Slavko Jovičić

SILAJDŽIĆEV KONJ ZA GADAFIJA!

— Autor sjovicicslavuj @ 00:17

SARAJEVO, 29.11.2008

Bošnjački član Predsedništva BiH poklonio libijskom suverenu lipicanera, ali ovaj poklon, vredan 30.000 KM, nije prijavio iako ga zakon na to obavezuje

Haris Silajdžić

Bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić zloupotrebio je funkciju i prekršio Zakon o sukobu interesa kada je libijskom predsedniku Moameru el Gadafiju poklonio konja vrednog 30.000 maraka, tvrdi za Press RS poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH Slavko Jovičić-Slavuj.

I Silajdžić dobio lipicanera

Portparol Kompanije „Širbegović" Azra Mustajbašić potvrdila je Pressu RS da je vlasnik te kompanije Faruk Širbegović poklonio lipicanera po imenu „Krabbe" Harisu Silajdžiću.

- „Krabbe" je star sedam godina i izabran je kao najbolji konj među čak 200 rasnih grla! U Beču je završio elitnu školu jahanja, a prošle godine je u Hrvatskoj osvojio titulu prvaka u vožnji fijakerom! Njegova vrednost se procenjuje na oko 30.000 KM, a poseduje rodovnik od 1941. godine, što najbolje pokazuje koliko je rasan - kaže Mustajbašićeva.

Rasni lipicaner po imenu „Krabbe" pre dva dana na sarajevskom aerodromu utovaren je u poseban avion koji je libijski suveren poslao specijalno za ovu priliku i transportovan za Tripoli.

„Utovaru" je prisustvovao i Silajdžić, a u njegovom društvu bio je libijski ambasador u BiH Ajad Šaviš i još nekoliko visokih libijskih diplomata.

Ova vest je u medijima u BiH juče prošla gotovo nezapaženo iako Slavko Jovičić tvrdi da ima razloga zbog kojih ona treba da zasluži mnogo više pažnje javnosti.

- Silajdžićev potez mogao bi da se protumači kao „lep diplomatski gest" da nije reč o njegovom ličnom poklonu libijskom suverenu, koji je, međutim, od strane Službe za informisanje Predsedništva BiH predstavljen kao gest Predsedništva. Očigledno je da Silajdžić ne poznaje zakon po kojem svaki izabrani zvaničnik instituciji u kojoj radi mora da ostavi svaki poklon vredniji od 100 KM, kojim ne sme lično da raspolaže. Očigledno je da je Silajdžić prekršio Zakon o sukobu interesa jer i odbornici u Skupštinama opština moraju da prijave svaki poklon vredniji od sto maraka, a kamoli član Predsedništva! Nemam ništa protiv toga da državni zvaničnici dobijaju skupe poklone i da ih poklanjaju, ali postoji zakonska procedura po kojoj se to radi, a Silajdžić počinje da se ponaša po principu „država, to sam ja" - tvrdi Jovičić.

Gadafi se obradovao lipicaneru


Prema informacijama Pressa RS, konj kojeg je Silajdžić poklonio Gadafiju spada u rasna grla iz rase lipicanera i vredi najmanje 30.000 KM. I sam Silajdžić ga je dobio na poklon, ali nije sproveo sve zakonom predviđene radnje pre nego što je konja transportovao u Libiju. Naime, iz Predsedništva BiH Pressu RS je potvrđeno da Komisiji za javne nabavke, kroz koju moraju da prođu sve fakture, nije prijavljena „nabavka" lipicanera „teškog" 30.000 KM.

- Ne znamo ni za kakvog konja! Naravno da niko iz Predsedništva nije kupovao konja, ali niko nije prijavio ni da je dobio poklon te vrste. Silajdžić je morao da prijavi da je dobio poklon vredan 30.000 KM, ali to nije učinio! Ne verujem da bi se preostala dva člana Predsedništva protivila tome da se taj konj pokloni predsedniku Libije, ali postoji procedura koja mora da se poštuje - kaže naš sagovornik iz Predsedništva BiH.

Nažalost, juče nismo uspeli da dobijemo komentar Harisa Silajdžića ili nekog od njegovih saradnika o „slučaju lipicaner".

U zvaničnom saopštenju Predsedništva BiH objavljenom na internet sajtu ove institucije navodi se da „ovo nije prvi put u svetu visoke politike da se konji poklanjaju državnicima, kraljevima i šeicima, te da je sličan poklon prošlog meseca primila i britanska kraljica Elizabeta Druga od slovenačkih zvaničnika tokom njene posete Sloveniji, kao i da je predsednik Rusije Dimitrij Medvedev nedavno libijskom lideru na poklon poslao konja".

D. MOMIĆ


PIŠE Slavko Jovičić Slavuj: BiH dijaspora

— Autor sjovicicslavuj @ 21:46
                     Puls - kolumna
 
| 29.11.2008  

Od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, pa i prije toga - u mnogim zemljama svijeta zbog velike migracije stanovništva iz BiH osnovana su mnoga udruženja, nevladine organizacije, pa čak i mnogobrojni pokreti u vidu raznih zvučnih naziva, kao recimo kongresa i slično, koja vrlo pretenciozno sama sebe nazivaju "BiH dijaspora" što, naravno, nije i ne može biti tačno! O čemu se ovdje radi?

 Naime, da odmah vrlo jasno i precizno kažem da ne postoji nijedna multietnička organizacija koja u svoj sastav uključuje predstavnike sva tri konstitutivna naroda prema etničkoj pripadnosti i nacionalnoj strukturi u BiH koja bi bila preslikana u dijaspori!

Činjenica je da, kako rekoh, u mnogim zemljama svijeta postoje raznorazna udruženja koja okupljaju, uglavnom, pripadnike određene nacionalne zajednice i ona nikako u svom nazivu ne mogu imati bilo kakav prefiks "beha", odnosno odrednicu BiH! Radi se skoro, pa i uvijek, o jednonacionalnim organizacijama, koje su osnovane iz različitih razloga i interesa. Takve organizacije ne odražavaju zajedničke interese sva tri konstitutivna naroda iz BiH u dijaspori. Naprotiv, takve organizacije još više rade na produbljivanju nacionalnih podjela i potpunih nacionalnih polarizacija u svim sferama života i u dijaspori, ali zbog načina i ciljeva svojih djelovanja, prave slične probleme i ovdje u BiH.

Interesi Srba iz BiH koji se nalaze u dijaspori nikada se ne mogu uskladiti s interesima Bošnjaka ili Hrvata. Slijedom takve konstatacije postoje i sve druge varijante evidentne podijeljenosti tri nacionalne zajednice u dijaspori. Nikada se interesi Bošnjaka u dijaspori ne podudaraju sa interesima Srba ili Hrvata. Takođe, i treća varijanta je sasvim ravnopravna u potpunoj podijeljenosti dijaspore, pa se tako interesi Hrvata u dijaspori nikada ne mogu usaglasiti sa interesima Srba ili Bošnjaka i sve se tako vrti u začaranom krugu potpune razjedinjenosti...

Dakle, već više od decenije, a da i ne govorim o onim organizacijama još iz ere socrealizma predratne i već bivše SFR Jugoslavije, u mnogim zemljama svijeta egzistiraju mnogobrojna udruženja koja su osnovana i koja u svom članstvu imaju stotinu odstotno članstvo samo iz reda jedne, svoje, nacije. Zato su potpuno lažne tvrdnje kad se neka od tih organizacija predstavlja kao "beha" dijaspora. Nema takvih organizacija. Da još jednom naglasim - postoje organizacije i udruženja koja su potpuno polarizovana i ona su isključivi predstavnici jednog od tri konstitutivna naroda u i iz BiH!

Druga je stvar kako i na koji način neka od tih (jedno)nacionalnih organizacija radi i koji su njeni ciljevi i zadaci?

Iz dosadašnje prakse sasvim je jasno da su bošnjačke organizacije u dijaspori vrlo agresivne, pa čak su mnoge od njih i vjerski toliko radikalne da je to zabrinjavajuće. Ali ono što je bitno - takva udruženja ne mogu imati nikakav uticaj na ukupno stanje ovdje u BiH.


Sadović pod lupom

— Autor sjovicicslavuj @ 20:19
 
D. MAJSTOROVIĆ | 26.11.2008  

Ministar bezbjednosti BiH, Tarik Sadović, negirao je tvrdnje premijera Republike Srpske, Milorada Dodika, da je, praktično, već smijenjen, samo da se čeka pogodan trenutak da se to i objelodani.

 Sadović je putem medija Dodiku poručio da takvim izjavama nije mogao da mu pokvari praznik, misleći na 25. novembra, koji Bošnjaci proslavaju kao Dan državnosti BiH. Istovremeno, građanima Srpske uputio je prazničnu čestitku, ne obazirući se na činjenicu da RS ne obilježava 25. novembra!

Neupućeni bi pomislili da je u pitanju lapsus ili nepromišljenost, ali bolji poznavaoci lika i djela prvog bezbjednjaka BiH shvatiće da u ovom slučaju nema slučajnosti! Tarik Sadović potpuno svjesno čestitao je 25. novembra, uprkos stavu građana i vlasti u Srpskoj o tom datumu i njegovom istorijskom značaju, kao što je potpuno trezveno pred poslanicima parlamenta BiH prije nešto više od mjesec dana, ne trepnuvši, rekao da, po njegovim saznanjima, u BiH živi samo jedan terorista!

- Tarik Sadović ponaša se kao da je s druge planete. On se potpuno oteo kontroli i jasno je da više ni stranka koja ga je imenovala, SDA, nema uticaja na njegovo ponašanje i rad. Krajnje je vrijeme da ministra Sadovića neko pozove na odgovornost i zbog njegovog bezobraznog odnosa prema RS i srpskom narodu - smatra Gostimir Popović, vojno-politički analitičar.

Prema njegovim riječima, Sadović je, od kada se nalazi na mjestu ministra bezbjednosti BiH, nanio samo štetu ugledu BiH u svijetu, prebacujući krivicu za to na druge. Kao primjer, Popović je naveo upravo njegovo uporno negiranje postojanja terorističke mreže u BiH, iako su suprotno tvrdili međunarodni eksperti i institucije, poput Komiteta za borbu protiv terorizma pri Savjetu bezbjednosti UN.

Podsjetimo, Sadović je nedugo poslije objavljivanja dopunjene crne liste pomagača i sponzora međunarodnog terorizma, koju godinama ažurira Savjet bezbjednosti UN i na kojoj se ponovo našla BiH, uporno ponavljao da na tom spisku nema ničeg novog i da je to, zapravo, dio smišljenog plana da se BiH što više ocrni. Poslije toga, kao što je poznato, pred poslanicima Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH rekao je kako on ima podatke o tome da u BiH živi samo jedan terorista s liste UN te da je čak i on tražio da bude skinut s pomenutog spiska.

- Nisu tu više u pitanju gafovi Tarika Sadovića, već SDA i svih nas zajedno, koji to već godinama slušamo i trpimo. Žalosno je da jednu od najvažnijih funkcija, jedno od najvažnijih ministarstava u Savjetu ministara, vodi jedna takva ličnost - istakao je Slavko Jovičić, poslanik SNSD u parlamentu BiH.

Jovičić je podsjetio i na činjenicu da poslanici u parlamentu BiH još čekaju informacije o stanju bezbjednosti tokom 2006. i 2007. godine, a 2008. godina već je gotovo na izmaku. Istina, Sadović je svojevremeno medijima otkrio da se za vrijeme njegovog ministrovanja dogodio samo jedan teroristički napad - bombardovanje groba Alije Izetbegovića!

"Fokus" je i juče pokušavao da dođe do ministra Tarika Sadovića, ali su vrata njegovog kabineta za naš list ostala zatvorena!


UGROZA SIGURNOSTI

— Autor sjovicicslavuj @ 13:22

                                                

 ZAHTJEV Državna vlast priznaje slabosti unutar sigurnosnog sustava

               

Za terorizam i do 40 godina zatvora

 

SARAJEVO – Brojni problemi, kao što su nedostatak financijskih sredstava, neodgovarajuća kadrovska popunjenost i zakonska regulativa, ozbiljno ugrožavaju rad sigurnosnih agencija u BiH. Na to je upozorilo i parlamentarno Povjerenstvo za odbranu i sigurnost, nakon što je razgovaralo s čelnicima sigurnosnih agencija u državi. Tim pitanjem uskoro će se baviti i državni Parlament, čiji su članovi više puta ukazivali na to da sigurnosna situacija u zemlji nije zadovoljavajuća.

 Zastupnik Slavko Jovičić Slavuj kaže da je nužna bolja koordinacija svih policijskih i sigurnosnih službi BiH.

 - Mora se naći novac za kadrovsko i svako drugo opremenje sigurnosnih agencija. Nas očekuje vrlo teška ekonomska godina, kada možemo očekivati otpuštanje radnika, pa i velike socijalne nemire. U takvoj situaciji imat ćemo ugroženu unutrašnju sigurnost i država mora biti spremna za to – upozorava Jovičić.

 Sigurnosni su problem, kaže Jovičić, i blage kazne za najteža kaznena djela, te praksa nagodbe tužitelja s kriminalcima. Time se,upozorava on, stimuliraju kriminalci, a BiH čini manje sigurnom.

 - Tražio sam od Ministarstva pravde da nam pripremi prijedloge drastičnog povećanja zatvorskih kazni na 40 godina za djela kao što su terorizam, trgovina oružjem i ljudima, te trgovina i raspačavanje droge.

Ne smijemo dopustiti da mafija i lopovi podrivaju državu – kaže Jovičić.

 Priznanje države kako je sigurnosni aparat pun ’šupljina’ sigurno će ohrabriti kriminalne skupine, a o efikasnosti najavljenih mjera koje državna vlast kani poduzeti ovisi hoće li se BiH moći oduprijeti organiziranom kriminalu.

 Dejan Jazvić

 


У ФБиХ ПРАЗНИК, У РС РАДНИ ДАН

— Autor sjovicicslavuj @ 11:03

                                                                          
САРАЈЕВО, 25. НОВЕМБРА (СРНА) - Чланови Предсједништва БиХ Жељко Комшић и Харис Силајџић и ове године су одлучили да у Сарајеву данас организују свечани пријем поводом 25. новембра, иако БиХ нема закон о државним празницима, а овај датум се само у Федерацији БиХ обиљежава као дан државности.

Нико од функционера или запослених представника из Републике Српске у институцијама БиХ данас неће празновати, јер су већ више пута указали на чињеницу да Уставом, законом, као ни парламентарном одлуком или консензусом два ентитета у постдејтонском постојању, БиХ није установила ниједан заједнички државни празник.

Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине Славко Јовичић више пута је рекао да за запослене у институцијама БиХ 25. новембра није никакав празник, постављајући питање како прославити неки датум уколико му се не радују сви подједнако.

БиХ ни 13 година од потписивања Дејтонског мировног споразума није усвојила закон о државним празницима.

Из Предсједништва БиХ саопштено је да су за 18.00 часова Комшић и Силајџић у згради Предсједништва БиХ заказали пријем поводом обиљежавања, како се наводи, "Дана државности БиХ".

Овим поводом честитке грађанима у БиХ и дијаспори упутили су министар за људска права и избјеглице БиХ Сафет Халиловић, као и федерални премијер Неџад Бранковић.

''Посебне честитке упућујем расељеним лицима и прогнаницима, породицама шехида и погинулих бораца, активистима и борцима за људска права. Упркос чињеници да са великом радошћу и након 65 година дочекујемо овај велики празник државности БиХ, остаје горак окус што тај осјећај једнако не дијеле сви грађани БиХ'', наводи се у Халиловићевој честитки.

Бранковић у својој честитки грађанима БиХ наводи да се, обиљежавајући 25. новембар, присјећа богате дугогодишње историје у којој се успјела сачувати државност БиХ, која је једнако отворена за све њене народе и грађане.

25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду одржано је Прво засједање ЗАВНОБиХ-а. У некадашњој СФРЈ тај датум обиљежаван је као републички празник тадашње Социјалистичке Републике БиХ.

У РС данас је обичан радни дан.У Српској је у петак, 21. новембра, обиљежен републички празник - Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Тај датум у ФБиХ није празнован.


Mudžahedinima mjesto iza rešetaka

— Autor sjovicicslavuj @ 20:18
                         
 
S. G. | 23.11.2008 

   Povratak pripadnika takozvane alžirske grupe, koje je američki Savezni sud u Vašingtonu oslobodio poslije šest godina provedenih u zatvoru Gvantanamo na Kubi, predstavljao bi teško kršenje Dejtonskog sporazuma, smatra član ekspertskog tima Jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma, Darko Trifunović.

                                 

    - Ukoliko bi se desilo da se članovi "alžirske grupe" ipak vrate u BiH to bi bila idealna stvar, jer će u tom momentu biti podnesene krivične prijave protiv ministra bezbjednosti BiH, Tarika Sadovića, koji se aktivno zalagao za njihovo vraćanje u BiH i time prekršio Dejtonski mirovni sporazum - naglasio je Trifunović.

Trifunović je rekao da pripadnicima "alžirske grupe" državljanstvo BiH nije primarno, već su ga naknadno stekli pod poznatim okolnostima, te da bi oni trebalo da budu vraćeni u zemlju svog porijekla, gdje ih je većina osuđena na velike zatvorske kazne.

   Nedeljko Mitrović, predsjednik Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila Republike Srpske, kaže da i ako se oslobođeni članovi "alžirske grupe" vrate u BiH, treba da odgovaraju za počinjeni ratni zločin.

                                     

- Ako im se nekim slučajdem omogući povratak u BiH tražićemo da se odmah privedu u Sud BiH i da im se sudi za najteže ratne zločine koje su kao mudžahedini počinili nad Srbima na Ozrenu - naglasio je Mitrović.

   Poslanik SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, Slavko Jovičić, ističe da će pripadnici "alžirske grupe", ako se vrate u Sarajevo, biti dočekani kao nacionalni heroji.

- Sarajevo ih s oduševljenjem očekuje, a njih ne žele ni njihove domicilne države, jer su kriminalci - naglasio je Jovičić.

   Predsjednik Saveza logoraša Republike Srpske, Branislav Dukić, rekao je da članove takozvane alžirske grupe odmah po povratku u BiH treba pohapsiti i suditi im, jer su počinili zločin nad srpskim narodom.

                      

- Ako pustimo te ljude, onda smo ih nagradili, a oni mogu otići u treće zemlje i vjerovatno djelovati ponovo i vršiti terorizam po svijetu - kazao je Dukić.


Ne postoji beha dijaspora!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:40

 PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

Od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, pa i prije toga – u mnogim zemljama svijeta zbog velike migracije stanovništva iz Bosne i Hercegovine osnovana su mnoga udruženja, nevladine organizacije, pa čak i mnogobrojni pokreti u vidu raznih zvučnih naziva, kao recimo kongresa isl., koja vrlo pretenciozno sama sebe nazivaju „BiH dijaspora“ što, naravno, nije i ne može biti tačno!? O čemu se ovdje radi?

       Naime, da odmah vrlo jasno i precizno kažem da ne postoji nijedna multietnička organizacija koja u svom sastavu uključuje predstavnike sve tri konstitutivna naroda prema etničkoj pripadnosti i nacionalnoj strukturi u BiH koja bi bila „preslikana“ u dijaspori!

       Činjenica je da, kako rekoh, u mnogim zemljama svijeta postoje razno razna udruženja koja okupljaju, uglavnom, pripadnike odredjene nacionalne zajednice i ona nikako u svom nazivu ne mogu imati bilo kakav prefiks „beha“, odnosno odrednicu BiH! Radi se skoro, pa i uvijek, o jednonacionalnim organizacijama, koje su osnovane iz različitih razloga i interesa.  Takve organizacije ne odražavaju zajedničke interese sve tri konstitutivna naroda iz BiH u dijaspori. Naprotiv, takve organizacije još više rade na produbljivanju nacionalnih podjela i potpunih nacionalnih polarizacija u svim sferama života i u dijaspori, ali zbog načina i ciljeva svojih djelovanja, prave slične probleme i ovdje u BiH.

       Interesi Srba iz BiH koji se nalaze u dijaspori, nikada se ne mogu uskladiditi sa interesima Bošnjaka ili Hrvata. Slijedom takve konstatacije postoje i sve druge varijante evidentne podijeljenosti tri nacionalne zajednice u dijaspori. Nikada se interesi Bošnjaka u dijaspori ne podudaraju sa interesima Srba ili Hrvata. Takodje, i treća varijanta je sasvim ravnopravna u potpunoj podijeljenosti dijaspore, pa se tako interesi Hrvata u dijaspori nikada ne mogu usaglasiti sa interesima Srba ili Bošnjaka i sve se tako vrti u začaranom krugu potpune razjedinjenosti...

       Dakle, već više od decenije, a da i ne govorim o onim organizacijama još iz ere socijalrealizma predratne i već bivše SFR Jugoslavije, u mnogim zemljama svijeta egzistiraju mnogobrojna udruženja koja su osnovana i koja u svom članstvu imaju  sto odstotno članstvo samo iz reda jedne, svoje, nacije.

       Zato su potpuno lažne tvrdnje kad se neka od tih organizacija predstavlja kao „beha“ dijaspora. Nema takvih organizacija. Da još jednom naglasim – postoje organizacije i udruženja, koja su potpuno polarizovana i ona su isključivi prdstavnici jednog od tri konstitutivna naroda u i iz BiH!

       Druga je stvar kako i na koji način neka od tih (jedno)nacionalnih organizacija rade i koji su njihovi ciljevi i zadaci?

       Iz dosadašnje prakse, sasvim je jasno da su bošnjačke organizacije u dijaspori vrlo agresivne, pa čak su mnoge od njih i vjerski toliko radikalne – da je to zabrinjavajuće. Ali ono što je bitno – takva udruženja ne mogu imati nikakav uticaj na ukupno stanje ovdje u Bosni i hercegovini.

       Istini za volju, sva ta udruženja i nacionalni „kongresi“ vrlo su agresivni u svojim zahtjevima i vrlo su uporni u svakodnevnom lobiranju za interese samo svog naroda. Svi oni zajedno, lobiraju i u krugovima vlada domicilnog njihovog sadašnjeg boravka, ali vrše i razne pritiske i na nas političare ovdje u BiH.

       Takve organizacije se, uostalom, kao i njihovi mentori iz BiH služe raznim lažima i prepariranjem tragične ratne prošlosti i svega onoga što se ovde dešavalo, a i što se sad  dešava...

       Snaga tih udruženja se ogleda u stalnim pritiscima prema vlastima u Bosni i Hercegovini da se ovdje stanje mijenja prema njihovim interesima i posmatrano iz ugla njihove nacionalne percepcije i sa njihove vremenske i prostorne distance. Čak i ultimativno traže da se BiH uredi prema njihovim zahtjevima i željama. Sva bošnjačka udruženja i organizacije imaju isti cilj – ukinuti Republiku Srpsku! Uostalom u čemu bi se njihovi interesi razlikovali od  interesa njihovih bošnjačkih političara ovdje i sad, u BiH. Na toj matrici su svi jedinstveni i uopšte se ne obaziru, niti prezaju od bilo čega, niti prihvataju činjenicu da su te njihove aktivnosti protivustavne i protivzakonite...

       Mnogo i naširoko bi se moglo pisati o svim aktivnostima takvih organizacija, ali vrijeme i prostor mi to ne dozvoljavaju, a ako hoćete iskreno – ne želim da im pridajem i neki važan značaj, mada se nihove aktivnosti ne smiju potcijeniti, niti zanemariti. Jer, takve organizacije raspolažu sa velikim finansijskim sredstvima, raspolažu i vlasnici su i elektronskih i printanih medija, koji im služe za razne propagandne i softificirane lobističke aktivnosti.

       Ipak, najvažnije je da im se ne dozvoli, a to i nije moguće – bilo kakav uticaj na donošenje važnih političkih odluka za budućnost Bosne i Hercegovine. To što žele da utiču na političke prilike u BiH je njihovo pravo, ali pored prava na bilo šta, oni moraju  preuzeti i svoje obaveze da poštuju ustavnu poziciju Bosne i Hercegovine! No, oni tako ne rade, niti tako nastupaju u javnosti. Već sam rekao da su njihovi ciljevi usmjereni na ukidanje Republike Srpske, a samim time i na rušenje ustavnog poretka BiH.

 I na kraju, ne postoji BiH dijaspora! Postoje jednonacionalne organizacije i  nacionalne dijaspore - Bošnjaka, Srba i Hrvata iz BiH!


U BiH postoje terorističke ćelije...

— Autor sjovicicslavuj @ 00:15

 Бомбашки напад у Витезу доказ да у БиХ постоје терористичке ћелије

Datum: 19.10.2008
Autor: Горан Маунага 
 
                          
 Link - http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/Bombaski napad u Vitezu dokaz da u BiH postoje teroristicke celije.

БAЊA ЛУКA, СAРAЈЕВО - У нападу у тржном центру "Фис" у Витезу препознају се разрађене стратегије стварања јаких ћелија терористичких организација, изјавио је члан Заједничке безбједносно-обавјештајне комисије за контролу над радом ОБA-е Славко Јовичић.

Он је за "Глас Српске" истакао да је од Комисије и од представника међународне заједнице тражио да се доставе имена људи чија је прошлост опасна по безбједност БиХ.

- Није изненађење што се организована мафија из Хрватске и са Косова повезала са круговима у БиХ и што раде на дестабилизацији земље. Витез се не може сматрати изолованим случајем и све безбједносне службе у БиХ морају у коријену сасјећи терористичке нападе - истакао је Јовичић.

Каже да са чуди да међународна заједница није учинила све потребно да стави под контролу свјетске терористе који повремено користе БиХ за транзит и дјеловање.

                                           

U napadu u tržnom centru "Fis" u Vitezu prepoznaju se razrađene strategije stvaranja jakih ćelija terorističkih organizacija, izjavio je član Zajedničke bezbjednosno-obavještajne komisije za kontrolu nad radom Obavještajno-bezbjednosne agencije Slavko Jovičić.

On je istakao da je od Komisije i od predstavnika međunarodne zajednice tražio da se dostave imena ljudi čija je prošlost opasna po bezbjednost BiH.

Nije iznenađenje što se organizovana mafija iz Hrvatske i sa Kosova povezala sa krugovima u BiH i što rade na destabilizaciji zemlje.

Vitez se ne može smatrati izolovanim slučajem i sve bezbjednosne službe u BiH moraju u korijenu sasjeći terorističke napade, rekao je Jovičić za "GlasSrpske".

 ********************************************************

 ИНТЕРВЈУ дат за 11.11 овог месеца под насловом - ВЕХАБИЈЕ ПРИЈЕТЊА БОШЊАЦИМА на:

 NAPOMENA: Moje tvrdnje iznesene i objavljene još 19. oktobra u izjavi za dnevne novine "Glas Srpske",  da u BiH postoje terorističke ćelije - potvrdio je danas /22.11/ i direktor Federalne policije Zlatko Miletić...

 

 Direktor Uprave policije Federacije BiH Zlatko Miletić izjavio je da u BiH postoji grupa terorista koja ima za cilj da izvrši terorističko djelo sa političkom pozadinom, ali da to nisu vehabije, već selefije.

                                               

"Vehabije su postale sinonim za tu vrstu terorizma, ali ovdje je riječ o selefijama. Imamo četiri grupe tih osoba, od kojih su nama dvije jako interesantne s obzirom na način njihovog razmišljanja i viđenja, kakve oni ideje imaju da riješe probleme u BiH i svijetu, te da u tom smislu planiraju neke agresivne ili militarističke mjere", naglasio je Miletić.

On je rekao da se trenutno radi na istraživanju i dokumentovanju ove grupe i ocijenio da je zabrinjavajuće kada neka osoba nabavi samoubilački pojas, jer se odmah postavlja pitanje kakvu on namjeru ima i koga hoće da ubije.

       Majka ga rodila..."majka" ga sprema u smrt...!

 

Prema njegovom mišljenju, BiH će morati kad tad da se pozabavi pitanjem terorizma na jedan potpuno kvalitetan i nov način i to ne u smislu da se daje prostor islamofobistima da predstavljaju BiH onakvom kakva ona nije.

"Jasno je da imamo osoba koje ne misle dobro BiH, ni muslimanima, ni Bošnjacima, a ni drugim narodima", ocijenio je Miletić u intervjuu za sarajevsku štampu.

Za brojne akcije hapšenja provedene u posljednjim mjesecima, poput rasvjetljavanja slučaja eksplozije u trgovačkom centru "FIS" Vitez, preko osobe osumnjičene za umiješanost u atentat na suvlasnika "Nacionala" Ivu Pukanića, potrage za jednim od osumnjičenih Željkom Milovanovićem, do slučaja "Gaši i ostali", Miletić kaže da ne bi bile brze i uspješne da nije bilo uspješne saradnje svih policijskih agencija u BiH.

                                         

Govoreći o sigurnosnoj situaciji u Federaciji BiH, Miletić je rekao da je statistički gledano stanje mnogo povoljnije u odnosu na isti period prošle godine, a prijavljeni broj krivičnih djela manji je za osam posto.

                                        

Федерална управа полиције у Босни и Херцеговини прати припаднике радикалних исламских покрета за које сумња да организују терористичке нападе.

zlatko.jpg

У Босни и Херцеговини постоји група радикалних исламиста која је спремна да изводи терористичке нападе с политичком позадином, сматра директор Управе полиције Федерације Босне и Херцеговине Златко Милетић.

"Вехабије су постали синоним за ту врсту тероризма, али овде је реч о селефијама. Имамо четири скупине, од којих су нам две јако интересантне с обзиром на начин њихова размишљања и виђења стања у Босни и Херцеговини и свету. С тим у вези планирају неке агресивне или милитаристичке мере," рекао је Милетић сарајевском листу Дневни аваз.

Он је додао да забрињава набављање самоубилачких појасева и да федерална полиција тренутно истражује рад тих група.
"Јасно је да имамо особе које не мисле добро Босни и Херцеговини, ни муслиманима, ни Бошњацима ни другим народима", каже Милетић.

Он није искључио ни могућност рата између албанске и сарајевске мафије у главном граду Босне и Херцеговине, додајући да је полиција спремна да предузме све мере у том случају.

Почетком 2008. припадници и симпатизери Ал Каиде и вехабија из БиХ према подацима обавештајних агенција у БиХ пребацивали су веће количине оружја и експлозива у Хрватску.

Теорористичке организације сматрају да би Хрватска у блиској будућности могла да буде примљена у ЕУ, а самим тим били би створени повољни услови да се из Хрватске, због отворености граница према ЕУ, наоружање, мине и експлозив дистрибуирају широм Европе ради извршавања терористичких задатака.

Наводи се, такође, да наоружање, мине и експлозив пребацују у места на територији Хрватске где живи већинско муслиманско становништво а одатле пребацује се у Загреб, Карловац, Гуњ и Сплит.

                    

Селефије проповедају исламски монотеизам, односно тевхид, и преузимају одређена учења од Ибн Тејмије, сиријског учењака из 14. вијека. Селефиди сматрају да је њихов задатак да врате Ислам у стање из времена исламског пророка Мухамеда.

Нису позната већа раслојавања унутар Селефизма у БиХ, осим што их у новије вријеме остале исламске групације, називају Вехабијама с обзиром на то да је вехабијски покрет у БиХ ојачао доласком бораца из исламских земаља у састав Армије БиХ.

Многи од њих су остали и после рата у Босни, са задатком да васпитавају младе муслимане.

Поглавар Исламске верске заједнице Мустафа Церић тврди да проблем са радикалним муслиманима, није у Сарајеву, већ у Бечу, где делује велики број вехабија управо из БиХ.

Радикални муслимани могу се одмах препознати по изгледу - мушкарци су са дугим брадама, а жене прекривене и преко лица.

Према тврдњама босанских медија, одређен број припадника тих покрета запослен је и у полицијским структурама БиХ и Федерације БиХ.

Они следе упуства за понашење припадника вехабијског покрета, носе браде и имају панталоне са скраћеним ногавицама, што није у супротности с прописима који дефинишу начин одевања полицијских службениka.

1

BiH: U isčekivanju donošenja zakona o praznicima

— Autor sjovicicslavuj @ 17:49

 

                                        

LINK - http://www.livno-online.com/component/content/article/9521-bih-u-isekivanju-donoenja-zakona-o-praznicima


Republika Srpska jučer je, kao i u godinama ranije, proslavila dan kad je u našoj zemlji zaustavljen rat. Na jučerašnji dan, 21. studenoga 1995., predsjednici Hrvatske, Srbije i BiH - Franjo Tuđman, Slobodan Milošević i Alija Izetbegović postignuli su mirovni sporazum o okončanju rata u BiH nazvan Daytonski mirovni sporazum. Taj dan, zbog nepostojanja državnog zakona o praznicima, ne obilježava se u cijeloj BiH. Naime, Federacija će svoj praznik, za razliku od RS-a, proslaviti 25. studenoga, kad se obilježava Dan državnosti BiH i 63. godišnjica Prvog zasjedanja ZAVNOBiH-a.
    ______________________________________________
Većina predstavnika vlasti u Federaciji složna je u tomu da ovaj praznik treba poštivati, ali nikako i slaviti kao dan državnosti. “Apsolutno se ne slažem s tim da dan kad je uspostavljen mir u Daytonu treba slaviti kao dan državnosti. Dayton od prije 13 godina je snažna poruka BiH i tko to želi zanijekati, nije uredu, jer smo ipak tad dobili mir i danas ne bi bili u ovakvim okolnostima da netko nije napravio ovaj dogovor”, kazao je predsjednik HDZ-a BiH Dragan Čović.
                                                       
 
On dodaje da treba odati duboku zahvalnost onima koji su potpisali sporazum jer su donijeli mir državi, ali kaže da se isto tako boji da Dayton već odavno ne daje šansu BiH da normalno funkcionira. “Što prije osjetimo unutar nas potrebu da Dayton promijenimo prema europskim potrebama, bit će nam lakše”, poručio je Čović.
    ______________________________________________

Premijer RS-a Milorad Dodik, pak, smatra da je Daytonski sporazum dobro izbalansiran dokument koji je omogućio BiH da živi i da svako urušavanje tog balansa dovodi u pitanje strukturu funkcioniranja u zemlji.
                                               
On je rekao da je neobilježavanje potpisivanja Daytonskog sporazuma u Federaciji “stvar njihovih odluka”, ali da je Daytonski sporazum balans koji je najbolje pogodio odnose u BiH i osigurao njezino funkcioniranje. “Mi obilježavamo potpisivanje Dayonskog sporazuma jer je to odluka naših najviših tijela. To je važan dan, jer je uspostavljen mir na osnovi kreacije političkog sustava u BiH koji se bazira na dva entiteta”, rekao je Dodik.
    ______________________________________________

“Nova godina, vjerski blagdani i 1. i 9. svibnja, su datumi koji nisu sporni, a sve drugo jest, što pokazuje i ovaj dan koji se u RS-u slavi, a Federaciji ne.
                                                       
Ovo isto će se dogoditi i 25. studenoga, kad će Željko Komšić i Haris Silajdžić organizirati prijam, ali nitko iz RS-a neće doći, i to je apsurd”, kaže Slavko Jovičić, zastupnik SNSD-a u Parlamentu, dodajući da je apsurdan praznik države na kojem neće biti nazočan predsjedatelj Predsjedništva BiH. “S obzirom na sigurnosnu i financijsku situaciju u kojoj se nalazimo, ne bismo trebali slaviti nijedan praznik. Možemo samo slaviti svoju propast”, zaključuje Jovičić.
    ______________________________________________

Predsjednik RS-a Rajko Kuzmanović smatra da bi se u cijeloj BiH trebao obilježavati dan uspostavljanja općeg okvirnog sporazuma za mir u BiH, jer je tad BiH prvi put postala u svom punom kapacitetu državom.
                                           
 
“Svi bismo se morali složiti u tome da je dan kad je uspostavljen Daytonski mirovni sporazum od izuzetnog značaja ne samo za RS, nego i za cijelu BiH i ovaj dio Balkana. Zbog toga taj dan zavrjeđuje da se poštuje i da bude dan državnosti BiH”, ocijenio je Kuzmanović.
   ______________________________________________
 
Zastupnik u državnom Parlamentu Šefik Džaferović kaže da je svako obilježavanje praznika bez državnog zakona o praznicima problematično.
                                              
“Morali bismo donijeti zakon o praznicima jer postoje vrlo važni datumi u povijesti koje treba obilježavati na cijelom prostoru BiH. To je 25. studenoga kao Dan državnosti i ZAVNOBiH-a, zatim Dan nezavisnosti BiH 1. ožujka i dan sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Tek ako bi se sve to prihvatilo, onda ne bi bilo problematično ni to da se 21. studenoga uvrsti kao praznik, ali bez zakona, mislim da to nema svoga smisla”, poručio je Džaferović.
   _______________________________________________
 
            (NINA) -Hrvatska novinska agencija
 

Godišnjica Dejtona

— Autor sjovicicslavuj @ 02:15

                              Objavljeno: Pet, 21. 11. 2008.

SPORAZUM KOJI NE POSTOJI

RADIO - SLOBODNA EVROPA

 Piše: Dženana Karabegović

 
21.novembar u Bosni i Hercegovini je običan i ni po čemu se ne može naslutiti da se radi o istorijskom danu za državu u kojoj je tri i po godine bjesnio rat, a tog dana 1995. godine potpisan Dejtonski mirovni sporazum.

S obzirom na činjenicu da se u Bosni i Hercegovini njeni političari nisu uspjeli dogovoriti oko Zakona o državnim praznicima, pa se slavi ko šta hoće, ni 21. novembar nije izuzetak.

U Republici Srpskoj to je neradni, a u Federaciji BiH radni dan. U ovom bosanskohercegovačkom entitetu neće biti slavlja, niti prijema, jer dvojica članova Predsjedništva BiH Haris Silajdžić i Željko Komšić pripremaju prijem za 25. novembar, Dan državnosti Bosne i Hercegovine. Taj datum u Republici Srpskoj ne priznaju kao državni praznik, jer smatraju da su 25.novembra 1943. godine u Mrkonjić Gradu udareni temelji SRBiH koja je bila u sastavu Jugoslavije, a ne ove današnje.

Na tim prijemima nikada do sada nije se odazvao član Predsjedništva BiH iz reda srpskog naroda.

                                         

„Ovaj datum u novijoj srpskoj istoriji ne znači ništa. Svaki put kada se približava 25. novembar, uglavnom Bošnjaci insistiraju na tome da taj datum bude i državni praznik. BiH trinaest godina nakon rata još uvijek nema zakon o praznicima, a kako stoje stvari, još zadugo neće ga ni imati, jer dok političari budu insistirali na datumima koji su usmjereni protiv interesa jednog od tri konstitutivna naroda, neće biti moguće usaglasiti zajedničke praznike”, smatra poslanik SNSD-a u državnom parlamentu Slavko Jovičić.

Adil Osmanović, potpredsjednik SDA, kaže da će 25. novembra proslaviti u dobrom raspoloženju, dok će se četiri dana ranije tek prisjetiti datuma kada je potpisan Dejtonski mirovni sporazum.

                                      

„Veću važnost, svakako, pridajem Danu državnosti BiH i tada ću praznovati”, kaže Osmanović.

Jozo Križanović, poslanik SDP u Parlamentu BiH, rekao je da oba datuma imaju svoju težinu, zbog čega ova stranka smatra prihvatljivim oba praznika.

                                             

Relativizacija

Iako predstavnici političkih partija iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda u javnosti uvijek izjavljuju kako je 21. novembar važan jer je zaustavio rat u zemlji, činjenica da se on ne obilježava kao praznik govori da se oni nikada nisu pomirili sa postojanjem Republike Srpske, koja je dio tog sporazuma.

 


U Republici Srpskoj to je neradni, a u Federaciji BiH radni dan.

Istovremeno, niko ne pominje i da je taj datum 1995. godine u Bosni i Hercegovini kod običnih građana dočekan sa radošću, s obzirom na oko 100.000 poginulih i preko milion raseljenih osoba koje je prouzrokovao troipogodišnji rat, najkrvaviji u istoriji Evrope od završetka Drugog svjetskog rata.

Podsjećanja radi, nakon nekoliko neuspjelih pokušaja međunarodne zajednice da se postigne mirovni sporazum, Sjedinjene Američke Države su u jesen 1995. pokrenule novu inicijativu. Direktni pregovori zaraćenih strana, koje su zastupali tadašnji predsjednik Srbije Slobodan Milošević, Hrvatske Franjo Tuđman i Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, počeli su 1. novembra 1995. u vojnoj zračnoj bazi Rajt-Peterson u Dejtonu.

Pregovore je vodio Ričard Holbruk, koji je u to vrijeme bio zamjenik američkog državnog sekretara. Predstavnici EU i Kontakt skupine - Engleska, Francuska, Njemačka i Rusija su, također, učestvovali u vrlo napetim pregovorima u američkoj zračnoj bazi.

Tri sedmice nakon početka pregovora, Milošević, Tuđman i Izetbegović najzad su postigli sporazum i 21. novembra inicirali Opšti okvirni sporazum o miru u BiH. Dokument koji je kasnije postao poznat kako Dejtonski mirovni sporazum zvanično su potpisali predsjednici Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije 14. decembra 1995. u Parizu.

„U ovom zboru za mir danas čujemo i glasove žrtava, djece čija su igrališta granatirana i pretvorena u polja smrti, silovanih mladih djevojaka, muškaraca strijeljanih u masovnim grobnicama, onih koji su gladovali u logorima, poginuli u bitkama, miliona istjeranih iz svojih domova i otrgnutih od svojih porodica”, rekao je tadašnji američki predsjednik Bil Clinton prilikom ceremonije.

Dejtonski mirovni sporazum sačinjava 11 aneksa koji pokrivaju vojne, političke i civilne aspekte mirovnog sporazuma, kao i one vezane za regionalnu stabilnost.

Baškarenje međunarodne zajednice

Sporazumom je stvorena BiH kao suverena država sastavljena od dva entiteta - Federacije BiH i Republike Srpske.

Sporazum obavezuje BiH, Hrvatsku i Srbiju na uzajamno puno poštivanje suverenosti i jednakosti, te rješavanje sukoba mirnim putem. Potpisivanjem Sporazuma strane su preuzele i obavezu poštivanja ljudskih prava, odnosno prava izbjeglica i prognanika. Prihvatili su i punu suradnju sa svim relevantnim tijelima i organizacijama u implementaciji mirovnog sporazuma, te istrazi i sudskom gonjenju vezano za ratne zločine i druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava.

 


Često se od predstavnika međunarodnih organizacija može čuti kako im je u Bosni i Hercegovini više nego dobro - nema rata, sjajne plate, do mora im treba tri sata, a do planine 15 minuta

Nakon što je Sporazum potpisan u Parizu, Vijeće sigurnosti UN-a usvojilo je Rezoluciju 1031, kojom se NATO-u daje mandat za implementaciju vojnih aspekata Sporazuma. Međunarodne snage od 60.000 pripadnika predvođene NATO-om, pod nazivom Implementacijske snage (IFOR), 20. decembra 1995. upućene su u BiH kao dio do tada najveće vojne operacije Saveza, nazvane Operacija zajednički pothvat. IFOR, kojem je dodijeljen jednogodišnji mandat, u decembru je 1996. zamijenjen Stabilizacijskim snagama (SFOR). Početni broj od oko 32.000 pripadnika SFOR-a s vremenom je smanjen na oko 7.000 vojnika koliko je bilo angažovano početkom decembra 2004, kada su misiju implementacije vojnih aspekata preuzele snage pod vodstvom EU, nazvane EUFOR.

Implementacija civilnih aspekata Sporazuma povjerena je Kancelariji visokog predstavnika (OHR) u BiH. Djelujući u sklopu mandata Vijeća sigurnosti UN-a, visoki predstavnik vrši dužnost najvišeg izaslanika međunarodne zajednice i ima punu nadležnost, uključujući i ovlasti za smjenu dužnosnika i donošenje zakona. Zadaće mu obuhvataju omogućavanje i koordinaciju aktivnosti organizacija i agencija koje se bave civilnim aspektima mirovnog sporazuma. Uloga visokog predstavnika bila je vrlo zapažena u prvih pet godina nakon rata. Samo u tom peridou smijenjeno je preko stotinu zvaničnika u zemlji.

 
Iako je bio uspješan kada je riječ o zaustavljanju rata, Dejtonski sporazum je uspostavio jednu od najkompleksnijih struktura vlasti u svijetu. Tako Federacija BiH ima 10 kantona i svaki ima odlike države - vlade, ministarstva, univerzitete, kliničke centre i sl. Zakoni koje donose važe samo unutar jednog kantona. Kolika je apsurdnost njihovog postojanja pokazuje primjer da se građani ne mogu liječiti van kantona kojem pripadaju, odnosno njihova zdravstvena osiguranja važe samo unutar kantona u kojem žive.

Iz ukupnog budžeta, svake godine se izdvaja 70% samo za administraciju na svim nivoima vlasti. Zbog toga se 13 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma ne može reći da je Bosna i Hercegovina funkcionalna država.

Tokom obilježavanja 10 godina Dejtona, održanog 22. decembra u Vašingtonu, predstavnici tri konstitutivna naroda u BiH dali su istorijsko obećanje o pomjeranju zemlje naprijed i obećanje da će sprovesti sveobuhvatne reforme kao temelj budućeg mira i prosperiteta.

Uprkos obećanjima, prije tri godine propao je dogovor lidera političkih stranaka o usvajanju ustavnih reformi.

Pa, iako ima brojne negativnosti, Dejtonskim sporazumom omogućeno je vraćanje imovine izbjeglim i raseljenim licima. Uz pomoć međunarodne zajednice, imovina je vraćena 100%, ali zato povratak ni izbliza nije u tom postotku. Tek manje od polovine građana se vratilo u svoje prijeratne domove, dok većina njih i dalje živi u inostranstvu ili mjestima u koja su izbjegli devedesetih godina prošlog vijeka.

Zemlja je u junu potpisala i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

Politički, ekonomski, društveni i svaki drugi oblik u kojem se nalazi u BiH, čini se da odgovara i predstavnicima međunarodne zajednice, koji već godinama bezbrižno žive u Bosni i Hercegovini. Za svoj angažman dobijaju ogromne plate, koje obični građani mogu samo sanjati. Njihova stručnost je vrlo upitna, a niko ne zna pod kojim uslovima se primaju u različite međunarodne organizacije. Često se od njih samih može čuti kako im je u Bosni i Hercegovini više nego dobro - nema rata, sjajne plate, do mora im treba tri sata, a do planine 15 minuta.

I na kraju, ali ne manje važno, iako ima dvije medalje, Dejtonski sporazum, koji je zapravo Ustav Bosne i Hercegovine, ova zemlja ne posjeduje. Početkom godine, član Predsjedništva BiH Željko Komšić, sasvim je slučajno na konferenciji za novinare rekao da su na sjednici tražili tumačenje nekog člana i otkrili da Sporazuma nema.

Iako nikada nije preveden sa engleskog na zvanične jezike u BiH, najvažniji dokument jedne zemlje je nestao, a da niko, ni skoro godinu dana od kada je to saopšteno, ne zna ko ga je otuđio. Sljedeći put kad nekom bude trebalo neko pojašnjenje iz Sporazuma, moraće otići do Pariza, jer se jedino još tamo nalazi orginalna verzija.

-.--.-
 

ЗАХТЈЕВ ЗА ПОСЕБНУ СЈЕДНИЦУ ОБА ДОМА ПАРЛАМЕНТА О ЕКОНОМСКОЈ СИТУАЦИЈИ

— Autor sjovicicslavuj @ 13:49

САРАЈЕВО, 21. НОВЕМБРА /СРНА/ - Посланик Савеза независних социјалдемократа у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић иницирао је заказивање посебне сједнице оба дома парламента на којој би била размотрена привредна ситуација у БиХ као посљедица глобалне економске кризе.

Јовичић је иницијативу за заказивање сједнице о тачки "Привредна и економска ситуација у БиХ, односно економска рецесија и колапс банкарског система у многим државама свијета и Европе и рефлексије тог стања на БиХ, односно на привреду и укупно економско стање у овој земљи" упутио Представничком дому, Колегијуму и свим посланицима.

Он у иницијативи појашњава да стање у којем се налази БиХ, односно цијели економски и привредни систем, сигурно не дају нимало оптимизма да ће БиХ успјети да избјегне економску рецесију, која се као плима пирамидално шири на све земље свијета.

"Такав талас никако неће моћи заобићи БиХ. Напротив, овдје ће се осјетити још више него у развијеним земљама и ја не желим да ме разно разни економски `експерти` убјеђују да ће БиХ много лакше да превазиђе ову тешку економску и привредну кризу. Јер, ми смо у `рецесији` од завршетка рата, само што то грађанима нико не жели да саопшти", истакао је Јовичић.

Он у образложењу своје иницијативе тражи да Савјет министара БиХ, заједно са ентитетским владама и свим другим институцијама у БиХ, институтима, стручњацима, агенцијама, Привредном комором, привредницима и свим заинтересованим, припреми свеобухватне мјере на ублажавању тешке економске кризе која ће "неминовно, много више штете нанијети у БиХ, него што смо у овом тренутку свјесни".

Јовичић упозорава да се морају тражити хитне и реалне мјере за превазилажење овог стања, наводећи да је "сасвим извјесно да улазимо у врло тешку 2009. годину и са нејасним мјерама за опоравак укупне привредне ситуације".

"Све расположиве снаге и потенцијали БиХ морају бити ангажовани на стварању бољих услова привређивања, с посебним акцентом на пољопривредну производњу као наш највећи привредни ресурс и потенцијал. Морају бити пронађени модалитети за реалне пореске и друге олакшице за извозну привреду, ако још има заинтересованих да било шта од нас купују. Незаобилазно је и питање и хитно се мора радити на повећању акциза на увозну високотарифну и луксузну робу. Морају бити опорезовани луксузна роба и богаташке привилегије" - сматра Јовичић.

Он очекује брзе реакције, најприје оба колегијума Парламентарне скупштине БиХ, па самим тиме и Савјета министара БиХ и свих надлежних специјализованих агенција и што скорије заказивање посебне сједнице оба дома Парламентарне скупштине БиХ, јер је "стање неподношљиво за огроман број грађана у БиХ".

"Огроман број људи, иако нешто и раде, у перманентном је страху од отпуштања са посла. А то ће онда призвести и још горе недаће, па и безбједносну нестабилност свих грађана" - упозорава Јовичић.

Он је подсјетио да је као овлаштени предлагач на више претходних сједница Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ усмено тражио да колегијуми Представничког и Дома народа закажу заједничку сједницу са једином тачком дневног реда која је наведена у његовој иницијативи.


Ima li nam spasa u ekonomskoj recesiji koja se kao "El ninjo" širi na sve zemlje svijeta...

— Autor sjovicicslavuj @ 23:17

                                  PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

                                 

Na zahtjev Kluba poslanika SNSD-a, na jučerašnjoj sjednici /19. 11./ u dnevni red Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, pod rednim brojem 11 bila je uvrštena i sljedeća tačka: 

 Актуелна безбједносна ситуација у БиХ, са посебним освртом на тероризам (по закључку са 39. сједнице Дома  - на предлог Клуба СНСД-а и  Клуба СДПБиХ);

Informacija koju smo samo dan (???) ranije prije održavanja sjednice / 18. 11./ dobili od Ministarstva bezbjednosti BiH, nije dobila podršku, jer se radilo o uopštenim statističkim podacima koji nisu mogli dati realnu sliku bezbjednosnog stanja u BiH. Ova informacija je vraćena kolegiju na usaglašavanje...

Kao prilog u raspravi u kojoj sam učestvovao - predložio sam i sljedeći 

ZAKLJUČAK:

______________________________________________________________________________

 Poslanik Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

 PRIJEDLOG ZAKLJUČKA:

Zadužuje se Ministarstvo pravde da zajedno sa Ministarstvom bezbjednosti BiH što prije,  putem amandmana, pripremi izmjene i dopune Krivičnog zakona BiH, u kojem će za najteža krivična djela, kao što su - terorizam, dilanje narkotičkim sredstvima, trgovina ljudima i bijelim robljem, trgovina oružjem, silovanja i za još neka najteža djela organizovanog kriminala -  predvidjeti maksimalne kazne zatvora koje su predvidjene našim zakonodavstvom.

_______________________________________________________________________________

                                             

NAPOMENA:

Nаravno da očekujem da će nakon usaglašavanja oko informacije, pomenutog dnevnog reda, biti usvojen ovaj prijedlog mog zaključka i da očekujem da će se vrlo brzo u parlamentarnoj proceduri naći amandmani za izmjene i dopune Krivičnog zakona BiH.

U svakom slučaju, ako bi se ministarstva i "oglušila" o ovom prijedlogu, sam ću, jer za to imam poslovničku mogućnost, predložiti amandmane na postojeći krivični zakon i insistiraću u plenarnoj fazi da se za navedena najteža krivična djela, koja sam naveo u prijedlogu zaključka - predvide i naveće moguće kazne za prekršioce.

Ova, niti bilo koja druga zemlja u svijetu ne smije dozvoliti da je pobijedi mafija ili bilo kakvo drugo zločinačko ili kriminalno udruženje.

Svaki čovjek najviše želi da je bezbjedan i da  slobodano on i njegova porodica žive i, naravno,  da su svi drugi oko njega  bezbjedni!

 Čudu ne mogu da se načudim i to pokazuje kakva smo mi zemlja. Nijedan novinar, nijedan medij, nijedna novinska agencija, ama baš niko, a brojne su novinarske ekipe prisutne na zasijedanju našeg parlamenta -  nije ni riječ o ovome objavio, prvo - o mojoj inicijativi za zakazivanje Posebne sednice oba doma parlamenta sa jednom tačkom dnevnog reda /tekst inicijative sa obrazloženjem se nalazi na ovoj stranici, drugi po redu iza ovog/ Ekonomsko stanje....

Da parafraziram. Hoćemo li svi zajedno preživjeti tešku ekonomsku recesiju koja će najviše pogoditi upravo zemlje kao što je naša.

I, naravno, kao što sam i naveo i ove zaključke iz sektora bezbjednosti vezano za najteža krivična djela.

 Zar ima nešto važnije od ove dvije stvari - kako preživjeti i od čega, kad narod nema šta da jede i da li  u ovakvoj zemlji svaki čovjek, njegova porodica... žive bezbjedno i bez straha...

Zaista mi nije potrebna nikakva medijska promocija, ali da sam recimo govorio o bilo čemu drugom - svi novinari bi se zakačili za tu priču. Ništa čudno! Sve bi bilo još smešnije da nije žalosno i tragikomično, jer sam danima nekim federalnim medijima izbjegavao da dam izjavu vezanu za izjave nekih političara!? Kao da je uopšte važno šta je rekao neki političar, naravno da tu ubrajam i sebe! Jedino je važno šta je uradio i šta korisno ostavlja iza sebe nakon isteka mandata.

Pa, onda me stalno zovu i pitaju - hoće li se u Republici Srpskoj slaviti 25.11. "Dan nezavisnosti BiH"! A, baš na tu temu sam pisao na svom blogu i "Fokus" je o tome opširno pisao. Evo, i sad kažem - neće se slaviti tzv. dan nezavisnosti! Ali, ne lezi vraže, narod se zanima raznim glupostima,  umjesto da u svim medijima budu zastupljene ove dvije najdominatnije teme o kojima sam ovdje samo uzgred rekao, eto...??? U parlamentu sam o svemu maksimalno govorio i čak iskoristio poslovničku mogućnost za brojne replike.

Pa, svi vi koji posjećujete moj blog, vidite o čemu se, ne samo ovdje, već u cijeloj zemlji radi? Ima li nam spasa? Sve sam ovo napisao da bar vi, iz prve ruke, bar nešto o tome znate... Moja pokojna baba bi rekla: "Neda nam djavo mira"! A, ja, ću reči, iako uopšte nije pristojno - E, j...m te politiko!

 


ЈОВИЧИЋ: НЕ ЖЕЛИМО САНИРАТИ ГУБИТКЕ БХРТ-а

— Autor sjovicicslavuj @ 21:36
 

 САРАЈЕВО, 19. НОВЕМБРА (СРНА) - Претходни менаџменти упропастили су БХРТ и српски посланици неће дозволити да се иједна марка издвоји из буџета за санирање губитака за које још нико не зна колики су - рекао је Срни посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Славко Јовичић.

"Посланици из српског народа никада неће дозволити да Телевизију Републике Српске (РС), која послује позитивно, и која је успјешна, увуку у ову причу те да и она пропадне", поручио је Јовичић.

Он је нагласио да би тек након опоравка од губитака, БХРТ могла ући у корпорацију три јавна емитера.

"Не вршим притисак на истражне институције и органе, него од њих тражим извјештај да видим ко је тамо покрао телевизију коју плаћају сви грађани", истакао је Јовичић и додао да је Тужилаштво БиХ, након Сипиног уласка у Телевизију, узело овај предмет у проритетно разматрање

"БХТ1 је по уређивачкој политици антисрпска телевизија која је независна у сваком погледу и може да каже шта жели и да никоме не одговара, а при томе у њој стално кукају и траже помоћ. Зато нека сами сносе губитке и нека их доведу на нулу, на неку разумну мјеру, па да онда почнемо градити јединствени систем корпорације који је предвиђен законом" рекао је Јовичић Срни.

Представнички дом Парламентарне Скупштине БиХ расправљао је данас о Приједлогу закључака парламентарне Комисије за саобраћај и комуникације у вези са предузимањем мјера за превладавање стања у БХРТ - утврђеног у ревизорским извјештајима за 2005. и 2006. годину.
     


БиХ је у тешкој економској ситуацији, а грађани су већ одавно на рубу егзистенције.....

— Autor sjovicicslavuj @ 00:03
                              PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

ПРЕДСТАВНИЧКИ ДОМ

 

 ПОСЛАНИК Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Дана, 19. 11. 2008. године

 

Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ,  колегију и свим посланицима доставља се -

Предмет: Приједлог тачке дневног реда за 40. сједницу ПД ПС БИХ

 У складу са чланом 65 и чланом 150 Пословника Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине – подносим Иницијативу да се у дневни ред 40. сједнице уврсти сљедећа тачка дневног реда и то под редним бројем 12.:

 Заказивање Посебне сједнице оба дома Парламентарне скупштине БиХ,  са једном једином тачком дневног реда –

Привредна и економска ситуација у БиХ,  односно економска рецесија и колапс банкарског система у многим државама свијета и Европе и рефлексије тог стања  на БиХ, односно на привреду и укупно економско стање у овој земљи.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

        Наиме, као овлаштени предлагач на више претходних сједница Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, истина усмено, тражио сам да колегиј овог дома, заједно са колегијем Дома народа Парламентарне скупштине БиХ - закажу заједничку сједницу са једном једином тачком дневног реда коју сам навео у својој иницијативи.

       Стање у којем се налази БиХ, односно цијели економски и привредни систем, засигурно не дају ни мало оптимизма да ће ова земља успјети да избјегне економску рецесију, која се као плима пирамидално шири на све земље свијета.

       Такав талас никако неће моћи заобићи БиХ. Напротив, овдје ће се осјетити још више него у развијеним земљама и ја не желим да ме разно разни економски „експерти“ убјеђују да ће БиХ много лакше да превазиђе ову тешку економску и привредну кризу. Јер, ми смо у рецесији од завршетка рата, само што то грађанима нико не жели да саопшти!!! Eвo, ја то данас кажем овдје пред свима вама!

       Зато тражим да Савјет министара, заједно са ентитетским владама и свим другим институцијама у БиХ, институтима, стручњацима, нашим агенцијама, Привредном комором, привредницима и свим заинтересованим - припреми свеобухватне мјере на  ублажавању тешке економске кризе која ће неминовно је то, много  више нанијети штете нама у БиХ, него што смо ми у овом тренутку свјесни и свих других посљедица!?

       Дакле, желим да вас све упозорим да се морају тражити хитне и реалне мјере за превазилажење овог стања, јер је, сасвим извјесно да улазимо у врло тешку 2009. годину и са нејасним мјерама за опоравак укупне привредне ситуације. Наиме, све расположиве снаге и потенцијали ове земље се морају ангажовати на стварање бољих услова привређивања, с посебним акцентом на пољопривредну производњу као наш највећи привредни ресурс и потенцијал....

      Такође, морају се пронаћи модалитети за реалне пореске и друге олакшице за извозну привреду, ако још има заинтересованих да било шта од нас купују!?

       Незаобилазно је и питање и хитно се мора радити на повећању акциза на увозне високотарифне и луксузне робе....Морају се опорезовати све луксузне робе и богаташке привилегије!

     Очекујем брзе реакције, најприје оба колегија Парламентарне скупштине, па самим тиме и Савјета министара и свих надлежних специјализованих агенција ове земље и што скорије заказивање Посебне, да не кажем Ванредне сједнице оба дома парламента, јер је и стање неподношљиво за огроман број грађана у БиХ! Огроман број људи, иако нешто и раде, у перманентном је страхуи од отпуштања са посла...А, то ће онада призвести и још горе недаће, па и безбједносну нестабилност свих грађана!!!

                                                                                   Посланик

                                                                     _____________________

                                                                     Славко Јовичић Славуј

 

 

НАПОМЕНА:  На данашњој сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ /19.11/ поднијећу горе образложену иницијативу......

 

 


УЧИЛИ СУ МЕ (НАС) НА ПОГРЕШАН НАЧИН

— Autor sjovicicslavuj @ 16:01

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ              

            Они...?!

            Да. Они...Претходно су фалсификовали историју и на тај монструозни идеолошки начин - избрисали су из наших сећања, кроз векове, огромно српско страдање, а посебно у Другом светском рату. Јаме напуњене српским костима су забетонирали и истину су дубоко у њима сахранили. Никада нису ни помислили да на достојанствен начин сахране српску децу, српску младост и старост, коју су, по највише, они жртвовали и убијали...Били су им важни само идеали. Једино Срби нису знали да за идеале гину будале! Сви други народи су то пре нас схватили.

 И у том времену и већ тада, пре мање од пола века, паметни народи су почели са припремама за стварање сопствених националних држава, дакако за своје потомке, а нас су уљуљкивали и слуђивали "братством и јединством"!? И на крају, само су Срби остали без праве и јединствене српске државе. О боже, каква наивност и каква заблуда наших недавних предака и сународника.

У нама су, наметнутом и препарираном историјом, убијали сваку и помисао да кажемо - ко смо, да кажемо шта смо...Нестајали смо у срамним беспућима лажи. Падали смо врло лако, али смо тешко устајали. Но, ипак смо се подизали гордо и достојанствено. Никада нам у историји није било лако, али смо из огромних потешкоћа, скоро увек, на волшебан начин, успевали да прво - сами себе победимо, па онда и оне друге, многе. А, никада их није било мало...

У последњем рату су нас убијали, рањавали, затварали, силовали су нам мајке, сестре и децу и ни то им није било доста. Користили су све методе и средства да нас униште. Медијски и лобирањем покушали су нас употпуности сатанизовати. Многе светске але и лопуже су се биле уротиле против нас. Сметали смо им само зато што никада нисмо били понизни и што нисмо дозволили да у нама убију дух честитог и поносног народа.

Кроз цело наше постојање, увек смо се бранили, а они су након тога још жешће кидисали на нас. Убијали су нас, кидали су нам делове тела, развлачили су нам памет,  па  им је чак и то било мало.  Све нас је то страшно болело, али бол пред њима нисмо показивали. Трпели смо и истрпели.  Нису нас никада понизили, нити докрајчили! А, то су, у ствари, само желели.

Ето, ваљда због тога, или  пак из нужде, и ја сам постао писац.

                                   

 Научио сам да налазим речи. Раније, док сам био тинејџер, уххх... давно је то било, речи су налазиле мене. Речи свакакве: губаве, туђе, квргаве, убуђане . Бивало је ту и тамо и нежних речи, али су их, мени много важни људи, нестрпљиво "утрљавали" у мене. А касније, доста касније, препарирали су ми мозак и цели ментални склоп ужеглим плусквамперфектима и јаловим футурима. Речима које су ударале, заударале, које су обећавале, лагале, које би ме вређале, у типичан низ ређеле, шапатима који би шаптаче напаљивали, а мене недовољно расањивали.

Данас су много "модерне" речи: имплементација, прагматизам, реформа, комформизам, лустрација, експерти...

Кад чујем реч ЕКСПЕРТ, баш ми онако, из чиста мира, буде лоше (!?). Данас у БиХ има више тзв. експерата за све и свашта, него у целом свету заједно! Чуј експерт??? За шта? Знам само да су резултати свих тих тзв. експерата равни нули. Јер, шта су то они, сви заједно, доброг учинили да народу или народима буде боље!? Ма ништа!? Заправо, тзв. експерте су измислили само медији и те им етикете лепе као етикете на флаше "Јелен пива". А, углавном сви ти тзв. експерти, као уосталом, и булумента разних врста и фела тзв. аналитичара, скоро увек служе се само накнадном памећу и додатно сами себе промовишу у месије и спаситеље свега и свачега, уместо да спашавају јадни народ од својих небулозних изјава, коментара, потеза, идеја, идеологија и разних фразеологија...

         Опомињујући пано крај пута: Власеница - Зворник                                                                                                                                                                          

Срећан сам што постадох писац. Што умем сам да налазим речи. Јер раније... док сам био ово што сад нисам, речи су налазиле мене... Написах, ето, књигу - најзлогласнији муслимански концентрациони логор смрти у претходном грађанском рату у БиХ од 1992 - 1996. године - "СИЛОС"...Написах је 1997. године и то на властитом и стравичном искуству сопствене патње кроз коју сам пролазио 44 месеца. Наиме, био сам у пет муслиманских логора смрти од 26. маја 1992. - до 19. јануара 1996. године... Иако сам у уводу рекао да сам постао писац, сад заиста знам да нема тих речи којима бих могао описати све патње, нити начине на које су ме мучили муслимански злочинци.

Једноставно, и да знам све то описати, сигуран сам да ме ниједан читалац не би разумео!? Тачније, нико ме не би схватио, јер људски ум још није на том степену "схватљивости", односно прихватљивости доживљеног и преживљеног страдања.... Иако имам меморисане грађе за барем још пет књига, нажалост, мало сам и превише лењ??? Али, пишем много текстова за разне новине. Објављујем ауторске текстове на многим порталима...и што би се ракло: има ме стално у новинама, у медијима.... И да закључим. Нису нас уништили иако им је то био једини циљ. А, никада и неће!!! Идемо даље...Усправно и достојанствено!!!


PIŠE Slavko Jovičić Slavuj: CERIĆ

— Autor sjovicicslavuj @ 21:01
     Puls kolumna
   
  17.11.2008  

Prije nekoliko dana, povodom obilježavanja 400. godišnjice Mostarskog muftijstva u Mostaru, reis Mustafa Cerić ponovo je zagazio u opasne vode islamizacije ili bosanizacije BiH.

 Naime, u svom govoru, reis Cerić ponovio je mantru na već poznatoj matrici da su svi u BiH Bosanci (!?). Ništa novo i ništa neočekivano nije rekao poglavar Islamske zajednice što već ne ponavlja godinama. Ta reisova priča traje predugo i, nažalost, ne nazire se njen normalan završetak!

- U našoj BiH, mi, Bošnjaci, moramo biti avangarda u artikulisanju i propagiranju ideje bosanskog određenja - kazuje umni i inspirisani reis Cerić.

Šta ovom rečenicom poručuje reis Cerić i šta želi da kaže? Valjda je to jasno svakom nebošnjaku u BiH i to nedvosmisleno može da se zaključi iz prve citirane rečenice u njegovom govoru!

Zato postavljam reisu pitanje - šta misli pod ovim "našoj BiH"? Odakle pravo reisu da Bošnjacima pripisuje bilo kakvo avangardno pravo u ovoj zemlji? Otkud, takođe, pravo reisu, u zemlji u kojoj su tri ravnopravna konstitutivna naroda - Srbi, Bošnjaci i Hrvati - da propagira "bosansko određenje"? Jasno je da reis Cerić pokušava da svoje ideje nametne Srbima i Hrvatima, sa izrazitom bošnjačkom dominacijom. Tu se reis Cerić ne zaustavlja, već onako, u svom prepoznatljivom maniru, "sasvim nadahnuto", nastavlja:

- Nisu svi Bosanci Bošnjaci, ali su svi Bošnjaci Bosanci i zato što su svi Srbi i Hrvati Bosanci, a ne obrnuto. To ne znači da se Srbima i Hrvatima negira njihova etnička, kulturna i svaka druga pripadnost. Ali, zajednička nam je državna, bosanska nacionalnost, odnosno državni bosanski identitet.

Deklamuje tako reis Cerić, kao da se rodio u islamskoj državi i kao da u njoj živi! Da ovaj govor nije vrlo opasan i krajnje netolerantan, pomislio bih da se radi o nekoj tragikomediji ili predstavi s odabranim glumcima i pred već selektovanom publikom, s obzirom na to da ga je reis Cerić izrekao u Narodnom pozorištu u Mostaru. Nastavlja tako dalje reis Cerić i pojašnjava:

- Bosna ima šansu da s jednim imenom ide u Evropu. Tamo možemo imati samo jedno ime i prezime, a to je BiH.

Iako su javnosti poznati samo dijelovi iz "nadahnutog govora" reisa Cerića, ipak, i na osnovu samo nekoliko sekvenci iz njegovog izlaganja može da se zaključi šta su namjere efendije Cerića!

Zalaže se Cerić za sekularnu državu, a najžešće, čak i prijetnjama, obraća se poslanicima Parlamenta Federacije BiH i od njih traži da ni u kojem slučaju ne izglasaju zakon da vakufski stanovi mogu da se prodaju promjenom titulara. Tako reis nastavlja, kao da se obraća muslimanskim vjernicima u džamiji, a ne poslanicima, i kaže:

- Ne bih bio u koži tih koji će glasati za taj zakon. Neka čuju da u svakoj vakufnami piše da će biti proklet onaj koji promijeni ijedno slovo iz vakufname.

Zaista mi nije jasno kako reisu Ceriću nije jasno da nikada neće uspjeti da srpskom narodu nametne bilo kakav drugi identitet, osim našeg nacionalnog srpskog određenja!

Iz svake izgovorene riječi reisa Cerića može da se zaključi da je on, i pored toga što je vrhovni poglavar Islamske zajednice u BiH, ipak i najveći autoritet i vrhovni politički bošnjački lider, ali, da naglasim, samo u FBiH, čime se reis Mustafa Cerić, očigledno je, nikada neće zadovoljiti. Njegovi apetiti mnogo su veći i oni su svima nama poznati!


Praznuju samo u FBiH

— Autor sjovicicslavuj @ 20:29
        

 
M. KREMENOVIĆ | 17.11.2008  

Dok se dva člana Predsjedništva BiH, Haris Silajdžić i Željko Komšić, pripremaju da organizuju svečani prijem povodom 25. novembra, koji se u polovini BiH obilježava kao Dan državnosti BiH, u RS biće to još jedan radni utorak, koji ni po čemu neće biti obojen prazničnom atmosferom.

 Ni delegati ni zvaničnici RS u zajedničkim institucijama BiH ne misle da odahnu narednog utorka, dok federalni zvaničnici najavljuju da ni četiri dana ranije, kada je potpisan Dejtonski mirovni sporazum, neće biti pretjeranog praznovanja u Federaciji BiH.

U RS, 21. novembra biće praznično obilježen, a vrata državnih institucija i preduzeća biće zaključana.

- Republičkim praznicima institucije ne rade. Svaka opština definiše koje su dežurne službe potrebne. Ostali ne rade, jer bi to bilo kažnjivo - rekla je Radmila Puzić, glavni republički inspektor rada.

Zvaničnici u RS podsjetili su da Ustavom BiH, zakonom, kao ni parlamentarnom odlukom ili konsenzusom dva entiteta u postdejtonskom desetogodišnjem postojanju, BiH nije ustanovila nijedan zajednički državni praznik.

- Za zaposlene u zajedničkim institucijama BiH, 25. novembra nije nikakav praznik. Nećemo ga obilježavati, a još manje slaviti - kratko je pojasnio Slavko Jovičić, poslanik u Predstavničkom domu parlamenta BiH, i konstatovao da RS neće slaviti 25. novembra kao državni praznik BiH.

                                               

Jovičić se zapitao kako proslaviti praznik ukoliko se datumu ne raduju svi podjednako, rekavši da, kao minimum zajedničkog obilježavanja nekog praznika, treba svi da ga osjećaju kao svoj dan sreće, radosti i zadovoljstva.

- Ovaj datum u novijoj srpskoj istoriji ne znači ništa. Svaki put kada se približava 25. novembra, uglavnom Bošnjaci insistiraju na tome da taj datum bude i državni praznik. BiH trinaest godina nakon rata još uvijek nema zakon o praznicima, a kako stoje stvari, još zadugo neće ga ni imati - naveo je Jovičić i napomenuo da, dok političari budu insistirali na datumima koji su usmjereni protiv interesa jednog od tri konstitutivna naroda, neće biti moguće usaglasiti zajedničke praznike.

- Može se očekivati da će Komšić i Silajdžić, kao i prošle godine, organizovati svečani prijem povodom Dana državnosti BiH. Ceremoniji ponovo neće prisustvovati predsjedavajući Predsjedništva BiH, Nebojša Radmanović - naveo je Jovičić.

Branislav Borenović, poslanik PDP u parlamentu RS, rekao je da će 25. novembra obavljati svoje redovne aktivnosti.

    Branislav Borenović 

  - Taj datum ne obilježava se u RS, pa je sasvim jasno da će dan proteći u radnoj atmosferi. Evidentno je da pojedinci pokušavaju da minimiziraju važne istorijske događaje u bliskoj prošlosti. Za nas je praznik dan kada je potpisan Dejtonski mirovni sporazum, odnosno 21. novembra, s obzirom na to da je na taj dan stvorena BiH u kakvoj danas živimo - rekao je Borenović.

Jozo Križanović, poslanik SDP u Parlamentu BiH, rekao je da oba datuma imaju svoju težinu, zbog čega ova stranka smatra prihvatljivim oba praznika.

       Jozo Križanović

Adil Osmanović, potpredsjednik SDA, slikovito je opisao praznično raspoloženje, rekavši da će 25. novembra proslaviti u dobrom raspoloženju, dok će se četiri dana ranije tek prisjetiti datuma kada je potpisan Dejtonski mirovni sporazum.

                 Adil Osmanović    

- Veću važnost, svakako, pridajem Danu državnosti BiH i tada ću praznovati - rekao je Osmanović.

Prije 63 godine, 25. novembra, na zasjedanju ZAVNOBiH, donesena je odluka o obnavljanju državnosti BiH, a 21. novembra 1995. godine potpisan je Dejtonski mirovni sporazum, koji je prekinuo četvorogodišnji rat i kojim je definisano sadašnje ustavno uređenje zemlje.


Ратни злочини над Србима у Сарајеву чекају почетак процеса у Тужилаштву БиХ

— Autor sjovicicslavuj @ 15:57
        
 
Министарство унутрашњих послова Републике Српске током 2005. године поднијело је Окружним тужилаштвима у РС и Тужилаштву БиХ већи број извјештаја и допуна извјештаја о почињеним кривичним дјелима ратног злочина над лицима српске националности током протеклог рата, али ни по једном од тих предмета до сада није подигнута оптужница
 
 
ПИШЕ: Александар Секулић
                                     
Документација прикупљена, оптужница још нема

Како је потврђено "Независним" у окружним тужилаштвима у Источном Сарајеву, Добоју, Бањој Луци и Бијељини сви предмети ратних злочина добијени од центара јавне безбједности МУП-а РС прослијеђени су током 2005. године Тужилаштву БиХ у чијој су надлежности и данас. Иако су "Независне" од Тужилаштва БиХ за више од 20 предмета затражиле податке о фази у којој се налазе, односно податке о томе да ли су неки од предмета процесуирани, да ли су у току провјере или су неки од њих одбачени, конкретан одговор се није могао добити.

"Сви извјештаји о почињеном кривичном дјелу које је примило Тужилаштво БиХ дати су у рад тужиоцима који су надлежни за одређено географско подручје на којем је злочин почињен. По свим тим предметима тужиоци раде, а у циљу неометане истраге, те у складу са закључцима колегијума тужилаца који се баве процесуирањем ратних злочина више детаља није могуће дати јавности док је предмет у фази истраге", наведено је у одговору Тужилаштва БиХ, достављеном још почетком фебруара 2006. године. Ситуација се ни до данас није промијенила, а оптужнице нису подигнуте иако за највећи број предмета, поготово оних који се односе на страдање српских цивила и војника на подручју Сарајева у периоду од 1992. до 1995. године, постоје исцрпно задокументовани подаци.

У документацији која је у посједу "Независних", за велики број конкретних случајева злочина на подручју Сарајева, са којима је јавност упозната већ годинама, наводе се имена жртава, починилаца, налогодаваца и организатора, као и описи догађаја о којима свједоче преживјели, очевидци и родбина.

ЗЛОЧИНИ НАД ПРИПАДНИЦИМА ЈНА (ТРАНСПОРТЕР – ДОБРОВОЉАЧКА УЛИЦА) - САРАЈЕВО

ЦЈБ Српско Сарајево је још у мају 2005. године Окружном тужилаштву у том граду поднио извјештај о почињеном кривичном дјелу злочина против ратних заробљеника почињеног над осам припадника ЈНА који су 22. априла 1992. године усљед квара на транспортеру заробљени, а потом убијени на локалитету Велики парк у сарајевском насељу Добриња.

Према тој документацији припадници Армије Републике БиХ су убили резервисте ЈНА Миливоја Лаловића (1951), Ђорђа Бјелицу (1970), Драгомира Ђерића (1943), Влајка Голубовића (1970), Недељка Вујичића (1969), Зорана Марковића (1957), Миладина Вукмановића (1957) и Стевана Ђокановића (1952).

Припадници ЈНА, поменутог априлског дана 1992. године упућени су из касарне "Слободан Принцип Сељо" у Лукавици оклопним транспортером гусјеничарем у правцу општине Илиџа са задатком да успоставе тампон зону између страна у оружаном сукобу. Транспортер се, међутим, због квара на гусјеници зауставио у Аеродромској улици у Добрињи, а резервисти су изашли покушавајући да пронађу телефон и јаве у команду шта се догодило. Тада их заробљавају припадници Армије РБиХ и везане одводе у Полицијску станицу Нови град Сарајево. Приликом одвођења у станицу заробљеници су изложени знатижељи масе која је играла и плесала око њих прослављајући заробљавање. Приликом испитивања и претреса у Полицијској станици над заробљеницима је вршено психичко и физичко злостављање, послије чега су одведени у Велики парк и убијени пред Домом полиције. Њихови посмртни остаци су бачени у ријеку Миљацку. Тијела убијених ни до данас нису пронађена, а евидентирани су као нестале особе.

             

Извјештај по овом предмету је поднесен против 13 лица, а током 2005. године достављен је Тужилаштву БиХ. Шест лица међу којима су највиши званичници Министарства одбране и МУП-а РБиХ сумњичи се да су по принципу надређености одговорни за извршење дјела, док се седам лица сумњичи да су противправно заробили, а по том и убили припаднике ЈНА. Сви они терете се за кривична дјела ратног злочина против ратних заробљеника, организовње групе људи и подстрекавање на чињење геноцида, злочина против човјечности и противправног убијања и рањавања непријатеља.

Окружном тужилаштву Српско Сарајево у априлу 2005. године поднесен је и Извјештај као допуна кривичне пријаве из 1996. године против 15 лица која се терете за злочине почињене над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици. И овај предмет достављен је током 2005. године Тужилаштву БиХ.

Првих осам осумњичених, међу којима су такође неки од највиших званичника Републике БиХ, терете се да су супротно одлуци Предсједништва РБиХ о повлачењу јединица ЈНА, непоштујући споразум о мирној евакуацији Команде Друге војне области планирали, руководили и организовали преко Главног штаба ТО РБиХ, здружене јединице Армије РБиХ да на терену изврше нападе на припаднике ЈНА 2. и 3. маја 1992. године. Сумњиче се да су на тај начин учествовали у убијању 42, рањавању 73, те заробљавању 215 припадника ЈНА, али и у њиховом психичком и физичком злостављању. Терете се да су починили кривична дјела ратног злочина против ратних заробљеника и противправног убијања и рањавања непријатеља. Остали осумњичени терете се да су непосредно учествовали у извршењу описаних кривичних дјела чиме су починили ратни злочин против ратних заробљеника.

"ВИКТОР БУБАЊ" - САРАЈЕВО /ДАНАС СЈЕДИШТЕ ТУЖИЛАШТВА И  СУДА БИХ/

Тужилаштву БиХ у 2005. години достављен је и предмет по основу злочина почињених над лицима српске националности у војном затвору касарне ЈНА "Виктор Бубањ", а извјештај ЦЈБ Српско Сарајево терети 38 лица.

Свједочења преживјелих логораша, наведена у извјештају, говоре да је одвођење у тај војни објекат започето још у јуну 1992. године, али тек када би одведена лица преживјела злостављања и мучења у неком од притвора јединица Оружаних снага РБиХ. Услови у затвору били су испод сваког људског достојанства. Велики број људи на малом простору, без основних услова за хигијену и вршење физиолошких потреба, стална туча и пемлаћивање без пружања медицинске помоћи однијели су бројне животе. Преживјели логораши свједоче о бројним и различитим врстама тортура које су смишљали управници и чувари затвора, а као вријеме потпуног безакоња наводе период од 23. јуна до 1. септембра 1992. године када је након дуготрајног физичког и психичког мучења убијен велики број лица српске националности. Логораши су премлаћивани гуменим палицама, дрвеним моткама, кундацима од оружја, рукама, ногама, вишежилним електро кабловима... Премлаћивани су по свим дијеловима тијела, а тијела су им по том стављана у неприродне положаје због чега су доживаљавли посебно тешку физичку бол. Многи те тортуре нису преживјели.

                                    

 У току рата у војној касарни бивше ЈНА "Виктор Бубањ" био је конц-логор за Србе, а данас је у овом простору Суд и тужилаштво БиХ?! Каква иронија и какав поновни злочин у миру према српским жртвама. Ово је једна од судница....

 Жене су у затвору "Виктор Бубањ" поред туче, силовања и психичког злостављања доживљавале и разна понижавања без обзира на године старости, менталну и физичку способност.

За првих шест лица која терети извјештај ЦЈБ Српско Сарајево постоји основана сумња да су од од 1. септембра 1992. па до 21. новембра 1995. године организовали и планирали функционисање војног затвора "Виктор Бубањ" усмјерено, између осталог, на смишљено убијање и наношење тешких тјелесних повреда, те учествовали у извршењу тих дјела као и мучењу лица српске националности. Преостала 32 лица терете се да су учествовали у масовним убијањима, мучењима физичком и психичком злостављању лица српске националности. Сви они терете се да су према Кривичном закону БиХ починили дјела злочина против човјечности, ратног злочина против цивилног становништва, ратног злочина против рањеника и болесника, те ратног злочина против ратних заробљеника.

ЗЛОЧИНИ У ХАЏИЋИМА - ЛОГОР "СИЛОС"

                              

 

Најзлогласнији концентрациони логор смрти - "Силос"

За злочине почињене над лицима српске националности у општини Хаџићи ЦЈБ Српско Сарајево поднио је у септембру 2005. године Окружном тужилаштву у том граду извјештај о почињеном кривичном дјелу против 415 идентификованих и 70 неидентификованих лица, која се сумњиче да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина. Тај извјештај прослијеђен је такође Тужилаштву БиХ. Према наводима истраге установљено је да су припадници оружаних снага РБиХ 11. маја 1992. године на подручју општине Хаџићи започели организоване и масовне нападе како би заузели објекте ЈНА, касарне "Крупа" и "Жуновница". Истовремено су провођене опсежне и плански организоване репресивне мјере према цивилном српском становништву, чији је циљ било етничко чишћење територије општине Хаџићи. Провођена су масовна хапшења и затварања Срба у три концентрациона логора у Тарчину, Пазарићу и Зовику, пљачка покретне и уништавање непокретне имовине у власништву Срба, те изолација, ускраћивање снабдијевања храном, физичка злостављања, силовања и застрашивања преосталог српског становништва. Према налазима истраге више од 1.000 лица српске националности нашло се у изолацији, у такозваном кућном притвору, што је резултирало њиховим постепеним напуштањем подручја Тарчина и Пазарића.

Кроз логоре "Силос" у Тарчину, "Крупањска ријека" у Зовику и Основна школа "9. мај" у Пазарићу, према налазима истраге прошла су 784 лица српске националности. Логор у Пазарићу постојао је нешто више од два мјесеца, док су многи Срби у логорима "Силос" и "Крупањска ријека" били затворени и по четири године, без икакве оптужнице, суђења или било каквог писаног трага о њиховом заточењу. Наводи се да је усљед нечовјечног поступања, мучења и изгладњивања, убијено, умрло или нестало 39 лица, док више стотина лица, која су преживјела тортуре у овим логорима, трпи трајне физичке и психичке посљедице.

 

Од наведеног броја пријављених лица, њих 25 терети се по командној одговорности због планирања, организовања, подстицања и наређивања да се извршавају кривична дјела, док су остали пријављени по индивидуалној одговорности као извршиоци злочина. Сви они сумњиче се да су починили кривична дјела геноцида, злочина против човјечности, ратни злочин против цивилног становништва, ратни злочин против рањеника и болесника, ратни злочин против ратних заробљеника као и повреде закона и обичаја ратовања.


ЦЕНТРАЛНИ ЗАТВОР - САРАЈЕВО

Полиција из Источног Сарајева у јуну 2005. године, тужиоцима је поднијела извјештај о почињеном кривичном дјелу против 41 лица која се терете за злочине почињене у објекту Централног затвора у Сарајеву. И овај предмет прослијеђен је Тужилаштву БиХ гдје се и данас налази.

Сва пријављена лица сумњиче да су починили више кривичних дјела против човјечности вршећи прогоне, убиства, појединачна и масовна хапшења, уз примјену тешког насиља, физичка и психичка мучења и злостављања над лицима лишеним слободе на свиреп начин. Терете се и за силовања и сексуална злостављања жена српске националности уз пријетњу примјене силе и на понижавајући начин, изнуђивање исказа тешким физичким и психичким мучењима и злостављањима, тешка кршења људских и грађанских права и друга нечовјечна поступања. Основ за злочине, према истрази, била је национална, вјерска и политичка припадност грађана српске националности и заробљених припадника ВРС и бивше ЈНА у објекту Централног затвора у Сарајеву. У извјештају ЦЈБ Српско Сарајево наводи се више од 50 имена жртава.

Првих 13 осумњичених  терете се да су као командно одговорна лица знали за чињење ових кривичних дјела, а нису предузимали нужне и законске мјере да спријече њихово извршење, односно да казне починиоце, или су чак директно учествовали у њиховом извршавању. Остали се сумњиче да су у својству стражара у Централном затвору починили више кривичних дјела вршећи између осталог убиства, физичка и психичка мучења затвореника, силовања и сексуална злостављања жена српске националности и друга нечовјечна поступања чиме су починили ратни злочин против цивилног становништва, ратни злочин против рањеника и болесника  и ратни злочин против ратних заробљеника и противправног убијања и рањавања непријатеља.


ПОФАЛИЋИ - САРАЈЕВО

За злочине почињене над грађанима српске националности у сарајевским насељима Горњи и Доњи Пофалићи и Велешићи ЦЈБ Српско Сарајево је у јуну 2005. године Окружном тужилаштву у том граду поднио допуну извјештаја о почињеном кривичном дјелу против 25 лица, а предмет је током прошле године достављен Тужилаштву БиХ.

Према наводима из извјештаја систематично и планско дјеловање против грађана српске националности на подручју општине Ново Сарајево које је резултирало њиховим протјеривањем са територије Горњих и Доњих Пофалића, Велешића, брда Хум, насеља Храсно, Долац Малта и Ченгић Вила трајало је  неколико мјесеци прије коначног напада јединица оружаних снага Републике БиХ. Наводи се да су убиства и рањавање тројице Срба  између 4. и 14. маја у Горњим Пофалићима претходила припреми, психолошком дјеловању и застрашивању српског народа са тог подручја, а потом и прогону који се десио приликом напада 16. маја и наставио непрекидно до краја 1992. године. Најбруталнији злочини почињени су у данима који су наступали, а у извјештају се наводи читав низ посљедица које представљају гнусност, суровост, окрутно и нечовјечно поступање према невиним цивилима независно од пола и доби. Српско становништво на тој територији које није успјело избјећи током напада било је изложено константном теророру, премлаћивању, убијању али и уништавању, пљачки и паљењу личне имовине. Послије напада од 16. маја појединци су одвођени у притвор бивше зграде предузећа "Враница" гдје су пребијани, а потом притварани у подрумске просторије без свјетла и минималних услова живота. Из тог притвора људи су одвођени и нестајали док су неки спровођени у затвор "Виктор Бубањ", одакле су након суђења пребацивани у Централни затвор. Припадници оружаних снага РБиХ упадали су у куће тукући појединце, али и бројне брачне парове, приводили су их на информативне разговоре, покретали судске поступке, изрицали сурове казне, насилно одводили и убијали. Велики број жена одвођен је од кућа, затваране су и мучене чак и по шупама, а силовања тих жена и по неколико пута на дан одвијала су се мјесецима. Основ за терор, убиства, мучења и силовања била је вјерска и национална припадност. Првих шест осумњичених терете се да су у периоду од априла до децембра 1992. планирали и организовали шири и систематичан напад, чиме су починили кривична дјела злочина против човјечности и ратни злочин против цивилног становништва. Преосталих 19 сумњиче се да су заједно са осталима непосредно учествовали у извршењу поменутих злочина чиме су такође починили злочина против човјечности и ратни злочин против цивилног становништва.

ЗЛОЧИН У СЕЛУ ДОЊА БИОЧА - ИЛИЈАШ, САРАЈЕВО

Током 2005. године Тужилаштву БиХ достављен је и извјештај о почињеном кривичном дјелу против 11 лица која се терете за злочин почињен 28. децембра 1992. године у селу Доња Биоча, општина Илијаш, када је убијено троје цивила, међу којима и дјевојчица од девет година коју су припадници 2. батаљона Седме муслиманске бригаде Армије РБиХ претходно силовали.

Злочин се, према извјештају ЦЈБ Српско Сарајево, који је тужиоцима достављен у јулу 2005. године, догодио након напада и освајања положаја Војске РС у селу Горња Биоча, када су припадници Армије РБиХ упали у небрањено село Доња Биоча и почели да убијају цивиле. Том приликом хицима из ватреног оружја убијени су Никола Мићић и Ленка Скочо док је Милојка Драшкић тешко рањена. Тројица припадника 2. батаљона Седме муслиманске бригаде ушли су по том у један објекат гдје су свирепо силовали, а потом и убили деветогодишњу Мирјану Драгичевић.

   Незапамћен звјерски злочин над деветогодишњом несрећном дјевојчицом.

                                         МИРЈАНА (1983 - 1992.)

                                              

При томе су мајку дјевојчице Раду Драгичевић присилили да присуствује силовању и убијању дјетета, да би по том и у њу испалили више хитаца.

            

 Неколико година након завршетка рата у БиХ, мајка Рада над гробом звјерски силоване, а потом стријељане деветогодишње (?!?) дјевојчице Мирјане.

 Прва осморица осумњичених терете се да су знали или морали знати за извршења ових кривичних дијела, а нису предузели ништа да спријече тешке злочине чиме су починили ратни злочин против цивилног становништва. Преостала тројица сумњиче се да су извршили поменуте злочине.

ЗЛОЧИНИ У СЕЛУ БОКШИЋИ - ИЛИЈАШ, САРАЈЕВО

Четири припадника Армије БиХ ЦЈБ Српско Сарајево терети за злочин почињен у селу Бокшићи, општина Илијаш, када су према истрази убили двоје цивила. Извјештај је у јуну 2005. године достављен Окружном тужилаштву Српско Сарајево одакле је прослијеђен Тужилаштву БиХ.

У извјештају се наводи да су двојица пријератних комшија заједно са двојицом непознатих припадника Армије БиХ 29. децембра 1992. године у пријеподневним сатима упали у село Бокшићи и испред куће Растка Кошарца након чега су отворили ватру на његову мајку Љубу Кошарац коју су смртоносним хицима погодили у предјелу леђа. Потом су упали и у кућу и пуцали Растку у стомак и у сљепоочницу. И ови хици били су смртоносни. Након извршеног злочина сва четворица су побјегла у шуму у правцу мјеста Средње.

Јовичић предаје бројну документацију Карли дел Понте

Поменути припадници Армије БиХ сумњиче се за кривична дјела ратног злочина против цивилног становништва. Поред поменутих предмета Тужилаштву БиХ центри јавне безбједности и окружна тужилаштва из РС доставили су и друге бројне предмете који се односе на ратне злочине почињене над грађанима српске националности. Међутим, ни по извјештајима о почињеном кривичном дјелу који се односе на злочине са подручја Бугојна, Бихаћа, Милића, Тешња, као и на злочине припадника јединице "Ел муџахидин" оптужнице још нису подигнуте.  



"Независне новине" - Из архива Савеза логораша Републике Српске
  

ONI MISLE DA MI NE MISLIMO ...

— Autor sjovicicslavuj @ 19:19
PIŠE: Slavko Jovičić Slavuj
   U današnjoj opštoj globalizaciji i u svijetu prepunom kontroverzi, licemjerstva, laži i obmana - pravda i pravo, kao univerzalne kategorije ravnoteže između kršilaca osnovnih ljudskih prava i onih drugih čija su sva prava pogažena - gube potpuni smisao opšteprihvaćenih normi i kakvog-takvog pravnog balansa između zločinaca i zlostavljanih i ugnjetavanih ljudskih bića.

Takođe, i istina je postala opšta fikcija, mada bi istina trebalo da bude osnovni preduslov za sve drugo... treće... Mada je istina jedna i nedjeljiva i niko na istinu nema ekskluzivno pravo, eto, bošnjačka politička, intelektualna i medijska elita potpuno je neopravdano prigrabila sebi pravo da samo oni budu tumači te istine.

Najnoviji podaci ili informacije koje se ovih mjeseci pojavljuju u medijima, istina još stidljivo, da u nekim zajedničkim institucijama BiH rade lica bošnjačke nacionalnosti za koja, izvan svake razumne sumnje, postoje neoborivi dokazi da su počinili stravične zločine nad srpskim narodom - nije ništa novo, niti senzacionalno. Za sva lica za koja postoje osnovane indicije da su kao pripadnici tzv. Armije RBiH počinili nebrojene zločine nad srpskim narodom i koje srpska strana optužuje - jeste samo paradigma o strateškom interesu Bošnjaka i njihovoj percepciji da se ovdje radi o ataku na njihove "dobre momke"?!

Godinama se zalažem da se potpuno razjasni ratna prošlost i da utvrdimo ko je kome - ono najlošije i šta uradio u prethodnom građanskom ratu. Svjestan sam da je to Sizifov posao, ali vodeći se ljudskim vrijednostima nemam namjeru da odustanem od permanentne borbe za istinu, ponajviše zbog moralne obaveze koju sam sam sebi nametnuo i čiste savjesti prema nevinim Srbima koji su na najsvirepije načine likvidirani od strane najokorjelijih zločinaca iz reda bošnjačkog, pa i hrvatskog naroda. Počinioci ratnih zločina nad srpskim narodom ne rade samo u policijskim strukturama BiH, mada su bezbijednosne institucije indikativan primjer za njihovo uhljebljenje. Stanje ništa nije bolje ni u još nekim zajedničkim institucijama Bosne i Hercegovine. Njihovi pipci dosežu i do diplomatije i inih takozvanih humanitarnih nevladinih organizacija. Ne želim da se miješam u nadležnost pravosudnih institucija BiH, niti da prejudiciram naredne poteze, u prvom redu Tužilaštva BiH, ali želim da po ne znam koji put ponovim - u BiH se četiri godine rata nije vodila ljubav, niti obnavljalo "bratstvo i jedinstvo"!?

Ovdje su se međusobno ubijali narodi. Svako protiv svakoga je ratovao i bezbroj je raznih kombinacija o međusobnim sukobima između Bošnjaka, Hrvata i Srba.

Tako su muslimani, danas Bošnjaci, ratovali protiv Srba i Hrvata.

Ratovali su (Alijini) muslimani čak i protiv muslimana (Abdićevaca).

Udruženi, svezanih zastava, dakle zajedno muslimani i Hrvati ratovali su protiv Srba.

Hrvati su ratovali protiv Srba i muslimana.

Srbi su uvek bili sami i ratovali su protiv muslimana i Hrvata.

Strani okoreli kriminalci i teroristi iz islamskog svijeta (mudžahedini), ratovali su protiv Srba. Ratovali su i nekoliko mjeseci i protiv Hrvata, u vremenu kad su medjusobno ratovali muslimani i Hrvati.

Regularna vojska Republike Hrvatske je ratovala protiv Srba.

Bivša regularna i jedino legalna JNA je pomagala Srbima.

Neke medjunarodne snage su pomagale muslimanima i Hrvatima.

Svako protiv svakoga je ratovao!!!

Jednom davno, nobelovac Ivo Andrić lijepo napisa: "Pametni šute, fukara i lopovi se bogate, a samo još budale govore i za nešto se bore!" Naravno da mi na um ne pada da pokušavam da ispravim krivu Drinu, ali ću uvijek kao i svi normalni ljudi ponavljati da je Drina kriva! A, to nije ništa drugo već jasna teza da činjenice o kojima govorim - potvrdim i da argumentima dokažem da je istina i pravo Srba, a ne samo Bošnjaka ili raznih drugih lobista iz bjelosvjetskih metropola, koji su svojim lažima potpuno preparirali vrlo blisku nam prošlost. Cilj je bio sasvim jasan - sve učiniti da se lažima izvrši potpuna satanizacija srpskog naroda, u cjelini.

Zato danas razni kvaziintelektualci, samozvani analitičari, razni srbomrzitelji, bulumenta jada i izroda - saopštava nam i ubjedjuje nas šta se to nama ovdje dešavalo, nama koji smo bili žrtve na ovim prostorima!? A ti isti, ama baš svi zajedno, bez turističkog vodića se ne znaju snaći ni u jednom gradu u BiH. ali zato sa ogromne prostorne i vremenske distance bljuju samo svoju istinu, pri tom se služeći lažima i svakojakim uvredama srpskog naroda...

Ali, bez obzira na sve, ne smijemo pasti u apatiju i letargiju koja bi nas uspavala, niti smijemo prihvatiti kolektivnu amneziju, pa da zaboravimo stradanje našeg, srpskog naroda, u našoj prebogatoj istoriji, istina kroz vjekove tragičnoj prošlosti i nesrećnom usudu. Zato, glavu gore, istinu u ruke i pravdu za sve narode!


Travnički „Borac“ lansirao „Obamu“!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:21

 14. novembar    

 U čast novoizabranog predsednika SAD, poznata kompanija iz Travnika proizvela novu liniju poslovnih muških odela pod nazivom „obama“

                                         

 TRAVNIK – Kompanija „Borac“ iz Travnika , u čast novoizabranog predsednika SAD Baraka Obame, pokrenula je novu liniju poslovnih odela koja će nositi ime novog stanara Bele kuće.

Izvršni direktor ove najstarije fabrike odeće u BiH Ahmet Čurić izjavio je da su „Obamina elegancija i moda“, kao i činjenica da su Amerikanci finansijski pomogli pokretanje proizvodnje u ovoj kompaniji, koja je bila zatvorena od 1992. do 1995. bili ključni motivi prilikom izbora imena za novu liniju odela.

   -  Liniju „obama“ predstavljaju visoko kvalitetna poslovna odela, a ime se samo nametnulo jer je novoizabrani predsednik vrlo elegantan čovek i jedan od retkih koji znaju kako treba nositi odelo. Osim toga, svidelo nam se kako zvuči ime za liniju „obama“ i smatramo da će se dopasti mnogim ljudima – rekao je Čurić.

                                  

 „Borac“ ne sme da zapostavi i prijatelje BiH Klintona, Holbruka i Olbrajtovu, kaže Slavko Jovičić, poslanik u Parlamentu BiH.

    Medjutim, poslanik u Parlamentu BiH Slavko Jovičić kaže za Press RS da je ovaj potez menandžmenta „Borca“ klasičan primer „beskičmenjaštva i podvorništva koji su osnovna karakteristika celokupne bošnjačke političke i javne scene“.

 -  Da je čuveni nobelovac Ivo Andrić još živ, verujem da bi umesto „Travničke hronike“ bio primoran da piše „Obamina travnička hronika“! Ne bi bilo loše da proizvodjači u RS pokrenu liniju cipela sa istim nazivom, a hercegovački Hrvati bi svoj interes mogli da pronadju u proizvodnji košulja i kravata i tako bi bila kompletirana multietnička kolekcija „Obama“, koju bi trebalo izvoziti širom sveta!

Pošto sam dobio poziv za gostovanje u Kongresu, mogu da novom predsedniku SAD uručim zajednički dar svih srećnih gradjana multietničke BiH! – kaže Jovičić.

 - On je istakao da „Borac“ hitno mora da pokrene „konfekcijsku liniju posvećenu Bilu Klintonu, Ričardu Holbruku i Medlin Olbrajt, da se ovi „provereni prijatelji BiH ne bi osečali zapostavljenim“!

B. KNEŽEVIĆ


Powered by blog.rs