Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 31 Oktobar, 2021 | read_nums (156)

  Вратише нам узети сат, 

али нам године и деценије живота

никад нико неће вратити, нажалост!

Казаљке на часовницима у 03:00 часа послије поноћи, треба вратити један сат уназад, на 02:00 сата.

Због померања једног сата уназад, час који се 31. октобра појављује два пута, између 2:00 и 3:00 сата, први пут се означава као час 2А, а други пут као час 2Б.

Autor sjovicicslavuj | 31 Oktobar, 2021 | read_nums (43)
 
У СЛАВУ ВЕЛИКОМ
црногорском владару, 

СРПСКОМ ВЛАДИКИ И ПЈЕСНИКУ

31. октобра 1851. године 
упокојио се славни 


Његош



Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји

 

Вук на овцу своје право има
ка тиранин на слаба човјека;
ал тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветлија.
******************
Самообмана је убитачна
и за људе и за народе.
******************
Што људи хоће, то и време трпи.

    Слика

    Изабране мисли славног 

    Његоша



    Чашу меда јоште нико не попи,
    што је чашом жучи не загрчи;
    чаша жучи иште чашу меда,
    смијешане најлакше се пију.
    ...........................................
    У добру је лако добар бити,
    на муци се познају јунаци!
    ...........................................
    Ћуд је женска смијешна работа!
    Не зна жена ко је какве вјере;
    стотину ће промијенит вјерах
    да учини што јој срце жуди.
    ...........................................
    Ко на брдо, ак и мало, стоји
    више види но онај под брдом.
    ..............................................
    Очи зборе што им вели срце.
    Тешко земљи куда прође војска.
    .................................................
    Тврд је орах воћка чудновата,
    не сломи га, ал зубе поломи!
    .............................................
    Свак је рођен да по једном умре,
    част и брука живе довијека.
    ...........................................
    Удри врага, не остав му трага,
    али губи обадва свијета.
    .......................................
    Бич сам божји за тебе исплетен
    да се стављаш шта си урадио.
    .............................................
    Без муке се пјесма не испоја
    без муке се сабља не сакова.
    ................................................
    Благо томе ко довијека живи
    имао се рашта и родити.
    ...................................
    Вук на овцу своје право има
    ка тирјанин на слаба чоека;
    ал тирјанству стати ногом за врат;
    довести га к познанију права,
    то је људска дужност најсветија!
    ....................................................
    Младо жито, навијај класове,
    пређе рока дошла ти је жетва.
    .............................................
    Нека буде борба непрестана,
    нека буде што бити не може.
    На гробљу ће изнићи цвијеће
    за далеко меко покољење.
    ...........................................
    Мед за уста и хладна пријања,
    а камоли млада и ватрена.
    ...........................................
    Коме закон лежи у топузу,
    трагови му смрде нечовјештвом.
    .................................................
    Усред подне да га човјек сретне,
    сва би му се кожа најежила
    ..............................................
    Покољење за пјесму створено
    виле ће се грабит о вјекове
    да вам вјенце достојне саплету
    ваш ће примјер учити пјевача
    како треба с бесмртношћу зборит.
    ...................................................
    Славно мрите, кад мрети морате.
    ..................................................
    Свијет је овај тиран тиранину
    а камоли души благородној.
    ............................................
    Здраво твоја глава на рамена,
    ти ћеш пушку другу набавити
    а у руке Мандушића Вука
    биће свака пушка убојита.
      Резултат слика за Његош - Славко Јовичић
НАПОМЕНА: 

Мали сам ја човјек
да бих себи узимао за право 
да говорим о ЊЕГОШУ.

 Али могу да говорим о нељудима
и несоју који покушавају да негирају
ВЕЛИКОГ ЊЕГОША
и који на тај начин покушавају
да ниподаштавају све оно што је био
ЊЕГОШ И ШТО ЈЕ 
ЗА СВА ВРЕМЕНА ТО И ОСТАО.

БИО ЈЕ СРБИН И КАО ТАКАВ,
ЗА СВА ВРЕМЕНА,
УШАО ЈЕ У ИСТОРИЈУ
И У ЛЕГЕНДУ СЛАВНИХ СРБА.
Autor sjovicicslavuj | 31 Oktobar, 2021 | read_nums (40)

  СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји

Свети Петар, Митрополит цетињски рођен је средином 18. века у Његушима од оца Марка и мајке Марије, рођене Мартиновић. Када је Петру било 10 година, Митрополит Сава Петровић, стриц Петровог оца Марка, довео га је у Цетињски манастир „да учи књигу". У дванаестој години је примио монашки подстриг, у петнаестој је послат у Русију на даље школовање.

