poglavar Islamske zajednice u BiH, ipak i najveći autoritet i vrhovni politički bošnjački lider, ali, da naglasim, samo u jednom dijelu FBiH, čime se reis Mustafa Cerić, očigledno je, nikada neće zadovoljiti. Njegovi apetiti mnogo su veći i oni su svima nama dobro poznati!

Autor sjovicicslavuj | 5 Avgust, 2009 | read_nums (310)

B. K. | 05.08.2009 

Vlada RS, povodom potvrđivanja identifikacije posmrtnih ostataka pukovnika Avde Palića, najžešće osuđuje višegodišnje pritiske kojima je Republika Srpska bila izložena zato što nije mogla da pronađe posmrtne ostatke pukovnika Palića, a koji su ekshumirani još 2001. godine

- Vlada Srpske, očigledno, uzaludno je činila maksimalne napore da ispoštuje Odluku Doma za ljudska prava pri Ustavnom sudu BiH, podnosila je intenzivne pritiske od Kancelarije OHR, stranih ambasadora, političara i cjelokupne javnosti iz Federacije BiH, iako su skeletni ostaci pukovnika Avde Palića bili dostupni Komisiji za nestala lica Federacije BiH još prije osam godina - navodi se u jučerašnjem saopštenju Vlade RS.

U njemu se ističe da je Vlada RS, 21. januara 2006. godine, formirala Komisiju za istraživanje sudbine pukovnika Palića, utrošila više stotina hiljada maraka i angažovala brojne institucije kako bi se pronašli posmrtni ostaci pukovnika Palića, te da je očigledno da je Vlada RS ulagala ogromne napore da pronađe ono što je već bilo dostupno organima Federacije BiH.

Vlada RS, kako je saopšteno, očekuje izvinjenje Kancelarije OHR i drugih institucija i organizacija koje su vršile neprekidne pritiske da se pronađu posmrtni ostaci pukovnika Palića, iako oni nisu bili dostupni Vladi RS. 

- Nameće se pitanje ko je imao interes da se posmrtni ostaci pukovnika Palića kriju od javnosti, iako su DNK uzorci njegove porodice bili poznati Komisiji za nestala lica Federacije BiH, a kasnije i Institutu za nestala lica BiH - pitaju se u Vladi Srpske.

Slavko Jovičić, poslanik SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, kaže da je dobro što je pronađeno tijelo Avde Palića, ali da je indikativno da su međunarodna zajednica i nadležne institucije učinile mnogo više na ovom slučaju nego na drugim.

- Dobro je što je pronađeno Palićevo tijelo, ali šta ćemo sa još 10.000 nestalih, da li će njihove porodice ikada saznati istinu o njihovom stradanju - zapitao je Jovičić i istakao da treba postaviti pitanje zašto se čekalo osam godina na DNK nalaz ako je tijelo ekshumirano 2001. godine.

On je izrazio sumnju da se namjerno čekalo na objavljivanje DNK nalaza kako bi se vršio pritisak na institucije RS i ucjenjivao srpski narod.

Dragi Milošević, predsjednik Komisije Vlade RS za utvrđivanje sudbine pukovnika Avde Palića, rekao je da je Komisija uložila maksimalne napore kako bi pronašla tijelo Palića, ali da je sada otkrivena činjenica da su tražili nešto što objektivno nisu mogli pronaći.

- Odgovor na pitanje ko bi trebalo da snosi odgovornost za višegodišnje političke pritiske na RS zbog slučaja ''Palić'', treba potražiti u Institutu za nestala lica BiH - smatra Milošević.

Goran Krčmar, rukovodilac Operativnog tima za traženje nestalih lica RS, smatra da identifikacija Palića pokazuje da je opravdan zahtjev za uspostavljanjem DNK laboratorije RS, koja bi radila u okviru Zavoda za sudsku medicinu RS.

- Kao građanin Srpske i osoba koja se dugo bavi traženjem nestalih lica u BiH pitam se zašto je bilo potrebno osam godina da se odredi identitet Palića, ako je njegova porodica, koja je sve vrijeme intenzivno tražila svog oca i muža, uredno dala krv za DNK analizu - zapitao se Slobodan Škrba, član Operativnog tima za traženje nestalih lica RS.

Laboratorija za DNK analizu Međunarodne komisije za nestala lica dostavila je Institutu za nestala lica BiH DNK izvještaj koji potvrđuje da se među ekshumiranim 2001. godine u masovnoj grobnici na lokalitetu Gajevi u selu Vragolovi, opština Rogatica, nalaze posmrtni ostaci pukovnika nekadašnje Armije RBiH i ratnog komandanta Žepe, Avde Palića.

 Mrtvačnica u Visokom krije mnoge tajne

Nedeljko Mitrović, predsjednik Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila RS, smatra da je konačna identifikacija tijela pukovnika Palića najbolji dokaz kako bošnjački politički vrh preko OHR, sudova i tužilaštava manipuliše žrtvama rata da bi izvršili politički pritisak na RS.

- Mislim da je krajnje vrijeme da neko za to snosi odgovornost, prije svega član Kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH Amor Mašović - rekao je Mitrović, koji je pozvao Savjet ministara BiH da hitno formira nezavisnu komisiju koja bi pregledala i zapečatila mrtvačnicu u Visokom, jer postoje osnove sumnje da taj objekat krije mnoge tajne i da se u njemu nalazi dosta neidentifikovanih tijela poginulih pripadnika Vojske RS i civila.

Autor sjovicicslavuj | 5 Avgust, 2009 | read_nums (280)

 

САРАЈЕВО, 5. АВГУСТА (СРНА) - Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић изјавио је да је добро што је пронађено тијело Авде Палића, али да је индикативно да су међународна заједница и надлежне институције учиниле много више на овом, него на другим случајевима.

"Добро је што је пронађено Палићево тијело, али шта ћемо са још 10 000 несталих, да ли ће њихове породице икада сазнати истину о њиховом страдању", рекао је Јовичић Срни и истакао да треба поставити питање зашто се чекало осам година на ДНК налаз, ако је тијело ексхумирано 2001. године.

Јовичић је рекао да не може да спекулише о томе да ли се намјерно чекало на објављивање ДНК налаза да би се вршио притисак на институције РС и да се уцјењује српски народ.

Он је нагласио да се увијек залагао да сви нестали буду пронађени, без обзира које су нације и вјероисповијести, и да њихове породице сазнају истину, али да све показује да БиХ функционише само од случаја до случаја и да се ради селективно и пристрасно.

"Овај случај показује да у БиХ нема никаквих могућности за било какав напредак док се не разјасне судбине људи који су нестали, али је несхватљиво да се 17 година након завршетка рата потражује још више од 10 000 несталих", рекао је Јовичић и додао да је несхватљиво да у Сарајеву није пронађено још ни једно нестало лице.

Према његовим ријечима, Срби ће чекати још сто година и неће добити никакве налазе, јер за њих нема ДНК налаза.

Палићеви посмртни остаци, који су се налазили у мртвачници у Високом, идентификовани су, а његово тијело је ексхумирано из масовне гробнице у новембру 2001. године у Враголовима код Рогатице.

Лабораторија за ДНК-а анализу Међународне комисије за нестала лица доставила је Институту за нестала лица БиХ ДНК извјештај који потврђује да се међу ексхумираним 2001. године у масовној гробници на локалитету Гајеви у селу Враголови, општина Рогатица, налазе посмртни остаци пуковника некадашње Армије БиХ и ратног команданта Жепе Авде Палића.

Autor sjovicicslavuj | 4 Avgust, 2009 | read_nums (330)

SARAJEVO, 04.08.2009.

Poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH Slavko Jovičić podneo krivične prijave zbog nestanka originala dva najvažnija međunarodna sporazuma za BiH
                                          Slavko Jovičić

BiH NEMA NI USTAVA... Slavko Jovičić Slavuj

Poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH Slavko Jovičić Slavuj podneo je juče Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) i Tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv NN lica u Predsedništvu BiH koja su odgovorna za krađu originalnog primerka Dejtonskog mirovnog sporazuma.
 ______________________________________________________________
BUHA: NE ZNAM GDE SU ORIGINALI!
Nekadašnji ministar spoljnih poslova RS i član dejtonske delegacija RS Aleksa Buha kaže da zna da je po jedan primerak Dejtonskog mirovnog sporazuma bio kod bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića i kod nekadašnjeg predsednika NS RS Momčila Krajišnika. Međutim, Buha tvrdi da mu dalja sudbina tih dokumenata nije poznata.
- Jedan primerak sigurno postoji u Beogradu, a znam da je originalni Dejtonski sporazum dobio i Alija Izetbegović. Ja zaista ne znam gde su ti dokumenti. To treba da pitate nadležne u institucijama BiH - kaže Buha.
________________________________________________________
Jovičić je podneo i krivičnu prijavu protiv ministra spoljnih poslova BiH Svena Alkalaja, koga smatra odgovornim za nestanak originalnog teksta Srednjeevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA).
Poslanik SNSD-a kaže da se na ovaj korak odlučio jer je neverovatno da se godinu i po pošto je član Predsedništva BiH Željko Komšić zvanično priznao da je original Dejtonskog sporazuma nestao, nijedna nadležna institucija nije pozabavila tim pitanjem, niti je povela bilo kakvu istragu o tome.

Neko mora da odgovara

- Aneks 4. Dejtonskog mirovnog sporazuma je Ustav BiH i prosto je neshvatljivo da niko ne odgovara zato što je nestao Ustav kao najvažniji akt u ovoj zemlji. Dejtonskim sporazumom su definisani unutrašnji odnosi u BiH nakon ratne kataklizme koja je pogodila sve ovdašnje narode.
Opravdano se postavlja pitanje da li može da funkcioniše zemlja u kojoj najvažniji akti na volšeban i misteriozan način nestane, a da niko za to ne snosi odgovornost, niti nadležne institucije čine bilo šta da pronađu kradljivce - kaže Jovičić.

On dodaje da je protiv šefa diplomatije Svena Alkalaja podneo krivičnu prijavu, jer upravo njega smatra najodgovornijim za nestanak originala CEFTA sporazuma iz Ministarstva spoljnih poslova.

- Ukrali su nam najvažniji pravni akt i jedan tako ozbiljan dokument kao što je CEFTA, a političari raspravljaju o tome da li će se legalizovati istopolni brakovi. To najbolje pokazuje da živimo u potpuno izvraćenoj zemlji. To je nedopustivo i neko mora da ogovara za to - kaže Jovičić.

U sarajevskom kantonalnom tužilaštvu Pressu RS je potvrđeno da je član Predsedništva BiH Željko Komšić u februaru prošle godine prijavio nestanak originalne verzije Dejtonskog sporazuma. Oni, međutim, nisu mogli da nam kažu u kojoj fazi je istraga.

dejtonski sporazum

- Tužilac koji vodi ovaj predmet je na godišnjem odmoru - kratko nam je rečeno u Kantonalnomn tužilaštvu u Sarajevu.
Dokument namerno zaturen

Što je najgore, institucije BiH ne mogu da pronađu ni tekst Srednjeevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), iako je taj sporazum potpisan pre nepune tri godine (19. septembra 2006. godine). Analitičari smatraju da je reč o dva nezapamćena skandala, koji epilog moraju da dobiju na sudu.
_________________________________________________________________
fakti
 *  Dejtonski mirovni sporazum potpisan je 21. novembra 1995. godine u američkoj vazduhoplovnoj bazi „Rajt Peterson" u Dejtonu
 *  Dejtonski sporazum je zvanično verifikovan 14. decembra u Parizu
 *  Svi potpisnici sporazuma dobili su po jednu originalnu verziju Dejtonskog mirovnog sporazuma na engleskom jeziku
n Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić u februaru prošle godine priznao je da u BiH ne postoji originalna verzija ovog dokumenta
___________________________________________________________________
Politički analitičar Gostimir Popović podržava Jovičićev potez i kaže da slučaj „Dejton" na najbolji način govori o neozbiljnosti, neodgovornosti, pa i mešetarenju u zajedničkim institucijama BiH.

- Originalni Dejton mora da bude negde, ali je pitanje kome odgovara da on i dalje bude zaturen i da ga tumači kako ko hoće. Tim pitanjem hitno moraju da se pozabave nadležne institucije i to treba isterati na čistinu da se zaustave manipulacije.

Kada je reč o Alkalaju, odavno je jasno da on radi sve osim onoga što mu je u opisu posla. Njega je predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić odavno trebalo da smeni zbog štete koju je naneo BiH - kaže Popović.
Dugogodišnji obaveštajac i nekadašnji načelnik Državne bezbednosti RS Predrag Ćeranić kaže da nestanak originalnog Dejtonskog sporazuma predstavlja neverovatan bezbednosni propust. Međutim, on ističe da je mnogo važnije da se zaustavi antidejtonsko delovanje u BiH.

- Svakako da je nestanak tog dokumenta skandal sam po sebi, ali sadržaj Dejtonskog sporazuma je poznat široj javnosti i bilo bi mnogo svrsishodnije da se SIPA i Tužilaštvo BiH pozabave onima koji ga krše. Deklaracija SDA sa poslednjeg Kongresa ove stranke je potpuno antidejtonska, a da i ne govorim o ratno-huškačkoj retorici vodećih bošnjačkih političara i njihovim izjavama da može da dođe do rata ako se ne promeni ustav. Oni stvaraju atmosferu straha i međunacionalne netrpeljivosti, koja neodoljivo podseća na početak devedesetih. To treba sprečiti i sankcionisati - kaže Ćeranić.

Autor sjovicicslavuj | 4 Avgust, 2009 | read_nums (271)

Datum: 04.08.2009
Autor: N. Krsman

SARAJEVO - Nedavno je ukraden službeni automobil Ministarstva inostranih poslova BiH, koji je bio na raspolaganju Harisu Lukovcu, pomoćniku ministra za opšte poslove, potvrđeno je juče "Nezavisnim" u ovom ministarstvu.

Opet ukraden službeni automobil MIP-a

Kako smo saznali, ukraden je golf 5, koji je kupljen 2005. godine i vlasništvo je MIP-a BiH. Lukovac je juče potvrdio "Nezavisnim" da je auto koji on koristi ukraden, ali zbog istrage koja je u toku nije želio da komentariše i da iznosi detalje u vezi s ovom krađom.

Zaposlenici MIP-a sjećaju se da Lukovcu nije prvi put da mu se desi ovaj nemili događaj, jer mu je službeni automobil ukraden i 2000. godine.

Kako se koriste i čuvaju službeni automobili ilustruje i prošlomjesečna saobraćajna nezgoda kod Mostara, kada je vozač iz Kabineta člana Predsjedništva BiH Harisa Silajdžića u pijanom stanju slupao službenog audija. Iz Silajdžićevog kabineta nikada nije potvrđeno da li je vozač išao službeno ili privatno u Neum, a u osiguravajaućoj kući "Lido osiguranje" potvrđeno je da se odštetu ne isplaćuju u slučaju da je vozač bio pijan.

U Sekretarijatu Predsjedništva BiH juče je rečeno da nikada nisu dobili izvještaj MUP-a Herecgovačko-neretvanskog kantona (HNK) zbog čega nisu preduzete mjere niti protiv vozača niti je odlučeno kako će biti nadoknađena šteta. Objasnili su da će, tek kada stigne ovaj izvještaj, biti formirana komisija, a onda će biti određene disciplinske mjere.

Slavko Jovičić Slavuj, poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu parlamenta BiH, još prije dvije godine tražio je izvještaj o tome ko ima pravo na službene automobile i koliki se troškovi prave zbog toga. Tada mu je odgovoreno da od oko 900 autombila nije upotrebljivo njih 40, a Jovičić je predlagao da se starija vozila prodaju na licitaciji.

U Službi za zajedničke poslove bh. institucija nismo mogli saznati šta se dešavalo sa starim vozilima nakon što su kupovana nova, jer je svaka institucija nadležna za automobile koje koriste.

Dragan Savić, direktor ove službe, ranije je potvrdio da oni imaju nadzor samo nad vozilima koje sami koriste za nabavke i druge svrhe, a da već nekoliko mjeseci čekaju usvajanje urađenog pravilnika o korištenju službenih automobila za sve bh. institucije.

Autor sjovicicslavuj | 3 Avgust, 2009 | read_nums (308)

 

                            Fašistima ne prijeti zabrana

 

 01.08.2009
 
 


U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovarano je o tome da li treba zabraniti fašističke organizacije u BiH. Sagovornici su bili Edin Ramić, predsjednik kluba Bošnjaka u Vijeću naroda RS, i Slavko Jovičić, poslanik Parlamenta BiH iz RS.
 
Bilo je riječi o tome zašto u Parlamentu BiH ne može da prođe zakon o zabrani fašitičkih organizacija, da li je uslov za donošenje takvog zakona da sud utvrdi koje su organizacije fašističke, zašto policija RS nije reagovala kada su profaštičke organizacije iz Srbije divljale u Srebrenici, zašto ulice u gradovima BiH nose imena istraknutih predstavnika četničkog i ustaškog pokreta, kao i o tome koliko nesmetano djelovanje fašističkih organizacija utiče na povratak izbjeglica.

 

Omer Karabeg: Gospodine Ramiću, nedavno je Klub delegata bošnjačkog naroda zatražio od Ureda visokog predstavnika da zabrani sve fašističke organizacije u Bosni i Hercegovini. Zašto ste se odlučili na taj korak?

Edin Ramić: To je bila inicijativa sa sastanka predstavnika bošnjačkog naroda u Republici Srpskoj. Povod je bilo nedavno divljanje nacionalista u Bratuncu i Srebrenici. Obratili smo se visokom predstavniku zbog toga što u Parlamentu Bosne i Hercegovine ne postoji politička volja da se donese jedan takav zakon.

Slavko Jovičić: Prošle godine, kada se o tome raspravljalo u Parlamentu, ja sam rekao, a i dalje tako mislim, da prvo Sud mora donijeti odluku koje su to fašističke organizacije da bismo mi onda mogli zakonski da djelujemo. Ako je Ministarstvo pravde dozvolilo registraciju tim organizacijama, kako mi onda možemo da ih zabranimo. Ja, kao legalista, priznajem samo presude i odluke Suda Bosne i Hercegovine.

Omer Karabeg: Gospodine Ramiću, da li se zna koje su to fašističke organizacije u Bosni i Hercegovini?

Edin Ramić: Puno toga se u Bosni i Hercegovini zna samo se zbog složenog sistema i načina na koji je ustrojena Bosna i Hercegovina uvijek nađe način da se izbjegne donošenje zakona koji su neophodni. Građani na to reaguju. Evo, ovih dana jedna nevladina organizacija iz Tuzle, Front, prikuplja potpise za peticiju koju će uputiti Parlamentu Bosne i Hercegovine i u kojoj se zahtijeva da se zabrani rad Ravnogorskog četničkog
pokreta. Ta peticija će preko američke ambasade biti upućena i predsjedniku SAD s obzirom da je ta organizacija na crnoj listi SAD i označena je kao teroristička.

Četnici, ustaše i Handžar divizija

 Slavko Jovičić: Ja sam protiv bilo kakvih provokacija uperenih protiv drugog naroda. U ovoj našoj složenoj situaciji svaki incident, svaki eksces izaziva gnjev i ogorčenje kod drugog naroda. I onda idemo u jedno vrzino kolo iz kojeg nema izlaska, a ja želim da ova zemlja ide naprijed. Slažem se potpuno sa gospodinom Ramićem da se mi moramo suočiti sa prošlošću i izvesti sve odgovorne pred sud. Ja nikada neću stati iza nekog Srbina koji je počinio zločin. Ali ja moram da kažem da je srpski narod nezadovoljan radom pravosudnih institucija Bosne i Hercegovine. Evo, danima se vrte snimci generala Dudakovića kako izdaje naredbu za strijeljanje, pa ništa. Naravno da to izaziva reakcije pripadnika srpskog naroda i onda oni kažu - Sud Bosne i Hercegovine samo osuđuje Srbe. Opšte je poznato da su Srbi Bosne i Hercegovine osuđeni na 1.118, Hrvati na 146, a Bošnjaci na 86. godina zatvora. Ja želim da dam doprinos pomirenju i uspostavljanju povjerenja. Zato sam i išao u Srebrenicu, u Memorijalni centar, da pružim ruku povjerenja i pomirenja, ali ta ruka nije s druge strane prihvaćena. Predlagao sam i da se formira mješovita parlamentarna delegacija u kojoj će biti i Srbi, i Bošnjaci, i Hrvati, pa da 11. jula odemo u Srebrenicu i položimo vijenac, pa onda u Sijerkovac gdje su stradali Srbi, pa onda tamo gdje su stradali Hrvati, ali to nije bilo prihvaćeno. Ako forsiramo samo svoju istinu, nikada nećemo doći do rješenja, niti ćemo raščistiti ratnu prošlost.

Slavko Jovičić: Gospodin Ramić je pomenuo Ravnogorski četnički pokret. Postoje i organizacija za koje pripadnici drugih naroda kažu da bi im trebalo zabraniti rad. Ali, ja ne želim da licitiram. Rekao sam, bez presude Suda ne možemo tražiti zabranu, bez obzira što neko misli da je ova ili ona organizacija fašistička. Ja neću da kontriram gospodinu Ramiću, pa da kažem da su fašističke organizacije i ustaški pokret, pa i Handžar divizija. No, jedino mjerodavno je mišljenje Suda i Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine.

Edin Ramić: Ukoliko ne želite doći do rješenja, onda ćete tražiti neke komplicirane procedure kao što je zahtjev da Sud Bosne i Hercegovine utvrdi koje su to fašističke organizacije. Onda bi se vjerovatno postavilo pitanje i nadležnosti tog suda i tako dalje. Mislim da bi za početak bilo dobro da predstavnici sva tri naroda identifikuju fašističke organizacije u svojim redovima i da se onda na osnovu toga povede rasprava o njihovoj zabrani. Ja se slažem sa kolegom Jovičićem da pored Ravnogorskog četničkog pokreta postoje i druge organizacije tog tipa, recimo, Kroacija Libertas je jedna od organizacija koje djeluju profašistički. Nisam vidio da postoji organizacija koja se poziva na Handžar diviziju, ne vidim da postoji ni ustaški pokret osim onoga što se može vidjeti na Tomsonovim koncertima, ali Kroacija Libertas i Ravnogorski četnički pokret su u svakom slučaju najupečatljivije kao fašističke organizacije.

Omer Karabeg: Gospodine Jovičiću, da li se slažete s ovim da svaki narod treba da identifikuje fašističke organizacije u svojoj vlastitoj sredini?

Slavko Jovičić: Ako je Ministarstvo pravde dozvolilo registraciju i slobodno djelovanje tim organizacijama, odakle bilo kojem političaru pravo da političkom odlukom ili nekim aktom zabrani njihov rad? Ja neću da pominjem nijednu organizaciju, ali sigurno znam da nijedna od njih ne misli dobro Bosni i Hercegovini. A što se tiče SAD, podsjetio bih da je Predsjednik SAD dodijelio orden Draži Mihajloviću kao čovjeku koji je zaštitio američke pilote u Drugom svjetskom ratu. Pa, ako je Draža Mihajlović nosilac jednog od najviših ordena SAD, ne može ni Amerika sebe dovoditi u kontradikciju, pa reći - danas je ovako, sutra onako. Uostalom, ja nisam za to da se ovdje miješa bilo ko iz međunarodne zajednice. Mi se moramo dogovoriti, ali rješenje se ne može naći ako jedna strana traži da se zabrani nešto što druge dvije strane ne podržavaju.

Ako je Ministarstvo pravde dozvolilo registraciju i slobodno djelovanje tim organizacijama, odakle bilo kojem političaru pravo da političkom odlukom ili nekim aktom zabrani njihov rad.
 
Edin Ramić: Mi u Bosni i Hercegovini nismo raščistili neke stvari sami sa sobom, nismo se suočili s onim što se dešavalo u prošlosti i nismo sankcionisali odgovorne za ratne zločine. Zbog toga se sve relativizira i za svaki zločin se traži neka protuteža. Logično bi bilo da se zabrani rad onih koji su aktivni i koji djeluju. Činjenica je da su u Bosni i Hercegovini najprisutniji predstavnici fašističkih organizacija koje dolaze iz susjedstva, iz Srbije, to su Ravnogorski četnički pokret, Obraz i Pokret 1389.

Omer Karabeg: Znači, Vi smatrate da bi u ovom trenutku u Bosni i Hercegovini trebalo zabraniti djelovanje Ravnogorskog četničkog pokreta, Obraza, Pokreta 1389 i Kroacije Libertas za koju kažete da je profašitička organizacija?

Edin Ramić: Da.

Slavko Jovičić: Ja se ne mogu složiti. U Bosni i Hercegovini imate tri istine i četvrtu - to je ona međunarodne zajednice. Svaki narod ima svoju istinu. Nesporno je da je svako svakome nanio zlo. Ja neću ovdje da pravim licitaciju ko je kome načinio više zla. Ja osuđujem bilo koju organizaciju koja dolazi iz srpskog naroda, a koja nanosi štetu drugom narodu. Ja to neću nikada dozvoliti, ali ne mogu da kažem - ova jeste, ova nije. Ponavljam, to je posao Suda. Ja ne želim da se igram ni s brojkama, niti s nazivima organizacija.

Četnici u Srebrenici

 Edin Ramić: Nakon divljanja pripadnika Obraza 12. jula u Srebrenici MUP Republike Srpske podnio je prekršajne prijave protiv djevojaka u Srebrenici koje su skandirale “Ovo je Bosna“, a nema nijedne prijave protiv onih koji su iz Srbije došli sa četničkim obilježjima da bi provocirali građane Srebrenice i Bratunca, prije svega povratnike. Kolona automobila pripadnika pokreta Izbor je naš prolazi Banjalukom noseći slike ratnih zločinaca i puštajući neustavnu himnu Bože pravde, a policija uopće ne reaguje. Činjenica je da se u Republici Srskoj tolerira puno toga zato što iza takvih organizacija stroje političke elite.

Omer Karabeg: Kako se moglo desiti da ultradesničarska organizacija Obraz iz Srbije dođe u Srebrenicu i prodefiluje gradom noseći slike Ratka Mladića, a da ih policija ne spriječi nego da sve to to mirno gleda.

Slavko Jovičić: Odmah da budem jasan, osuđujem bilo kakvo provociranje. Zar je potrebno da poslije tragedije, koja se dogodila u Srebrenici, neko dođe iz Srbije i provocira? To nanosi štetu prvo nama Srbima. Ja sam tražio da MUP Republike Srpske odmah utvrdi sve činjenice. To se uglavnom radi o nekim hordama koje dođu sa strane i našu, ionako složenu situaciju, još više usložnjavaju. To ne vodi dobrom.


Edin Ramić: Sve to lijepo zvuči, međutim, u praksi stvari stoje drukčije. Nadležni organi Republike Srpske nedovoljno ili uopće ne reaguju. Nakon divljanja Obraza u Srebrenici Uroš Pena, direktor policije Republike Srpske, kaže “budala ima svugdje“. Vjerovatno je s onim “svugdje“ pokušao raspodijeliti to zlo na sve narode u Bosni i Hercegovini, međutim, meni bi logičnije bili to locirati na institucije i MUP Republike Srpske gdje postoje pokrovitelji takvih organizacija koji im na razne načine daju podršku i podstiču njihovo omasovljenje.

 
Slavko Jovičić: Odlučno tvrdim da te organizacije nemaju nikakvo političko pokroviteljstvo sa nivoa Republike Srpske, niti će ga dobiti. Jer, ako iko osuđuje fašističke organizacije i pokrete, to su prije svega Srbi jer su u Drugom svjetskom ratu najviše stradali od fašizma.
 
Potrebna akcija a ne deklarativne osude
Omer Karabeg: Nedavno je u Trebinju formiran Inicijativni odbor nevladine organizacije Srpski četnički pokret. Predsjednik tog odbora, Siniša Vučinić, najavio je osnivanje nastavnih centara u Trebinju, Banjaluci i Istočnom Sarajevu u kojim će se, po njegovim riječima, godišnje obučavati 10.000 mladih četnika.


Slavko Jovičić: Danas je bezbroj budala koje mogu da imaju razne inicijative. Ja živim u Istočnom Sarajevu i tvrdim vam da se ovdje nikada neće osnovati takav centar. Kako on misli da okupi 10.000 mladih ljudi godišnje, čitao sam u štampi da će ih biti i 100.000. Pa, u cijeloj Bosni i Hercegovini nema 100.000 djece koja idu u školu. Možda Vučinić misli da uveze 20 miliona Kineza koji će odmah sutra preći na srpstvo. To su budalaštine. Iza takvih inicijativa stoje minorni ljudi koji ništa ne znače.

Edin Ramić: Mogu se složiti s kolegom Jovičićem da se za sada radi o pojedincima koji žele neku društvenu afirmaciju. Ali njih treba spriječiti. Ne očekujem, međutim, da će to uraditi vlasti Republike Srpske s obzirom da ne znam nijednog funkcionera koji se ogradio od četničkih organizacija koje protežiraju fašizam.

Bošnjacima, povratnicima u Republiku Srpsku, to samo govori da im se ponovo može desiti ono što im se dešavalo od 1992. do 1995. godine. Time im se poručuje da nisu dobrodošli i da ponovo mogu biti protjerani.
 
Slavko Jovičić: Najveća opasnost je to što mi pridajemo veliki značaj takvim minornim ljudima. To su grupice neodgovornih ljudi koje dođu iz Srbije i ovdje prave neke svoje inicijativne odbore. Ali, oni ovdje nemaju pristalica koji bi ih podržali u njihovim akcijama usmjerenim protiv drugih naroda. Ja, kao Srbin, neću to da dozvolim jer oni ne nanose štetu samo drugim narodima nego i mom vlastitom. Gospodine Ramiću, nije tačno da mi to ne osuđujemo. Osuđujemo, ali ne možemo ih odmah zabraniti, ako su te organizacije legalno registrovane.

Edin Ramić: Nama treba akcija, a ne deklarativne osude. Ponovo se vraćam na pitanje - zašto institucije Republike Srpske nisu reagirale na divljanje Ravnogorskog četničkog pokreta u Srebrenici i Bratuncu. Tamo je skidana zastava Bosne i Hercegovine, bilo je napada na povratnike i drugih incidenata. Poslije toga imamo ovu inicijativu u Trebinju, pa četničko okupljanje na Manjači. Bošnjacima, povratnicima u Republiku Srpsku, to samo govori da im se ponovo može desiti ono što im se dešavalo od 1992. do 1995. godine. Time im se poručuje da nisu dobrodošli i da ponovo mogu biti protjerani. Sva priča o institucionalnom djelovanju preko Suda Bosne i Hercegovine nema smisla. Po meni je ovdje najveća odgovornost na Uredu visokog predstavnika, on treba da pokrenu akciju kako bi se zabranile te organizacije.

Slavko Jovičić: Ne slažem s tim da su Bošnjaci ugroženi u Republici Srpskoj. To neću nikad dozvoliti. Srbi su u Republici Srpskoj većinsko stanovništvo i moja je obaveza, kao Srbina i političara, da zaštitim Bošnjake i Hrvate. Istu stvar u Federaciji treba da urade Bošnjaci i Hrvati. Mene zaista raduje što se u Prijedor vratilo 25.000 Bošnjaka, u Foču 5.000, a u Janju gotovo 95 posto izbjeglih Bošnjaka, i da dalje ne nabrajam. A tamo gdje postoji strah, izvolite gospodine Ramiću, pozovite me kad god želite, idem sa vama. Gdje god Bošnjaci povratnici budu imali problema, ja ću krenuti zajedno sa bošnjačkim političarima da te probleme rješavamo na licu mjesta.

Omer Karabeg: Očigledno je da četničke organizacije izazivaju strah kod povratnika. Zar onda nije logično da prvi korak u rješavanju njihovih problema bude zabrana tih organizacija?

Slavko Jovičić: Naravno da sam za zabranu bilo kojih organizacija, ali mi političari plašimo sopstvene narode i time komplikujemo situaciju. Mi samo tražimo probleme kako bismo se sukobljavali, kako bismo nanosili nesreću jedni drugima, a to ne vodi nigdje. Kompromis tri naroda rješava probleme Bosne i Hercegovine. To nije demagogija. To mora biti naš put.

Edin Ramić: Mislim da bi zabrana fašističkih organizacija i efikasnije djelovanje MUP-a sigurno ohrabrili povratak. Ukoliko su iskrene tvrdnje gospodina Jovičića i ukoliko, kako on kaže, njegove riječi nisu demagogija, zbog čega zakon o ravnomjernoj etničkoj zastupljenosti pripadnika svih konstitutivnih naroda u svim institucijama na cijelom području Bosne i Hercegovine nije dobio podršku Republike Srpske u Parlamentu Bosne i Hercegovine. To je ono što bi zaista doprinijelo većem povratku. U Sarajevu je statutom garantovana zastupljenost pripadnika svih konstitutivnih naroda u gradskom vijeću, dok u gradskim parlamentima Banjaluke i Istočnog Sarajeva nema nijednog Bošnjaka.

Nacionalizam u nazivima

 Omer Karabeg: Dešava se da ulice gradova u Bosni i Hercegovini nose imena istaknutih pripadnika ustaškog i četničkog pokreta. Tako u Mostaru pojedine ulice nose imena Jure Francetića, Mile Budaka, Mladena Lorkovića, dok u Banjuluci imamo ulicu Stevana Moljevića, a postoji, koliko znam, i Ravnogorska ulica. Sličnu situaciju imamo i u nekim drugim gradovima. Bilo je pokušaja da se promijene imena tih ulica, ali do sada ništa nije učinjeno.

Slavko Jovičić: Ja bih, recimo, mogao da tražim paralelizam i iz nedavnog rata. Zašto u Sarajevu postoji ulica Patriotske lige? Sve aktivnosti Patriotske lige bile su usmjerene protiv srpskog naroda, ali ja ne mogu da kažem skinite naziv te ulice. Ima tu i ulica koje nose imena ličnosti iz nekih drugih vremena, da sada ne nabrajam. To vrijeđa pripadnike srpskog naroda kao što, naravno, i nazivi nekih ulica u Banjaluci ili u nekom drugom gradu u Republici Srpskoj vrijeđaju pripadnike bošnjačkog naroda. Moramo da sjednemo i to riješimo, kao što smo riješili pitanje naziva škola i dogovorili se da one ne mogu nositi imena ličnosti iz prethodnih ratova koje ne prihvataju drugi narodi.

Edin Ramić: Mnoge škole u Republici Srpskoj nose imena svetaca Srpske pravoslavne crkve. Za Bošnjake i Hrvate nije prihvatljivo da idu u školu Svetog Save. Nemam je ništa protiv toga da se poštuju sveci i da pojedine institucije nose njihova imena, ali to mogu biti samo nacionalne institucije, a ne i one u kojima se okupljaju svi građani Bosne i Hercegovine. Uostalom, pogledajte nazive ulice u Banjaluci ili bilo gdje u Republici Srpskoj. Nemate uopće osjećaj da tu živi iko drugi osim srpskog naroda.

Omer Karabeg: Ured visokog predstavnika vjerovatno, kao i u nekim drugim slučajevima do sada, neće donijeti odluku o zabrani fašističkih organizacija, nego će reći da je to posao domaćih vlasti. Ako se takav zakon ponovo nađe pred Parlamentom Bosne i Hercegovine, kakve su šanse da on bude usvojen?

Edin Ramić: Šanse bi bile dobre kada bi vlast Republike Srpske uvidjela da takve organizacije prevashodno njima nanose štetu. Međutim, očigledno je da oni smatraju da im te organizacije donose više dobra nego štete. S obzirom da raste nacionalistička retorika plašim se da ćemo imati još izraženije divljanje nacionalizma u narednom periodu.


Slavko Jovičić: Ako bi se taj zakon ponovo našao na dnevnom redu, iluzija je vjerovati da bi dobio podršku srpskih predstavnika. Neće je dobiti, ukoliko neko prije nas, a to je Sud koji je jedini nadležan, ne kaže koja je organizacija fašistička, a koja nije. Mi se možemo sporiti oko ovih ili onih inicijativa, ali, kada Sud kaže da je to tako, onda niko više nema pravo da to negira i to moramo prihvatiti.

Edin Ramić: Jasno je da do riješenja neće doći u Parlamentu Bosne i Hercegovine. Logično je onda da moramo tražiti neka alternativna rješenja. Mi, nažalost, lakše prihvatamo da nam neko drugi propiše pravila igre nego da ih sami definišemo. Očigledno je da proces suočavanja sa prošlošću u Bosni i Hercegovini još nije završen.

http://www.danas.org/content/most_fasisti/1790204.html

__________________________________

DNEVNE NOVINE

http://www.danas.rs/dodaci/vikend

___________________________________

Autor sjovicicslavuj | 3 Avgust, 2009 | read_nums (298)

Moral i politika

01.08.2009
 
 
Moral i politika - mnogi će reći da ta dva pojma teško mogu zajedno, pogotovo na Balkanu, naprosto jer se i jedno i drugo može relativizirati. Naši političari u tome su se posljednjih desetljeća uistinu usavršili. Na pojedinim primjerima pokušati ćemo pokazati da li moral i politika mogu zajedno i zašto je u državama regije tako teško uspostaviti ravnotežu između jednog i drugog. Kako je politika postala vještina prevare, a moral pretvoren u nemoral?

Suradnja: Mirna SADIKOVIĆ, Želimir BOJOVIĆ, Esad KRCIĆ, Goran VEŽIĆ

Od stanova do umjetničkih slika

U Bosni i Hercegovini čini se kao da je sve moguće i nemoguće, pogotovo ako se zna da postoje četiri razine vlasti, dva entiteta, 14 vlada i parlamenata, deset kantona i desetina općina. Na moral se u takvim brojakama lako zaboravi. Posebna priča su entitetski premijeri.

Premijer RS Milorad Dodik nije mario za optužbe da je zgrada Vlade koštala dvostruko više nego što je predviđeno, niti da tokom izgradnje puteva jednostavno nestaje novac, niti kada je otkriveno da ima vilu na Dedinju u Beogradu, ali kada je otkriveno da mu je maloljetni sin dobio kredit od milion i po od Razvojne banke entiteta kojim upravlja njegov tata, osjetio je potrebu da kaže kako je imovinu porodica Dodik stekla po zakonu:

„Ono čega sam ja vlasnik, zaista jesam vlasnik stana u Laktašima, vlasnik sam dva stana u Beogradu koje sam kupio iz poslovnih aktivnosti koje sam obavljao ’89. godine. Vila u Beogradu je kupljena na kredit, pod hipotekom je. Naravno, to je jedan dupleks koji smo stavili u zakup jednoj stranoj ambasadi koja plaća određenu zakupninu koja vraća kredit. Što se tiče automobila, ja uvijek uzmem dobro auto. I logično je da moja supruga ima automobil – i to nije sporno.“

Nedžad Branković
 
Centar za istraživačko novinarstvo svojevremeno je raskrinkao sada već bivšeg premijera Nedžada Brankovića pred kamerama kada je pokušao objasniti kako je otkupio stan za 900 KM, te izgradio kuću za odmor procijenjenu na dva miliona KM bez građevinske dozvole:

Kako ste otkupili taj stan?

Branković: Ima po zakonu.

Kako?

Branković: Pa po zakonu.

Certifikatima ili novcem?

Branković: Ne sjećam se ni ja, ali po zaoknu.

I to nije sve, kažu u Centaru za istraživačko novinarstvo. Napravili su istraživanje o imovinskim kartonima političara sa raznih nivoa vlasti - i zaključak je jednostavan. Eldina Pleho CIN:

„Centar za istraživačko novinarstvo u zadnjih pet godina radio je na nizu slučajeva koji su pokazali enormno bogaćenje bh. političara. Čak i kada je vrlo upitna zakonska pozadina tog bogaćenja, vrlo rijetko takvi slučajevi na sudu imaju svoj epilog. A ako i prvostepene presude budu osuđujuće, obično slučajevi budu na drugom stepenu poništeni.“

Nije stvar samo u bogaćenju, nego i u bacanju novca poreskih obveznika. Revizori iz godine u godinu ukazuju na rastrošnost svih nivoa vlasti. Federalni su prije dva dana objavili kako ministar energetike u Federaciji Vahid Hećo federalnim parama kupuje umjetničke slike, vozači ministara na telefone mjesečno potroše više nego sami ministri, a računi iznose i do 2.000 KM, dok običan svijet danas u prosjeku mjesečno ima od 400 do 700 KM ukupna primanja.

Revizor Ibrahim Okanović kaže kako javna potrošnja dotle ide da funkcioneri kradu na gorivu:

„Kupujemo svi normalna auta koja su 50 do 70 hiljada, znači kupujemo auta koja su dobra, a koja troše manje goriva. Međutim, kod nekih troše 13, kod nekih 15, kod nekih 18 litara - a svi imamo pasate i audije.“

Narod k'o narod - kritikuje, a ništa ne poduzima:

„Da imaju moral ne bi nam bilo ovako. Sve što je trebalo doći siromašnima, narodu BiH, oni su to prigrabili sebi. I na osnovu građana došli su na vlast i pokupili su sve živo što su mogli pokupiti.“
„Najviše narod ispašta.“
„Oni znaju kako su to iskoristili, oni to znaju.“
„Ne znam šta bih ti rekla. Razočarana sam u ovo totalno. Imam i ja djecu.“
„Katastrofa, blago rečeno - katastrofa.“
„Nije sve u njihovim rukama. Međunarodna zajednica je ta koja diktira.“
„U cijelom regionu su politčari na istoj moralnoj osnovi, a ta moralna osnova je vrlo loša za sve u okolini.“
„Ja mislim da treba vlast na neki način prepustiti mlađim ljudima koji imaju neke ambicije, koji vide bolju perspektivu ovdje.“

Zlatko Lagumdžija
 
Čak su i bh. parlamentarci svjesni manjkavosti ovakvog višeslojnog uređenju zemlj, koje je i napravljeno kako bi se mogao održavati višeslojni nekontrolirani kaos. Zlatko Lagumdžija, lider najveće opozicione partije SDP-a:

„Prije nekoliko godina sam bio u poziciji da sam se kao nastavnik pobunio zbog toga što čovjek koji je šef izvršne vlasti, vlade jedne, dok je predsjednik vlade radi doktorat, prijavljuje na fakultetu koji treba s njim da sklopi ugovor za neki projekat. To su nemoralne stvari. To je bilo zaustavljeno.“


Slavko Jovičić, zastupnik SNSD-a, najveće vladajuće partije:

„Radio sam u onom sistemu - bio je dobar sistem. Sad uhvatite nekog na cesti i ako ispunjava nacionalne kriterije, da mu stranka podršku - i ja moram za njega glasati. U politici ne postoji moral, u politici samo postoji interes.“


Transparency International godinama već radi studije o korupciji ovdašnjih političara i ukazuje na to šta Evropa i svijet preporučuju kako bi se ova pojava svela na barem podnošljivu mjeru, ali uzalud. Srđan Blagovčanin, izvršni direktor Transparency-a za BiH:

„Procesuiranje korupcije i jeste ključni test nezavisnosti pravosuđa. Međutim, čini mi se da pravosuđe u BiH nije uspjelo da položi taj test. S druge strane, tu je i ogroman boj neriješenih predmeta. Preko dva miliona neriješenih je predmeta koji se nalaze pred pravosuđem, i u ovom trenutku kada bi prestali pristizati predmeti, mislim da bi pravosuđe imalo šta da radi narednih deset godina.“


Da stvar bude gora, predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti uposlili su u institucijama svoje daidžiće, amidžiće i ine rođake, te je nemoguće otklupčati klupko ko kome drži leđa i ko za koga lobira, ko je kome dio tala i ko najviše profitira.

I tako će biti dok se ne pojavi neka nova generacija političara koja će imati neke drugačije poglede na svijet.

Provincijalizam i primitivizam

„Vrlo malo drže obećanja koja su dali u kampanjama, ali nakon stupanja na dužnost. Jedno govore, a drugo rade.“

 Miloševićevo vreme prošlo je još pre deset godina. Svi su se nadali da će njegovim odlaskom otići i sve ono loše što je bilo karakterističnoza taj period: nepotizam, korupcija, kriminal, pa čak i ubistva, ali to se nije desilo.

Stručnjaci ističu da su, uprkos svemu, metode ponašanja političara ostale iste, a u nekim delovima i primitivnije.

Velimir Ilić
 
Jedan od takvih reprezenata jeste i Velimir Ilić, predsednik jedne male stranke, Nova Srbija, koja već godinama koaliciono nastupa sa Demokratskom strankom Srbije. Politikom je počeo da se bavi početkom 90-ih, kroz tada najpopularniju opozicionu stranku Srpski pokret obnove. Kasnije se usprotivio predsedniku te stranke Vuku Draškoviću, napravio svoju stranku i počeo da zastupa sve ono što je u datom trenutku donosilo politički i finansijski profit. Danas ima nekoliko objekata na kojima gradi svoje kuće, a porodičnu kuću je proširio kako bi u nju stao i jedan dosta veliki bazen. Za deset godina prešao je put od pick-up-a do džipa, od male porodične kuće do vile sa bazenom, od malog opozicionog političara do ministra koji bije, psuje i šamara.

Za današnjeg predsednika Srbije svojevremeno je izjavio: “Budala.“

Za jednog drugog političara, Nebojšu Čovića, bio je još direktniji: “Može da mi puši k...“

A novinara koji mu je postavio nezgodno pitanje, prvo je udario nogom i kratko saopštio: “Ti mene zajebavaš bre ovde, bre pederu jedan.“

Ipak, o njegovom moralu, koji lako može da se transponuje i na ostale ministre u nekadašnjim srbijanskim vladama, najbolje govori izjava povodom afere oko krađe na naplatnim rampama: “Ja sam ovima na autoputu objasnio pre 15 dana - ljudi, mnogo kradete. Da kraduckate pomalo, pa da vas toleriše...“

Naravno da nisu svi političari u parlamentu Velimir Ilić - razlike svakako postoje.

Ako bismo moral shvatili kao nešto što se oslanja na svest pojedinca, a kao sankcije za ta prekoračenja, grižu savsti, prekor ili bojkot okoline, onda ostaje veoma malo prostora za analizu o moralu srbijanskih političara, kažu stručnjaci.

Verica Barać
 
Verica Barać, jedan od najoštrijih kritičarki političara u Srbiji, za RSE kaže:

“Teško je tu o moralu uopšte govoriti zato što naše političke stranke nisu stranke po definciji. To su verovatno određena privatna preduzeća nekih centara finansijskih moći, nepoznatih. Mi ne znamo šta su ustvari naše političke stranke.“


Jednako direktan u opisu odnosa političara i morala bio je i Aleksansdar Bošković, upravnik Centra za politikološka istraživanja i javno mnenje u beogradskom Institutu društvanih nauka:

„Na nekom, ako hoćete univerzalnom moralnom nivou oni se ponašaju vrlo pragmatično, ma koliko bi to posmatračima sa strane moglo delovati nemoralno. Međutim, oni jednostavno štite sopstvene interese“


Ali, uprkos skandaloznim izuzecima, šta su zapravo karakteristike srbijanskih političara? Sociolog Ivan Kuzminović ima odgovor na to pitanje. On kaže da je to jedna neuhvatljiva pojava, znači - i lekar i biznismen i demagog i populista:

“Naš jedan prosečan srpski političar je starosti od 35 do 60 godina. On je u političkom životu Srbije najmanje 10 godina, u proseku 20. On je formalno deo srbijanske političke elite koja ipak za sada nije zainteresovana za razvoj srpskog društva osim deklarativno. On je odan tradicionalnim vrednostima, etnocentrizmu, vođi, crkvi i porodici. Njegova ekspozitura je desni politički spektar ideje glasača. Njega podržavaju više stariji nego mlađi ljudi, više muškarci nego žene, više stanovnici predgrađa i provincije nego stanovnici grada. Nije lepo reći, ali po mom skromnom mišljenju srbijanski političar je u proseku jedan potpuni diletant.“


Iako bi bavljenje politikom, samo prividno, trebalo da bude privremeni posao, većina političara nema nameru da to zanimanje napustu, možda upravo zbog toga, što politiku gotovo svi smatraju najlukretivnijim zanimanjem.

Svetlana Slapšak, profesorka na Institutu Studiorum Humanitatis, kaže za RSE da su dobici od bavljenja politikom u siromašnim državama, kao što je Srbija, jako veliki i da je zbog toga potpuno jasno da se političari politikom bave zbog privilegija:

“Profesija političara je danas zaista obeležena uglavnom time što se obično naziva fringe privileges - nije samo plata, nije samo dobitak nego zaista gomila malih privilegija sa kojima se jako lepo može živeti.“

Građani, koji za te političare glasaju, ipak nemaju reči hvale. U razgovoru sa gađanima Beograda dobili smo odgovore koji su najčešće svedene na jednu ili dve reči:

“Mafijaši.“
„Lakrdijaši.“
„Ovi političari samo su ljudi za pare. Nemaju oni nikakve konkretne planove.“
„Nisu na nivou zadatka.“

Za Aleksandra Boškovića postoji jednostavno objašnjenje zašto je, pored te profitabilnosti, posao političara tako primamljiv za većinu građana Srbije: utilitarizam, pragmatizam i još ponešto:

Skupština Srbije
 
“Ljudi koji su danas u politici na položajima bi verovatno bili neuspešni bilo šta drugo da rade. Ja ne znam da li bi neko nekome od njih dao neki najobičniji posao da obavi, da li bi neki prosečan građanin ili građanka ove države imali poverenje u njih.“

Ali šta održava tako zatvoreno stanje? Čini se da sve stranke, pa i političari imaju isti problem i da svi imaju jednaki otklon prema tome kako ga rešiti. Svetlana Slapšak uočava još nešto:

“Nema profiliranja. Čak ni u tome smislu da za političare - da govorimo o onome boljem delu političara, dakle onih koji umeju da govore, koji ne greše u padežima i koji ne lupaju - ne možete da kažete to je čovek koji je uspeo sa tim i tim zakonom, to je čovek koji je uspeo sa tom i tom reformom, to je čovek koji je uradio to i to. Ništa od toga ne možete da kažete. Oni koriste svoje stranke, odnosno stranke koriste njih, uzajamno se izrabljuju da bi dobili što više moći, da bi pobedili na izborima - i to je nekako to.“


Sudeći po stavovima stručnjaka, ali i građana, srbijasnki političari svoj posao ne shvataju kao obavljanje posla za javno dobro. Verica Barać kaže da je dovoljno samo malo zagrebati po površini tih stranaka i da će se videti da su to:

“Najobičniji partijski nameštenci i da se stvara ponovo partijska ta infrastruktura koja će pomoći s jedne strane da se što više zajazi tog državnog posla i da se sa što više kapaciteta uđe u sledeće izbore i u sledeći koalicioni dogovor.“


Jednako precizan u opisu prosečnog srbijanskog političara je i Ivan Kuzmanović:

“Najveći deo srbijanskih političara se danas bavi politikom iz sitnosopstveničkih razloga i mislimo da ćemo dugo čekati na smenu generacije u tom smislu.“

Čist obraz i pohlepa

Moral crnogorskog političara se uklapa u okvir za sliku balkanskog političara, odnosno, predstavlja model ličnosti koji isključuje osjećaj za društveni interes, pravičnost i “čist obraz”, dok sa druge strane, kao prioritet postavlja pohlepu.

Ako je u svijetu moderne demokratije, politika vještina nadmudrivanja, na balkanskom prostoru politika je - vještina prevare, rekao je za naš program politikolog Srđan Vukadinović, koji smatra da je upravo fenomen koji se može nazvati “moral balkanskih političara” uzrok urušavanja ukupnog sistema vrijednosti koji je na ovom prostoru postojao do ’90-ih godina prošlog vijeka.

Jasno je da se radi o vrijednostima koje ne mogu imati ni najmanjeg dodira sa moralom i moralnim vrijednostima, kaže Vukadinović:

„Najbolje je to oslikao jedan zapadni diplomata u nedavnim događajima u Jugoslaviji kad je jednog o lidera politike na balkanskom prostoru okarkaterisao tako da je rekao: ’Mi pregovaramo sa njim, ona nas laže, on ukapira da nas laže, on nas i dalje laže i nimalo se ne zacrveni.’ E to je moral balkanskih političara.“

Riječ moral se ne može naći čak ni u istoj rečenici sa ovdašnjim političarima, kaže direktor Mreže za afirmaciju nevladinog sektora Vanja Ćalović, koja naglašava da je moral u crnogorskoj politici prevaziđena kategorija. Glavni razlog tome je opšti pad moralnih vrijednosti i apsolutno odsustvo bilo kakvih sankcija:

„Mislim da je danas prioritet obezbijediti sebi lično korist, prijateljima, familiji, porodci, rođacima, kumovima, partiji, plemenu itd., a ne da se poštuju neke osnovne moralne vrijednosti i da se ponaša prema tim moralnim vrijednostima.“

Vanja Ćalović
 
Personifikaciju političke amoralnosti Vanja Ćalović nalazi u stalnom predmetu njenih profesionalnih aktivnosti i autorskih, metaforično-satiričnih tekstova kojima tretira potpredsjednika crnogorske Vlade Svetozara Marovića, koji je, po njenoj ocjeni, pored granica moralnih, prešao i granice zakonskih normi:

„Svi političari u svijetu bi vjerovatno pokušali da se ponašaju slično gospodinu Maroviću, ali u drugim državama, posebno u demokratskim državama tako nešto ne bi bilo moguće, već bi gospodin Marović morao da snosi odgovornost. Umjesto da objasni na koji način je od čovjeka koji praktično nije imao ništa, čija je cijela porodica bila nezaposlena, koji je živio od plate od 300, 400 eura, od trenutka kada je pošao u biznis gospodin Marović je postao i veleposjednik i jedan od, zvanično, najbogatijih ljudi među našim političarima. On se bavi finansijama nas, kao nevladine organizacije, pokušavajući da skrene temu tvrdeći da je mnogo važnije kako funkcioniše jedna nevladina organizacija nego jedan potpredsjednik vlade koji je, evidentno, zaradio milione u vrlo, vrlo sumnjivim biznis aranžamanima.“

Politikolog Srđan Vukadinović uočava razlog koji omogućava i stimuliše ignorisanje moralnih normi od strane balkanskih političara:

„Sigurno je i velikim dijelom krivac jednom takvom moralu balkanskih političara, koji svoju politiku zasnivaju na obmanama, lažima, prevarama, i sam populus, odnosno njihovi glasači. Ispada kao da su njihovi glasači ljudi kratke pameti i da zaboravljaju obećanja koja su im data u predizbornim kampanjama - i,naravno, u narednim nekim izjašnjavanjima oni njima daju ponovno povjerenje.“

A šta kaže narod?:

„Političari na Balkanu nemaju morala. Čast pojedinim izuzecima, ali je tih zaista, zaista malo. Lično sam mišljenja da je situacija u kompletnom regionu, mislim na bivšu Jugoslaviju, prilično slična. “

„Koliko je narod moralan, toliko su i političari pošto su političari predstavnici naroda, to je znači povezano. Ne mogu biti drukčiji od naroda koji glasa.“
„Oni sami sebi ne vjeruju. Od najobičnijih izjava, do posmatranja njihovih faca, to se kod njih prepozna tolika laž, tolika neiskrenost.“
„Nijesu ljudi od povjerenja, što obećaju nikad ne ispune, pričaju jedno za javnost, drugo rade.“
„Moral balkanskih političara je isto kao Balkan sam po sebi. To su ljudi pretežno, 99 posto ljudi, koji nigdje ne bi sebe pronašli nego u politici. Ti nemoralni ljudi se vezuju i zato oni dugo i traju. Njih vezuje ta nemoralnost - jer toliko oni jedan od rugom znajunemoralnog, da to postaje jedna kopča. Na Balkanu ne bi ni postojala politika da nema nemorala.“

Zavladala je močvara

U Hrvatskoj su o liku i djelu, moralu i nemoralu mnogih političara već napisani i romani, a kada se i dokaže, primjerice, da političar nije govorio istinu, da je zloupotrebljavao vlast, da se bogatio na račun građana, njegova stranka može i pobjediti na izborima.

„Političari kao političari - svak za svoj džep gleda.“
„Meni je samo da bude da pošteni čovjek izađe na izborima, pa ko to bio samo da je pošten, da dobro vodi.“
„Općenito da nam unaprijede i da nam ne prodaju ono što valja.“


Sabor Hrvatske, foto: zoomzg
A prodalo se dosta, i uz masne provizije. O tome je u svojoj kampanji za gradonačelnicu Kaštela govorila i bivša prostitutka i porno-glumica Lidija Šunjerga:

„Ako sam nešto prodavala, prodavala sam svoje, a oni su rasprodali cijelu državu. Znači i vaše i moje.“

To je - rekli bi zlobnici - i najkraća definicija razlike između nastarijeg zanata na svijetu i zanata političara u Hrvatskoj. No, postoji još razlika. U Hrvatskoj je politika znatno unosniji posao, govori nam ribarski stručnjak i nekadašnji kolumnist "Slobodne Dalmacije" i "Ferala" Miro Kučić:

„A što se tiče toga da li je politika unosan biznis u Hrvatskoj, apsolutno je. Nije se pristupalo izboru za političku funkciju zato da bi se pomoglo svojoj samoupravnoj cjelini odakle si došao, nego se išlo u politiku zato da bi se ostvario za sebe boljitak.“


Što su vremena bila mutnija, to je politika bila unosnija. No, nisu samo ratne godine bile pogodne za lov u mutnom. Mnogi političari bi teško mogli objasniti svoje bogatstvo. Antun Kapraljević, koji je bio na čelu saborskog povjerenstva za sprječavanje sukoba interesa, znao je dosta pa je, valjda, i znao što govori:

„Nakon sveg zla koje je napravljeno u pretvorbi i privatizaciji, HDZ trebamo proglasiti zločinačkom organizacijom i zabraniti joj rad.“


Hrvatska javnost zna dosta o bogaćenju nekih političara, o njihovoj imovini koju nisu mogli steći sa svojim primanjima, ali nema reakcija. Bivšem premijeru Sanaderu u ponovnom izboru nije smetalo što nije mogao dokazati podrijetlo svojih 150.000 eura vrijednih satova.

Nema reakcija ni kad ministar vanjskih poslova Žužul radi korumpiranosti bude smijenjen vraćanjem u saborske klupe, niti kad gradonačelnik Zagreba Bandić radi pokušaja korumpiranja bude kažnjen izborom za dogradonačelnika, ni kad se ministri Rončević i Vukelić suoče s ozbiljnim optužbama za korupciju, pa onda samo promijene resore. Zašto? Objašnjava sociolog Boris Vušković:

„Ne vjerujem da kod nas javnost ima bitnog utjecaja na bar ona značajnija društvena događanja jer je kod nas politička elita toliko moćna da javnost, zapravo, i ne postoji.“


Drugim riječima reklo bi se - zavladala je močvara. Oštrije reakcije javnosti moguće su tek - a ta vremena stižu - kad nesposobni političari grubo zagrebu u interese ljudi. Tek onda se čuju glasovi otpora močvari - kao ovi iz splitskog brodogradilišta:

„Ovaj prosvjed je samo upozorenje vladi da zna da pazimo šta i kako odlučuje, jer ako pođe po zlu, ni njihova cijena neće biti velika - bit će samo jedna kuna.“

Glasačima iz splitskog škvera je bilo dosta političara, pa su na lokalnim izborima glasali za tajkuna Željka Keruma, a on - u funkciji splitskog gradonačelnika - voli reći što narod voli čuti:

„I to sad govorim ispred svih medija da ću riješiti to u roku misec dana za svu djecu u Splitu da će imati smještaj u vrtiću.“

Skoro će i dva mjeseca od ovog obećanja, ali vrtića još nema. Nova razočarenja su na pomolu.

http://www.danas.org/content/article/1790552.html
 
Autor sjovicicslavuj | 30 Jul, 2009 | read_nums (373)

Puls - kolumna

 Piše Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

30.07.2009

Mnogo je prilika, da ne kažem svakodnevnih, kada kao plitičar i poslanik u Parlamentarnoj skupštini BiH kontaktiram s mnogim ambasadorima i drugim diplomatama zemalja koje imaju svoja diplomatska predstavništva u BiH

 

Uglavnom, radi se o diplomatama čije zemlje imaju političku i ekonomsku dominaciju u BiH, pa i u samoj EU. Da odmah istaknem - nikad se svojom voljom, niti bilo kakvom znatiželjom, a pogotovo ne iz nekog drugog, pa na kraju krajeva, ni političkog interesa, ne susrećem s bilo kojim ambasadorom drugih država. Susreti su, dakle, različiti.

Želim otvoreno reći da su ti kontakti iz raznih motiva, ali uglavnom svi su na inicijativu određenog broja ambasadora iz jednog dijela međunarodne zajednice, mada mi još niko i nikad nije objasnio ko, u stvari, čini međunarodnu zajednicu i na koji način?

Zbog toga postavljam logično pitanje: da li međunarodnu zajednicu čine najmnogoljudnije zemlje svijeta, recimo Kina ili možda Indija, pa onda Rusija ili Japan...itd. itd. Ali, da se ne lažemo, međunarodna zajednica jesu SAD i još četiri-pet najjačih zemalja EU.

Ima i onih susreta koji su isforsirani interesima država, koje putem svojih ambasada u BiH žele da se miješaju u unutrašnje stvari naše zemlje, što je svakako u suprotnosti s Poveljom Ujedinjenih nacija o suverenosti i samostalnosti svake zemlje na svijetu.

No, moram naglasiti da je BiH specifična zemlja u mnogo čemu u odnosu na druge države članice EU, pa i na članice UN. Ali, mnogi ambasadori u BiH, u mnogim slučajevima nastoje da se stave i iznad Ustava ove zemlje i oni bi htjeli  da naše unutrašnje odnose uređuju onako kako to oni misle da treba ili kako su dobili zadatak svojih država da rade i sprovode politiku ucjena, ultimatuma, pa i otvorenih prijetnji, kako mi to ovdje jednostavno kažemo - zavrtanjem ruku nama političarima!

U unutrašnje stvari BiH se svako i iz svojih interesa miješa i svi stranci, počev od nevladinih organizacija, pa sve do evropskih parlamentaraca, diplomata, čak i estradnih ličnosti, dakle svi bi oni da uređuju unutrašnje stvari u našoj zemlji, što je nedopustivo. A nama, izabranim predstavnicima naroda u BiH, stalno spočitavaju da smo neefikasni, da ne radimo u interesu građana ove zemlje, da ovo i ono ne ispunjavamo što, eto, oni traže od nas.

Pogrešna je to percepcija, jer je ovo zemlja nevjerovatnih apsurda. Kažu nam Evropejci da s OHR-om ne možemo u EU, a ne žele da ukinu istu tu instituciju. Traže, kažimo, od BiH biometrijske pasoše, što je u redu, i time uslovljavaju BiH za dobijanje bezviznog režima. A naša susjedna zemlja Hrvatska već godinama ima bezvizni režim sa članicama EU i nikad od Hrvatske ta ista EU nije tražila biometrijske pasoše?! Zar samo ovaj eklatantan primjer ne govori o dvostrukim aršinima te iste Evrope. I niz je drugih uslovljavanja i ucjena koje se samo fakturišu BiH.

Svjestan sam ja potpuno da mi iz BiH ne možemo diktirati bilo kakve uslove EU, ali bar bi bilo korektno da nas ta ista unija razumije i da nam pomogne tako što se neće miješati u sve i svašta, niti će nam postavljati nemoguće uslove. Recimo, odakle pravo bilo kojem stranom diplomati da on odlučuje hoće li stranci biti angažovani u institucijama pravosudnog sistema BiH. Samo ih pitam da li bi oni sami to dozvolili u svojim zemljama da, recimo, naš sudija radi u njihovoj mjesnoj zajednici!? Naravno da ne bi nikada ni pomislili da to urade! Ali, ovdje je moguće sve što nigdje u svijetu nije!

Autor sjovicicslavuj | 30 Jul, 2009 | read_nums (324)

Piše: Dario Pušić




Četvrtak, 30 Srpanj 2009 

SARAJEVO - Iako je recesija u punom naletu zahvatila našu zemlju, te unatoč činjenici da su vlasti BiH počele donositi mjere štednje u svim oblastima, samo je novac za financiranje političkih stranaka iz proračuna ostao netaknut. Tako da će stranke i dalje, bez obzira na krizu, godišnje dobivati više od 13 milijuna maraka.

Stoga, pojedini političari tvrde kako su se rezovi prvo trebali napraviti u onim područjima koja su najmanje potrebna, a zahtijevaju izdvajanje najvećeg broja sredstava.

“Ne postoji stavka u proračunu u kojoj nije moguće napraviti uštede. A upravo je trebalo početi s kresanjem novca za političke stranke”, kategoričan je zastupnik SNSD-a u državnom Parlamentu Slavko Jovičić, kazavši kako postoji još niz neproduktivnih djelatnosti koje mnogo koštaju državu. Umjesto toga, povučeni su potezi obrnutim redoslijedom, pa su se tako na udaru našle plaće socijalno ugroženijih kategorija.

Milijunski iznosi

S druge strane, iako na državnoj razini stranke i ne uzimaju pretjerano mnogo novca, problem su entitetski, županijski i općinski proračuni u kojima stavke za financiranje političkih stranaka doslovno “jedu” novac građana BiH. Tako je na državnoj razini za rad parlamentarnih skupina isplaćen iznos od 495.000 maraka, dok su političke stranke dobile 192.836 maraka. No, zato se mnogo veća sredstva isplaćuju preko nižih proračuna, pa tako zabrinjava brojka koju najjače političke stranke dobivaju tijekom godine. Rekorderi su stranke SDA, SNSD, SDP i SBiH. Prema podacima Središnjeg izbornog povjerenstva, za jednu je godinu SDA zaradio 2,4 milijuna maraka iz različitih proračuna. Slijedi ga SNSD s 1,9 milijuna,  SDP s 1,8  te SBiH s 1,7 milijuna maraka u godinu dana. HDZ BiH također se može pohvaliti velikim iznosom budući da su za godinu dana, prema podacima SIP-a, dobili milijun maraka. Od ostalih hrvatskih stranaka treba navesti HDZ 1990. s 295.000 maraka, te HSP (Đapić - dr. Jurišić) s 211.000 milijuna maraka.

Došlo bi do uštede

Predsjednik Kluba SDP-a u državnom Parlamentu Jozo Križanović upozorava pak kako bi se kod rezanja troškova za političke stranke pojavio problem velikog broja razina vlasti i proračuna iz kojih se financiraju stranke. No, svakako podržava mogućnost smanjenja izdvajanja sredstava za političke stranke, jer bi se takvim potezom, naravno ukoliko bi njime bile obuhvaćene sve razine vlasti, došlo do ne baš beznačajnih ušteda. Istodobno bi se, smatra Križanović, poslala i poruka kako su političari i stranke voljni zajedno s građanima podnijeti teret krize. Ipak, u dosadašnjim rebalansima kaže kako se takva mogućnost nije nijednom spomenula, istaknuvši da je to očiti pokazatelj kako političari ne žele sami sebi smanjiti primanja.

13.201,970 maraka isplaćeno je političkim strankama u BiH
495.000 maraka dobili su parlamentarni klubovi u Parlamentu BiH
2,4 milijuna maraka za jednu je godinu dobio SDA iz različitih proračuna
1,9 milijuna maraka dobio je SNSD
1,8 milijuna maraka iz proračuna je izdvojeno za SDP
1,7 milijuna maraka u godini dana uzeo je SBiH
1 milijun maraka dobio je HDZ BiH
295.000 maraka izdvojeno je za HDZ 1990.

Novac za klubove

Najveću zbrku stvara način raspodjele sredstava iz državnog proračuna, posebno onih namijenjenih radu klubova. Naime,  ovdje se ne radi o novcu za rad političkih stranaka, nego samo za poboljšanje rada klubova, što bi trebalo značiti da se novac, barem zakonski, treba trošiti tek na stručne programe za koje pojedini zastupnici trebaju angažirati i stručne osobe. No, kako se novac iskorištava, ovisi od kluba do kluba.

Autor sjovicicslavuj | 29 Jul, 2009 | read_nums (577)
 
 
 

Svi se bojimo otuđenih centara moći koji imaju privatne centre za prisluškivanje, kaže Mehmedović...
 
 
 
 
 
Mehmedović: Nepoznat broj
 
Foto: Arhiv
 
29.07.2009.

Bosna i Hercegovina prošle godine dobila je najsavremeniju opremu za prisluškivanje svih telekomunikacijskih veza. Prema zakonskim propisima, OSA i SIPA, ali samo uz odobrenje suda ili tužilaštva, mogu presretati mobilne i fiksne komunikacije, internet-komunikacije, poput elektronske pošte, faks poruka... Upućeni tvrde da takav sistem, osim BiH, koriste brojne razvijene zemlje, pogotovo nakon 11. septembra.

Smjena u SIPA-i

No, danas niko ne može reći koliko se bh. građana prisluškuje. To tvrde i članovi Komisije za nadzor nad radom Obavještajno-sigurnosne agencije (OSA).

- Građani se ne trebaju bojati legalnog prisluškivanja koje vrše OSA i SIPA, jer je sistem tako postavljen da ne može doći do zloupotreba. No, svi se bojimo otuđenih centara moći koji imaju privatne centre za prisluškivanje. A koliko je takvih, nelegalnih prisluškivača, ne znamo - kaže za "Dnevni avaz" Šemsudin Mehmedović, član Komisije za nadzor nad radom OSA-e.

Mehmedović dodaje kako je "imao provjerene informacije o tome da postoje pokretni centri koji su u službi establišmenta RS".

- Riječ je o nelegalnom centru koji prisluškuje sve političke protivnike Milorada Dodika, kako u RS tako i cijeloj BiH - tvrdi Mehmedović, dodajući da i odluka visokog predstavnika da smijeni načelnika u SIPA-i Radislava Jovičića ima veze s tim.

Slavko Jovičić, član Komisije za nadzor nad radom OSA-e, kaže da zbog loših iskustava s bivšim režimom ljudi još strahuju od prisluškivanja.

Javno emitiranje

- Sistem prisluškivanja nije stavljen u funkciju zbog čestitih ljudi, nego je potreban BiH zbog lopova, mafije i kriminalaca - smatra Slavko Jovičić, ističući svoju podršku rukovodstvu OSA-e, na čiji je rad "ponosan, jer za njih nije stigla nijedna pritužba Komisiji".

Osvrćući se na to što se u javnosti emitiraju tajno snimljeni, odnosno prisluškivani razgovori, Slavko Jovičić naglašava da je nužno utvrditi ko se sve bavi nelegalnim prisluškivanjem. Zato je Komisija za nadzor nad radom OSA-e zatražila da u idućoj godini bude izdvojen novac za kupovinu opreme koja bi mogla locirati i blokirati sve nezakonite prisluškivače.

Privatni prisluškivač za 2.000 KM


Slavko Jovičić tvrdi i da u BiH postoji zaostavština nelegalnih agencija bivših pripadnika raznih službi koje su se odmetnule od sistema i sada se bave nelegalnim prisluškivanjem.

- Nije tajna da se za 2.000 ili 3.000 KM može kupiti uređaj za prisluškivanje s manjim dometom. Zamislite šta se tek može nabaviti za 20.000 KM, a te pare mnogi su spremni dati. Zato nam je oprema za otkrivanje tih prisluškivača neophodna - ističe on.

Autor: S. ŠKULETIĆ
    My picture!

Kategorije

Arhiva