Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2019 |
read_nums (102)
Каратисти Србије освојили су данас сребрну медаљу
у тимској конкуренцији на шампионату Европе
Велики успјех остварили су
Урош Мијалковић, Владимир Брежанчић,
Ðорђе Салапура, Богдан Трикош, Љубиша Марић,
Марко Мартиновић и Ðорђе Тешановић.
Ово је трећа медаља за Србију након што су јуче
Слободан Битевић и Јелена Миливојчевић
освојили сребро и бронзу.
Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2019 |
read_nums (87)
На данашњи дан, 31. марта
прошле године умро је
КАМЕНКО КАТИЋ
Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2019 |
read_nums (117)
%2B(1).gif)
Српска каратисткиња
Јелена Миливојчевић,
освојила је бронзану медаљу у категорији испод 50 килограма
на Европском првенству у шпанској Гвадалахари
и тако донијела још једну медаљу нашој репрезентацији.
Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2019 |
read_nums (104)
Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2019 |
read_nums (72)
Autor sjovicicslavuj |
30 Mart, 2019 |
read_nums (102)
Репрезентативац Србије у каратеу
Слободан Битевић
освојио је сребрну медаљу
на Европском првенству
у шпанској Гвадалахари
у дисциплини преко 84 килограма.
Он је у финалу изгубио
од Нијемца Џонатана Хорна 4:1.
Бивши европски и свјетски шампион
у Шпанији је дошао до чак седмог
континенталног одличја у каријери,
пошто већ има два злата,
сребро и три бронзе.
Autor sjovicicslavuj |
30 Mart, 2019 |
read_nums (126)
Пјесма за данас ....
Милутин Бојић
СИН ЗЕМЉЕ
Био је српски пјесник, драмски писац, књижевни критичар и позоришни рецензент, рођен је 19. маја 1892. године у Бeограду.
Иако је живио само 25 година оставио је неизбрисив траг у српској књижевности.
У свом кратком животу, ипак је стигао да опјева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније,
Као свједок масовног умирања на острву Виду он пише своју најупечатљивију пјесму Плава гробница која представља својеврсну творевину Бојићевог надахнућа.
Преласком у Солун стигао је да објави збирку пјесама под насловом Пјесме бола и поноса.
Милутин Бојић је преминуо 8. новембра 1917. године у Солуну у болиници.
Сахрањен је на војничком гробљу на Зејтинлику.
Крајем љета 1922. године његови посмртни остаци пренешени су у Београд.
Autor sjovicicslavuj |
30 Mart, 2019 |
read_nums (74)
Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године.
Различити су путеви којим Бог води оне који желе Њему угодити и закон Његов испунити. У време цара Хонорија у Риму живљаше висок царски достојанственик Јевтимијан, врло угледан и врло богат. И он и жена му Аглаида провођаху живот богоугодан. Иако беше богат, Јевтимијан је седао само једанпут дневно за трпезу, и то по смирењу сунца. Имађаху јединца сина, овога Алексија, који кад одрасте, би принуђен да се ожени.
Но он те исте ноћи остави не само жену него и дом оца свога, седе у лађу и дође у град Едесу у Месопотамији где беше чувени лик Господа Исуса, послат од самог Господа цару Авгару. Поклонивши се томе лику Алексије се обуче у одело просјака и као просјак живљаше седамнаест година у том граду, непрестано молећи се Богу у паперти цркве Пресвете Богородице.
Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године.
Тада би откровење у цркви Светих Апостола у виду гласа који рече у присуству цара и патријарха: потражите човека Божја. Мало после откри се, да је тај човек Божји у кући Јевтимијановој. Цар с папом и целом пратњом дође у кућу Јевтимијанову, и после дужег распитивања дознаду да је онај просјак тај човек Божји. Кад уђу у његову избу, нађу га мртва, но у лицу светла као сунце. Из оне хартије родитељи његови сазнају, да је то њихов син Алексије, а невеста, која је тридесет четири године живела без њега, да је то њен муж, и обузе их све неизмерна туга и мука. Но после се утеше видећи како је Господ прославио Свога угодника. Јер, додиром до његовог тела лечаху се многи болесници, и из тела му потече миро благоухано. Тело му сахране у ковчег од мермера и смарагда. Глава му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.
Autor sjovicicslavuj |
29 Mart, 2019 |
read_nums (126)
На данашњи дан, 29. марта
умро је славни српски фудбалер
За сјећање и памћење...
На данашњи дан, 29. марта
умро је славни српски фудбалер
РАЈКО МИТИЋ
21. децембар 2014.
Autor sjovicicslavuj |
28 Mart, 2019 |
read_nums (101)
На данашњи дан, 28. марта 1868. године
рођен је
Максим Горки
(Алексеј Максимович Пјешков)
Autor sjovicicslavuj |
28 Mart, 2019 |
read_nums (100)
На данашњи дан, 28. марта 1811. године
умро је велики српски просвјетитељ и реформатор
ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Споменик Доситеју Обрадовићу
у студентском парку у Београду
Autor sjovicicslavuj |
28 Mart, 2019 |
read_nums (83)
Autor sjovicicslavuj |
28 Mart, 2019 |
read_nums (75)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 28. марта рођен је
велики српски пјесник
БРАНКО РАДИЧЕВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Живио је само 29. година.
Српска омладина је испунила пјесникову жељу
и године 1883. пренијела је његове остатке
из Беча у Стражилово - брдо на Фрушкој Гори
на чијем врху се налази Бранков споменик.
------------------
------------------
Пјесму Бранка Радичевића посвећену Мини Караџић,
много деценија касније отпјевао је сјајни Здравко Чолић.
/Мина Караџић је била сликарка и књижевница,
кћерка Вука Стефановића Караџића .../
Статуа Бранка Радичевића на Стражилову,
на Фрушкој Гори.
Autor sjovicicslavuj |
27 Mart, 2019 |
read_nums (92)
Милутин Бојић
Српски пјесник и драмски писац рођен је
19. маја 1892. године у Бeограду.
Преминуо 8. новембра 1917. године у Солуну у болиници.
Живио је само 25. година.
Сахрањен је на војничком гробљу на Зејтинлику.
Крајем љета 1922. године његови посмртни остаци
пренешени су у Београд.
Autor sjovicicslavuj |
27 Mart, 2019 |
read_nums (76)
На данашњи дан, 27. марта 1941. године
рођен је естрадни умјетник
МИОДРАГ МИКИ ЈЕВРЕМОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
26 Mart, 2019 |
read_nums (171)
Међутим, није то званичан почетак рата,
Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.
Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити...
Данас се обележава дан стравичног злочина
регуларне Хрватске војске који је почињен
у Сијековцу /Босански Брод/ 26. марта 1992. године.
Међутим, није то званичан почетак рата,
а нити су то први злочини почињени
на простору тадашње БиХ.
СВЕДОК СА ЛИЦА МЕСТА
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ 
Сијековац, Босански Брод
26. марта 1992. године, десио се стравичан масакр српских цивила у Сијековцу, тадашња општина Босански Брод. Наиме, регуларна војска Републике Хрватске већ 3. марта исте године из Хрватске прешла је на територију Босне и Херцеговине.
Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.
Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
Документ којим се дозвољава усташама привођење Српкиња
као робља за сексуална противприродна усташка иживљавања.
27. марта, дакле одмах сутрадан у Сијековац је стигла највиша "државна" делегација БиХ у којој су били Биљана Плавшић, српски чалан Председништва БиХ, затим Фрањо Борас, хрватски члан председништва и представник муслиманског народа члан Председништва БиХ Фикрет Абдић.
Тада као инспектор Државне безбедности задужен за безбедноост највиших функционера БиХ, заједно са још неколико колега, стигао сам у Сијековац. На лицу места на сваком кораку били су видљиви још свежи трагови стравичних злочина. У двориштима испред својих кућа лежала су измасакрирана и изрешетана тела српских мученика. Видео сам стравичне слике, слике српског страдања.
Да и то нагласим. Доласком у Босански Брод хрватски члан Председништва БиХ Фрањо Борас је побегао са места злочина и тек након неколико дана видео сам га у Сарајеву.
ПРАВДЕ за Србе нема и она никад није ни постојала.
За злочин у Сијековцу никад нико није одговарао,
па ни Хрватска за агресију на тадашњу Босну и Херцеговину,
односно на српски народ.
**********************
Као по ланчаној реакцији ратни пожар се ширио по БиХ, па се тако проширио и на подручје Семберије.
31. марта 1992. године отпочињу жестоки сукоби између муслимана и Срба у Бијељини и тако рат креће у свој крвави поход који ће, касније ће се испоставити, донети највећу несрећу свим народима у БиХ.
Опет је као и у ранијим сличним ситуацијама врло брзо оформљена "државна" делегација у којој су били: Фикрет Абдић, члан Председништва БиХ, Миодраг Симовић, потпредседник Владе БиХ и Јерко Доко, министар одбране БиХ. У Бијељину смо стигли 01. априла 1992. године. И поново исте стравичне слике страдања народа.
Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити...
------------------
Кренула је незаустављива и једна од највећих трагедија свих народа у БиХ.
* * * * *
САСВИМ ЈЕ ЈАСНО да рат у БиХ није почео 1. марта 1992. године због убиства српског свата покојног Николе Гардовића у центру Сарајева.
Такође, рат у БиХ није почео ни почињеним стравичним злочинима у селу Сијековац и агресијом Хрватске на тадашњи Босански Брод 26. марта 1992. године.
Рат у БиХ је почео много раније ...
/НАПОМЕНА - О томе сам већ писао у неким ранијим текстовима/.
Autor sjovicicslavuj |
26 Mart, 2019 |
read_nums (93)
----------------
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 26. марта
свој живот трагично је завршио
свој живот трагично је завршио
БРАНКО ЋОПИЋ
Autor sjovicicslavuj |
26 Mart, 2019 |
read_nums (77)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан / 26. марта/ рођен је
некадашњи предсједник
некадашњи предсједник
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
МИЛАН ЈЕЛИЋ
Autor sjovicicslavuj |
25 Mart, 2019 |
read_nums (115)
Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Има ли још Срба?
---------------------------
СТАНИМО ПОНОВО У РЕД СЛОБОДЕ,НЕ СМИЈЕМО И НЕЋЕМО ПРОПАСТИ!
Утихниће звуци српских труба,
занијемиће сваки глас
пред српском срамотом.
Заплакаће небо
над српским јадом и чемером.
Дрина ће опет опимињати Србе
да су сами себи најважнији.
Туђин ће поново
као и вијековима прије
кидисати да нас уништи.
Славне српске војводе
Мишићу, Степо, Путниче,
славни Срби Дучићу, Меша,
Андрићу, Његоше, Свети Саво,
помозите нам да се подигнемо
из пепела и да не клечимо
пред српским непријатељима,
јер то никад нисмо радили,
па ни онда кад смо
славно изгинули.
Има нас још,
још нас је преостало
таман толико да нас
европске и свјетске аждаје
не могу све прогутати.
Станимо поново збијени у ред слободе!
Не смијемо и нећемо пропасти!
Autor sjovicicslavuj |
25 Mart, 2019 |
read_nums (154)
На данашњи дан, 25. марта
умро је славни српски глумац
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 25. марта
умро је славни српски глумац
ДАНИЛО ЛАЗОВИЋ