Када се 1766. године упокојио Митрополит Василије, јеромонах Петар се вратио на Цетиње. Владика Сава га је убрзо рукопложио за јеромонаха, а нешто касније га је произвео у чин архимандрита. Са благословом Митрополита Саве 1777. године одлази у Русију да прикупи помоћ и тражи заштиту свог српског народа.

По упокојењу Митрополита Саве 1781. године, за његовог наследника изабран је Арсеније Пламенац, његов сестрић, који је после три године умро. Тада је за духовног и световног владара Црне Горе изабран архимандрит Петар Петровић. Хиротонисао га је у епископа у Сремским Карловцима 1784. године митрополит Мојсије Путник.

Свети Петар Цетињски се посебно залагао да спречи крвну освету међу српским племенима у Црној Гори. Дао је први писани законик 1796. године. Написао је Историју Црне Горе до 1711. године, похвалу покојном Карађорђу Петровићу, неколико песама и преко 260 архипастирских посланица. После 46 година архипастировања преставио се у Господу, у Цетињском манастиру, 31. октобра 1830. године у 81 години земаљског живота. Житије и Службу Светом Петру Цетињском написао је 1893. године београдски Митрополит Михаило на основу историјских извора и усменог казивања цетињског митрополита Митрофана Бана.

Митрополит Петар, прозван Петар Цетињски, поштован је као свет још за живота. Многи храмови широм Српске Патријаршије посвећени су овом светитељу. Његове чудотворне мошти и данас почивају у Цетињском манастиру.

Autor sjovicicslavuj | 31 Oktobar, 2021 | read_nums (36)

Родом је био из Антиохије Сиријске. Још у својој раној младости изучио је грчку филозофију, медицину и живопис. У време деловања и рада Господњег овде на земљи, лицем у лице срео се са Спаситељем, чуо је Његову спасоносну науку и био је сведок чудесних дела Његових. 
Због тога, његово срце се испуни Божанском мудрошћу и Божанским знањем, поверова у Истинитог Бога и би увршћен у седамдесет апостола и би послан да проповеда Божанско Јеванђеље у свету. Заједно са Клеопом указа му се Васкрсли Исус, Господ наш, на путу за Емаус (Лк. 24).

По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим у Рим, и обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да проповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим местима.

Његово дело огледа се и у томе што је живописао иконе. И то икону: Пресвете Богородице (три иконе), и иконе светих апостола Петра и Павла. Због тога се и сматра оснивачем хришћанског иконописа. Ни старост га није могла спречити да путује Светом и шири Јеванђеље.

Проповедање је наставио у Ливији, горњем Мисиру, одакле се вратио у Грчку, где је наставио са обраћењем људи у хришћанску веру. Написао је и многа дела Апостолска, која је посветио Теофилу, кнезу Агаје.

Упокојио се у 84 години овоземаљског живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду Теби, Христа ради. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина знаменитог и светог цара Константина.





СРБИМА

који

СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТУ ЛУКУ  
- ЛУЧИНДАН славе као своју крсну славу,
уз божији благослов желим сваку срећу
и упућујем честитке!

Moлитвама СВЕТОМ ЛУКИ,
нека вам Господ дарује мир,
здравље, сваку утјеху,
духовни напредак
и свако благостање!


АМИН

Autor sjovicicslavuj | 30 Oktobar, 2021 | read_nums (177)

Актуелни шампиони свијета освојили шесто злато у историји. 

Српски куглаши су у финалу побиједили Њемачку.

СРБИЈА - Њемачка 

 5-3 (3981:3918 - оборених чуњева)

Куглаши Србије до сада су шест пута били шампиони свијета и то 2009, 2011, 2015, 2017, 2019. и ове 2021.године.

Прваци свијета у Пољској постали су: Игор Ковачић, Роберт Ерњеши, Радован Влајков, Вилмош Заварко, Чонгор Барањ, Адријан Лончаревић, Бојан Кличарић, Данијел Тепша, Александар Милинковић, а са клупе их је предводио селектор Војко Павловић.

Autor sjovicicslavuj | 30 Oktobar, 2021 | read_nums (147)
 
30. октобра 1931. године
рођен је велики умјетник

ЂОРЂЕ МАРЈАНОВИЋ


На рођендан великог умјетника - 
30.10.1959. - ПГП РТБ објавио прву плочу
"Звиждук у осам" Ђорђа Марјановића
-------------------
К`О НЕКАД У ОСАМ

Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој.
Понекад у 8 и сад звиждим улицом твојом,
Застанем сам под прозор твој.

Реф: И мада знам ниси ту,
Чекам као у сну,
Мислим негде у даљини чућеш ти,
Три кишне капи на окнима
Задње сузе две,
У очима заборављени сни и знај

Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом,
И станем сам под прозор твој.

Реф: И мада знам, ниси ту...

Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој,
И звиждим тад, наш стари знак...
( звиждук).
 
Autor sjovicicslavuj | 30 Oktobar, 2021 | read_nums (29)
 
 30. октобра 1934. године
рођен је српски сликар
Милић од Мачве







Биста Милића од Мачве у Богатићу
Autor sjovicicslavuj | 29 Oktobar, 2021 | read_nums (70)
 
29. октобра 1321. године умро је
Стефан Урош II Милутин Немањић

Био је краљ Србије (1282-1321)
и један од најмоћнијих српских владара
у средњем вијеку.


Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји


Autor sjovicicslavuj | 28 Oktobar, 2021 | read_nums (41)
 28. октобра 2005. године
умро је бард српског глумишта,
славни српски глумац
ЉУБА ТАДИЋ
***
Autor sjovicicslavuj | 27 Oktobar, 2021 | read_nums (80)

 52. године од разорног земљотреса у Бања Луци

27. октобра 1969. године, у 9 сати и 11 минута, град на Врбасу погодио је разоран земљотрес. Сеизмолози су измјерили да је потрес био јачине девет степени Меркалијеве скале. Упозорење је стигло дан раније, 26. октобра, када је тло подрхтавало у поподневним сатима.

Земљотрес је однио 15 људских живота, а 1.117 људи је теже или лакше повријеђено.

Материјална штета је причињена на 86.000 стамбених јединица, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.

Град је остао без струје и воде. Бањалучани, који се сјећају ових тешких дана, кажу да су затекли општи хаос у граду и рушевине, а људи су били у паници.

Војска је заједно са грађанима рашчишћавала рушевине и ослобађала повријеђене. Људи су данима били на улицама, 
многи су остали без својих домова. 
Помоћ је стизала са свих страна.

Захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, али и помоћи из Европе и свијета, Бања Лука је поново стала на своје ноге и почела је да се об

На Тргу Крајине и данас се налази сат који је престао да ради 27. октобра 1969. године у 9.11, као подсјетник на несрећу, која је прије 52. године задесила Бању Луку.
_________________
 
Бања Лука данас ...
Autor sjovicicslavuj | 27 Oktobar, 2021 | read_nums (34)

Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή - петак) 
је била хришћанска подвижница из 11. века.

Родила се у граду Епивату (Пиват - на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа.

Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: "Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих.

Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват.

Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу.

Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.

Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату.

Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију.

Широм српских земаља налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.

Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас.

Удостојила си се гледања лица Божја, као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спашење душа наших.

Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрост и радост, Христова девице, наша помоћнице.

Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко.

Свима помози, па и мени не одмози.

Добре у добру сложи, и свако им добро умножи.
Да се кроз тебе прослави Бог у Тројци, навек века. 
АМИН
Autor sjovicicslavuj | 26 Oktobar, 2021 | read_nums (53)

 
26. октобра 1952. године рођен је 
славни српски глумац 

ЛАЗАР РИСТОВСКИ

Autor sjovicicslavuj | 26 Oktobar, 2021 | read_nums (45)
 
 26. октобра 1893. године рођен је
славни српски књижевник
МИЛОШ ЦРЊАНСКИ

Уврштен у 100 најзнаменитијих 

Срба у нашој историји





Биста Милоша Црњанског на Калемегдану
 
Autor sjovicicslavuj | 25 Oktobar, 2021 | read_nums (51)

  ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

 Од потписивања Дејтонског споразума (1995.) па и прије тога - у многим земљама свијета због велике миграције становништва из БиХ основана су многа удружења, невладине организације, па чак и многобројни покрети у виду разних звучних назива као рецимо конгреса и слично, која врло претенциозно сама себе називају "БиХ дијаспора" што, наравно, није и не може бити тачно.

Да одмах врло јасно и прецизно кажем да не постоји ниједна мултиетничка организација која у свој састав укључује представнике све три конститутивна народа према етничкој припадности и националној структури становништва у БиХ која би могла бити пресликана у дијаспори.

Чињеница је, како рекох, да у многим земљама свијета постоје разноразна удружења која окупљају, углавном, припаднике одређене националне заједнице и она никако у свом називу не могу имати било какав префикс "беха", односно одредницу БиХ.


Наиме, ради се скоро, па и увијек о једнонационалним организацијама које су основане из различитих разлога и интереса. Такве организације не одражавају заједничке интересе све три конститутивна народа која потичу из БиХ, а сад су у дијаспори. Напротив, такве организације још више раде на продубљивању националних подјела и потпуних националних поларизација у свим сферама живота и у дијаспори, али због начина и циљева својих дјеловања и као такве праве сличне проблеме и овдје у БиХ.


Интереси Срба из БиХ који се налазе у дијаспори никада се не могу ускладити с интересима Бошњака или Хрвата. 

Слиједом такве констатације, а она је тачна, постоје и све друге варијанте евидентне подијељености на три националне заједнице у дијаспори. Никада се интереси Бошњака у дијаспори не подударају са интересима Срба или Хрвата и обрнуто. 

О чему се, заправо, овдје ради?

Да одмах врло јасно и прецизно кажем да не постоји ниједна мултиетничка организација која у свој састав укључује представнике све три конститутивна народа према етничкој припадности и националној структури становништва у БиХ која би могла бити пресликана у дијаспори.

Чињеница је, како рекох, да у многим земљама свијета постоје разноразна удружења која окупљају, углавном, припаднике одређене националне заједнице и она никако у свом називу не могу имати било какав префикс "беха", односно одредницу БиХ.

Наиме, ради се о етнички чисто једнонационалним организацијама које су основане из различитих разлога и интереса. Такве организације не одражавају заједничке интересе све три конститутивна народа која потичу из БиХ, а сад су у дијаспори. Напротив, такве организације још више раде на продубљивању националних подјела и потпуних националних поларизација у свим сферама живота у дијаспори, али због начина и циљева својих дјеловања праве сличне проблеме и овдје у БиХ.

Autor sjovicicslavuj | 24 Oktobar, 2021 | read_nums (106)

  ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј


Има једна сјајна анегдота коју као и неки учесници свечане сједнице Скупштине српског народа тог, сада већ историјског дана - 24.10.1991. године, никад нећу заборавити све док будем жив.

Наиме, иако сам водио тим безбједности и био задужен да све протекне у најбољем реду, запала ме и захвална улога у којој се нисам прославио.

Пред сам почетак сједнице неко је са касетофона требао да пусти химну "Боже правде".

У кабинету смо имали најновију линију и неко из организације доставио ми је касету на којој је била химна и мене је запала улога да поред тога што сам бринуо о безбједности и то урадим.

Али, пошто је била нова линија са даљинским управљачем никако ми није успијевало да пустим химну "Боже правде".

Шта год сам притискивао на даљинском увијек ми је ишао "Марш на Дрину", композиција са друге стране касете. Једноставно, није ишло, па није.

Звао сам многе да и они покушају, али нико као ни ја није знао како да пусти химну.

И као што се многе ствари случајно дешавају, ето десило се тако да један електричар Србин који се ту сасвим случајно затекао има исту линију и само је он знао како се са даљинским "рукује". Показао ми је како се то ради и након што сам три пута поновио радње да се не обрукам, ипак сам се некако снашао. Ни крив ни дужан и стицајем непредвиђених околности тако сам се нашао и у Радном предсједништву сједнице и први пустио химну.

Нико није могао да ми замјери што је почетак сједнице "из техничких разлога" каснио више од 15. минута, па ни тадашњи предсједник СДС др Радован Караџић који ме стално пожуривао.

И након свих перипетија заорила се ХИМНА "БОЖЕ ПРАВДЕ" и тако је почело стварање РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!

О атмосфери у Сарајеву, о страху за српски народ, о свим другим аспектима нећу да говорим, јер видим да о неким догађајима из тог времена говоре они који су били далеко од свих тих збивања, али и од мјеста дешавања.





НАПОМЕНА:

Прва оснивачка Скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је одржана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини.

На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву донесена је Одлука о расписивању Плебисцита и усвојена је „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум /Плебисцит/ на којем су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.

У складу са поштивањем људских права, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Република Српска Босна и Херцеговина доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине. 

9. јануара 1992. у Сарајеву одржана је свечана сједница у Хотелу "Холидеј ин" када је и званично проглашена Република Српска Босна и Херцеговина.

 

Могао бих много тога да напишем /већ сам у неким другим приликама писао - како је дошло до распада БиХ и почетку рата/. 

Овај пут само ћу додати да је на тој сједници било присутно 76 српских посланика /сви посланици из заједничке Скупштине БиХ све док је 14. октобра 1991. године није разбила муслиманско-хрватска парламентарна коалиција/.

Присутни су били и то: 70 посланика из СДС-а; 4 из Странке реформских снага /Странка Анте Марковића, тадашњег предсједника СИВ-а Југославије/ и 2 посланика из СПО /Странка Вука Драшковића/. Тој сједници су присуствовали и бројни други Срби /Срби пресједници општина у тадашњој БиХ, као и други истакнути српски представници из јавног, културног и политичког живота тадашње БиХ. Сви они су били само у својству гостију и нису имали право одлучивања.

 

чивања.

Иако је прошло 30. година од тог дана, сјећам се скоро свих детаља, 

па чак и имена свих посланика. 

Многи од њих, нажалост, нису више међу живима.

Покој њиховим душама.

Autor sjovicicslavuj | 22 Oktobar, 2021 | read_nums (78)

 
22. октобра 2.000 године, прије 21. годину,
међу своје Србе у трајно почивалиште,
у своје родно Требиње, поново се "вратио" 
славни 
ЈОВАН ДУЧИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји

Пјесник и дипломата Јован Дучић преминуо је, након краће и тешке болести (шпанска грозница), 7. априла 1943. године у 1 час и 30 минута у Герију, држава Индијана. Био је у 75-ој години живота и имао је статус активног посланика Краљевине Југославије.

Сахрана је обављена 10. априла на гробљу Калвариус, у источном дијелу Герија. Тијело је балсамовано и "пренијето у православну цркву Светог Саве - у фраку, са лентом светог Саве, бијелим каранфилом на реверу, окружено многобројним одликовањима, са свиленом српском тробојком преко ногу, а на њу је био стављен дипломатски мач, двороги шешир са бијелим нојевим перјем, краљев вијенац од природног цвијећа..."

Дучић је ексхумиран 18. октобра 2000. године и преко Русије његови земни остаци пренијети су у Југославију. Наредног дана је ковчег изложен у Саборној цркви у Београду гдје је патријарх српски господин Павле држао заупокојену литургију.

У Црној Гори сандук је боравио два дана (обишавши Подгорицу, Никшић, манастир Острог). Црногорски свештеници служили су свету архијерејску литургију и опијело. Мошти је од Београда до Требиња пратио патријарх српски господин Павле.

Пјесник је по други пут сахрањен, након 57 година почивања у туђини, у недељу, 22. октобра 2000. године у родном Требињу. Обред полагања посмртних остатака обавио је, према жељи самог покојника, 95-тогодишњи прота Раде Вукомановић.

Сахрани су присуствовале бројне званице, угледни Срби из јавног, културног и политичког миљеа Републике Српске и тадашње Југославије.

Посљедња пјесникова жеља, изражена у његовом трећем тестаменту који датира из 1941. године, "да се моје тело пренесе и сахрани у красној православној цркви у Требињу у стилу оне у  косовској Грачаници", била је испуњена.


Споменик Јовану Дучићу у родном Требињу
 

Дучићева пјесма о српском страдању

У данима великог српског страдања и мучеништва, Дучић је нашао ријечи којима је описао патње свог народа.

Извјештаје о покољима над Србима од стране усташа, Дучић је прихватио веома тешко. Плакао је, очајавао и туговао над трагедијом свог народа.

 Тако је, 20.10.1941. године, настала његова мање позната, анатемисана пјесма "Врбас", објављена у "Американском Србобрану" 28.октобра 1941.


 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 22 Oktobar, 2021 | read_nums (66)
 22. октобра 1927. године у Београду
умро је славни српски књижевник
БОРИСАВ СТАНКОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих 

Срба у нашој историји




Споменик Бори Станковићу 
у градском парку у Врању
 
Autor sjovicicslavuj | 21 Oktobar, 2021 | read_nums (73)

  ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ! 





ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ! 


С великим пијететом поему

стријељаним Крагујевчанима


написао:

Славко Јовичић Славуј



Невино умореним српским душама, 
које су стријељали њемачки фашисти


Нек' вјечно живе ваше сјене и нек' дјечијим погледом 
и са осмјехом бдију у Царству небеском 
и нека шире коло српске радости у вјечном животу.

Њемачки фашисти 
- пролили сте и превише невине српске крви 
и због таквих стравичних злочина 
никад вам се ово не може заборавити, 
али ни опростити, 
мада нас православље учи да праштамо. 

Ми падамо на црну земљу не што нас је страх, 
већ што у себи носимо понос 
што смо Срби и што нас нисте уништили.

Убајали сте нас, стријељали нас, 
али ми смо сваки пут 
васкрсавали, подизали се и опстајали. 

Фашистички злочинци,
вас у паклу нема ко ни да ожали, 
јер пламен православних свијећа 
и наших молитви за упокојене наше Србе
створиће вам и у паклу 
онакав пакао који заслужујете. 

Ми морамо даље и само напријед, 
али на том путу никад не смијемо заборавити:
 нашу дјецу, мајке, очеве, родбину и српску браћу 
коју су ваше злочиначке 
фашистичке руке поубијале.

 
 
Вјечна слава и памјат 
свим звјерски умореним 
СРБИМА

АМИН


Autor sjovicicslavuj | 20 Oktobar, 2021 | read_nums (71)

 

20. октобра 2003. године

у великој биједи и неимаштини 

умро је непоновљиви

Миодраг Петровић


Чкаља

који је годинама уносио радост у наше домове

и који нас је засмијавао до суза.

 





ЧИЈА ЈЕ СРАМОТА ШТО ЈЕ ЧКАЉА УМРО

У ВЕЛИКОЈ БИЈЕДИ И НЕИМАШТИНИ!

Неко је давне 1987. записао: “Ми можемо да немамо много ствари – јер имамо Чкаљу. Они који немају Чкаљу, морају да имају све остало“. 

Миодрага Петровића Чкаљу смо изгубили. Пустили смо га да умре у великој биједи.

Посљедњи великан међу звијездама југословенског глумишта, а надасве посљедњи национални јунак – човјек из народа који је својим земљацима подарио толико смијеха да ће увијек остати у њиховим сећањима као Паја Јаре, Гвозден, Мита, Благоје, Срећко напаст, Јованча Мицић… 

Умро је 20. октобра 2003. године у великој биједи, више гладан неко сит.

Жалио се како га мучи самоћа. Напуштен од колега, гледајући како му пријатељи један по један умиру, Чкаљин чувени осмјех почео је да блиједи. Он је добио награду за животно дјело „Цар Константин“, у говору је рекао оно што смо одавно заборавили. Дуго је живио као да је сахрањен.

– Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду захвалио бих се, прво, својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се, прво, свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек, на време са закашњењем, донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде“, открио је тада глумац.

Autor sjovicicslavuj | 20 Oktobar, 2021 | read_nums (58)
 
Славни српски књижевник, комедиограф,

дипломата и академик


БРАНИСЛАВ НУШИЋ

Рођен је у Смедереву  20. октобра 1864. године.


Уврштен у 100 најзнаменитијих 

Срба у нашој историји

Писац цинцарког порекла, студирао је право у Грацу и Београду. Као дипломата је радио у конзулатима Србије у Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву.

Због сатиричне песме "Два раба" осуђен је на две године затвора. Учествовао је као добровољац у Српско-бугарском рату 1885. године.

У Првом светском рату прешао је са српском војском преко Албаније.

Даровит портретиста и писац веома развијеног смисла за позоришну сцену и њене законе, запажао је негативне појаве и са много духа сликао свет који га је окруживао. Његова дела редовно су била на репертоару српских позоришта између два рата, а и данас се играју на нашим позоришним сценама.

Најпознатије Нушићеве комедије су: "Сумњиво лице", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Ожалошћена породица", "Покојник", "Пут око света", "Др", "Мистер долар".

Познате Нушићеве приповетке и романи су: "Аутобиографија", "Приповетке једног каплара", "Општинско дете", као и трагедије "Кнез Иво од Семберије" и "Хаџи- Лоја".





Споменик Браниславу Нушићу 

на Тргу републике у Београду


1 2 3 4  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva