Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 30 Jun, 2019 | read_nums (262)
 
На данашњи дан, 30. јуна умро је
српски пјесник,  дипломата
и добровољац у Првом балканском рату
МИЛАН РАКИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји

 

Славни српски пјесници и дипломате 
- ЈОВАН ДУЧИЋ и МИЛАН РАКИЋ

Оба су уврштена у 100 најзнаменитијих Срба 
у нашој историји.
--------------------
Autor sjovicicslavuj | 30 Jun, 2019 | read_nums (35)
 
 Српски рвач
Мате Немеш
освојио је бронзану медаљу
на Европским играма у Минску.

Немеш је у дисциплини грчко-римским стилом
до 67 килограма, преко репесажа и побједом над 
Јерменом Кареном Аслањаном
2:1 стигао до трећег мјеста.


 
Autor sjovicicslavuj | 29 Jun, 2019 | read_nums (49)
 
УВОД
 
Ако не говоримо о стравичном страдању нашег народа за чије страдање и овакве догађаје и незапамћене злочине над нашим народом, онда ће нам и будућност бити саткана из препарираних тзв. Истина и историја нашег народа биће саткана од лажи оних који су нам ломили и уништавали корјене нашег постојања.

Убијеђен сам да је некад раније врло мали Број Срба било када и чуо за овај и овакве стравичне злочине над нашим народом. Мчађе генерације о оваквим злочинима не знају ништа, у то сам сигуран, јер наше школство је препуно лажне историје.

ВЈЕЧНА СЛАВА СВИМ СРБИМА КОЈИ СУ НА НЕЗАПАМЋЕНЕ НАЧИНЕ УМОРЕНИ ОД ЗЛОЧИНАЧКИХ УСТАШКИХ – хрватских и муслиманских руку!

С посебним Пијететом и скрушеношћу одајем помен страдалим својим сународницима.

Славко Јовичић Славуј

Његово преосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је и помен за невино страдалих 6.000 Срба у Милошевићима и Старом Броду на Дрини у прољеће 1942. године.

Ријеч је о злочинима које су починиле усташе под командом Јуре Францетића и припадници Ханџар дивизије. Стари Брод на Дрини ускоро ће добити спомен музеј који ће свједочити о највећој гробници Срба из 1942. године на том простору.

Помену су присуствовали предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, српски режисер Емир Кустурица и представници општине Вишеград.

 У Старом Броду за неколико дана страдало више од 6.000 Срба који су бјежали у збјегу из правца Сарајева и Романије, а којима Италијани нису дали да пређу преко Дрине.

Не треба ни напомињати да се деценијама ћутало о тим незапамћеним српским страдањима и жртвама.
+++++++++++
У Старом Броду, петнаестак километара кањоном Дрине испод Вишеграда, одржан је помен за више од 6.000 невино убијених Срба с прољећа 1942. године, од стране злогласне усташке "Црне легије", у чијим редовима је био знатан број муслимана.

Помен је јуче служио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, уз саслужење свештеника Српске православне цркве, а вијенце на спомен-обиљежје положили су српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, српски режисер Емир Кустурица, те представници општине Вишеград.

У пригодној бесједи митрополит Хризостом је истакао да се на овом мјесту страве и ужаса сваке године сјећамо на све невино страдале Србе које су људи и свијет заборавили, али Бог никада и никога не заборавља.

- И данас, на Видовдан када се сјећамо косовских јунака и Светог кнеза Лазара дођемо овде и помолимо се Богу за све мученике и светомученике - рекао је он.

Митрополит је најавио да ће на засједању Светог архијерејског сабора, које ће бити одржано на прољеће наредне године, бити предложено да сви страдали Срби на Старом Броду буду канонизовани као мученици.

Читајући историју свих њихових страдања они заслужују да буду канонизовани као свети мученици старобродски на Дрини - поручио је он.

Митрополит је подсјетио да је дио страдалих Срба сам скочио у Дрину и да је то равно ранохришћанским мученицима који су исто тако сами себе спасавали и штитили од скрнављења њихових гонитеља.

Према његовим ријечима, њихов једини гријех је био што су били православни Срби и патриоте који су вољели своју отаџбину као што сви волимо своју отаџбину као своју кућу, као свој завјет.

Он је подсјетио да се покољ у Старом Броду и Милошевићима десио током прољећа 1942. године, углавном на обалама ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи.

- Усташе су у овом покољу убиле око 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Дио људи се намјерно или ненамјерно утопио у ријеци Дрини бјежећи од усташа. У 21. вијеку одајемо пошту и захвалност онима који су пострадали - рекао је митрополит Хризостом.
И ми Срби 20. вијека, рекао је митрополит Хризостом, завјетовани смо да волимо своју отаџбину Републику Српску, а то је завјет који су нам оставили кнез Лазар и Свети Сава.

Према његовим ријечима, у овоме рату све се понављало само да се Подриње очисти од српског народа, али Бог је помогао да се српски народ одбрани и очува и увијек када хвалимо Господа хвалимо га што нам је дао снаге да још претекнемо на овим просторима.

- Зато ће овај споменик овдје и, ако Бог да, и маузолеј и капела који се граде бити вјечни подсјетник свима који овдје буду долазили и пролазили да се сјете шта је то било овдје, да се десила људска трагедија, историјска трагедија, неправда која је заташкавана, скривана под тепихе историје да се никада не сазна оно што је Јуре Францетић и усташка независна држава учинила против српског народа - истакао је митрополит Хризостом.

Он је подсјетио да су Срби на Дрину протјерани под командом усташког вође Црне легије Јуре Францетића, уз помоћ Ханџар дивизије.

- Нијемци који су то посматрали били су запањени како је могуће да се то дешава над недужним народом и захваљујући њима, који су били с друге стране, један дио протјераних Срба је преживио - подсјетио је митрополит дабробосански.

Он је рекао да је Стари Брод свето мјесто мучеништва и страдања.

- Нека им је вјечни помен заједно са свим косовским јунацима, мученицима и страдалницима од Косовског боја до данас. Нека је вјечни покој и помен пред Господом свима онима који су на овом простору пострадали невини - жене, дјеца, старци, старице, нејач - рекао је митрополит Хризостом.

Подсјећајући на овај стравични и масовни злочин, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је у Старом Броду за неколико дана страдало више од 6.500 Срба који су бјежали у збјегу из правца Сарајева и Романије, а којима Италијани нису дали да пређу преко Дрине.

- Јосип Броз Тито, који је у то вријеме био у Фочи, није прихватио да их заштити. Они су дошли у овај ћорскокак гдје су их стигле усташе и извршиле маскар. Комунистички режим од срамоте што нису заштитили Србе у прољеће 1942. године учинио је све да се ово мјесто заборави и да о њему нема никаквих спознаја - подсјетио је он. 

Додик је напоменуо да је то страдање дуго било скривано, али да се на овом мјесту стравичног страдања Срба окупљамо захваљујући Емиру Кустурици, владики и људима из општине, али и доброчинитељима који су својим средствима хтјели да се ово мјесто на трајан начин обиљежи.

Овдје се гради обиљежје које је монументално и подсјећа на трагедију и страдање српског народа. Зато смо овдје сваке године да одамо пошту невино страдалим Србима - рекао је он.
---------------------------
Већ су се појавили неки српски ктитори који ће завршити изгадњу спомен маузолеја, међу њима Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић, једнан од највећих српских ктитора.

Уз помоћ многих институција Републике Српске и појединаца напокон биће подигнут спомен маузолеј у славу 6.000 спрских страдалника, а на поклон српском роду. 

Ово ће бити задатак да будуће генерације Срба треба да дођу у Стари Брод и уче историју како би на тај начин спознале своју будућност.
Спомен маузолеј гради се захваљујући донацијама, а очекује се да буде завршен у септембру ове године.

Централна фигура представљаће чланови страдале породице Симе Радовића који је посвједочио да су његових пет кћерки и једногодишњи син заједно са мајком, његовом супругом, скочили у Дрину.

++++++++++++++++++++++++

Да се не заборави ... 

Стари Брод – мјесто великог 

српског страдања ...

Стравични злочини хрватских усташа 
и муслиманске Ханџар дивизије.


Подсјетићу на мој ранији текст на блогу: - https://slavkojovicicslavuj.blogspot.com/2019/03/blog-post_53.html
 
Autor sjovicicslavuj | 29 Jun, 2019 | read_nums (77)
 
На данашњи дан /29. јуна 1922./
рођен је велики српски пјесник
ВАСКО ПОПА

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји


 


Споменик Васку Попи у Вршцу
Autor sjovicicslavuj | 29 Jun, 2019 | read_nums (27)
 
На данашњи дан, 29.6. рођен  је 

ПЕТАР КОЧИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји

  

Ко искрено и страсно љуби 
Истину, Слободу и Отаџбину, 
слободан је и неустрашив као Бог,
а презрен и гладан као пас.




 
Споменик Петру Кочићу
у Чубурском парку на Врачару у Београду
 

 
Autor sjovicicslavuj | 28 Jun, 2019 | read_nums (70)

Написао:
 Славко Јовичић Славуј

У славу и част српских јунака
и Видовдана Љета Господњег,
28. јуна 2009. године.
--------------------------

Пламен упаљених свијећа
нек' обасја земљу
и Свето српско Косово.

Нек' стигне на небо
до душа свих српских јунака
и Светог цара Лазара,
што својом чашћу и јунаштвом
исписаше славну
вјековну српску историју.

Молитвама васколиког
српског рода,
помолимо се светим апостолима
и Драгом Господу Богу
што у Царству небеском
плету коло радости
за нас грешне на земљи.

Сваки пламен
прислужене свијеће
нек' освијетли врата
небеског раја
за све упокојене душе
видовданског страдања
и погрома нашег постојања,
који над српским родом
непријатељи учинише,
али који нас никада не сломише.

Колијевку нашег рађања
и постојања морамо вјечно чувати,
јер ни злотвори неће вјечно трајати.

Не може се изгубити
оно што није њихово,
а ми никада не смијемо
заборавитионо што је наше.
А наш је Видовдан.

Видовдан мора да нас уједини,
оплемени и стално подсјећа
на сабор свесрпског васкрснућа
у суманутом времену пролазника
и цивилизацијских штеточина
опасних за опстанак
цијелог човјечанства.

Зато Господе Боже,
обасјај и отвори небеска врата
и помилуј све српске душе
у свом Царству небеском.

На многаја љета
и у вијекове вијекова.


АМИН!
---------------- 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 28 Jun, 2019 | read_nums (26)


На споменику су уклесане ријечи 


Гаврила ПРИНЦИПА: 


"Ал’ право је рекао Жерајић пре
 Српски соко сиви: 
Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи"!


Autor sjovicicslavuj | 28 Jun, 2019 | read_nums (27)

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Видовдани долазе и пролазе, а са њима пролазе и вијекови. Колијевка нашег постојања на наше очи скоро па нестаје. Рађамо се и умиремо у ишчекивању васкрсења и поновне грмљавине са небеса која треба да нас пробуди, усправи и подигне из блата наше немоћи. Никад ништа нисмо научили из наше трагичне, али истовремено и наше славне прошлости. Ниједна генерација Срба ни до данас није нашла одговор на кључно питање – шта је за Србе Видовдан. 

Вијековима тумарамо у нашој прошлости и све те слике се замагљују и то највише нашом небригом. Никако да схватимо да је Видовдан био и остао наша полазна тачка на путу опстанка, рађања, страдања и умирања. Видовдан је наш путоказ за сутра, али ми смо се погубили у садашњости и повјеровали у пријатељство накарадне Европе. Несхватљиво је како не знамо да се отарасимо наших заблуда.

Све до данас многа питања остају без одговора. Колико још деценија и вијекова ће требати Србима да схвате истину. Она јесте болна, али та истина не боли свакога. Она боли сваког честитог Србина и боли само Србе. Она не боли никога другог у Европи, која је била и остала зла маћеха Србији и српском народу. 

Европа је највише допринијела да из сјећања скоро избрише српско памћење о Видовдану и нашем Косову и Метохији. Европа је силом отела српску колијевку настајања и постојања, отела је наше Косово и Метохију. Зла Европа уз доминатну улогу Америке, српску отаџбину предала је у руке шиптарским терористима, а Србе је оставила обезглављене да се боре сами са собом и са накарадном и наопаком антисрпском Европом.

Још увијек ништа нисмо научили из ријечи и бесједе Његове светости владике Николаја Велимировића који нас је задужио и који је патио као и сваки свети Србин. 


Знамо ли и памтимо ли шта је Свети владика Николај Велимировић рекао у катедрали Светог Павла у Лондону о Видовдану 1916. године.
------------------------
Прошле су 103. године 
од познате и историјске бесједе 
Његове светости 
владике Николаја Велимировића 
у Лондону.


     “Господо и пријатељи, ја долазим из једне мале земље на Балкану, у којој има један храм, и већи и лепши, и вреднији и светији од овога храма, тај храм се налази у граду Нишу и зове се Ћеле кула. 

 
     
Тај храм је сазидан од лобања, и костију мога народа, народа који пет векова стоји као стамена брана азијатском мору на јужној капији Европе.
А када би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм 300 метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас могао дићи руку, и показати: ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума.

     Пет векова, моја Србија својим костима брани Европу, да би она живела срећно! Ми смо тупили нашим костима турске сабље, и обарали дивље хорде које су срљале као планински вихор на Европу. Док је Европа постајала Европом, ми смо били њена ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже…" 



Autor sjovicicslavuj | 28 Jun, 2019 | read_nums (49)

 
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји

Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.

Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено.

Kлетва Лазарева 
Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 28. јуна 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже.

За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.
С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: "Све за Христа - Христа ни за шта" нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар.

 Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. 
Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:

"Земаљско је за малена царство,
а небеско увек и довека".

+++++++++++++++
КНЕЗ ЛАЗАР ДОМИНИРА ГРАДОМ КРУШЕВЦЕМ
Некадашњу престоницу Србије подигао је пре 645 година кнез Лазар. Крушевац се први пут помиње 1387. године у повељи којом кнез Лазар потврђује трговачке привилегије Дубровчанима. 

Крушевац је био престоница вазалне Србије после Косовског боја, све док Лазарев син деспот Стефан није преселио престоницу у Београд. 

Због тога је потпуно јасно што ће вас сваки Крушевљанин најпре одвести у археолошки парк Лазарев град, у којем доминира споменик кнезу Лазару и Црква Лазарица. 

У самом центру града налази се споменик косовским јунацима, који је направио вајар Ђорђе Јовановић. Он је за тај споменик на светској изложби у Паризу награђен златном медаљом I реда.
++++++++++++++

У сјеверном дијелу Косовске Митровице 
26. јуна 2016. године постављен је споменик 
кнезу Лазару Хребељановићу.
 Кнез Лазар Хребељановић након распада српског царства владао је областима са обје стране ријеке Мораве, односно највећим дијелом данашње Шумадије. Средиште његове државе био је град Крушевац.

У борби за моћ и обједињавање што више српских земаља у једну цјелину кнез Лазар је водио борбе са другим српским великашима. Након Маричке битке у којој је српска војска под вођством Мрњавчевића безуспјешно покушала да сузбије Турке, Лазар је загосподарио великим рударским центром Новим Брдом. Са баном Твртком Котроманићем ратовао је против још једног моћног српског великаша, Николе Алтомановића, којега су заједничким снагама побједили. Након тога Лазару су припале области данашње западне Србије (Рудник, Ужице и области око ријеке Западне Мораве), док је бан Твртко уз одређена територијална ширења, од којих је назначајнија област око манастира Милешеве, крунисан у истом манастиру и за краља Срба.

Тако су краљ Твртко I Котроманић и кнез Лазар Хребељановић подјелили између себе највећи дио српских земаља, и обојица су претендовала да носе титулу владара свих Срба. Твртко I у својој титули на првом мјесту истицао је да је „краљ Србљем“, а кнез Лазар у својој титули истицао је, да је „Господин все Србљем“, иако ни један ни други нису обједињавали све српске просторе.
Ипак, однос између ове двојице најмоћнијих српских владара из друге половине XIV вијека био је коректан. Тако, када је турска војска напала Србе на Косову пољу на Видовдан 1389. године, краљ Стефан Котроманић прекинуо је започето освајање приморских градова у Далмацији и послао је одред војске под командом Влатка Вуковића Косаче у помоћ кнезу Лазару и другим српским вођама окупљеним на Косову пољу.
Тако су и Срби из Босне и Хума (Херцеговине) узели учешћа у борби против заједничког непријатеља. Срби из Босне и Хума су и прије Косова имали окршај са Турцима, поразивши их код Билеће 1388. године. Тврткову војску и тада је предводио Влатко Вуковић Косача.
Кнез Лазар је у Косовском боју погинуо, заједно са великим дијелом српске војске, али је његов отпор иако погубан по њега самог, ипак успорио напредовање Турака на Балкану. 
Српска православна црква прогласила је кнеза Лазара мучеником и светитељем. У народној свијести  Косовски бој  и жртвовање кнеза Лазара и његове војске, оставило је неизбрисив траг у српском националном коду, а њихов херојски примјер слиједиле су генерације Срба у тешким историјским тренуцима по српски народ.
Autor sjovicicslavuj | 27 Jun, 2019 | read_nums (57)

Свети пророк Јелисеј био је син земљорадника, који се звао Сафат. Бог је прославио пророка многим чудима.
После узимања Илије на небо, Јелисеј је морао да пређе преко реке Јордан. Он је ударио плаштом Илијиним по води; вода се раздвојила, и он је прешао по сувом дну.

Када је Јелисеј дошао у град Јерихон, житељи тог града су му рекли: "Код нас није добра вода, и зато нам је земља неплодна". Јелисеј је бацио у извор воде со, и вода је постала укусна и здрава.

Близу града Ветиља, Јелисеј је угледао децу како излазе из града, и она су почела да се смеју над њим и да вичу: "иди, иди, ћелави!" Он им је рекао, да ће за такво непоштовање старијег они бити кажњени од Бога. Тада су из шуме изашле две медведице, и растргле су четрдесет двоје деце.

Једном је Јелисеју дошла сиромашна удовица, плакала је и говорила: "Мој муж је умро и оставио је после себе много дуга. Сада зајмодавац xоће да узме за дуг обоје моје деце као робове". "Шта имаш код куће?" упитао је Јелисеј.

Жена је одговорила: "Ништа немам, осим једног суда са уљем".

Јелисеј јој рече: "Пођи, замоли за себе од свих суседа што више празних судова, затвори за собом врата и разлиј у судове уље".
Жена је тако и урадила. Уље се лило дотле, док се нису напунили сви судови. Она је продала уље, вратила цео дуг, и још јој је остало довољно новаца да се храни заједно са својим синовима.

Пророк Јелисеј је и после своје смрти учинио чудо. Годину дана после његове смрти, мимо пећине, у којој је он био сахрањен, носили су умрлог човека. Али, видевши непријатеље, погребници су журно бацили тело умрлог човека у пророкову пећину. Када се он, при свом паду, дотакао костију Јелисејевих, одмах је оживео и стао на своје ноге.
Autor sjovicicslavuj | 26 Jun, 2019 | read_nums (46)
 
Рвач слободним стилом у категоријидо 57кг 
Стеван Мићић 
освојио је сребрну медаљу
на Европским играма у Минску. 
 
 
Мићићу је медаљу уручио генерални секретар
Олимпијског комитета Србије и члан Извршног одбора 
Европских олимпијских комитета Ђорђе Вишацки.
 
 

Мићићу је медаљу уручио генерални секретар

Олимпијског комитета Србије 
и члан Извршног одбора Европских олимпијских комитета

Ђорђе Вишацки.

 

Мићић је тиму Србије донио пето одличје
на овом такмичењу.

 
Стеван је поражен у борби за злато од рвача 
из Азербејџана Амирасланов Махира.


Autor sjovicicslavuj | 26 Jun, 2019 | read_nums (43)
У оквиру ове манифестације биће одржан богати културни, умјетнички и забавни програм, а представљена су и дјела ликовне колоније "Арт симпозијум Јахорина" и отворена ликовна колонија "Бели вук 2019".
Ова манифестација се организује по трећи пут и посвећена је очувању сјећања на Гаврила Принципа, покрет "Млада Босна" и слободарски дух који је владао тада у српском народу и тежио ослобођењу од аустроугарске власти свих народа, а не само Срба.
Срби сматрају да су пуноправни насљедници свега онога што је та организација и сам Гаврило Принцип у себи носио.
Прије пет година у општини Источно Ново Сарајево откривен је споменик Гаврилу Принципу у истоименом парку.
Срби, на неки начин, имају обавезу да дане културе претворе у дане сјећања и у дане националних осјећања, без намјере да икога увриједе.
Ствара се модел идентификације са оним што су Срби, што јесте српска историја и за шта су се наши преци борили, а то је свакако она култура и традиција и оно слободарство које је заступао Гаврило Принцип и `Млада Босна`.
Ове године први пут се организује Ликовна колонија "Бели вук" на локалитету Тврдимића, гдје је изграђен туристички комплекс и споменик "Белом Вуку", команданту јединице "Бијели вукови" Срђану Кнежевићу.
Ликовна колонија је окупила петнаестак умјетника из града Источно Сарајево, али и Републике Српске и Србије, који су почели стварати фундус ове галерије.
Током "Принципових дана" биће одржана и промоција књиге "Сами на свијету" аутора Жељка Пржуља, која је изазвала велико интересовање јер је аутобиографски роман о дешавањима у некада заједничком Сарајеву.
Треба нагласити да је из године у годину програм све богатији и садржајнији и да су "Принципови дани" постали један од значајнијих културних догађаја у граду Источно Ново Сарајево, који окупља све генерације становника.
У Културном центру Источно Ново Сарајево у понедјељак, 24. јуна, одржана је пројекција филма "Споменко на вјечној стражи" и промоција књиге "Споменко и Озрен" аутора Милета Савића.

Напомена: Ко је био Споменко Гостић на линку -https://slavkojovicicslavuj.blogspot.com/2019/03/najmlai-odlikovani-vojnik-vojske.html
У уторак, 25. јуна, посјетиоци су могли да виде изложбу ручних радова ученика Основне школе "Свети Сава" из Источног Новог Сарајева, а представили су се и Удружење за очување народног стваралаштва "Митров данак" уз изворну пјесму и струне гусала.
Истог дана одржано је и књижевно вече које је организовао Књижевни клуб "Милош Видаковић" и Центар за културно-просвјетну дјелатност "Просвјета" Рудо.
У Парку "Гаврило Принцип" у сриједу, 26. јуна, одржана је "Конференција беба 2019", а у Културном центру је промоција етномузиколошког филма "Свадба", на којој су представљени свадбени обичаји са Романије.
У четвртак, 27. јуна, у Парку "Гаврило Принцип" у 19.00 часова биће представљена Школа иконописа Православног центра за младе Митрополије дабробосанске "Свети Петар Сарајевски", а истог дана биће одиграна монодрама "Мудри јуначни војвода Јанко Катић".
Цвијеће на споменик Принципу биће положено у петак, 28. јуна.
У Градској умјетничкој галерији истог дана ће бити одржана и Видовданска академија, те представљени радови ликовне колоније "Бели вук 2019", након чега ће бити отворена изложба скулптура, слика и цртежа аутора Јелене Божовић Ђорђевић и Славка Тушевљака.
Завршног дана манифестације, у недјељу, 30. јуна, у Парку "Гаврило Принцип" биће одржан Дан спорта.
Autor sjovicicslavuj | 25 Jun, 2019 | read_nums (103)

 Синко мој, чувај своје корјене! 

Слика

Autor sjovicicslavuj | 25 Jun, 2019 | read_nums (39)
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

  Ниједан тањир се неће напунити од туђих гладних погледа, јер ако си гладан онда имаш само једну жељу – да се наједеш. То је ваљда логика гладног човјека, а логика је пут истине. 

То није логика наших владара, истих ових што нас убрзано вуку у посрнулу Европу, што нам настоје промијенити свијест о наводним пријатељима. Тјерају нас да заволимо и оне који нам никада нису били пријатељи, а таквих има много у свијету. Ипак, у свом антисрпсту предњаче Американци, Енглези и 95 одсто Бриселске булументе.
Зар неко нормалан мисли да је могућа било каква Европа без Русије. Е па није. Еврофанатици би и Богу да промијене име и да га безименог протјерају из свијести вјерника. О томе највише говоре атеисти, које нико не дира нити их осуђује због безбожничке орјентације, али зато они настоје да уређују свијет по својим узусима, хулећи тако на вјеру, а највише на православље.

Понашају се као да свијет, па и Европа само од њих зависе. Настоје да нас натјерају да пјевамо “Оду радости” о изопаченој Европи која уништава све цивилизацијске вриједности, промовишући тако све пошасти које они зову напретком цивилизације у ери тзв. модернистичког напретка свијета.

Пјевали би ми, али како кад нам се више плаче. Јер, само сит човјек може да пјева. Сити јесмо свих ових великих и малих, "наших или њихових", сасвим је свеједно. Сви су наши, али и њихови и сви су ту, увијек близу, на дохват руке. Од свуда искачу.

Свуда влада нека чудна сила. Ја се као дрзнуо да се нешто успротивим олигархији, кад они сви против мене. Навалили на моја слабашна леђа. Или само тако ја мислим и не схватам да они све раде у моју, тј. нашу корист. Ријешили они да нам побољшају стандард. Тако кажу. А све је супротно. Тачније, они су само ту због себе и све чине да се побољша њихов, ионако луксузни стандард који превазилази просјечни стандард у којем живи народ. А народ најбоље зна како живи. И ту настају проблеми.

Одакле да нађу финансијску ињекцију за њихове од сталног сједења усукане кукове. У ту причу најлакше им је да укључе и нас. Па рецимо, подигну тако акцизе за гориво. И ту нам кажу да је то за добро свих нас. Још сам у дилеми јер не знам како то да схватим - као добротворну или више као хуманитарну акцију. Ипак сам схватио да чиним добро дјело. Јер кад дајем неком онда знам да ће свима бити боље. Као неосоцијализам. Љепота, рај на земљи. Али, народ кука, а кад народ кука, онда то није добро. Не слаже се народ ни са микро, а ни са макро економским мјерама, а ни са новим светским поретком, јер све то кошта много.

И поред свега, има ту нешто и “корисно” што нас дефинитивно приближава развијеном свијету. Свима је одавно познато да постоје лобистичке фирме, које све раде за паре да би политичари које смо ми изабрали што мање радили. Кажу да можеш да затражиш да све за тебе лобисти ураде, само платиш услуге и готово. Они ти излобирају да ријешиш многе државне проблеме. Никог од њих не занима то што ми немамо државе. Њима су важне само паре. А коме то нису важне?

Е, па сад ти види како се живи у Европи и то не само у Европској унији, већ и у свијету. Јер, нико ти ништа неће дати џабе, ако ти претходно пет и више пута не узме џабе. А они најбоље знају како се узима џабе, па ти онда од узетог дају по неку цркавицу да би ти нашао разлога да им се захвалиш што су ти бар нешто дали од оног што су ти раније узели, свеједно да ли су ти узели или отели. Они само знају за силу и моћ, а сила и моћ су све. На њима се одржава свијет.

Сад ми дође да пишем неком важном и да му кажем како се трасира пут ка Европи без заобилазница. Ипак, знам да то не вриједи. Одустајем, тако је боље. Гледаћу своја посла и у свој тањир, па био он до пола пун или до пола празан.
Autor sjovicicslavuj | 24 Jun, 2019 | read_nums (83)

24. јуна је годишњица смрти 


МИКЕ 


Почивај у миру 
и у вјечној слави небеској, 
пријатељу мој!


Имао сам част да упознам МИКУ 
и да се касније много пута нађем 
у његовом друштву.

 
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 24 Jun, 2019 | read_nums (39)

Свети апостоли Вартоломеј и Варнава
--------------------
Свети апостол Вартоломеј, један од дванаест великих апостола, проповедао је јеванђеље са светим Јованом Богословом и апостолом Филипом.

Проповедали су најпре у Азији, а потом у Индији и Јерменији. У Јеропољу су молитвом умртвили огромну змију коју су незнабожци обожавали и држали у храму.

Не схватајући њихово дело, незнабожци су их осудили и разапели на крст. Управо тада десио се страшан земљотрес. Људи су, мислећи да их Бог кажњава због тога скинули са крста апостоле, али Филип је већ издахнуо.

Вартоломеј је отишао потом у Индију где је превео Матејево јеванђеље на индијски језик. У Албанопољу јерменском убио га је царев брат Астијаг.

Епископ Агатон га је сахранио у храму, а касније су његове мошти пренете у Бенвент па у Рим.
---------------
 
Свети апостол Варнава, један од седамдесеторице. Рођен на Кипру, учио је заједно са Савлом код Гамалила. Звао се прво Јосиф, а потом Варнава - Син Утехе.

У време Халкидонског сабора, сазнало се за његов гроб.

После откривања његових моштију, Кипарска црква је, као апостолска проглашена самосталном.

Зато се овај догађај јављања апостола Варнаве везује за аутокефалност Кипарске цркве.
 
Autor sjovicicslavuj | 23 Jun, 2019 | read_nums (68)

 

Србија побиједила Хрватску

у финалу за пласман на

Олимпијске игре 

и 12. титулу у Свјетској лиги

 

 
Србија – Хрватска 12:11 (1:3, 5:2, 1:3, 5:3)

СРБИЈА: 
Г. Пијетловић, Мандић 4, Стојановић, Ранђеловић, Ћук 1,
Д. Пијетловић, Вицо, Алексић, Јакшић 1, Филиповић 4,
Прлаиновић 1, С. Митровић 1, Б. Митровић (9 одбрана).
Селектор: Дејан Савић

 
 
Autor sjovicicslavuj | 23 Jun, 2019 | read_nums (51)
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Само живот има смисла ...


Смисао живота, поједностављено, може се дефинисати као вјечно ходање на стакленим ногама у жељи да дохватиш све што је нејасно и што нема неку прецизну форму, то јест, управо оно што ниси никада могао да нађеш ни у једном приручнику, књизи, оно што никада ниси могао да чујеш ни од једног мудраца, оно што си увијек и само ти помислио да урадиш а никад се ниси усудио, јер то никада нико није урадио прије тебе, или је урадио јако мали број људи. 

Не знам зашто сам написао овако сложену и предугачку реченицу кад је кратко трајање живота. Стварно не знам!
Смисао живота је постављање сопствених правила по којима ћеш да се водиш, али барем значеш да је то оно што си ти хтио и никада нећеш доћи у ситуацију да због тога жалиш, јер си ти, и једино ти био креатор сопственог пута, незнајучи шта ће те све чекати на том путу.

Све што је већ унапријед опробано и доживљено од стране других нам даје илузију смисла, јер и у том случају, на крају крајева, ми смо само обични конзуманти нечега што је већ негдје виђено. Да ли икада имаш осјећај да си и сам производ бесмисла, јер си од рођења па до дана данашњег свој живот препустио неком другом да га води: породици, држави, родбини, нормама и правилима, друштву, окружењу, медијима итд.

Не, смисао нећеш наћи чак иако будеш први који је нешто пробао. Због тога човек најзад није срећан ни кад купи ауто већи и бољи него што је имао, кад купи кућу већу од оне која му је потребна, кад проба све оно што му је други већ створио, када почне да гомила било шта и што је најгоре оставља у залихе све оно што му можда никада неће ни бити потребно.

Све је ово условно, уосталом као и живот и све напријед побројано је могуће, али прво се треба изборити за кору хљеба.

Смисао се налази онога тренутка када схватиш да си сам створио нешто што никада нико није до тада, кад си рекао нешто што нико није рекао до тада, када си помогао другом човеку, а да од њега ништа ниси очекивао заузврат, нити тражио било какву протууслугу.

Ствараоци, научници реформатори и сви други који су допринијели стварању напретка човјечанства су најчешће били најмањи конзументи свега што је било створено или што су они до тада створили. Они су формулу смисла живота управо пронашли у стварању нечег новог што би људима (конзументима) бар на тренутак живот могло учинити љепшим и интересантнијим. Њима је та "људска сатисфакција" управо давала највећи смисао.

Замисли, Николу Теслу као власника виле са више од 20 соба, Иву Андрића као власника Телевизије, Јована Дучића као власника сплава на Сави итд.

Смисао јесте у креирању свог сопственог живота на начин на који ће теби и твојој души највише пријати, па чак иако се коси са размишљањима и поступцима других и другачијих, јер само тако можеш остварити оно у чему си ти нашао смисао живота ...
Autor sjovicicslavuj | 23 Jun, 2019 | read_nums (34)
 
Кафа и ја те чекамо ... Мирис опија и шири топлину ...
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°
Autor sjovicicslavuj | 22 Jun, 2019 | read_nums (46)
 
Репрезентативци Србије у стрељаштву
Зорана Аруновић и Дамир Микец
освојили су сребрну медаљу на Европским играма 
у Минску у дисциплини ваздушни пиштољ микс тим.
 

 
1 2 3 4  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva