Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 17 Avgust, 2019 | read_nums (27)

 
МИРА СТУПИЦА


Некад давно ...

Умрла је 19. августа 2016. у дубокој старости 
у Дому за стара лица ...
--------------------------
Autor sjovicicslavuj | 17 Avgust, 2019 | read_nums (8)
 
Никада не смијемо заборавити наше 
славне претке који су прославили српски народ!

Колико мало живота,
а колико пуно заслуга за наш народ, 
културу и историју.
 

На данашњи дан, 17. августа 1908. умро је
РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ
Разочаран у корумпирану власт 
и лопове у врху власти 
одавао се све више боемском  животу, 
много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан 
умро је у 35. години живота у Београду.


Уврштен у 100 најзнаменитијих

Срба у нашој историји


Радоје Домановић, 

биста на Калемегдану, Београд

----------------------
Иако је умро млад и прије више од једног вијека 
- никад ова мисао славног 
СРБИНА РАДОЈА ДОМАНОВИЋА 
није била актуелнија као у овом времену!

Autor sjovicicslavuj | 16 Avgust, 2019 | read_nums (33)
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 

Бошњаци користе сваку прилику да

 лажима представе "истину" о ратним дешавањима, па им за то добро дође и овакав фестивал кад у Сарајево пристигну многе званице и странци ... Сарајевски филмски фестивал у конвексном огледалу искривљене и препариране беха стварности, креиране из сајевске кухиње с циљем фабриковања само једне - бошњашке истине!


 
25. издање Сарајево Филм Фестивала 

Од 16. до 23. августа у федералном Сарајеву биће одржан Сарајевски филм фестивал, као међународна манифестација филмске смотре културе.

И не само да ће тај фестивал бити екранизација бројних филмова, већ ће као и претходних година бити у функцији никад заустављене ратне пропаганде и одвођења страних гостију на мјеста тзв. опсаде Сарајева, са главном "туристичком атракцијом" - посјета тзв. "Тунелу спаса за ратно и опсједнуто Сарајево".
Свака посјета "Тунелу" је догађај који дубоко вријеђа српски народ у БиХ, а посебно у Републици Српској. Нажалост, Срби све то морају да гледају /наравно ако хоће, али гледају то махом они који не воле Србе/. Дакле. гледају они који мрзе Србе. Горе од тога је што Срби морају да плаћају телевизијску таксу и за ТВ БХ1, коју скоро са пола новца финансира и Република Српска, односно плаћају и Срби. Да буде јасније: ТВ БХ1 је већ дуги низ година медијски покровитељ фестивала и у стопу прати боравак страних делегација и глумаца којима се презентује само једна и то препарирана истина о тзв. Сарајевском "Тунелу спаса" и друга подручја ратних дешавања у и око Сарајева..

Наиме, прије двије године /2016/ као најважнији и почасни гост филмског фестивала (SFF-a) у Сарајево је долазио славни холвудски глумац Роберт Де Ниро. И након што је допутовао, Бошњаци су га одмах "из авиона" прво одвели да посјети тзв. "Тунел спаса".

Исти "туристички програм" и ове године очекује стране госте и познате глумце /имена још не знам/. Имена гостију и наравно програм посјета тзв. "Тунелу спаса" пропратиће као и свих претходних година беха ТВ, коју узгред речено годинама не гледам, али нажалост, ТВ таксу и за ту једнострану и селективну пропагандну телевизију морамо да плаћамо ...

Желим да подсјетим да сам још 2010. године, када сам у то вријеме био у другом мандату посланик у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине обновио своје постављено посланичко питање на сједници парламента БиХ. Питање је било: По којем праву и на основу које одлуке ви Бошњаци, који волите да кажете да представљате државу БиХ, стране госте кад посјећују Сарајево водите у обилазак фамозног ратног "Тунела" итд.

Након мог иступања и посланичког питања четири године ниједна страна делегација није посјетила фамозни "Тунел" у организацији протокола тзв. државе БиХ.

Изгледа да то више никога од Срба у институцијама БиХ не интересује и нема више никога да заустави лажи против Срба, као и лажи о самом "Тунелу"!
Роберт Де Ниро у пратњи Мирсада Пуриватре, директора сарајевског филмског фестивала у обиласку фамозног ратног сарајевског "Тунела" /2016. година/.

Скраћенитекст са једног од најпосјећенијих
бошњачких антисрпских портала:

U pratnji direktora SFF-a Mirsada Purivatre Robert De Niro 
je prvo obišao Jevrejsko groblje.
Jevrejsko groblje je nacionalni spomenik koji svjedoči 
u višestoljetnom prisustvu Jevreja u glavnom gradu BiH.

Tokom opsade Sarajeva Jevrejsko groblje je bilo uporište Vojske RS 
sa kojeg je svakodnevno pucano po Sarajlijama, najčešće iz snajpera.

De Niro je posjetio i lokalitet Zlatišta iznad Sarajeva 
sa kojeg se pruža pogled na cijeli grad. 
Upravo sa Zlatišta je artiljerija VRS gađala mnoge ciljeve u gradu.

Nakon Jevrejskog groblja De Niro je obišao ratni Tunel spasa na Dobrinji.

Tunel je ispod piste Sarajevskog aerodroma 
spajao opsjednuti dio grada s ostatkom države.
U pratnji direktora SFF-a Mirsada Purivatre 
Robert De Niro je prvo obišao Jevrejsko groblje.

А стварна истина о фамозном "Тунелу спаса " је сљедећа - као логораш из злогласног концентрационог логора "Силос" са још 30 својих сапатника пребачен сам у логор у Храсници и 6,5 мјесеци /198 дана/ свакодневно био сам изложен најтежим физичким радовима на копању траншеја и канала за фамозни тунел, као и физичким злостављањима и пребијањима и то је истина, а не она коју фабрикују Бошњаци и није она таква како је предочавају својим гостима који посјећују федерално Сарајево. 

На копању прилазних траншеја /канала/ убијено је око 50 Срба из логора у Храсници и шест српских логораша доведених из логора "Силос" у логор "Храсница" у Храсници. За те муслиманске злочине осуђени су неки муслимани, али пошто се ради о првостепеним пресудама не бих да их коментаришем. 

О каквој блокади Сарајева се радило ако су необориве чињенице да су највећа ратна људска и материјална страдања претрпјеле оне сарајевске општине у којима су у току рата управо Срби држали власт - Илиџа, Хаџићи, Вогошћа, Илијаш и Трново, као и дијелови општина Ново Сарајево и Нови Град.

Тако су разним лажима трајно забетониране најмање четири “истине" о ратним дешавањима и све оне заједно никад неће бити само једна и стварна истина која је недјељива и на коју нико нема ексклузивно право.

У БиХ ће увијек постојати доминатна бошњачка “истина”, мало мања хрватска, затим српска која слабо допире до јавности и наравно она која је стално била у етеру свјетске јавности, а то је “истина” тзв. међународне заједнице која је цијело ратно и послије ратно вријеме наклоњена само једном народу у БиХ – бошњачком. И тако ће остати и за наредне деценије и вијекове, јер на многобројним истинама нема компромиса!
------------------------------
Овом приликом могу, такође, само да напоменем да је 31. јула прошле године, полиција Србије на граничном прелазу са Босном и Херцеговином ухапсила Хусеина Мујановића, ратног управника злогласног логора за Србе у Храсници.
--------------
Недавно је на челу бројне турске делегације у посјети бошњачком Сарајеву био турски министар одбране Нуретин Цаникли.
Бошњаци су их по правилу прво одвели да посјете "Тунел спаса", како га они зову и зваће све док буде свијета.

Турски министар одбране са бројном турском делегацијом у обиласку тзв. "Тунела спаса" /на слици/.
------------------------
Дакле, сав гламур црвених тепиха, луксузне тоалете и лептир машне који бљеште на гостима Сарајевског филмског фестивала је у другом плану у односу на сву пропагандну машинеријубошњачке ратне једностране "истине".
Autor sjovicicslavuj | 16 Avgust, 2019 | read_nums (25)
НЕДА УКРАДЕН





Нова слика са Јадрана ... 
 
Autor sjovicicslavuj | 16 Avgust, 2019 | read_nums (31)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан 16. 8. 1984. године 
умро је непоновљиви 

ДУШКО РАДОВИЋ



 -------------------------------
Autor sjovicicslavuj | 15 Avgust, 2019 | read_nums (28)
Споменко Гостић

Рођен 15. августа 1978.
 
Умро 20. марта 1993. 

Био је војник и најмлађи одликовани борац Војске 
Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. 
 
Одликован је Медаљом заслуга за народ.


Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.

Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.


Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
+++++++++++
Послије рата
Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији Босне и Херцеговине, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште радикалних исламиста, злогласних вехабија.

 Покретана је иницијатива за измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Републике Српске. Међутим, то још увијек није остварено. 

У неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу. 

На годишњицу његове погибије 20. марта 2014. године, у порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју, откривен је споменик овом младом српском јунаку.

 19. марта 2017. године у вишеградском насељу Гарча, једна од улица је понијела име овог младог српског јунака. Откривена је и спомен плоча у знак и сјећање на ЈУНАКА Споменка Гостића.


Мурал Споменку Гостићу у Козарској Дубици.
++++++++++++
Autor sjovicicslavuj | 15 Avgust, 2019 | read_nums (20)
 

Церска битка је први велики окршај у Првом свјетском рату у којем су Централне силе доживјеле први пораз, почела је 15. августа 1914. и трајала је девет дана. По објави рата 28. јула Аустроугарска је према Србији концентрисала своје три армије.

Од 30. јула отпочело је прикупљање и размјештање непријатељских снага. Пета и Шеста армија, стациониране у источној Босни добиле су задатак да изврше главни удар на Србију. Друга аустроугарска армија концентрисана је у Срему и Банату, како би тактички заварала српску Врховну команду у погледу правца наступања.


У првим данима рата јединице Друге армије бомбардовале су насеља на северу тадашње Србије, укључујући Београд и Смедерево, а 12. августа накратко окупирале Шабац.


Српска војска у одбрани бројала је око 180 хиљада војника првог и другог позива. Начелник Штаба Врховне команде тада је био војвода Радомир Путник, а његов помоћник генерал Живојин Мишић. Насупрот српским јединицама налазиле су се трупе аустроугарске Балканске војске од око 200 хиљада војника.

  

Блистава српска побједа у Церској бици резултат је више фактора. С једне стране било је искуство модерног ратовања наше војске и њеног командног кадра стицано током два претходна балканска рата, с друге стране – способност брзог маневрисања наших трупа.

Војвода Путник и генерал Степа Степановић, који је после ове битке унапређен у чин војводе, успели су да вештим управљањем потчињеним јединицама и контранападима у одлучујућим тренуцима изненаде аустроугарске војсковође. И морал српске војске био је на неупоредиво вишем нивоу од морала непријатеља.

Као прва српска и прва савезничка победа у рату, Церска битка је оснажила самопоуздање Србије и подстакла веру у даље успехе.

 
Autor sjovicicslavuj | 15 Avgust, 2019 | read_nums (12)
 
РАСТКО ПЕТРОВИЋ
Био српски дипломата, пјесник, романсијер, 
приповједач, есејиста, сликар, ликовни 
и књижевни критичар. 

Рођен је 03. марта 1898. године у Београду.


Умро је 15. августа 1949. године у Вашингтону.


------------------
---------------------------
Сестра Растка Петровић била је 
славна српска херина Надежда Петровић, 
сликар и болничарка 
у Балсанским и Првом свјетском рату.

Уврштена у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји.
Autor sjovicicslavuj | 14 Avgust, 2019 | read_nums (36)

 Пјесма за данас ...

Сергеј Јесењин
ЦВЕЋЕ МИ ВЕЛИ - ЗБОГОМ ОСТА
 
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°
Autor sjovicicslavuj | 14 Avgust, 2019 | read_nums (11)
 

Изношење Часног Крста. Овај празник договорно су установили Грци и Руси у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене победе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима.

И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост.

Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима.

Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају празник посвећен седморици светитеља, седам мученика, браће Макавеји.

Макавеји су били старозаветни светитељи и мученици из 2. вијека п.н.е, а књиге о животу браће Авима, Антонина, Гурија, Елеазара, Евсевона, Адима и Маркела саставни су дио Светог писма.

Свети мученици Макавеји и њихова мајка Соломона и учитељ Елеазар страдали 166. године п.н.е. када их је убио император Антиох XI Епифан, који је покушао да у Јерусалиму уведе паганске обичаје. Епифан је у Јерусалимски храм поставио кип грчког паганског бога Зевса, испред ког је присиљавао Јевреје да се клањају.

Свештеник Елеазар био је посвећен Мојсијевом закону и први је одбио да се поклони паганском божанству, због чега је настрадао у мукама.

Седморо браће Макавеја и њихова мајка Соломона, слиједили су његов примјер па су и они страдали мученичком смрћу.

Мошти светих мученика Макавеја чувају се у базилици Светог Андреја у Келну у Њемачкој.

Свети мученици Макавеји

Страдање Светих старозаветних мученика: седморо браће Макавеја: Авима, Антонија, Гурија,Елеазара, Евсевона, Алима (Самона) и Маркела, матере њихове Соломоније (САЛОМИЈЕ), свештеника Елеазара и других са њима.

Није изношен обични крст, него управо Часни Крст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате.
-----------------------
14. августа 2019. године, почиње Великогоспојински пост који ће трајата до празника Успенија Пресвете Богородице, у народу званим Велика Госпојина, 28. августа.
Autor sjovicicslavuj | 13 Avgust, 2019 | read_nums (26)
ЦРВЕНА  
ЗВЕЗДА
 

Тренер Црвене звезде Владан Милојевић је једном реченицом све објаснио:

Људи планирају, Бог одлучује,

поносни што смо Срби!


14 август, 2019

Црвена звезда је послије неријешеног резултата након 120 минута (1:1), бољим извођењем једанаестераца у невиђеној драми савладала дански Копенхаген и прошла у плеј-оф Лиге шампиона.

Копенхаген – Црвена звезда 1:1 (1:1) - 6:7 једанаестерци

Стријелци: 0:1 – Боаћи у 17, 1:1 – Н` Доје у 45. минуту.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Гобељић, Милуновић, Дегенек, Родић (од 46. Жандер), Јованчић, Кањас (од 58. Панков), Иванић, Вукановић (од 91. Јевтовић), Марин, Боаћи (од 81. Симић).

У пенал серији пречка Марка Марина и промашаји Милана ЈетовићаДушана Јованчића и Вељка Симића код Звезде, 
а погодили су Мирко ИванићРадован Панков (два пута), ЖандерМилош ДегенекМарко Гобељић и Милан Борјан.

Звездин голман Милан Борјан је јунак јер је одбранио три пенала.

--------------------------
--------------------------
Autor sjovicicslavuj | 13 Avgust, 2019 | read_nums (30)

 

Пјесма за данас ...

 Хорхе Луис Борхес

Рођен је у Буенос Ајресу 24. августа 1899. године. 

Био је аргентински писац,
један од најутицајнијих књижевника XX вијека.
 

Умро је у Женеви 14. јуна 1986. године.

Слика
Autor sjovicicslavuj | 13 Avgust, 2019 | read_nums (28)
 
На данашњи дан 13. августа 1876. године, рођен је
 Александар Белић
Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји

Autor sjovicicslavuj | 11 Avgust, 2019 | read_nums (36)
 
На данашњи дан 11.8.  
рођен је српски глумац, 
непоновљиви 
МИЛАН ЛАНЕ ГУТОВИЋ



 
Autor sjovicicslavuj | 11 Avgust, 2019 | read_nums (14)
 
На данашњи дан 11.8 рођен је 
славни српски глумац
ДАНИЛО БАТА СТОЈКОВИЋ



 
Autor sjovicicslavuj | 9 Avgust, 2019 | read_nums (43)
Свети Пантелејмон је рођен у угледној и богатој породици која је живела у Никомидији, граду у Малој Азији. Његов отац Евстрогије био је незнабожац, а мајка Евула, хришћанка. Рано је остао без мајке, па бригу о његовом васпитању преузима отац.Пантелејмон је био необично леп, добар, сјајан ученик, са посебним даром за медицинске науке, а изнад свега милостива и добра срца.

Име Пантелејмон, које значи: свемилостиви, заиста му је у потпуности одговарало. Медицину је учио код најчувенијег лекара тог доба, Ефросина, који је био и дворски лекар. Приликом посета двору, Ефросин је са собом стално водио и најдаровитијег и најбољег ученика, Пантелејмона.

Пантелејмон је свакога дана пролазио поред куће Ермолаја, старог хришћанског свештеника. У срцу младог лекара живело је сећање на веру његове мајке, па се зближио са свештеником, Ермолајем који га је утврдио у вери, а затим и крстио.

Поред лекарске вештине, коју је стекао учењем, Пантелејмону је био дат и дар исцељења молитвом. Излечио је слепог човека. Сви лекари су говорили да за његове очи нема спаса. Пантелејмон је слепца излечио именом Христовим. Једном му је очајна мајка донела дете које је ујела змија отровница. Призвао је Бога у помоћ и излечио дете, спасивши га од сигурне смрти.

Кад му је умро отац, Пантелејмон је распродао имање и сиротима и убогима поделио милостињу.
Живео је скромно, а све који су му се обраћали за помоћ, лечио је потпуно бесплатно.
Ово је изазвало завист његових колега лекара, па су га оптужили цару рекавши да је хришћанин. Позвао је Пантелејмона на двор и покушао да га одврати од хришћанства. Пантелејмон је слушао речи земаљског цара, а његов ум и срце били су "пред Царем небеским". Није се уплашио ужасних мука којима му је цар Максимијан претио.
Био је смирен, одлучан и решен да пострада за Христа. Није се одрекао своје вере, већ је именом Христовим, ту пред свима, излечио одузетог човека. Цар га је осудио на страшно мучење и смрт. У немоћном, слепом бесу, Максимијан је наредио да се погуби и стари свештеник Ермолај.

Пантелејмон је претрпео невиђене муке, али га је Бог крепио и зацељивао му ране. Кад су га извели на губилиште, Пантелејмон је клекао на молитву. Џелат је замахивао мачем, али није могао да га погуби, јер се мач пред светитељевом главом савијао као да је од воска. Тек кад је свети Пантелејмон завршио молитву и рекао да могу да га погубе, џелат га је посекао.
Маслина, под којом је његово тело било сахрањено, се окитила плодом, а на гробу су се дешавала чудесна исцељења.
Свети Пантелејмон је пострадао за Христа 9. абгуста 304. године, а његово име се призива при освећењу воде и јелоосвећењу.

Један од најлепших храмова на Светој Гори посвећен је овом светитељу.
На иконама се представља као прелепи младић који у рукама држи кутијицу са лековима, знак лекарске професије.

Празник св. великомученика Пантелејмона се слави 9. августа. Његове мошти су постале целебне, а име светог Пантелејмона призива се при водоосвећењу и јелеосвећењу заједно са светим Ермолајем и осталим бесребреницима и чудотворцима. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Светој Гори.
Autor sjovicicslavuj | 8 Avgust, 2019 | read_nums (103)

Иларион Руварац 
Рођен је као Јован 1. септембра 1832. године
у Сремској Митровици.

Умро је у манастиру Грегетег /на Фрушкој Гори/,
8.августа 1905. године.

Био српски историчар, свештеник, архимандрит
фрушкогорског манастира Гргетег,
ректор манастиру Гргетег и академик.

Сматра се за једног од зачетника
критичког правца у српској историографији.


 
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји
 

Гроб Илариона Руварца у манастиру Гргетег

 
Autor sjovicicslavuj | 8 Avgust, 2019 | read_nums (27)

 
Знам неке који се стиде Гуче,
као да су им родитељи 
рођени у Паризу и као да 
су докторилали на Сорбони.

Мада у Паризу одлично 
познају и воле звук трубе.

Овогодишњи Сабор трубача у Гучи отворен је данас, 8. августа у 11 сати, код споменика трубачу у центру Гуче уз интонирање химне "Са Овчара и Каблара" и подизање саборске заставе.

Сабор је отворио овогодишњи домаћин Сабора министар пољопривреде Србије Бранислав Недимовић.

Најављени су и концерти страних трубачких оркестара из Француске, Чешке, Аустралије, Португала и Словеније.

У финанлном такмичењу 59. Драгачевског сабора трубача, које је на програму у недељу, 11. августа у 20 часова, такмичиће се 16 трубачких оркестара.

Главни саборски програми ће се након више деценија поново одржавати у порти Цркве где је постављена велика бина.

Програми су измештени у порту Цркве због поплава које су задесиле општину Лучане. 

Посјету овогодишњем Сабору најавили су многи традиционални гости из земље и иностранства, као и већи број јавних личности из свијета политике, културе, екстраде, спорта и званичници из Србије и сусједних земаља.

Гости су стигли са свих страна свијета

Драгачевски сабор је јединствено такмичење трубачких оркестара у свијету и најзначајнија манифестација свеукупног народног стваралаштва у Србији.

Сабор трубача један од догађаја
који СРБИЈУ чини јединственом
на културолошкој и туристичкој мапи свијета.


 Највећа трубачка фешта на Балкану
СРБИЈУ промовише у најбољем свјетлу,
 као земљу весеља, оптимизма и искреног гостопримства,
трајаће од 8.  до 11. августа.
Autor sjovicicslavuj | 8 Avgust, 2019 | read_nums (19)
 
На данашњи дан 8.8.  умро је велики човјек 

Арчибалд Рајс

- који је више истине рекао и написао о Србима, 
него што су многи Срби знали сами о себи!


ВЕЛИКА И ТРАЈНА ЗАХВАЛНОСТ


 
 Споменик др Арчибалду Рајсу - Београд
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Avgust, 2019 | read_nums (17)
 
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 
8. августа 1832. године,
 рођен је славни српски поета, 
сликар и најзначајнији приповједач 

епохе романтизма

ЂУРА ЈАКШИЋ


Познати српски књижeвник и сликар Ђура Јакшић
 је био највећи лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих српских сликара 19. вијека. Поред поезије, која је најврједнија у његовом књижевном опусу, писао је приповијетке и херојске поеме (На Липару, Поноћ, Падајте браћо, Отаџбина, Сеоба Србаља, Станоје Главаш). Умро је у Београду 1878. године.



Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји





Славни српски
пјесник, књижевник и сликар
још тада - 1867. године,
писао је о настраној
и тиранској Европи ...


ЈЕВРОПИ

Теби да певам — теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв —
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже кô црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
„Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, силна, да л’ живет може
У таквом игу несрећни род?...

Изгинућемо!

„Па изгините!“
Подсмеха твога горди је збор.
„И гинућемо, гинути славно —
Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!

Изгинућемо — али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил’ гроб!“

11. јануара 1867.
 
 Споменик Ђури Јакшићу подигнут 1990. 
у Скадарлији 
    My picture!

Kategorije

Arhiva