Autor sjovicicslavuj |
11 Novembar, 2019 |
read_nums (26)
У знак сјећања на 11. новембар 1918. године,
.gif)
када је у Француској, у специјалном вагону
маршала Фердинанда Фоша,
потписано примирје у Првом свјетском рату.
Примирје, које је било на снази све до закључивања
коначног мировног споразума у Версају,
28. јуна 1919. године,
коначног мировног споразума у Версају,
28. јуна 1919. године,
обиљежава се у свим земљама
које су потписале споразум.
које су потписале споразум.
------------------------------
Данас се обиљежава Дан примирја
у Првом свјетском рату у знак сјећања
на 1918. годину, кад је у 11. новембра
у 11 сати на снагу ступило примирје.
Дан примирја у Првом свјетском рату 1918. године сматра се и даном капитулације Њемачке.
Тог дана су силе Антанте и Њемачка, послије вишемјесечних тајних преговора у једном жељезничком вагону на забаченој прузи у шуми Компијењ, у Француској, потписале примирје.
Одредбе тог документа који је углавном саставио француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош, биле су прекид непријатељстава, повлачење њемачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размјена заробљеника, обећање репарација, уништавање њемачких ратних бродова и подморница, поступање током примирја.
Иако су примирјем прекинута борбена дејства, било је потребно још шест мјесеци преговора на Париској мировној конференцији док није закључен и мировни споразум којим је окончан Први свјетски рат – Версајски уговор.
Autor sjovicicslavuj |
3 Novembar, 2019 |
read_nums (27)
Јелена Жигон
Рођена је 3. новембра 1933. године у Београду.
Била је српска и југословенска глумица.
Њен супруг је био глумац Стево Жигон,
а кћерка глумица Ивана Жигон.
Autor sjovicicslavuj |
14 Oktobar, 2019 |
read_nums (9)
Овога дана прославља се милост, чудо и мудрост Божија; милост према побожним и праведним родитељима светог Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су цијелог живота жељели и од Бога просили једно дијете; чудо зачећа Јованова у престарјелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења.
Јер са Јованом имађаше Бог нарочито велике намјере, наиме, да он буде пророк и Претеча Христу Господу, Спаситељу свијета.
Преко својих ангела Бог је објавио рођење Исака од бездјетне Саре, и Самсона од бездјетног Маноја и његове жене, и Јована Претече од бездјетних, Захарије и Јелисавете.
Преко ангела својих Бог је објављивао рођење оних, с којима је имао нарочите намјере.
Како су се могла родити дјеца од старих родитеља? Ако је ко љубопитљив да то зна, нека не пита о томе ни људе, јер људи то не знају, ни природне законе, јер то је изнад природних закона, него нека обрати поглед свој на силу Свемогућега Бога, који је из ништа створио сав свијет, и који за стварање првога човјека, Адама, није потребовао никакве родитеље, ни старе ни младе.
Место љубопитства одајмо хвалу Богу, који нам често јавља моћ и милост и мудрост Своју мимо природних закона, у које оковани ми бисмо, без нарочитих чудеса Божјих, пали у очајање и Богозаборав.
Autor sjovicicslavuj |
24 Septembar, 2019 |
read_nums (50)
СТЕФАН НЕМАЊИЋ ПРВОВЕНЧАНИ
Упокојио се у Господу 24. септембра 1224. године.Његове чудотворне мошти почивају у манастиру Студеници.
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба у нашој историји
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Стефан Немањић Првовенчани, велики жупан, краљ, средњи син Стефана Немање био је ожењен Евдокијом, кћерком Алексија III од кога је Стефан добио титулу севастократора, а Србија у то време уживала високо уважавање у Цариграду, као самостална и стабилна балканска држава.
Стефановим именовањем за великог жупана није био задовољан његов брат Вукан који је настојао да се домогне престола уз помоћ Угарске. Да би се обезбедио од напада Угарске и напада брата Вукана, 1201. Стефан од себе удаљава своју жену Евдокију са којом је имао сина Радослава и кћер Комнину.
1204. године Стефан се поново оженио другом женом, чије име није познато, добио је синове Владислава и Предислава. Како је Млетачка Република у то време ојачала, Стефан је отерао и другу жену и оженио се по трећи пут, сада унуком млетачког дужда Енрика Дандола, Аном, како би ојачао везе са Млетачком Републиком и западом. Са Аном је добио сина Уроша I.
Стефан Немањић није био задовољан титулом великог жупана па је ступио у преговоре са папском куријом и 1217. године од папе Хонорија III добио је краљевску круну. Настављајући успешну државну политику свога оца, Стефан Првовенчани је учврстио Србију у кругу стабилних европских краљевина.
У односу на Немањино време, Србија је проширила своје границе ка истоку обухватајући сада територије од Ниша и Врања, Прешево, Биначку Мораву, Горњи и Доњи Полог и Призрен. Посто се крунисао, Стефан присваја све дукљанске земље. Ускоро нестају велики кнежеви хумски, а нестају и дукљанско-немањички краљеви споредне Вуканове лозе. Обе титуле уклапају се у титулу краља Стефана Првовенчаног – Краљ све Рашке земље и Далмације и Травуније и Захумља.
Средњи син Стефана Немање, у народу познат као Свети Краљ, једна је од красних слава Срба, а по њему се и седмица у којој се он слави назива краљева недеља. По његовом доласку на власт избија IV крсташки рат.
Срушено је Византијско и створено Латинско царство.
Србија је нападнута од Угарске, Бугарске и војске Латинског царства. Уз снажан отпор целокупног народа против завојевача и у савезу са Млетачком Републиком Стефан Првовенчани спашава раскомадану Србију. Да би га тако снажног и отпорног придобио на своју страну папа му шаље своју краљевску круну, после чега је Стеван проглашен за краља Србије, Дукље, Травуније, Далмације и Хума. Са њим почиње краљевска глава Немањића. Крунисан за краља у својој задужбини у Жичи од свога брата и духовног оца светог Саве.
Изградио је манастир Жичу као будућу разгледницу Епископије Српске православне цркве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са светим Савом уздигао Православље до великог торчества у народу своме. По његовој жељи свети Сава замонашио га пред смрт и дао му име Симон.
Упокојио се у Господу 24. септембра 1224. године. Његове чудотворне мошти почивају у манастиру Студеници. 
Стефан Немањић Првовенчани, велики жупан, краљ, средњи син Стефана Немање био је ожењен Евдокијом, кћерком Алексија III од кога је Стефан добио титулу севастократора, а Србија у то време уживала високо уважавање у Цариграду, као самостална и стабилна балканска држава.
Стефановим именовањем за великог жупана није био задовољан његов брат Вукан који је настојао да се домогне престола уз помоћ Угарске. Да би се обезбедио од напада Угарске и напада брата Вукана, 1201. Стефан од себе удаљава своју жену Евдокију са којом је имао сина Радослава и кћер Комнину.
1204. године Стефан се поново оженио другом женом, чије име није познато, добио је синове Владислава и Предислава. Како је Млетачка Република у то време ојачала, Стефан је отерао и другу жену и оженио се по трећи пут, сада унуком млетачког дужда Енрика Дандола, Аном, како би ојачао везе са Млетачком Републиком и западом. Са Аном је добио сина Уроша I.
Стефановим именовањем за великог жупана није био задовољан његов брат Вукан који је настојао да се домогне престола уз помоћ Угарске. Да би се обезбедио од напада Угарске и напада брата Вукана, 1201. Стефан од себе удаљава своју жену Евдокију са којом је имао сина Радослава и кћер Комнину.
1204. године Стефан се поново оженио другом женом, чије име није познато, добио је синове Владислава и Предислава. Како је Млетачка Република у то време ојачала, Стефан је отерао и другу жену и оженио се по трећи пут, сада унуком млетачког дужда Енрика Дандола, Аном, како би ојачао везе са Млетачком Републиком и западом. Са Аном је добио сина Уроша I.
Стефан Немањић није био задовољан титулом великог жупана па је ступио у преговоре са папском куријом и 1217. године од папе Хонорија III добио је краљевску круну. Настављајући успешну државну политику свога оца, Стефан Првовенчани је учврстио Србију у кругу стабилних европских краљевина.
У односу на Немањино време, Србија је проширила своје границе ка истоку обухватајући сада територије од Ниша и Врања, Прешево, Биначку Мораву, Горњи и Доњи Полог и Призрен. Посто се крунисао, Стефан присваја све дукљанске земље. Ускоро нестају велики кнежеви хумски, а нестају и дукљанско-немањички краљеви споредне Вуканове лозе. Обе титуле уклапају се у титулу краља Стефана Првовенчаног – Краљ све Рашке земље и Далмације и Травуније и Захумља.
У односу на Немањино време, Србија је проширила своје границе ка истоку обухватајући сада територије од Ниша и Врања, Прешево, Биначку Мораву, Горњи и Доњи Полог и Призрен. Посто се крунисао, Стефан присваја све дукљанске земље. Ускоро нестају велики кнежеви хумски, а нестају и дукљанско-немањички краљеви споредне Вуканове лозе. Обе титуле уклапају се у титулу краља Стефана Првовенчаног – Краљ све Рашке земље и Далмације и Травуније и Захумља.
Средњи син Стефана Немање, у народу познат као Свети Краљ, једна је од красних слава Срба, а по њему се и седмица у којој се он слави назива краљева недеља. По његовом доласку на власт избија IV крсташки рат.
Срушено је Византијско и створено Латинско царство.
Србија је нападнута од Угарске, Бугарске и војске Латинског царства. Уз снажан отпор целокупног народа против завојевача и у савезу са Млетачком Републиком Стефан Првовенчани спашава раскомадану Србију. Да би га тако снажног и отпорног придобио на своју страну папа му шаље своју краљевску круну, после чега је Стеван проглашен за краља Србије, Дукље, Травуније, Далмације и Хума.
Са њим почиње краљевска глава Немањића. Крунисан за краља у својој задужбини у Жичи од свога брата и духовног оца светог Саве.
Изградио је манастир Жичу као будућу разгледницу Епископије Српске православне цркве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са светим Савом уздигао Православље до великог торчества у народу своме. По његовој жељи свети Сава замонашио га пред смрт и дао му име Симон.
Упокојио се у Господу 24. септембра 1224. године.
Његове чудотворне мошти почивају у манастиру Студеници.
Autor sjovicicslavuj |
8 Avgust, 2019 |
read_nums (42)
Знам неке који се стиде Гуче,
као да су им родитељи
рођени у Паризу и као да
су докторилали на Сорбони.
Мада у Паризу одлично
познају и воле звук трубе.
рођени у Паризу и као да
су докторилали на Сорбони.
Мада у Паризу одлично
познају и воле звук трубе.
Овогодишњи Сабор трубача у Гучи отворен је данас, 8. августа у 11 сати, код споменика трубачу у центру Гуче уз интонирање химне "Са Овчара и Каблара" и подизање саборске заставе.
Сабор је отворио овогодишњи домаћин Сабора министар пољопривреде Србије Бранислав Недимовић.
Најављени су и концерти страних трубачких оркестара из Француске, Чешке, Аустралије, Португала и Словеније.
У финанлном такмичењу 59. Драгачевског сабора трубача, које је на програму у недељу, 11. августа у 20 часова, такмичиће се 16 трубачких оркестара.
Главни саборски програми ће се након више деценија поново одржавати у порти Цркве где је постављена велика бина.
Програми су измештени у порту Цркве због поплава које су задесиле општину Лучане.
Посјету овогодишњем Сабору најавили су многи традиционални гости из земље и иностранства, као и већи број јавних личности из свијета политике, културе, екстраде, спорта и званичници из Србије и сусједних земаља.
Гости су стигли са свих страна свијета
Драгачевски сабор је јединствено такмичење трубачких оркестара у свијету и најзначајнија манифестација свеукупног народног стваралаштва у Србији.
Сабор трубача један од догађаја
који СРБИЈУ чини јединственом
на културолошкој и туристичкој мапи свијета.
Највећа трубачка фешта на Балкану
СРБИЈУ промовише у најбољем свјетлу,
као земљу весеља, оптимизма и искреног гостопримства,
трајаће од 8. до 11. августа.
Autor sjovicicslavuj |
20 Jul, 2019 |
read_nums (47)
Пјесма за данас ...
Чарлс Буковски
Autor sjovicicslavuj |
8 Jul, 2019 |
read_nums (71)
На данашњи дан - 8.јула 2015.
Један од најважнијих датума
у новијој српској историји!
Руска федерација гласала је против британске Резолуције о Сребреници, чиме је спријечила њено усвајање у Савјету безбједности УН.
Представници 10 земаља су подржали резолуцију, четири земље су биле уздржане, а амбасадор Русије при УН Виталиј Чуркин је био против.
Братска Русија је на данашњи дан прије четири године спријечила највећу неправду према Србији и Србима.
Да није било руског вета да ли би икада у Србију дошао један једини страни инвеститор?
Па наравно да НЕ БИ НИКАД!
Јер би једину "геноцидну" државу у свијету сви избјегавали.
Виталиј Чуркин - Да се не заборави!
- Хвала за руско ’ЊЕТ‘.
У знак велике захвалности ми СРБИ
у Источном Новом Сарајеву
подигли смо споменик
Виталију Чуркину
Блог:
Схватате ли браћо Срби колики је значај руског "ЊЕТ" у Савјету безбједности против срамне резолуције - вјечитих непријатеља Енглеза и Амера /На горњем линку су наведене државе и како су гласале/.
Да ли би Србија била ово што је данас?
Не схватате - БИЛА БИ непостојећа "држава"!
Autor sjovicicslavuj |
8 Jul, 2019 |
read_nums (42)
Пјесма за данас ...
Ђура Јакшић
СВЕ ЈЕ ПРОШЛО
Autor sjovicicslavuj |
7 Jul, 2019 |
read_nums (55)
На данашњи дан, 7. јула 2014. године
у Београду је умро славни српски глумац
Боривоје „Бора” Тодоровић
Autor sjovicicslavuj |
26 Jun, 2019 |
read_nums (52)
Рвач слободним стилом у категоријидо 57кг
Стеван Мићић
освојио је сребрну медаљу
на Европским играма у Минску.
Мићићу је медаљу уручио генерални секретар
Олимпијског комитета Србије и члан Извршног одбора
Европских олимпијских комитета Ђорђе Вишацки.
Мићићу је медаљу уручио генерални секретар
Олимпијског
комитета Србије
и
члан Извршног одбора Европских олимпијских
комитета
Ђорђе Вишацки.
Мићић је тиму Србије донио пето одличје
на овом такмичењу.
Стеван је поражен у борби за злато од рвача
из Азербејџана Амирасланов Махира.
Autor sjovicicslavuj |
13 Jun, 2019 |
read_nums (82)
Драгомир Бојанић ГИДРА
На данашњи дан, 13. јуна 1933. године
рођен је славни српски глумац у Крагујевцу.
Autor sjovicicslavuj |
8 Jun, 2019 |
read_nums (81)
На данашњи дан, 8. јуна умро је
један од највећих српских математичара
Михаило Петровић - Алас
или Мика Алас
Био је српски математичар,
један од првих осам професора
Београдског универзитета и дугогодишњи
професор математике на Филозофском факултету
у Београду, редовни члан Српске краљевске академије,
аутор више од 250 научних и стручних радова
и оснивач савремене кибернетике.
један од првих осам професора
Београдског универзитета и дугогодишњи
професор математике на Филозофском факултету
у Београду, редовни члан Српске краљевске академије,
аутор више од 250 научних и стручних радова
и оснивач савремене кибернетике.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Портрет Михаила Петровића Аласа;
насликао Урош Предић, уље на платну
Autor sjovicicslavuj |
24 Maj, 2019 |
read_nums (87)
Пјесма за данас ...
Мира Алечковић
ДА ЖИВОТ БУДЕ ЉУБАВ
Овакву животну биографију мало људи је имало.
Између осталог, говорила је 10 (!) свјетских језика.
Невјероватно - била је прво женско дијете,
које је након 482. године рођено у породици Алечковић.
Autor sjovicicslavuj |
21 Maj, 2019 |
read_nums (77)
ДАНАС, 21. маја је: Свети апостол и еванђелист Јован Богослов (грчки облик јеврејског имена: Јахве је милостив)
Био је један од првих ученика Исуса Христа, са братом Јаковом. Назива се и Свети Јован Богослов.
Јован је био и (према Писму) син Заведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус Христос када их је позвао за своје ученике, апостоле.
Према предању, умро је у Ефесу, у дубокој старости. Исус Христос је Јована посебно волео, зато што је био живахан, брз, вредан, изузетно одан и марљив ученик. Због ових особина дао му је име Воанергес, што значи: син громова.
Од свих својих ученика, Исус Христос је издвајао Јакова, Петра и Јована. Они су били са њим кад је васкрсао Јаирову кћерку. На гори Тавор, када су видели његово Преображење, и само њих је повео са собом у Гетсимански врт, ноћ уочи страдања.
Према предању, у градићу Витсаиди, на обали Галилејско језеро Галилејског језера, живела је породица Јована Богослова. Отац му се звао Заведеј, а мајка Саломија, била је кћерка Јосифа, хранитеља и старатеља Пресвете Богородице. Јован је био ученик светог Јована Крститеља.
Према предању, умро је у Ефесу, у дубокој старости. Исус Христос је Јована посебно волео, зато што је био живахан, брз, вредан, изузетно одан и марљив ученик. Због ових особина дао му је име Воанергес, што значи: син громова.
Од свих својих ученика, Исус Христос је издвајао Јакова, Петра и Јована. Они су били са њим кад је васкрсао Јаирову кћерку. На гори Тавор, када су видели његово Преображење, и само њих је повео са собом у Гетсимански врт, ноћ уочи страдања.
Према предању, у градићу Витсаиди, на обали Галилејско језеро Галилејског језера, живела је породица Јована Богослова. Отац му се звао Заведеј, а мајка Саломија, била је кћерка Јосифа, хранитеља и старатеља Пресвете Богородице. Јован је био ученик светог Јована Крститеља.
Колико је Исус Христос волео Јована говори и то да је на Тајној вечери Јован седео поред њега, и да је једино њему Христос открио Јудино издајство. Кад су Христа ухватили и повели на суђење, Јован није одступао од њега ни кад су се сви остали разбежали. Све време страдања Христовог, до крста и под крстом, бол са њим је делио и Јован. Немоћан да помогне, ублажи или отклони страдања, он је стајао, саучествујући и састрадавајући са учитељем и Месијом. Колика је Христова љубав и поверење, видело се кад је са крста, у последњим тренуцима земног живота, поверио Јовану да се стара о његовој мајци, Пресветој Богородици.
После Христовог Вазнесења на небо и све док је Богородица била жива, Јован се бринуо о њој, и проповедао по Палестини. После њене смрти проповедао је у Ефесу и Риму. Римски цар Доментијан га је затворио и мучио, али кад је и после испијања најјачег отрова Јован остао жив, цар се уплашио и није смео да га погуби мачем, него га је послао у прогонство, на острво Патмос. На том острву, Христос се у пуној сили и слави јавио Јовану и прорекао што ће се збивати са Црквом до последњих времена, односно његовог другог доласка. Јован је то описао у књизи названој Апокалипса или Откривење.
Када је Доментијан убијен и на престао дошао цар Нерва, који био блажи према хришћанима Јован се из прогонства вратио у Ефес, где су га малоазијски архијереји молили да им запише Христово учење, бојећи се да нешто може да се заборави или погрешно пренесе, зато што је Јован до тада само проповедао.
Кад је остарио и више није могао да иде у цркву, ученици су га носили, а он је, уместо проповеди, говорио: "Децо моја, волите један другог". Један од ученика га је питао зашто само те речи изговара. Стари апостол је одговорио: "Зато што је то највећа заповест Господња, и доста је ако само њу испунимо како ваља."
Када, је Јовану било више од сто година он узе седам својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. Свети Јован Богослов се упокојио 21. маја. Сваке године на тај дан, из његовог гроба се издиже мирисни и лековити беличасти прах.
Српска православна црква прославља Светог Јована Богослова 26. октобра. Сваког 21. маја, на дан смрти Св. Јована Боглослова спомиње се чудо пројављено од његова гроба.
Апостол Јован је написао Свето Еванђеље, три Саборне Посланице и Откривење.
Спомен овог великог апостола и еванђелисте празнује се 26. октобра. Но 21. маја спомиње се чудо пројављено од гроба његова. Када, наиме, Јовану беше више од 100 година он узе 7 својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб, и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. А 8. маја сваке године дизаше се нека прашина од гроба његова, од које се исцељиваху болесници од разних болести.
После Христовог Вазнесења на небо и све док је Богородица била жива, Јован се бринуо о њој, и проповедао по Палестини. После њене смрти проповедао је у Ефесу и Риму. Римски цар Доментијан га је затворио и мучио, али кад је и после испијања најјачег отрова Јован остао жив, цар се уплашио и није смео да га погуби мачем, него га је послао у прогонство, на острво Патмос. На том острву, Христос се у пуној сили и слави јавио Јовану и прорекао што ће се збивати са Црквом до последњих времена, односно његовог другог доласка. Јован је то описао у књизи названој Апокалипса или Откривење.
Када је Доментијан убијен и на престао дошао цар Нерва, који био блажи према хришћанима Јован се из прогонства вратио у Ефес, где су га малоазијски архијереји молили да им запише Христово учење, бојећи се да нешто може да се заборави или погрешно пренесе, зато што је Јован до тада само проповедао.
Кад је остарио и више није могао да иде у цркву, ученици су га носили, а он је, уместо проповеди, говорио: "Децо моја, волите један другог". Један од ученика га је питао зашто само те речи изговара. Стари апостол је одговорио: "Зато што је то највећа заповест Господња, и доста је ако само њу испунимо како ваља."
Када, је Јовану било више од сто година он узе седам својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. Свети Јован Богослов се упокојио 21. маја. Сваке године на тај дан, из његовог гроба се издиже мирисни и лековити беличасти прах.
Српска православна црква прославља Светог Јована Богослова 26. октобра. Сваког 21. маја, на дан смрти Св. Јована Боглослова спомиње се чудо пројављено од његова гроба.
Апостол Јован је написао Свето Еванђеље, три Саборне Посланице и Откривење.
Спомен овог великог апостола и еванђелисте празнује се 26. октобра. Но 21. маја спомиње се чудо пројављено од гроба његова. Када, наиме, Јовану беше више од 100 година он узе 7 својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб, и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. А 8. маја сваке године дизаше се нека прашина од гроба његова, од које се исцељиваху болесници од разних болести.
Autor sjovicicslavuj |
3 Maj, 2019 |
read_nums (76)
Умрла је у Бања Луци, 3. маја 2016. године.
Била је југословенска кантауторка забавне музике
Јадранка Стојаковић
Умрла је у Бања Луци, 3. маја 2016. године.
Била је југословенска кантауторка забавне музике
и ауторка бројних урбаних шансона и шлагера
из касних 1970их и 1980их година.
Јадранка Стојаковић - Што те нема
Што те нема,
пјесму Алексе Шантића,
отпјевала је на албуму Свитање, 1981. године.
Што те нема, што те нема
кад на младо пољско цвијеће
бисер ниже поноћ нијема
кроз груди ми пјесма лијеће
што те нема, што те нема
Кад ми санак покој даде
и душа се миру спрема
из срца се гласак краде
што те нема, што те нема
а-а-а, сто те нема
Процвјетала свака стаза
к'о што бјеше дивних дана
по ружама и сад прска
бистра вода шадрвана
а-а-а, шадрвана
И у часу бујне среће
и кад туга уздах спрема
моја љубав пјесму креће
што те нема, што те нема
а-а-а, што те нема.
----------------------------
Autor sjovicicslavuj |
5 Februar, 2019 |
read_nums (100)
5. фебруара у Београду рођена је
Ксенија Атанасијевић
Рођена је 5. фебруара 1894.године у Београду.
Уз прекиде због ратних догађања, бриљантно, са свим десеткама дипломирала је филозофију на Београдском универзитету јуна 1920. године, и тако постала прва жена дипломирани филозоф у Краљевини СХС.
Са само 28 година, Ксенија Атанасијевић је 1922. године на фасцинантан начин одбранила докторску тезу “Бруново учење о најмањем“ пред препуном салом знатижељних студената и петочланом комисијом, у којој је био и наш научни геније Милутин Миланковић. Тако су Београд и Србија пре 95 година добили прву жену доктора филозофије.
Прво је предавала у нишкој гимназији, да би 1923. године постала прва жена доцент, универзитетски наставник у Краљевини СХС. Ксенија Атанасијевић је провела 12 година као предавач класичне, средњевековне и модерне филозофије и етике на Филозофском факултету у Београду. Била је више него омиљена међу студентима и колегама. Млада, оригинална, пуна знања и добрих намера према студентима, постала је узор младим девојкама тог времена.
Држала је бројна предавања и семинаре и ван наставе, о Сократу, Шопенхауеру, Сенеки… Између наставе и предавања и у земљи и у иностртанству, интензивно се бавила научним радом.
Објавила је више од 400 научних радова и студија из области филозофије, филологије, етике и естетике. Њени радови превођени су на све важније светске језике, а сама Ксенија је, као велики полиглота, преводила посебно са немачког и грчког језика. Превела је бројна дела Аристотела, Платона, Спинозе, Адлера, Сократа…
Објавила је више од 400 научних радова и студија из области филозофије, филологије, етике и естетике. Њени радови превођени су на све важније светске језике, а сама Ксенија је, као велики полиглота, преводила посебно са немачког и грчког језика. Превела је бројна дела Аристотела, Платона, Спинозе, Адлера, Сократа…
Без грађанских права
Ксенија Атанасијевић пише полемичке текстове, позива оне који је нападају да јавно кажу у чему је ствар, тражи право да се брани. Осам година безуспешно тражи правду и заштиту. У међувремену, Енциклопедија Британика увршћује у своје одреднице њен докторски рад. Коначно она сама 1936. пише захтев за пензионисање.
У Београду за време Другог светског рата пише против национализма и брани Јевреје, па је Гестапо хапси. Хапсе је, после рата, и нове комунистичке власти, одузимају јој грађанска права и забрањују књиге.
Сматра се да је Ксенија Атанасијевић творац оригиналног и целовитог филозофског система, највећа српска жена мислилац, чија је главна тема проблем зла у појединцу и друштву. Добијала је и званичне позиве да предаје у Америци, али је до смрти остала у Београду.
Умрла је 1981. Њен гроб на београдском Новом гробљу је прекопан, а гробно место продато новим власницима.
Autor sjovicicslavuj |
4 Februar, 2019 |
read_nums (96)
Био је члан илегалне студентско-гимназијске организације која се звала Савез демократске омладине Југославије (СДОЈ).
откривен је 2.марта 2016.године на Цвјетном тргу.
Споменик је дјело вајара Зорана Ивановића.
За сјећање и памћење
На данашњи дан 4. 2. рођен је
славни српски књижевник
На данашњи дан 4. 2. рођен је
славни српски књижевник
БОРИСЛАВ ПЕКИЋ
Да се зна, да се не заборави ...
Био је члан илегалне студентско-гимназијске организације која се звала Савез демократске омладине Југославије (СДОЈ).
Ухапшен је 7. новембра 1948, маја 1949. осуђен по Закону о кривичним дјелима против народа и државе, на првостепеном Окружном суду на 10 година, а потом је на Врховном суду (Народне Републике Србије 26. јуна 1949. године) казна повећана на 15 година затвора са присилним радом и извјесним бројем година губитка грађанских права након издржане казне.
Помилован је послије пет година робије 29. новембра 1953. године.
Издржавао је казну у КПД Сремска Митровица и КПД Ниш.
НАЈПОЗНАТИЈА ДЈЕЛА
славног књижевника Борислава Пекића:
Писма из туђине
Градитељи
Ходочашће Арсенија Његована
У Едену, на Истоку - Изабране драме II
Корешподенција - Изабране драме I
Сентиментална повест Британског царства
Године које су појели скакавци III
Године које су појели скакавци II
Године које су појели скакавци I
Успење и суноврат Икара Губелкијана
/ Одбрана и последњи дани/
Златно руно - VII том
Златно руно - VI том
Златно руно - V том
Златно руно - IV том
Градитељи
Ходочашће Арсенија Његована
У Едену, на Истоку - Изабране драме II
Корешподенција - Изабране драме I
Сентиментална повест Британског царства
Године које су појели скакавци III
Године које су појели скакавци II
Године које су појели скакавци I
Успење и суноврат Икара Губелкијана
/ Одбрана и последњи дани/
Златно руно - VII том
Златно руно - VI том
Златно руно - V том
Златно руно - IV том
----------------------------
Пекић: „Историја има вредности само
за народе којима тек предстоји.
За оне што су је имали,
више је од штете него од користи.
Претвара се у илузију која се скупо плаћа.“
Пекић: „Историја има вредности само
за народе којима тек предстоји.
За оне што су је имали,
више је од штете него од користи.
Претвара се у илузију која се скупо плаћа.“
----------------------------
Златно руно - III том
Златно руно - II том Златно руно - I том
Како упокојити вампира Време чуда
Нови Јерусалим
Атлантида Беснило
Златно руно - III том
Златно руно - II том Златно руно - I том
Како упокојити вампира Време чуда
Нови Јерусалим
Атлантида Беснило
--------------------------------
Пекић: “Вирус у облику метка погађа
у срце цивилизације ...
Нико није безбедан.
Визија краја света која одговара ономе
што смо од света направили”.
Пекић: “Вирус у облику метка погађа
у срце цивилизације ...
Нико није безбедан.
Визија краја света која одговара ономе
што смо од света направили”.
-----------------------
Споменик Бориславу Пекићу у Београду откривен је 2.марта 2016.године на Цвјетном тргу.
Споменик је дјело вајара Зорана Ивановића.
Одлука о подизању споменика Пекићу
донијета је на иницијативу његове породице,
а споменик је подигнут средствима Фондације
„Борислав Пекић“.
донијета је на иницијативу његове породице,
а споменик је подигнут средствима Фондације
„Борислав Пекић“.
Autor sjovicicslavuj |
4 Februar, 2019 |
read_nums (96)
На данашњи дан, 4. фебруара умро је
један од најистакнутијих СРБА
СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
-----------------
Споменик СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ
у Новом Саду
у Новом Саду
Споменик Светозару Милетићу у Вршцу
+++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj |
14 Maj, 2014 |
read_nums (591)
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Телевизије су објавиле, а и данашња штампа биће преплављена извјештајима о боравку предсједника Владе Србије Александра Вучића у Сарајеву.
Неки то воле да кажу и посјета Вучића Босни и Херцеговини.
И у чему постоји разлика између прве или друге формулације? Не постоји, јер није Сарајево у Норвешкој већ у Босни и Херцеговини, а БиХ граничи са Србијом. Тачније, Република Српска граничи са Србијом. Међутим, Република Српска је саставни дио БиХ, па онда дођемо на исто. БиХ граничи са Србијом, али преко Републике Српске, једног од два саставна дијела БиХ.
О резултатима посјете знаће се нешто више тек онда када почну реализације договорених неких пројеката из сфере економије. Међутим, сад је најактуелније са киме се премијер Србије састао и разговарао. Рекло би се да је у стопу праћен боравак србијанског премијера у згуснутом протоколу који увијек праве домаћини, наравно уз сагласност, па и уз по неку жељу госта.
И прије доласка Вучића у Сарајево на бошњачким порталима и у неким медијима подигла се невиђена прашина и није се шкртарило у увредама на адресу Александра Вучића, српског народа, па и Србије. Анализиран је сваки његов потез и свака његова изговорена ријеч у посљедњих двадесет и више година. Сипале су увреде са свих страна зајапурених шовиниста који су Вучића оптуживали за све и за свашта.
Али, то српску страну не треба много да чуди, јер су таквима узори и политички истомишљеници и неки са којима се јуче Вучић састајао и разговарао. Шта би се друго могло и очекивати од “духовне дјеце” оних којима су псовке, увреде и клевете дио свакодневне реторике иза које ни мало не заостају и новинари и то јавних гласила које плаћају и Срби.
Да ли је то можда идеологија, која испод своје замаскиране политике има максиму у илузији да ће “БиХ бити без ентитета". Таква размишљања и сарајевски сценариј крије сву биједу, културну и моралну деградацију и оставља још много погубних посљедица које доноси оваплоћење анахроне, али прикривене деструктивне идеологије сарајевских сећијада.
Тужно је што је ово још један жалосни чин у комаду сарајевске трагикомедије која у основи настаје на матрици - “да се Власи не досјете”, а све остало биће лакше. У заблуди су они који мисле да су то оне вриједности које су у складу са вриједностима доминације и управљања из једног центра, дакле из Сарајева.
У политичкој амнезији су они који мисле да њихова настојања за укидањем ентитета представљају норматив “аутентичне бошњачке политике” осокољене посљедњим пописом становништва који је показао да у БиХ живи највише бошњачког народа. Такав приступ је једностран и то само ствара привидну и опасну илузију о сопственом обмањивању свих оних који су у таквом недефинисаном стању....
На крају, Вучић је био у једнодневној посјети Сарајеву и вратио се у своју Србију.
Волим и ја Србију!
Autor sjovicicslavuj |
26 Mart, 2014 |
read_nums (1182)
За
сјећање и за памћење...
На
данашњи дан /26. марта/
свој живот трагично је завршио
БРАНКО ЋОПИЋ
