Proteklih dana puno se prašine diglo nakon odabira konačne verzije teksta himne Bosne i Hercegovine. Na vijest o objavi konačne verzije himne (tekst uz već postojeću glazbu), mediji na srpskoj strani su se usijali od nezadovoljstva, hrvatski su ostali konsternirani i dijelom sarkastični, bošnjački su oprezno trijumfirali, a velike rasprave vode se na forumima.

Jedan od naših čitatelja obratio nam se mailom, otkrivajući ujedno i  verziju jednog drugog teksta himne koje je također bila na natječaju, radi usporedbe.

Ujedno je zabilježio i niz nedosljednosti i nepravilnosti, na koje ukazjemo.

Priča ide ovako:
 
Čin 1. POVJERENSTVO
 
Vijeće ministara BiH donijelo je Odluku o imenovanju Povjerenstva za izbor teksta himne BiH, koju je predložilo Ministarstvo pravde BiH. U Povjerenstvo je imenovano 11 članova među kojima su po tri predstavnika Predstavničkog i Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH: Adem Huskić, Slavko Jovičić, Martin Raguž, Hilmo Neimarlija, Branko Zrno i Drago Ljubičić, predstavnici Ministarstva kulture i sporta FBiH Abdulah Sidran i Mile Stojić, Ministarstva prosvjete i kulture RS-a Ranka Ristojević i Predrag Bjelošević, te Brčko Distrikta BiH Dragica Panić-Kašanski.

Povjerenstvo će raspisati javni natječaj za izbor teksta himne BiH, a utvrđeni nagradni fond je 30.000 KM.

Izvještaj o radu Povjerenstvo će podnijeti Vijeću ministara najkasnije do 31. prosinca.

Čin 2. NATJEČAJ
 
 16.06.2008.- Javni natječaj za izbor teksta himne Bosne i Hercegovine bit će objavljen tokom ovoga tjedna. Na konstituirajućoj sjednici Komisije za izbor teksta himne, koju čine poslanici, ugledni književnici i muzički autor, utvrđeni su uvjeti i tekst javnog natječaja.

Pravo učešća na konkursu imaju državljani Bosne i Hercegovine, a tekst na jezicima u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini piše se na muziku himne autora Dušana Šestića. Radovi se dostavljaju pod šifrom a Povjerenstvo može sugerirati autorima određene izmjene i dopune teksta.
Na prvoj sjednici Komisije za izbor himne, za predsjednika Komisije izabran je dr. Hilmo Neimarlija, zastupnik u Domu naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, a za zamjenike Martin Raguž, zastupnik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i Ranko Risojević, direktor Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske.

Zadatak Komisije za izbor teksta himne je izabrati najuspješnijeg kandidata i odabrani rad predloži za tekst himne Bosne i Hercegovine. Odabrani rad će biti nagrađen sa 30.000 KM.

Rok za dostavljanje prijava na natječaj 01.10.2008.
Pozivaju se svi zainteresirani građani da sudjeluju na natječaju i daju svoj prijedlog teksta buduće reprezentativne pjesme Bosne i Hercegovine.
... i bi Povjerenstvo, i objaviše nam konačno tekst nesuđene himne, ali ... ne lezi vraže ...

Čin 3. EH, TAJ INTERNET I FORUMAŠI, KO TO IZMISLI ?

Profesionalno razmišljanje sa portala Pincom:

1) dvije pjesme od dva autora spojene u jednu i dijele prvu nagradu – apsolutno kršenje uvjeta konkursa!

2) jedan od autora (Šestić), bio je i član komisije! – skandalozno, Šestić je praktično sam sebi dodijelio prvo mjesto!

3) u cijelom tekstu nema naziva države – sramotno i nedopustivo!

4) tekst je nepodnošljivo banalan, jeftin, bez snage i dubine

5) druga strofa je sadržajno besmislena i vještački nakalemljena

6) metrika u 3. strofi apsolutno pogrešna čime je strofa potpuno nepjevljiva

7) tekst je stilski stravičan, nepamtljiv, ne ulazi u uho

8) nedostaje tekst za 12 taktova muzike na kraju pjesme pa ponavljaju zadnja dva stiha

9) zbog svega ovoga, prijedlog komisije se mora poništiti i dostaviti novi.

Dodao bih pod 10) :

S ovim se nemamo što slagati ili ne slagati, ovo su činjenice. Samo me zanima, pošto se iz gornjeg vidi da su postigli tek još jedan skandal, hoće li objaviti i drugo i trećeplasirani tekst da parlament ima izbor, ili će ostati poslovično netransparentni.

Čin 4. ONI NEĆE, ALI HOĆEMO MI !

Evo prijedloga Povjerenstva, a i prijedloga običnog građanina čiji je rad završio u košu. Pozivamo i sve ostale građane da javno objave prijedloge koje su poslali na Konkurs. S poštovanjem !
.............................................................

@ Povjerenstvo ( @ Komisija ) - Konačna verzija himne BiH

Ti si svjetlost duše
Vječne vatre plam
Majko naša zemljo Bosno
Tebi pripadam

Divno plavo nebo
Hercegovine
U srcu su tvoje rijeke
Tvoje planine

Ponosna i slavna
Krajina predaka
Živjećeš u srcu našem
Dov'jeka

Pokoljenja tvoja
Kazuju jedno:
Mi idemo u budućnost
Zajedno!
.................................................................

kalimero@ Pjesma koja se pojavljuje na forumima, kao prijedlog, radi usporedbe s onom koja je pobijedila

HIMNA BOSNE I HERCEGOVINE

Una Sava Drina,
more Jadrana,
Bosna i Hercegovina
vila Balkana.

Gordi stećak drevni,
nikao iz sna,
Bosna i Hercegovina
sva od prkosa.

Snježna kruna, zlatna njedra,
pleća kamena,
Bosna i Hercegovina
diva stamena.

Naprijed zemljo moja,
jedna jedina,
svojih kćeri i sinova,
svojih naroda!

Vječna naša Bosna i Hercegovina!
..............................................................
Naš portal ne želi umanjiti vrijednost uradaka sretnih (nagrađenih) autora, ali ne treba ni skrivati mišljenje narodnih masa.

Razmislite i sami o svemu...

25.02.2009.
monet.ba

*********************************

НАПОМЕНА: Немам намеру да полемишем са било киме, али невероватне лажи се пласирају на бројним порталима. Овде ћу поменути само једну. Аутор музике Химне БиХ је Душан Шестић и он није био члан Комисије за избор текста химне.

Комисија није била жири, нити се одлучивала за ово или оно?! Има она народна - "О укусима не вреди расправљати"! И она друга - "Сто људи - сто чуди"!

Јер, не постоји човек на овом свету ко би написао такав текст који би одговарао и Србима, и Бошњацима, и Хрватима, па и осталим националним мањинама у БиХ?!

Две ствари су само могуће - а) Имати химну; б)немати химну?!

Дакле, нема другог или треће пласираног текста...Овај несуђени аутор, који на сваком порталу кукумавчи и ламентира над својом несрећом што, ето, његов текст није добио подршку. Он треба да зна - да је једини његов текст био , да лично ја никада не бих дао свој глас за његове стихове. Нећу све да коментаришем, али никада више БиХ неће бити никоме пркосна!!! Само је рођена мајка сваког од нас - једна и једина и ништа више!!!

Још се не може ни претпоставити да ли ће Парламент БиХ, који једини одлучује о избору текста Химне БиХ и донети одлуку о томе. Све остало су само спекулације!!!

Славуј.

БИЈЕЉИНА, 22. ФЕБРУАРА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Славко Јовичић изјавио је да ће, ако муџахедини туже БиХ, поднијети тужбу против оних који су муџахедине овдје довели.

Он је Срни рекао да посједује списак на којем је поред сваког имена муџахедина и име лица које је издало држављанство.

Јовичић сматра да је апсурд да муџахедини туже БиХ, која им је дала држављанства и да опет остану овдје.

"То је невиђена лакрдија која се може десити", истакао је Јовичић коментаришући најаве да би муџахедини могли да туже БиХ пред Европским судом за људска права у Стразбуру због незаконитог одузимања држављанства.

Јовичић је навео да је од Тужилаштва БиХ тражио да се процесуирају лица која су муџахединима нелегално додјељивала држављанства и да је добио одговор да су сва та кривична дјела застарјела.

"Тражио сам да стране држављане, којима је одузето нелегално стечено држављанство, прво прцесуира Тужилаштво БиХ и да, ако постоји одговорност, издрже казну, па онда буду протјерани. Много важније од тога је и да се процесуирају домицилни муслимани који су им нелегално додјељивали држављанства", истакао је Јовичић.

Јовичић напомиње да муџахедини нису дошли у БиХ због држављанства него да се боре за исламску БиХ, истакавши да је ријеч о најгорим терористима и криминалцима који су на овим просторима нашли уточиште.

Он је нагласио да је доста пута покретао питање да Тужилаштво БиХ узме у разматрање предмете који се односе на злочине муџахедина и да на бази достављених доказа и чињеница подигне оптужнице против њих. Међутим, како каже, то никоме није било у интересу да уради.

"То показује да реформа у правосуђу није успјела. У више од 90 одсто предмета оптужени су Срби, нема предмета гдје су оптужени Бошњаци, а имамо евидентне доказе и предмети се већ налазе у Тужилаштву, али их нико не отвара", истакао је Јовичић.

Шеф Клуба Срба у Вијећу народа РС Сташа Кошарац рекао је Срни да је долазак муџахедина на просторе БиХ био дио званичне политике деструктивних пробошњачких политичких организација и њихових лидера из Сарајева.

Он сматра да ће они тужити БиХ, јер "имају адекватне савјетнике да то учине", али, како је рекао, прво на нивоу БиХ.

Према ријечима Кошарца, сасвим је јасно да је присуство муџахедина у протеклом рату изазвало одређене обавезе ратних политичких лидера бошњачког народа према њима и сасвим је логично да имају проблем.

"Очигледно је да су у вријеме рата, када су жељели да имплементирају своју замисао исламске БиХ, веома пуно обећавали тим истим борцима за исламску БиХ и данас се испостављају фактуре према њима", оцијенио је Кошарац.

Кошарац је истакао да грађани БиХ немају право да испаштају због ретроградних политика које су доминирале деведесетих година, те додао да су и у 21. вијеку у БиХ исти лидери који су заговарали довођење муџахедина.

Он је изразио незадовољство процесима који би требало да докажу да је српски народ страдао у БиХ, и истакао да се допринос Тужилаштва БиХ у том смислу манифестује на тајној вези са политичким руководством бошњачког народа, нарочито онима који су и данас на политичкој сцени.

"Ми у српском народу имамо аргументе који указују да су муџахедини дошли у БиХ да би остварили одређене пробошњачке и происламске идеје", напоменуо је Кошарац.

Предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић тврди да муџахедини у БиХ стварају радикални ислам послије рата.

"Умјесто да им се суди, дају им се држављанства БиХ, што никада нису имали", истакао је Дукић.

Он каже да је Савез логораша РС тражио да се муџахединима суди, а не да буду протјерани, те да се међу 300 предмета који су предати налазе и муџахедини.

Дукић је истакао да нема правде и да је зато истрага о злочинима муџахедина које су починили над српским војницима и цивилима спора.

Комисија за ревизију држављанстава БиХ почела је да ради у марту 2006. године и, према неким процјенама, до сада је без држављанства остало око 1 000 страних држављана. Без пасоша је и неформални вођа муџахедина Абу Хамза, који још није протјеран. Он се тренутно налази у Имиграционом центру у Сарајеву.

Недавно су се у БиХ вратила и тројица Алжираца који су били у затвору Гвантанамо након терористичких напада на САД.

Према писању "Преса РС", који се позвао на добро обавијештене изворе из Министарства безбједности БиХ, бивши муџахедини, којима је Комисија за ревизију држављанства БиХ одузела пасоше намјеравају да туже БиХ пред Европским судом за људска права и траже вишемилионске одштете.

                                              PIŠE Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

Oni što bar nešto govore - kažu da je BiH zahvatila opasna ekonomska kriza! Pa šta? Zar se izolovano od ekonomske, mogla samo i stalno produkovati politička kriza. Oni što čute o svemu ovom, misle da su se samoizolovanošću spasili od ličnih trauma,  koje su uvijek kao prateća manifestacija samo izražene u  posledicama  neke krize. Ne, ovi drugi  nisu upravu. Oni su u još većoj krizi i  zabludi!

 Dakle, krizna vremena već i predugo traju i bar sad za sad im se ne nazire kraj. Danas u modernističkoj eri najsavremenijih tehničkih dostignuća još niko do sada nije, a ni u bližoj i daljnoj budućnosti i neće uspjeti da  involvira svoj patent – “Kako živjeti bez hrane"?! Vode hvala Bogu ima, medjutim, voda je još uvijek jeftin prirodni artikal, ali je ipak skuplja od mlijeka i to baš ovdje kod nas u BiH!

 Mnoge stvari i njihov razvoj  počinju mnogo prije samog finala, i traju mnogo duže nego što se to, na prvi pogled, vidi i šta se o tome misli.

Malo podsjećanje na nedavnu prošlost, jer bez prošlosti nema budućnosti. Sadašnjost  živimo i preživljavamo.  Bila je jedna država u kojoj je mnogo različitih naroda živjelo u “bratstvu i jedinstvu”, u izmišljenoj i neprirodnoj slozi i ljubavi, i sve to po isklišeiranoj matrici jedne ideologije!? U tom sistemu tzv. blagostanja, sklapale su se mnoge veze, nakon čega su se manifestovale u raznim kombinacijama i varijantama – i to porodične, ekonomske, sportske, estradne, kulturne... i sve se to sublimiralo u tragikomičnu floskulu – “Naše različitosti su prednost za srećniju budućnost”!? Evo, baš se čudim da nikome od zaslijepljenih umova i trustova mozgova, još tada,  nije na um palo da pretpostavi da će, upravo, naše nepomirljive različitosti dovesti do krvavog gradjanskog rata na prostorima skoro cijele tadašnje SFR Jugoslavije. Ima nekih “umnih” ljudi koji, nakon svega, služeči se naknadnom pameču uvidjaju da je komunizam bio najveći "afrodizijak" za izbijanje ratne kataklizme. Ratni vihor je za kratko vrijeme pokidao pola decenije gradjene veze na svim poljiima društvenog života, mada još niko ne zna zbog čega su te veze kasnije pukle?  A, pukle su kao prezrela lubenica na stolu medjunacionalne disharmonije u kontaminiranom prostoru mržnje i svih drugih zala.

 Naime, mnogi se i danas pitaju gdje su, i zbog čega su, prestale te “bratske” veze?! Da li su prestale u deceniji nakon smrti Josipa Broza ili one, zaista, nikada nisu iskreno ni stvarane, niti su gradjene na medjusobnom povjerenju, toleranciji, uvažavanju i na platformi “miroljubive koegzistencije” različitih naroda!  Teško će i istorija utvrditi ko je  baš u tom vremenu ili mnogo ranije, onako u dobro osmišljenom projektu vršio amputaciju države, koja je  u drugoj polovini dvadesetog vijeka ,  po svim parametrima, bila  mnogima u svijetu za primjer  kao uzorna zemlja.   Kome za primjer? Nesvrstanim zemljama? Tek sad smo na početku priče. O kakvoj se zabludi radilo? Kako je bilo moguće okupiti veliki broj zemalja  i upravo ih svrstavanjem ugurati u Savez nesvrstanih. Zaključak je da svako svrstavanje, pa bilo ono na prvi pogled i korisno, na kraju izvjesnog vremena dovodi do isto tako svrstavanja i onih drugih  i kasnijih pregrupisavanja, iz jednog tora u drugi i eto idealne situacije za sukobe. Ko je koga tu izdao i prevario? Ko je napustio ideju “bratske ljubavi” i zajedničkog života svih naroda i narodnosti i to od Triglava, pa sve do Djevdjelije! Triglav je još na istom mjestu i nije ni "narastao", niti se "smanjio". Za Djevdjeliju ne znam šta se tamo dešava. Mladim generacijama koje ne pamte ništa iz tog vremena, mogu slobodno podvaliti i napisati da je Djevdjelija bila predgradje Višegrada?!  Zašto su se “bratski narodi” prestali da vole? A, jesu li se ikada i voljeli, pitanje je na koje je odgovor jednostavan.  NISU!

Činjenica  je da su  današnji političari  istovremeno, izuzetno,  i  više nego dobro potkovani  sa stanovišta informacija koje primaju i razmenjuju  sa spoljašnjim svijetom, i s druge strane, izuzetno individualistički programirani, odnosno čipovani  u svojim opredjeljenjima  da ubjedjuju, naš narod kaže i da lažu  i, s druge strane,  da odbijaju  svaku i pomisao da  budu  ubjedjivani  ili podložni  bilo kakvoj kritici od strane širokih i ojadjenih narodnih masa.. Razdvajanje te dvije činjenice u nesklad dovodi kompletnu hijerarhijsku neuskladjenost bipolarno različitih klasa – onih koje vladaju i onih sa kojima  se vlada . Bilo kakvo segmentarno odvajanje jednih od drugih u potpunosti razara društvene i sistemske veze o postojanju vlasti, sistema, organizacije i, u krajnjoj liniji, političkog establišmenta kodiranog u nomenklaturi najbogatijeg sloja društva.

 Zapravo, u ovim teškim i kriznim vremenima radi se o amortizovanju ogromnog nezadovoljstava najsironašnijih slojeva društva i sveopštem sludjivanju naroda pričom o globalizaciji i ekonomskom svjetskom kolapsu.  Ali, moramo se zapitati – kad u ovoj napaćenoj zemlji nije bilo kriznih vremena? A, bogami eno,  opasna ekonomska kriza prvo počela tamo  kod njih  u  razvijenim zemljama. Upravo su te zemlje najviše i doprinijele ovakvoj situaciji  i sad cijeli svijet su natjerali u akciju - "spašavaj se ko zna i umije"!?

I šta imamo danas? Imamo nikad prekinuto krizno vrijeme i neizvijesnost. Evo, iz svega se može zaključiti da se vrtimo u začaranom krugu i opet sa pitanjem - kad je to na ovim prostorima bilo izvjesnosti? Bilo je samo prividne uljuljkanosti u opštu bezbjednost svih, ali koja u svojoj suštini nikada nije dugotrajna bila.  Niz je pitanja koja se sama od sebe nameću. Starije generacije i jugonostalgičari bi se rado vratili u ona „dosadna“  stara vremena, kada je jedina istorijska promjena, bila snimanje partizanskih filmova u kojima se unaprijed znao vječiti pobjednik. Tako se unaprijed  znalo da će mala grupica  partizana i to uvijek  na spektakularan,  na mudar i strategijski perfektan način, u neravnopravnoj borbi, izvojevati sigurnu pobjedu protiv nadmoćnih  Nijemaca, četnika, ustaša i inih "izdajnika" svoje zemlje. Barem tako su u školama  učene mnoge  generacije. Je li to bila istina? Ne zna se, ali se zna da kroz vijekove istoriju pišu pobjednici!

 Danas je situacija mnogo složenija i turbolentnija. Na svu sreću rata više nema i najvažnije je da vlada mir! Medjutim, u kom  pravcu će aktuelne promene i neophodne reforme dalje  ići -  ne zna se, jer neizvesnost je jedina sigurna stvar na planeti, tako da ama baš niko na to ne može da utiče. Samo još nepopravljivi entuzijasti, zatim razni estetičari, te umjetnici traže u ovakvoj krizi  inspiraciju za svoja vrhunska umjetnička djela. Kriza se ne crta na platnu, ona je projektovana i vidljiva u svakom praznom ili polupraznom tanjiru na stolu običnog smrtnika. Kriza se, dakle, ispoljava u svim oblicima, pa čak i u svim medijima koji su samo puki statističari svakojakih društvenih stagnacija. Ljudski strahovi su po najprije krenuli od polupraznih kontejnera. Bilo je kakve takve nade sve dok je u njima bar po nešto otpada bilo, ali u ovoj krizi i oni su prazni. I gdje smo sad? Još smo na zemlji, iako bi mnogi poželjeli da, ako je to ikako moguće, živi uzlete na nebo. Ne zna se gdje bi bila veća gužva?! Jesu li sve ove turbolencije na površinu izbacile čak i ono što su ljudi mislili da to uopšte i nije moguće. A, sad se potvrdilo da jeste! Itekako! Gdje smo se to uputili? Znamo li cilj? Ne znaju ga čak ni umjetnici koji stvaraju svoja apstraktna djela i njima predvidjaju budućnost. Mnogo toga nestaje i odlazi iz naših sječanja i pamćenja. Nestaje mnogo toga  na ovoj našoj, ali  možda i na  drugim planetama?!

 Poruka bi bila – “Ne tumbaj, lomljivo”! Taj istorijski kontekst i vremenska odgovornost je nešto što je veliki izazov za sve nas, a pogotovo  za sve   one koji ne primaju nikakve savjete i onih koji ubjedjuju druge da je sve što je protiv njih, nešto što je najbolje na tržištu pomahnitale civilizacije, koju danas u ovo modernističko vrijeme zovu recesija!?

SARAJEVO - Komisija za izbor teksta himne BiH predstavila je u Sarajevu nakon osmomesečnog rada predlog teksta svečane pesme ove države. Tekst predstavlja kreativno stapanje dva teksta od 339 koji su pristigli na konkurs iz svih krajeva BiH, ali i iz inostranstva.

„Tekst himne je rezultat autorskog napora dvojice pesnika, Dušana Šestića, koji je i autor muzike, i Benjamina Isovića”, saopštio je na konferenciji za novinare Hilmo Neimarlija, predsedavajući Komisije za izbor teksta himne BiH.

Nakon više od decenije koliko BiH ima samo muziku himne, tako je završen nimalo lak i jednostavan zadatak članova Komisije koju su činili predstavnici oba doma Parlamenta BIH, te književnici i pesnici Mile Stojić, Abdulah Sidran, Ranko Risojević i Predrag Bjelošević, kao i etnomuzikolog Dragica Panić-Kašanski. Prema njihovom mišljenju, jučerašnje prezentovanje teksta je „čas koji ulazi u istoriju BiH”.

- Mi smo bacili akcenat na lepote naše zemlje i na sve njene krajeve i tekst je plod kompromisa, koji bi trebalo biti model i za lakše rešavanje brojnih drugih stvari u ovoj zemlji”, rekao je član Komisije i književnik Mile Stojić.

Član Komisije Slavko Jovičić nije skrivao zadovoljstvo postignutim rezultatom jer je na početku bio pesimista da je nemoguće doći do jedinstva oko ovako delikatne stvari, rekavši kako bi voleo „da je sam autor ove himne”.
- Na konkursu je bilo i neozbiljnih tekstova i plagijata poput prepisa teksta „Ostajte ovdje” Alekse Šantića. Vodili smo računa o svemu, o svakoj reči, da tekst bude prihvatljiv za sve građane i narode BiH i uveren sam da će naići na njihovu podršku, ako ne odmah, za mesec, za godinu sigurno hoće - rekao je Jovičić.

Prvu javnu interpretaciju izvela je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Dragica Panić-Kašanski, nakon čega se novinarima obratio i jedan od autora teksta i autor muzike „intermeco” Banjalučanin Dušan Šestić.
- Mislim da sam s muzikom i tekstom himne dovoljno rekao, a lično osećam preveliku profesionalnu satisfakciju. Naša generacija treba biti zadovoljna, a ako tekst prihvate i mlade generacije biću veoma sretan - izjavio je Šestić. Autori Šestić i Benjamin Isović, inače sin pokojnog kralja sevdaha Safeta Isovića, podeliće predviđenu nagradu od 30.000 KM.

Usvojeni predlog teksta himne BiH u sveopštoj konfrontaciji i podeljenosti na političkoj sceni, ali i među građanima, nakon dugo vremena prva je stvar oko koje je postignut sveukupni međunacionalni, međustranački i stručni konsenzus u jedanaestočlanoj Komisiji za izbor teksta himne države BIH. Očekuje se sada podrška i Saveta ministara i Parlamenta BiH.

Datum: 20.02.2009

SARAJEVO - Posebna komisija predlaže da tekst himne BiH bude kombinacija autorskih radova Dušana Šestića i Benjamina Isovića.

Saopštio je ovo juče predsjedavajući komisije za izbor teksta himne BiH Hilmo Neimarlija ujedno i predstavljajući javnosti izabrani tekst.

Predloženi tekst himne jučer je prvi put javno otpjevala etnomuzikolog Dragica Panić-Kašanski.

 "Dva teksta prispjela na konkurs sjedinjeni su u jedan koji je jednoglasno usvojen u komisiji. Uvjerni smo da će ovaj prijedlog prihvatiti Vijeće ministara BiH i parlament BiH, te da će naša svečana državna pjesma nakon više od desetljeća uz muziku dobiti i tekst", kazao je Neimarlija.

Dušan Šestić, koji je i autor muzike za himnu BiH, istakao je kako je izborom njegovog djela dobio najveću profesionalnu statisfakciju.

"Nadam se da će mlađi naraštaji ovaj tekst prihvatiti kao zajedničku himnu, a to će biti razlog da budem veoma srećan", rekao je Šestić koji će sa Benjaminom Isovićem podijeliti nagradu od 30.000 KM za najbolji autorski tekst himne.

Komisija za izbor teksta himne izabrala je dva prijedloga koji govore o prirodnim ljepotama zemlje. Mile Stojić, član komisije, naglasio je kako većina tekstova himni u svijetu govori o historiji ili prirodnim ljepotama.

"Istina je i da tekstovi himni nisu neka velika umjetnička djela. Mi smo odabrali prijedloge koji govore o našim prirodnim ljepotama. Mislim da je prijedlog teksta himne vrlo lijep i da će vrlo brzo biti prihvaćen od svih građana BiH", naglasio je Stojić.

Slavko Jovičić, takođe član komisije, rekao je da je od 339 pristiglih prijedloga bilo veoma teško izabrati politički korektan i estetiski dopadljiv prijedlog.

Jovičić je pojasnio kako su među prijedlozima bili i plagijati pjesama Alekse Šantića.

"Na početku ovog procesa bio sam pesimista. Bojao sam se da ćemo mi političari zakomplikovati stvari, ali odlučili smo da glavninu posla prepustimo stručnjacima koji su izabrali veoma dobar prijedlog. Uvjeren sam da će biti usvojen i da će ga građani prihvatiti kao svoj", dodao je Jovičić.

Prijedlog teksta himne BiH birala je komisija od 11 članova, koju je imenovao parlament BiH. U komisiji je šest poslanika i delegata Adem Huskić, Slavko Jovičić i Martin Raguž, Drago Ljubičić, Hilmo Neimarlija i Branko Zrno, te pet istaknutih kulturnih radnika Abdulah Sidran, Mile Stojić, Ranko Risojević, Predrag Bjelošević i Dragica Panić-Kašanski.

Hitna procedura

Komisija za izbor teksta himne usglašeni prijedlog dostavit će Vijeću ministara i parlamentu BiH na usvajanje.

Predsjedavajući Predstavničkog doma parlamenta BiH Beriz Belkić potvrdio je da će tekst himne biti razmatran po hitnoj proceduri.

"Učinit ćemo sve da u najkraćem mogućem roku usvojimo tekst himne BiH, jer nema potrebe za odugovlačenjem tog posla", rekao je Belkić.

D. MAJSTOROVIĆ | 20.02.2009  

Spajanjem tekstova autora Dušana Šestića i Benjamina Isovića nastao je prijedlog himne BiH, koji je u petak zvanično predstavljen javnosti.

O prijedlogu teksta prvo bi trebalo da se izjasni Savjet ministara BiH, a zatim i poslanici u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Predsjedavajući Komisije za izbor teksta himne BiH, Hilmo Neimarlija, pojasnio je da put do ovog prijedloga nije bio nimalo lak, ali da su riječi svečane pjesme BiH, na kraju, rezultat zajedničkog rada i angažmana svih članova Komisije.

U prve tri strofe himne pominju se Bosna, Hercegovina i Krajina, dok je četvrta strofa svojevrsna poruka budućim pokoljenjima BiH.

Književnik i član Komisije Mile Stojić rekao je da je prijedlog teksta rezultat kompromisa i da je akcenat stavljen na ljepote BiH, uz uvažavanje svih sadržaja bitnih za BiH.

Član Komisije i poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Slavko Jovičić rekao je da je ovo bio jedan od najtežih poslova, jer je od samog početka bilo jasno da je gotovo nemoguća misija napisati nešto što će biti prhvatljivo za sve tri strane u BiH.

- Od 339 pristiglih prijedloga na konkurs za izbor teksta himne, tekstovi ove dvojice autora bili su jedino prihvatljivo rješenje, jer se u ostalima spominjalo sve ono čemu nije mjesto u jednoj svečanoj pjesmi. Ne treba ni govoriti da je tu bilo tekstova o navodnoj agresiji, Kulinu Banu, Stjepanu Kosači i ostalima - rekao je Jovičić.

Na pitanje da li je će nekog ovakav prijedlog teksta asocirati na tri entiteta, Jovičić je rekao da je to sada stvar parlamenta. Komisija je, prema njegovim riječima, uradila sve što je bilo u njenoj moći, a kako će to neko shvatiti, to je već pitanje za nekog drugog. Jovičić je istakao da će sigurno biti onih koji će pominjanje Krajine pogrešno protumačiti.

- Alternativa ovom jeste to da BiH uopšte nema tekst himne, jer zaista ne znam šta bi to moglo biti napisano po volji svih građana ove zemlje - zaključio je Jovičić.

Politički analitičar Gostimir Popović smatra da je i pri izboru teksta himne BiH pokazala da je u njoj sve naopako.

Tačnije, pojasnio je Popović, predloženi tekst najviše odgovara saveznoj državi, sastavljenoj upravo od tri republike, entiteta ili regije.

- Ta, nekakva buduća BiH već je dobila himnu, a sad ostaje samo to da se njeni zvaničnici dogovore oko unutrašnjeg uređenja. Ne bi bilo loše da politički establišment u Sarajevu posluša prijedlog predsjednika Vlade RS, Milorada Dodika, pa da BiH uredi onako kako hoće njeni narodi, kao savez federalnih država - zaključio je Popović.

САРАЈЕВО, 20. ФЕБРУАРА (СРНА) - Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић најавио је да ће затражити одржавање посебне сједнице Представничког дома на којој би било расправљано о функционисању институција БиХ.

Према његовим ријечима, чињеница да челне људе Сипе Мирка Лујића и Тужилаштва БиХ Милорада Барашина њихови подређени нису обавијестили о подношењу пријаве против предсједника Владе Републике Српске (РС) Милорада Додика и групе лица говори да проблема у функционисању ових институција система има.

"Неоспорно је да је једна група из Сипе подносећи Тужилаштву БиХ кривичну пријаву против премијера РС без знања директора Сипе радила незаконито", рекао је Јовичић Срни.

Према његовим ријечима, ако директор Сипе не зна за шта раде његови подређени, онда се треба забринути каква је безбједност у БиХ.

"Такође, ако главни тужилац БиХ не зна ко је и на који начин примио предмет у Тужилаштву, питање је шта се ради и у овој институцији", додао је Јовичић.

Он истиче да Парламентарна скупштина БиХ преко ових проблема не смије да пређе.

"Моја је одговорност као посланика да видимо како функционишу институције БиХ" , рекао је Јовичић додавши да ће затражити да надлежни за стање у наведеним институцијама на сједници посланицима поднесу комплетан извјештај.

БАЊАЛУКА, 18. ФЕБРУАРА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић изјавио је да бошњачки лобисти у САД узалуд настоје да БиХ врате у жижу интересовања америчке спољне политике, што показује и најновија резолуција о уставним промјенама у БиХ, упућена америчком Конгресу.

"Ово је само један у низу очајничких потеза бошњачких лобиста. Свима је јасно да САД у овом тренутку имају преча посла, како на домаћем терену, тако и у Авганистану, Ираку, Блиском Истоку", рекао је Јовичић за "Фокус".

Предсједник невладине организације "Кроација Либертас" Лео Плочкинић упозорава да је прича о овој резолуцији "само јадна илузија званичног Сарајева, јер је свима, мање - више већ јасно, да је бошњачки лоби, посебно у САД, ствар прошлости".

"САД не жели за пријатеља земљу која отворено подржава ирански нуклеарни програм, а БиХ је то урадила. Тешко да баш нико у Конгресу, Сенату и Стејт департменту на крају крајева, не зна да званично Сарајево и људи из самог бошњачког политичког врха сваки јавни наступ и манифестацију користе као прилику да упуте отворену подршку палестинским терористичким организацијама, док истовремено славе сваки неуспјех америчке војске у Авганистану и Ираку", нагласио је Плочкинић.

Он је истакао да је и самом Харису Силајџићу у два наврата у САД јасно поручено да народи у БиХ, уколико не желе да живе заједно, треба да се раздвоје.

"Да се нешто драстично мијења у америчкој политици према БиХ говори и најављени одлазак амбасадора САД Чарлса Инглиша из БиХ, али и већ припремљени опозив првог замјеника високог представника међународне заједнице Рафија Грегоријана", тврди Плочкинић.

Разлог за доношење такве одлуке, навео је Плочклинић, јесте чињеница да су превише наклоњени актуелној бошњачкој политичкој елити.

Политички аналитичар Предраг Лазаревић нагласио је да се ниједна земља на свијету не може и не треба мијешати у уставне промјене унутар БиХ, а тога су свјесне и велике силе, најприје САД и Русија.

С друге стране, навео је Лазаревић, САД сада брине далеко већу бригу - како се повући из очигледног пораза у Авганистану и како изаћи на крај с нарастајућим таласом насиља на Блиском истоку.

"Чисто сумњам да ће Америка инсистирати на останку ОХР, јер свима је јасно да БиХ с ОХР не може у Европу", нагласио је Лазаревић.

Група америчких конгресмена, окупљена око предсједавајућег Комитета за спољну политику Конгреса САД Хауарда Бермана, предложила је резолуцију о БиХ, којом се даје подршка уставним реформама и стварању ефикасне државе, уз активније учешће САД у реорганизацији Канцеларије високог представника у БиХ.