Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 29 Mart, 2020 | read_nums (14)
Онако како је скромно живио,
тако је и напустио овај свијет,
без комеморације и без гробног мјеста
у Алеји заслужних грађана у Београду.

Српски књижевник, 
пјесник, прозни и драмски писац
Добрица Ерић 
сахрањен је 31. марта 2019. године
у свом завичају у мјесту Доња Црнућа
код Горњег Милановца у присуству породице,
пријатеља, поштовалаца и мјештана.



 
Autor sjovicicslavuj | 29 Mart, 2020 | read_nums (8)
 
На данашњи дан, 29. марта 2008. године
умро је славни српски фудбалер 
РАЈКО МИТИЋ



Фудбалски клуб Црвена звезда 21. 12. 2014. год. усвојио је на сједници Скупштине приједлог навијача и ветерана клуба да стадион у Љутице Богдана понесе име легендарног Рајка Митића.

Митић се сматра једном од највећих легенди црвено-белих, прва је "Звездина звезда" и један је од оснивача клуба. Каријеру је почео у омладинском тиму БСК-а у предратном Београду, а капитен Звезде био је од њеног оснивања, 4. марта 1945. године. Црвено-бели дрес носио је 14 сезона, одиграо је укупно 572 утакмице и постигао 262 гола.

Са Звездом је освојио пет титула првака Југославије - 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959. године и четири национална Купа - 1948, 1949, 1950. и 1958. годинe.

За репрезентацију Југославије одиграо је 59 утакмица и постигао 32 гола. Учествовао је на Олимпијским играма у Лондону 1948. и четири године касније у Хелсинкију, и оба пута освојио сребрну медаљу. 
---------------------------------------
Стадион Црвене звезде име Рајка Митића носи од децембра 2014. године, а у близини се налази и улица названа по њему.

Стадион „Рајко Митић“, улица Рајка Митића, а од данас и биста вјероватно највећој легенди нашег клуба. Признање великом Рајку, капитену, симболу, легенди, господину.

 Откривању споменика присуствовале су многе звездине фудбалске легенде и хиљаде ДЕЛИЈА!

Између осталих, ту су били и ЗВЕЗДИНЕ ЗВЕЗДЕ - Драгослав Шекуларац, Драган Џајић, Владимир Петровић "Пижон" .... /Из оправданих разлога изостао је само Драган Стојковић "Пикси"/.

Легендарни Владица Поповић је рекао:
Данас се ми теби, Бата Рале, одужујемо, како се великану може одужити. Поносни смо на своје дело.“

У свом препознатљивом стилу бесједио је и Матија Бећковић, велики навијач Црвене звезде и академик.



Од 21. децембар 2014. године Звездин стадион “Маракана” 
носи име “РАЈКО МИТИЋ”
Autor sjovicicslavuj | 28 Mart, 2020 | read_nums (16)
 
28. марта 1868. године рођен је
Максим Горки 
(Алексеј Максимович Пјешков)

 


Autor sjovicicslavuj | 28 Mart, 2020 | read_nums (12)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 28. марта 1824. године
рођен је велики српски пјесник 

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји


Живио је само 29. година.

Српска омладина је испунила пјесникову жељу
и године 1883. пренијела је његове остатке
из Беча у Стражилово - брдо на Фрушкој Гори
на чијем врху се налази Бранков споменик.
------------------

Пјесму Бранка Радичевића посвећену Мини Караџић,
много деценија касније отпјевао је сјајни Здравко Чолић.

/Мина Караџић је била сликарка и књижевница,
кћерка Вука Стефановића Караџића .../

 
Кад Млидијах Умрети

Лисје жути веће по дрвећу,
Лисје жутo доле веће пада,
Зеленога више ја никада
Видет' нећу!

Глава клону, лице потамнило,
Боловање око ми попило,
Рука ломна, тело измождено,
А клеца ми слабачко колено!
Дође доба да идем у гроба.

Збогом житку, мој прелепи санче!
Збогом зоро, збогом, бели данче!
Збогом, свете, некадањи рају. —
Ја сад морам другом ићи крају!
О, да те тако ја не љубљах жарко,
Још бих гледо твоје сунце јарко, —
Слушо у грома, слушао олују,
Чудио се твојему славују,
твојој реци и твојем извиру, —
Мог живота вир је на увиру!

О, песме моје, јадна сирочади,
Децо мила мојих лета млади'!
Тедох дугу да са неба свучем,
Дугом шарном да све вас обучем,
Да накитим сјајнијем звездама,
Да обасјам сунчаним лучама ...

Дуга била, па се изгубила,
звезде сјале, па су и пресјале,
А сунашце оно огријало
И оно је са неба ми пало!
Све нестаде што вам дати справља' —
У траљама отац вас оставља.

Статуа Бранка Радичевића 
на Стражилову, на Фрушкој Гори.
Autor sjovicicslavuj | 28 Mart, 2020 | read_nums (13)
 
28. марта 1811. године умро је 
велики српски просвјетитељ и реформатор

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји



Споменик Доситеју Обрадовићу
у студентском парку у Београду

Спомен плоча Доситеју Обрадовићу 
на Саборној цркви у Београду, изнад његовог гроба

Autor sjovicicslavuj | 27 Mart, 2020 | read_nums (29)

На данашњи дан, 27. марта 1941. године
рођен је естрадни умјетник
МИОДРАГ МИКИ ЈЕВРЕМОВИЋ


 
Autor sjovicicslavuj | 27 Mart, 2020 | read_nums (13)

 

На данашњи дан /27.3./, прије 21. годину, јединице Војске Југославије срушиле су мит о необоривом америчком "невидљивом" ловцу бомбардеру Ф-117, оборивши га изнад села Буђановци, током злочиначке НАТО агресије на СР Југославију.

 

"Невидљиви" Ф117Фото: илустрација Летјелицу Ф-117А оборили су припадници 3. дивизиона 250. бригаде противваздухопловне одбране 27. марта 1999. године у 20.42 часа. Они су, захваљујући способности јединице, исправној техници и "малој техничкој иновацији" успјели да летјелицу погоде са земље.

 

Авион је пао у атар села Буђановци, пошто је претходно гађан са двије ракете типа "нева", а јединицом која га је оборила командовао је пуковник Золтан Дани.

 

Ф-117А - "ноћни соко" репутацију је стекао борбеним летовима над Ираком у Заливском рату 1991. године када је, према објављеним подацима, 1.270 пута прелетио непримијећен ирачко небо у 39 борбених мисија.

 

Тај авион представљао је симбол моћи због савремене технологије којом је опремљен, што му је омогућавало да буде "невидљив" за све радарске системе. О томе како су Срби успјели да надмудре "Елвиру", њујоршки лист "Њузвик" је у јулу 1999. године написао да су "Срби сваки дан помјерали радаре, а укључивали их само накратко, тек колико је потребно да се сниме маршруте авиона који долазе, али не довољно да би их открио авион НАТО за детектовање".

 

Четврте ноћи, како наводи лист, док је Ф-117А бацао бомбе на циљ недалеко од Београда, отвор за избацивање пројектила на авиону на српским радарима почео је да свијетли, тако да су Срби брзо испалили ракете и погодили циљ.

 

Пилота обореног авиона Дејла Зелка евакуисале су америчке снаге упавши у Србију из Босне и Херцеговине.

 Фотографија корисника Славко Јовичић Славуј

Autor sjovicicslavuj | 26 Mart, 2020 | read_nums (26)
Данас се обележава дан стравичног злочина
регуларне Хрватске војске који је почињен
у Сијековцу /Босански Брод/ 26. марта 1992. године.

Међутим, није то званичан почетак рата,
а нити су то први злочини почињени
на простору тадашње БиХ.

СВЕДОК СА ЛИЦА МЕСТА

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Сијековац, Босански Брод

26. марта 1992. године, десио се стравичан масакр српских цивила у Сијековцу, тадашња општина Босански Брод. Наиме, регуларна војска Републике Хрватске већ 3. марта исте године из Хрватске прешла је на територију Босне и Херцеговине. 

Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.

Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
 
Документ којим се дозвољава усташама привођење Српкиња
као робља за сексуална противприродна усташка иживљавања.

27. марта, дакле одмах сутрадан у Сијековац је стигла највиша "државна" делегација БиХ у којој су били Биљана Плавшић, српски чалан Председништва БиХ, затим Фрањо Борас, хрватски члан председништва и представник муслиманског народа члан Председништва БиХ Фикрет Абдић. 

Тада као инспектор Државне безбедности задужен за безбедноост највиших функционера БиХ,  заједно са још неколико колега, стигао сам у Сијековац. На лицу места  на сваком кораку били су видљиви још свежи трагови стравичних злочина. У двориштима испред својих кућа лежала су измасакрирана и  изрешетана тела српских мученика. Видео сам стравичне слике, слике српског страдања. 

Да и то нагласим. Доласком у Босански Брод хрватски члан Председништва БиХ Фрањо Борас је побегао са места злочина и тек након неколико дана видео сам га у Сарајеву.
Слика
ПРАВДЕ за Србе нема и она никад није ни постојала.

За злочин у Сијековцу никад нико није одговарао,
па ни Хрватска за агресију на тадашњу 
Босну и Херцеговину, односно на српски народ.

Као по ланчаној реакцији ратни пожар се ширио по БиХ, па се тако проширио и на подручје Семберије. 
31. марта 1992. године отпочињу жестоки сукоби између муслимана и Срба у Бијељини и тако рат креће у свој крвави поход који ће, касније ће се испоставити, донети највећу несрећу свим народима у БиХ.

Опет је као и у ранијим сличним ситуацијама врло брзо оформљена "државна" делегација у којој су били: Фикрет Абдић, члан Председништва БиХ, Миодраг Симовић, потпредседник Владе БиХ и Јерко Доко, министар одбране БиХ. У Бијељину смо стигли 01. априла 1992. године. И поново исте стравичне слике страдања народа. 

Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити...
------------------
Кренула је незаустављива и једна од највећих трагедија свих народа у БиХ.
* * * * *
САСВИМ ЈЕ ЈАСНО да рат у БиХ није почео 1. марта 1992. године због убиства српског свата покојног Николе Гардовића у центру Сарајева.

Такође, рат у БиХ није почео ни почињеним стравичним злочинима у селу Сијековац и агресијом Хрватске на тадашњи Босански Брод 26. марта 1992. године.

Рат у БиХ је почео много раније ...

/НАПОМЕНА -
 О томе сам већ писао у неким ранијим текстовима/.

Autor sjovicicslavuj | 26 Mart, 2020 | read_nums (12)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

26. марта 1984. године
свој живот трагично је завршио
БРАНКО ЋОПИЋ

 


Стеван Раичковић, Бранко Ћопић и Иво Андрић

Једна од ријетких фотографија ...
Бранко Ћопић 
са супругом Богданком - Цицом у шетњи

Споменик Бранку Ћопићу у Бања Луци

Autor sjovicicslavuj | 26 Mart, 2020 | read_nums (12)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан,  26. марта 1956. године
 рођен је некадашњи предсједник

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 


МИЛАН ЈЕЛИЋ


 
Autor sjovicicslavuj | 25 Mart, 2020 | read_nums (39)
 
Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Има ли још Срба?
 

СТАНИМО ПОНОВО У РЕД СЛОБОДЕ,
НЕ СМИЈЕМО И НЕЋЕМО ПРОПАСТИ!


Утихниће звуци српских труба,
занијемиће сваки глас
пред српском срамотом.
Заплакаће небо
над српским јадом и чемером.

Дрина ће опет опимињати Србе
да су сами себи најважнији.
Туђин ће поново 
као и вијековима прије
кидисати да нас уништи.

Славне српске војводе
Мишићу, Степо, Путниче,
славни Срби Дучићу, Меша,
Андрићу, Његоше, Свети Саво,
помозите нам да се подигнемо
из пепела и да не клечимо
пред српским непријатељима,
јер то никад нисмо радили,
па ни онда кад смо 
славно изгинули.

Има нас још,
још нас је преостало
таман толико да нас
европске и свјетске аждаје
не могу све прогутати.

Станимо поново збијени 
у ред слободе.
Не смијемо 
и нећемо пропасти!


Autor sjovicicslavuj | 25 Mart, 2020 | read_nums (14)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 25. марта 2006. године
умро је славни српски глумац

ДАНИЛО ЛАЗОВИЋ



 
 
Autor sjovicicslavuj | 24 Mart, 2020 | read_nums (20)

На данашњи дан, 24. марта 1999. године

НАТО злочинци су почели агресију

на тадашњу СР Југославију!

------------------------------------------------------------------------ 

 --------------------------------------------------------------------------------------

Autor sjovicicslavuj | 24 Mart, 2020 | read_nums (17)

ОВОЗЕМАЉСКА  ПРАВДА 
И ПРАВО НЕ ПОСТОЈЕ!
ТО СУ САМО ФИКЦИЈЕ.

ТАКОЗВАНУ ПРАВДУ ДИЈЕЛЕ 
НАЈЈАЧИ НА СВИЈЕТУ 
И СПРОВОДЕ ЈЕ СИЛОМ И ПУШКОМ!


Злочиначка НАТО агресија на Србију, односно тадашњу СРЈ, почела је на данашњи дан прије 21 годину. За 78 дана погинуло је више од 2.500 људи.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донијета је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу злочинцу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а злочинац Хавијер Солана.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно рјешење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полијетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најприје су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим мјестима.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недјеља напада бар неколико пута није нашао на мети злочиначких снага НАТО-а.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

Злочиначки НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употријебио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употријебиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Послије више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, посљедњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30.

Тог дана је Савет безбједности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбједност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије. 
Autor sjovicicslavuj | 24 Mart, 2020 | read_nums (22)
 
У славу и част свим невино страдалим 
од злочиначког НАТО пакта 
и свих српских непријатеља 
који су силом, пушком и моћи извршили 
злочиначку агресију на малу,
али часну и јуначку Србију.



ЗЛОЧИНЦИ и непријатељи 
српског народа нисмо вас 
и никад вас нећемо заборавити!
Autor sjovicicslavuj | 24 Mart, 2020 | read_nums (21)

ПРИПРЕМИО: Славко Јовичић Славуј
 
 
 
- ПРВИ ДИО СВЈЕТСКИХ ЗЛОЧИНАЦА
 
КОЈИ СУ ТРАЖИЛИ БОМБАРДОВАЊЕ
 
СРПСКОГ НАРОДА И ЈУГОСЛАВИЈЕ
 

  Ми Срби, 
познати смо по томе што олако опраштамо, 
а још брже заборављамо. 

И то је наша највећа трагедија

и зато толико и страдамо. 

Довољан је само један мали осврт 
на све оно што су други годинама говорили 
о нама како би смо схватили 
/нећемо никада/ наше заблуде 
и све оно што смо давно заборавили.

         И опростили, нажалост!          

„Srbe treba spokojno bombardovati, 
jer će sve brzo zaboraviti”
– govorio je zločinac Džejms Šej, portparol NATO-a, 
marta 1999. ne sluteći koliko je bio u pravu 
to se naše zaboravnosti tiče.


Ово су биле насловне стране злочиначког листа
Шарли Ебдо“ пред бомбардовање Србије 1999. 

Sarli-Edbo-1-258x337-536x700
Злочиначка насловница француског сатиричног листа „Шарли Ебдо“. Француски злочинци су се исмијавали за убијене у злочиначкој НАТО агресији на СРЈ 1999. године.

Ево само двије насловне стране тог злочиначког чаописа из 1999. године у коме се на најгоре начине вријеђају Срби.

Да ли је о српском страдању забрањено говорити. Али су злочиначки карикатуристи листа „Шарли Ебдо““  Србе представљали као злочинце уз натписе „шта је нема више ништа да се силује„ и „романтични растанак Србије и Косова„. 

Такве карикатуре су, између осталог,  оправдавале злочиначку војну НАТО агресију на Србију, а српски народ је представљан као геноцидан и злочиначки.

 
Од свих овдје поменутих, 
а било их је још надесетине хиљда, 
тешко је тврдити ко је од кога од њих 
био већи злочинац.
 
Генерални секретар злочиначке НАТО Алијансе, 

ратни злочинац Хавијер Солана:

"Морамо уништити Србију и Србе"



Најпознатија "петорка"

злочиначког НАТО пакта 

која је извршила агресију на Србију


Ратни злочинци:

Бил Клинтон,

Медлин Олбрајт, 

Весли Кларк,

Тони Блер и

Хавијер Солана


"Trebalo bi da bombardujete Srbe", rekao je Papa Jovan Pavle Drugi. Ove njegove reči bile su upućene predsedniku Klintonu tokom javnog pojavljivanja u Denveru.

„Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista”, bila je izjava Žaka Širaka, tadašnjeg predsednika Francuske, za ručkom, juna 1995. povodom sastanka Šefova vlada država članica EU. Iste one u koju danas tako vrtoglavo jurimo!

„Molim se da se vatra nebeska obruši na Srbe”, rekao je Otac Pjer, poznati francuski sveštenik – humanitarac, po povratku iz Sarajeva i posete Markalama 2, na svojoj konferenciji za štampu.

„Što se Srba tiče… To je danas jedan bolestan narod” – General Žak Kotbivši komandant UNPROFOR-a u Bosni i Hercegovini, Vojni mesečnik Difens nacional, jun 1997. u Parizu.

„Srbi nisu naročito pametni… „Srpska deca se više neće smejati”, bila je to zlokobna pretnja Lorensa Inglbergera bivšeg državnog sekretara SAD-a.

„Srbi trguju ljudskim organima svojih žrtava kako bi obezbedili novac za svoj rat… Trebalo bi da đavolski bombardujemo Beograd”, izjava Pola Džeksona, urednika lista „Kalgari san” za Fani star,13.oktobara 1992.

„Mi bismo trebali da Srbiju osudimo na karantin, sve dok se virus koji ona nosi ne izbriše” – David Gompert, stariji direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost u vreme Bušove administracije, Časopis „Forin afers”, jul-avgust 1994.godine.

„Srbe treba baciti na kolena”, bila je izjava Klausa Kinkela, nemačkog ministra inostranih poslova, data 27. maja 1992.godine.

„Srbi su zločinački dupeglavci”, reče Ričard Holbruk 6.novembra 1995.godine u „Njujorker”-u, kao tadašnji Klintonov emisar u Jugoslaviji. Isti onaj Ričard Holbruk koji danas vedri i oblači nad Srbima.

„Zaustavite Srbe. Odmah. Zauvek” – Margaret Tačer, bivša premijerka Velike Britanije, u „The New York Times” 4. maj 1994.

”Hrvatska ne želi da u njoj žive ljudi koji pripadaju drugom narodu„ –Bosiljka Mišetić, potpredsednica hrvatske vlade, na press-konferenciji 1995.

"Nema mira dok Srbija ne bude vojno poražena„ – Srđa Popović, advokat i potpisnik zahteva svetskih intelektualaca za bombardovanje Beograda, u izjavi za zagrebački ”Globus„ oktobra 1994.

”Suštinski uzrok sukoba je ideologija etničkog čišćenja koju je obnovio gospodin Ćosić, predsednik Srbije, koji je već 1990. objavio Memorandum", bila je izjava na francuskoj televiziji Žaka Delora, bivšeg predsednika EU, u maju 1994.

”Uostalom, bosanski Srbi su za nas uvek bili i ostali samo banda razbojnika i ubica„ – Johan Fric, direktor bečkog dnevnika Di Prese i direktor Međunarodnog Instituta za Štampu. Gle čuda! Upravo ovaj Johan Fric imao je, u to vreme, veliku moć nad štampom…i velikog udela u satanizovanju Srba!

”Srbija, nesumnjivi agresor, trebalo bi da bude prisiljena UN rezolucijom da snosi čitav teret reparacija", reče Josif Brodski,ruski jevrejski pesnik-disident i Nobelovac, u dnevniku Internešenel Herald Tribun, 5. avgusta 1993.

”Srbi su dvodimenzionalan narod sa težnjom ka prostakluku… Životinje koriste svoje resurse znatno sređnije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju„ – Ser Piter Justinovglumac i ambasador UNESCO-a, ”The European„ 10. jun 1993.

"Predlažem da se srpskoj deci zabrani u školama učenje srpske nacionalne poezije„ – prof. dr Rolf-Diter Kluge, direktor slavističkog seminara Univerziteta Tibingen, na okruglom stolu Univerziteta u Tibingenu, 1997.

”Srbi su nemilosrdni ljudi, spremni zaklati nožem, što mogu zahvaliti svom slovenskom poreklu", izjava je Fransoa Kremio-a
, pripadnika francuskih snaga SFOR-a,u maju 1995.

”Na nesreću, nisam pobio sve Srbe„ – Tomislav Merčep u govoru na kongresu Hrvatske pučanske stranke, Feral Tribune,1995.godine.

”Neka se Srbi podave u sopstvenom smrad", izjava (verovatno njemu najdraža) Helmuta Kola, nemačkog kancelara, početkom 1998.godine.


„Vodićemo protiv Srba rat – diplomatski, ekonomski, politički, propagandni i psihološki” – Džejms Bejkerdržavni sekretar SAD-a na američkoj TV, jun 1992.

"Ovo je borba između dobra i zla, a NATO neće dozvoliti da zlo nadvlada” –Vilijam Koen, američki državni sekretar za odbranu, proleće 1999.
Autor sjovicicslavuj | 24 Mart, 2020 | read_nums (15)
 
ПРИПРЕМИО: Славко Јовичић Славуј
 
 
 
- ДРУГИ ДИО ЗЛОЧИНАЧКЕ ЕКИПЕ
 
КОЈА ЈЕ ТРАЖИЛА БОМБАРДОВАЊЕ
 
СРПСКОГ НАРОДА И ЈУГОСЛАВИЈЕ!

 
Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva” – Toni Bler, britanski premijer tokom NATO agresije na Srbiju 1999.godine.

"Srbi sprovode teror i siluju albansku decu” – Bil Klinton, američki predsednik, govor na proslavi 50-godišnjice NATO pakta u Vašingtonu, 23-25.april 1999.
”Prošle nedelje imali smo devetoro ubijenih Srba, ove nedelje – osmoro. To je jasan napredak„  Bernar Kušner, šef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji u izjavi za TV ”France 2„ krajem marta 2000. Isti onaj koji se izdaje za velikog ”mirotvorca„.

Nobelovac Ginter Gras, napominjući 26.marta ,dva dana posle početka bombardovanja Jugoslavije da nije pacifista, na otvaranju Sajma knjiga u Lajpcigu rekao je : “Krajnje je bilo vreme da se Jugoslavija napadne, nadam se da nije prekasno“! 

Svi ovi srpski neprijetelji 
su zaboravljeni, nažalost
Izbor iz knjige Zorana Petrovića ”Izbrisati srpski virus“„.

Međutim, kako naš narod voli da kaže da „mnogo više boli kada te tvoj ujede za srce“, tako i ja ne mogu,a da se ne setim i našeg „velikog“ (?!) dr Zorana Đinđića. Upravo onog koga danas mnogi veličaju i preuveličavaju. Posebno zanimljiv izvor je, ni manje, ni više nego Njujork Tajms. I još zanimljivije je upravo to što je ovu izjavu, pored „dragog“ nam Zorana, potpisao i aktuelni predsednik Crne Gore – Milo Đukanović. Nije li to onaj isti koji je nedavno priznao nezavisnost Kosova.

Potrebno je citirati i komentar novinara da bi se shvatilo kako su Milo i Zoki“,u naizgled uvijenoj formi, otvoreno podržali bombardovanje Srbije. A sve u ime svojih političkih ciljeva.

„New York Times”, May 1999.
Joint statement of Milo Đukanović and Zoran Djindjic:  "If the war finishes with signature on peace agreement with the same leadership with Slobodan Milosevic on top, tragedy and violence will continue.

Stability of Yugoslavia is of the main importance because of its geographic position in Balkan and its role in determing stability or instability of its neighbors, Bosnia and Herzegovina, Macedonia and Albania. Up to now, however, international strategy for Yugoslavia has been conducting the crises, while the roots of the crises were being neglected….“

Komentar nemačkog novinara Klausa Hartmanna u vezi ove zajedničke izjave Mila Đukanovića i Zorana Đinđića iz maja 1999 godine bio je :
„Djindjic liebte die Bombe auch, aber diplomatisch“
U prevodu – „Đinđić je takođe voleo bombe, ali na “diplomatski način”.
U prilog tome ide i čuveni njegov intervju za nemački list “Špigl”, gde je za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije rekao sledeće:
“Jugoslavija se mora bombardovati … samo nastavite da bombardujete popustiće oni”’ (Der Spiegel 20/1999).


Ми Срби, 
познати смо по томе што олако опраштамо, 
а још брже заборављамо.

И то је наша највећа трагедија.

Ово је само један мали осврт 
на све оно што су други годинама говорили 
о нама како би смо схватили /нећемо никада/ 
наше заблуде и све оно што смо 
давно заборавили. 
И опростили, нажалост!



„Srbe treba spokojno bombardovati, 
jer će sve brzo zaboraviti”
– govorio je zločinac Džejms Šej, portparol NATO-a, 

marta 1999. ne sluteći koliko je bio u pravu 
što se naše zaboravnosti tiče.

Злочинац Џејмс Шеј



Autor sjovicicslavuj | 22 Mart, 2020 | read_nums (74)
 
Стравични злочини хрватских усташа 
и муслиманске Ханџар дивизије.

 
УВОД:

Ако не говоримо о стравичном страдању нашег народа за чије страдање и овакве догађаје и незапамћене злочине над нашим народом, онда ће нам и будућност бити саткана из препарираних тзв. истина и историја нашег народа биће саткана од лажи оних који су нам ломили и уништавали корјене нашег постојања.

Убијеђен сам да је некад раније врло мали број Срба било када и чуо за овај и овакве стравичне злочине над нашим народом. Млађе генерације о оваквим злочинима не знају ништа, у то сам сигуран, јер наше школство је препуно лажне историје.

Познато је, такође, да су тзв. историју писали побједници и да су је славодобитно прилагођавали својим успјесима који су углавном били лажни.

ВЈЕЧНА СЛАВА СВИМ СРБИМА КОЈИ СУ НА НЕЗАПАМЋЕНЕ НАЧИНЕ УМОРЕНИ ОД ЗЛОЧИНАЧКИХ УСТАШКИХ – хрватских и муслиманских руку!

С посебним пијететом и скрушеношћу одајем помен страдалим својим сународницима. Вјечна има слава.

Славко Јовичић Славуј
 
 Дио спомен-музеја. 
Скулптуре жртава у води Дрине ... 
Споменичко рјешење дјело је архитекте 
Новице Мотике из Зворника
Прије 78. година, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Мишевићи и Стари Брод, Црна легија Јуре Францетића и Ханџжар дивизија су убиле око 6.000 српског живља, избјеглог пред усташама које су пустошиле источну Босну. 

О овом стравичном злочину се ћутало деценијама. За злочине нико није одговарао, а тек је 2008. године обиљежено мјесто великог страдања у Старом Броду.
Други свјетски рат обиљежили су стравични злочини, за коjе се сматрало да су углавном објелодањени и истражени. Но, било jе злочина коjи су се из различитих разлога, укључуjући и „очување братства и jединства”, минимизирани и напросто скривани од шире jавности.

Драстичан случаj „заборава и скривања” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, прије свега жена и дјеце, коjе су  починиле усташе, у чиjим редовима jе био знатан броj муслимана, с прољећа 1942. године у кањону ријеке Дрине, у селима Милошевићи и Стари Брод, подручjу коjе административно припада општини Рогатица, а много jе ближе Вишеграду.

Шта се то, у ствари, овдје десило почетком 1942. године?

Усташе покрећу офанзиву у намјери да освоjе границу на Дрини. Средином марта 1942. године из Сараjева, под командом злогласног усташког кољача Јуре Францетића, креће десетак хиљада до зуба наоружаних усташа коjи пред собом тјераjу непрегледне збјегове Срба од Олова, Сараjева, Кладња, Хан Пиjеска, са Романиjе и Соколца, из Рогатице и Борика.

Уплашени народ се кретао ка Вишеграду, надаjући се да ће ту прећи Дрину и склонити се у Србиjу.

На вишеградскоj ћуприjи италиjанска стража jе преко ријеке пуштала само оне коjи су имали злато, стоку или неку другу вриједност. Остали су морали низводно до Милошевића и Старог Брода, гдје су скелом или чамцима покушавали избјећи патроле злогласне црне легиjе.

И тако из дана у дан, од краjа марта до почетка маjа, непрегледне колоне Срба улазиле су у дрински кањон из кога се велика већина никад ниjе вратила.

У вечерњим часовима скела и чамци обустављали су превоз људи преко Дрине, а преостале би изненада опкољавале усташе. Долазили су стрмим путељцима са Боричке висоравни, гдје су формирали сатниjе у селима Бранковићи и Сjеверско, у коjима су били наjброjниjи муслимани из источне Босне. Услиједили би незапамћени злочини, убиства, клања, мучења, силовања и бацања у Дрину. Многи су сами скакали у ријеку, неријетко и у групама.

Хроничари су записали да jе jедног од тих тужних дана 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заjеднички скочило чак 320 дјевоjака(!), а наjвећи и наjмасовниjи покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце, 22. марта 1942. године.

У том дринском гротлу, окруженом водом и стрмим каменитим литицама, звјерски jе убиjено и бачено у Дрину преко 6.000 невиних Срба.

У Старом Броду, одмах краj Дрине, недавно је подигнуто спомен-обиљежjе са крстом, поред кога су постављене и мермерне плоче са именима свих страдалих Срба.
Још незавршени спомен музеј 
у Броду на обали Дрине

Злочин је заборавити злочин, поручује скромно спомен обиљежје и сведоче преживјели, који су као дјеца на овој обали, само чудом избјегли смрт.

Циљ њемачко-италијанске и усташке офанзиве је био, да се, како је наведено, “територија НДХ, проширена до Дрине, очисти од православаца“. Усташе су биле толико ревносне у својим злочинима, да су на крају, у Старом Броду и Нијемци занијемили.

Деценијама се о овом стравичном злочину није смјело говорити, а они који су се усудили да траже казну за злочинце, били су одмах ућуткани, кажњени, затварани.

Тек је од 2008. године Стари Брод означен као мјесто великог српског страдања.

Памтити – да се не понови, али не злопамтити, говоре људи са Дрине, увјерени да је ова ријека  однијела небројено српских жртава.
 
+++++
 
 
Autor sjovicicslavuj | 22 Mart, 2020 | read_nums (20)
 
На данашњи дан, 22. марта 1950. године 
рођен је један од највећих умјетника
и музичара на простору бивше Југославије

ГОРАН БРЕГОВИЋ
 

ГОРАН БРЕГОВИЋ - ГУЧА
************
Autor sjovicicslavuj | 22 Mart, 2020 | read_nums (17)
 
МЛАДЕНЦИ

Римски војници у Севастији, тврдо вероваху у Господа. Кад за време Ликинија поче прогон, буду изведени пред суд, али не хтедоше да се одрекну вере. Каменовани, али камење се враћао од њих и падало на њихове мучитеље. Везани и бачени у ледено језеро, али се, осим једног, не поколебаше.

Ноћу, док су се мрзли, нека Светлости паде с неба и загреје воду и тела мученика, а са светлошћу се спустише венци на њихове главе. Кад то виде један стражар, и он се на исповеди у име Исусово, и уђе у језеро да би се удостојио цетрдесетог венца.

Сутрадан, пребисе им голени и њихова тела бацише у воду, да их хришћани не би сахранили.

Трећег дана јавише месном епископу Петру и позваше га да сабере по води мошти њихове. У мрачној ноћи епископ и клир видеше како се кости мученика у језеру сјаје и тако покупе све мошти и часно сахране 320. године.

На овај дан се прослављају Младенци, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан са неким прастарим обичајем даривања младих брачних парова, оних који су се венчали од претходних Младенаца до тада.

Овај дан је посвећен њима и због венаца којима су мученици овенчани (венчани) љубављу Христовом. Јер и на венчањима (овенчањима) у цркви, на главе младих супружника (младенаца), се стављају венци, који имају троструку символику: венци царски-сваки је човек цар у свом малом царству, својој кући, венци мученички, јер у браку треба подносити жртве и венци бесмртне славе у Царству Христовом.

Овим се указује на то да супружници треба да буду један другом верни, као што су севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.
1 2 3 4  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva