Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 30 April, 2019 | read_nums (69)
 
СВЕТЛИ УТОРАК, ВАСКРСНИ УТОРАК (грч: Τρίτη Διακαινησίμου), други дан по Васкрсу, када се наставља прослављање највећег хришћанског празника - Васкрса, како у Црквеним богослужењима, тако и у домовима Православних верника. Службе су исте као и претходна два дана.

…И ако то чује намјесник, ми ћемо га увјерити и вас ослободити бриге. А они узевши новце, учинише као што бијаху научени. И разгласи се ова ријеч међу Јудејцима до данас. А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповједио Исус. И када га видјеше, поклонише му се; а неки посумњаше. И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин“ (Мт. 28, 1-20).
Народни обичаји

У већини наших крајева, Васкршњи празници трају три дана. На Васкрсни уторак се настављају гозбе и весеља, на коме се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева. У народу се овај уторак сматра најбољим уторком у целој календарској години. Понегде се у селима, мада није раширен обичај, одржавају свадбе, јер се време празновања Хришћанске Пасхе сматра посебном благодаћу, па се та благодат жели пренети и на нове супружнике и њихову новоосновану породицу.


Autor sjovicicslavuj | 30 April, 2019 | read_nums (37)
 
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ  СТРАДАЊЕ НЕВИНИХ СРБА, 
ЈЕВРЕЈА, РОМА И ОСТАЛИХ, 
У ЗЛОГЛАСНОМ УСТАШКОМ КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ 
СМРТИ И ГЕНОЦИДА - ЈАСЕНОВЦУ
+++++++++++
ВЈЕЧНА СЛАВА СВИМ СТРАДАЛИМ!


У Доњој Градини се обиљежава Дан сјећања
на жртве усташког злочина - геноцида
у концентрационом логору Јасеновац
и његовом највећем стратишту Доња Градина.

У Јасеновцу и Доњој Градини
од августа 1942. до априла 1945. године
страдало више од 700 хиљада људи,
преко 500 хиљада Срба,
затим Јевреја и Рома.

Autor sjovicicslavuj | 29 April, 2019 | read_nums (72)
 
Хришћани славе Васкрс три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обиљежени Васкршњи понедјељак и Васкршњи уторак.

Васкрс се слави од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се ријечима Светог апостола Павла, записаних у апостолским дјелима: "Ако Христос не васкрсне, празна је проповијед наша и празна је вјера наша".
Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју вјеру и побједу живота над смрћу.

И изишавши брзо из гроба, са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима његовим. А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши ухватише се за ноге његове и поклонише му се. 

Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети. А док оне иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. А они саставши се са старјешинама учинише вијеће, и дадоше војницима довољно новаца, говорећи: Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га док смо ми спавали…

Autor sjovicicslavuj | 29 April, 2019 | read_nums (40)
 
ПИШЕ: Славко Јовичић  Славуј

Подсјећање на догађај од прије 39. година ...


Не могу се тачно сјетити да ли је био 28. или 29. април 1980. године, кад ме је из Кабинета тадашњег предсједника Извршног вијећа Босне и Херцеговине Миланка Реновице, назвала секретарица Мирсада Бркић и најавила да ће за сат времена код Миланка доћи Бранко Микулућ. 

У то вријеме био сам на дужности шефа обезбјеђења Извршног вијећа Босне и Херцеговине.

Бранка Микулића који је био члан Предсједништва Централног комитета СК Југославије, испред зграде лично је дочекао Миланко Реновица.

Прошли смо кроз свечани хол у приземљу зграде. Тим простором нису пролазили запослени у републичким органима, нити било ко други сем највиших званичника и страних делегација.

Два момка из обезбјеђења чекала су пред резервисаним лифтом којим смо се одвезли на пети спрат, на којем је био салон и Кабинет предсједника Извршног вијећа БиХ Миланка Реновице.

Миланко Реновица је знао одакле долази Бранко Микулић. Тада сам чуо да се Бранко Микулић враћа из Љубљане и да је он заједно са Лазаром Колишевским био посљедњи највиши функционер тадашње СФ Југославије који је био у посјети у болници у Љубљани код Јосипа Броза.

 Чуо сам и остали дио разговора између њих двојице.

На питање Миланка Реновице какве су вијести из Љубљане и какво је здравствено стање Тита. 
Бранко Микулић је рекао да Броз има само 39. килограма (!) и да су му сви витални органи престали са функцијама, односно да га у животу још само одрдржавају апарати, да није коминикативан, односно да је у бесвјесном стању, те да је само питање дана или сата кад се очекује оно најгоре.

Ушли су у Кабинет и задржали су се око пола сата.

Поново сам на исти начин испратио Бранка Микулића ...
Autor sjovicicslavuj | 28 April, 2019 | read_nums (148)

 

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

 
+++++++++++++
+++++++++++++
++++++++++++++
+++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj | 28 April, 2019 | read_nums (54)
 
На данашњи дан, 28.  априла 1918. године,
 јуначком смрћу у казамату умро је српски јунак

 ГАВРИЛО ПРИНЦИП



+++++++++++++++


-----------------------------------------------
Најбољи пјевач севдалинки свих времена 
Сафет Исовић, 
некад је овако пјевао 
о славном Гаврилу Принципу!
-----------------------------------

Одјекују звуци добошара
Сарајево дочекује цара
Видовданак за поход бијаше
Фердинанд се крену до Бентбаше


Рефрен:
Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе

Сунце сину са плавих висина
Сакупи се народ из даљина
Смјели јунак у народу био
Са три пуцња цара усмртио

Ропство тешако, а слобода мила
Слави народ Принципа Гаврила
Гдје Миљацка тече још и сада
Спомен оста на плочнику града


Рефрен:

Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе


--------------------------------
ЛИНК:
Како је најбољи пјевач севдалинки 
Сафет Исовић пјевао о славном 

--------------------------------------------------------
Интересантно је како је о српском јунаку 
пјевао Сафет Исовић.
------------------------------ 
Наиме, види се како и о чему је некада пјевао Сафет Исовић. Данас је за Бошњаке у Сарајеву, односно у БиХ -  Гаврило Принцип највећи терориста. 

Скоро сви трагови су избрисани. Стопе испред некадашњег Музеја "Младе Босне" су забетониране.

У Сарајеву ништа више није као некад. У Сарајеву данас мало шта подсјећа на атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда, 28. јуна 1914.

Нема више ниједне улице која носи име видовданских јунака - ни Улице Младе Босне, ни Принципове, а некадашња Рудолфова, у којој је убијен Фердинанд, сада је Улица "Зелених беретки". Мост с Гавриловим именом још током деведесетих прекрштен је у Мост Франца Фердинанда, а данас је Латинска ћуприја.

Улица Данила Николића (главног организатора атентата), на Башчаршији, у чијој је кући пред атентат одсјео Принцип, а у комшилуку је био подстанар Иво Андрић, данас се зове Опркањ. Баш као прије Првог свјетског рата и за вријеме НДХ.

Данас је у Сарајеву, у граду у којем су по попису становништва из 1961. године, Срби били у великој вечини, остао их је занемарљив број. Нема више никаквих трагова о некадашњем времену и о постојању и животу Срба у Сарајеву. Избрисани су сви трагови и назнаке да су и Срби некада ту живјели.Довољно је рећи да у данашњем Сарајеву не постоји ниједна улица која носи српско име. Тиме је све казано.

ЗБОГОМ некадашње Сарајево!
------------------

За разлику од федералног Сарајева, 
у Источном Новом Сарајеву /Република Српска/ 

подигнут је споменик славном српском јунаку 

Гаврилу Принципу


На споменику су уклесане ријечи

Гаврила ПРИНЦИПА:


"Ал’ право је рекао Жерајић пре

Српски соко сиви:

Ко хоће да живи нек мре,

Ко хоће да мре нек живи"!




--------------------------------------
ЈЕДИНА САЧУВАНА ПЈЕСМА ГАВРИЛА ПРИНЦИПА:


Ове стихове је ноктима урезао на зид затвора! 

Пјесма је први пут објављена 17. марта 1919. године, 
послије Првог свјетског рата, у "Звону", 
под насловом "Сарајевски атентат 1914"

Након што је убио аустроугарског 
престолонасљедника, 
Франца Фердинанда, 
Гаврило Принцип је ухапшен 
и бачен у затвор у Терезину, у Чешкој. 

Принцип је тамо написао свој једини 
литерарни рад, који је носио политичку поруку.

 

Autor sjovicicslavuj | 27 April, 2019 | read_nums (73)
 
У сусрет највећем  
хришћанском празнику!



Као и сваке године повела се дилема да ли је правилније рећи "ускрс" или "васкрс", а на друштвеним мрежама она је прерасла и у расправе, гдје поједини грађани кажу да је искључиво "васкрс" у духу српског језика.

Васкрс или Ускрс: Како се правилно каже?

Да је разлика између ове двије речи заправо политичког карактера пише у Српском језичком приручнику, чији су аутори Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан и Бранислав Брборић.

У овом Приручнику пише да постоји велики број хрватских ријечи чије преузимање не долази у обзир, али и да је "број таквих ријечи донекле и вјештачки повећан посљедњих година, политички мотивисаним (мада сасвим ненаучним) тврдњама да је тобоже домовина "хрватски" а само отаџбина српски, или да "хрватске" облике Ускрс, ускршњи треба замијенити "српским" Васкрс, васкршњи".

Ипак, у Правопису српског језика пише да, иако се обје речи користе у српском књижевном и наративном изразу, извјесне разлике постоје. Оне су стилског карактера, па је тако префикс "вас-" свечанији, а префикс "ус-" припада стилски неутралном стандарду.

Тешко је све ово разумјети, али се ипак разумијемо!

Сутра је највећи хришћански празник. Како се честита -  Христос васкрсе или Христос воскресе, који хришћани упућују једни другима поводом Ускрса, односно Васкрса

Не би се требало поздрављати са Христос васкресеХристос воскрсеХристос васкрс и сл. Како се ови облици и даље чују (чак се по новинама налазе и погрешна упутства читаоцима), ево поводом управо актуелних ускршњих празника (хришћани се васкршњим поздравом обраћају једни другима све до Спасовдана), поново нешто о томе.


            Облици Васкрс, Васкрсеније, васкрснути, васкрсе (у значењу ускрсну) припадају старом српском црквеном и књижевном језику, који се до средине XVIII вијека употребљавао у српској средини, односно у свим крајевима под управом Српске православне цркве. То је тзв. српскословенски језик – српска редакција старословенског језика (језика превода богослужбених књига са грчког на језик солунских Словена, средином IX вијека).
 
Српска редакција старословенског језика (изговор старословенског у духу српског језика, тј. на српски начин) настала је у вријеме када су Срби у својој средини примили словенско богослужење и словенску писменост (током X, а најкасније до првих деценија XI вијека). Од тада па до првих деценија XV вијека Срби су поменуте ријечи изговарали са полугласником иза почетног в, а од XV вијека па надаље изговарају их са а.

            Српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином XVIII вијека замијенили руским црквеним језиком (тзв. рускословенским). Од средине XVIII вијека до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику ријечи о којима говоримо изговарају се на руски начин (са о у првом слогу): Воскресеније, воскреснути, воскресе.

            Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник, па се данас може чути и Васкрс(еније)васкрснути, поред Воскресеније, воскреснути  и сл.

Ријеч Ускрс припада српском народном језику, у којем је у веома давно вријеме почетно у добијено од старог почетног в (иза кога је слиједио тврди полуглас). 

Тако данас имамо Ускрс (српско народно), Васкрс (старо српско књижевно и црквено) и Воскресеније (данашње српско црквено).  
У поздраву  није уобичајen народни изговор Христос ускрсну. 
 Сачувано је старо српско црквено (српскословенско) 
Христос васкрсе.

            Остали облици који се чују (Христос воскрсе/васкресе/васкрс) не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику.
 
Autor sjovicicslavuj | 27 April, 2019 | read_nums (41)
 
У Велику суботу совршавамо Погребење Божанског тела и силазак у ад Господа и Спаса нашега Исуса Христа, којим је обновио људски род од трулежи и превео га у живот вечни.

Стога, Својом неизрецивом снисходљивошћу, Христе Боже наш, смилуј се на нас.
Амин.
 Синаксар
Онај који сједињује све беше подигнут на Крст, и цела творевина ридаше видевши Га обнаженог на Дрвету. Сунце сакри зраке, звезде одбацише свој сјај, земља се страшно потресе, море се повуче а камење распаде. Многи гробови се отворише и устадоше многа тела светих. Пакао је јечао а Јевреји се стараше како да прошире лажне вести против Христовог васкресња. А жене ускликнуше: „Ово је преблажена субота у коју Христос спава, али ће устати у трећи дан!"
Јутрење, Велика субота 
Данас је у гробу Онај Који држи творевину на Своме длану. Камен покрива Онога Који је прекрио небеса славом. Живот спава, пакао дрхти а Адам је ослобођен од окова. Слава Твоме благоустројењу, Којим си све испунио, дарујући нам вечну суботу, Твоје пресвето Васкрсење из мртвих.

У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате.

А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.
Autor sjovicicslavuj | 27 April, 2019 | read_nums (51)
 
За памћење и сјећање ...

На данашњи дан, 27.4. 
УМРО је славни српски војвода

СТЕПА СТЕПАНОВИЋ




Договор двојице славних 
српских војвода и војсковођа 
Живојина Мишића и Степе Степановића 
на Солунском фронту
----------------------------------------
Споменик славном војводи Степи Степановићу 
у Кумодражу (мјесту рођења) код Београда

Споменик славном српском војводи 
Степи Степановићу у Чачку

+++++++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj | 27 April, 2019 | read_nums (53)
 
Преузето!

Песма "Креће се лађа француска" једна је од најпознатијих из Првог светског рата. Међутим, мало ко зна да ми сада користимо искључиво прерађену верзију песме, која се значајно разликује од оригинала, чији су стихови међу најтужнијима из тог периода.

Ова "тугованка" настала је у Солунском пољу 1917, тадашњој општини Микра која од 2011. не постоји у том облику, јер су је локалне власти сврстале под већу градску област, Терми. А у Микри, где је био логор нераспоређених официра 1917. године, пешадијски пуковник Бранислав Милосављевић је написао песму "Изгнаници". Неке њене стихове сви знамо, нарочито онај из уводне строфе, "Креће се се лађа француска".

Песма је била посвећена рањеним српским војницима који су превожени даље од Солунског фронта, на афричко тло, у Бизерту и друге базе које су Французи имали на северу овог "црног континента". Још после повлачења српске војске кроз Албанију, у ону чувену зиму 1915. на 1916, део српских трупа и нешто мало цивила пребачено је у Бизерту, у коју су довожени и када су почеле борбе на, како се тада звало бојиште код Солуна, "македонском фронту" или "јужном (европском) фронту". У француским базама у којима су боравили Срби, организоване су и обуке приспелих добровољаца, рад са инвалидима, културни живот.

Многи, међутим, због немачких подморница (стара реч "сумарен") нису успели да стигну на то одредиште. И, баш њима је пуковник Милосављевић посветио "Изгнанике". Песма је први пут објављена у збирци "Мач и лира", 1922. године. Али, ми и не знамо ту верзују, већ ову нову:
-----------------------
 Креће се лађа француска (нова, краћа верзија)

Креће се лађа француска
са пристаништа солунска.
Транспорт се креће Србади,
ратници, браћа болесни.

Полазим тужан, болестан,
помислим: Боже, нисам сам,
и моја браћа путују
да са мном заједно тугују.

Сваки се боји и на трен,
наиће швапски сумарен.
Сви моле светог Николу,
његову силу на мору.
-----------------------------------
 Стара, оригинална верзија, налази се сада пред вама, а у издању збирке "Мач и лира" из 1930, наглашено је да се ова "данас свима позната песма пева са измењеним текстом". Овако је изгледа оригинал, уз појашњење да је "маћијо" = "маћехо", "војно" = "војник":


Креће се лађа француска у оригиналу

Сиње је море широко,
Широко, хладно, дубоко.
Креће се лађа француска
Са пристаништа солунска.

Одлазе моји другови,

Другови српски витези,
У земљу даљну Африку;
Сви носе тугу велику.

Из своје земље прогнани,

По свету блуде млађани;
Туђино мајко – маћијо,
Збогом занавек Србијо!

Па кад се море заљуља,

Махнито силно удара,
Сви моле Светог Николу,
Његову силу на мору!

Многи ће од њих бити плен,

Кад дође швапски сумарен,
Много је Срба пропало
У мору хладном остало.

Шта ли је Србин згрешио?

Богу се увек молио;
Седам се лета борио;
У рову славу славио.

Узалуд чекаш мајко ти,

Да ти се војно жив врати,
Море је сито – мирује;
Јединца твога – милује!

Огромне жртве: 
Минут тишине би нам трајао 
две године и 136 дана!



Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919., изгубила 1.247.435 људи, односно 28% од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год. 

Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника. Приликом преласка преко Албаније умрло је 77.455 војника, у борбама на Солунском фронту 1916.18 године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34 781 војника умрло од рана или болести на територији Србије 1915. године. 


Што се тиче цивилног становништва, губици су износили 845.000. Од 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса 1914/1915 однела је 360.000 људи.

Када се посматрају подаци са париске Конференције о жртвама Србије, испостави се да, када бисмо одржали минут тишине за сваког грађанина наше земље погинулог/погинулу у Првом светском рату, ћутали бисмо непрекидно 866 дана, односно две године и 136 дана.
 
Autor sjovicicslavuj | 26 April, 2019 | read_nums (97)

 
ВЕЛИКИ ПЕТАК

У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човек невин. Јудеји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да Га осуде, па су рекли Пилату да се Исус уствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца. 

 Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореик пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Светина, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је урлала: „Распни га! Распни га!" Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носли Крст Страдања. На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата по подне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали се гробови, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Камење се, уз страшан прасак, распадало. Стене су пуцале.

Тако су се обистиниле Христове речи да ће и мртво камење сведочити Живога Бога. Капетан који је стражарио код крста, рекао је да је тај Човек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас. Поред Крста је остала Богородица са апостолом Јованом, Маријом Магдалином и још неким женама. Нема и скамењена од бола, гледала је Богородица беживотно тело свога Сина и Бога. Јосиф из Ариматеје је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутра субота (када се ништа не ради), а да тело не би стајало на крсту три дана, дозволио да Га скину са крста. 

Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, коју је Јосиф био припремио за себе. Гроб је био уклесан у стени. Кад су положили Христово тело, на улаз су навалили огроман камен. Римљани су поставили страже унаоколо, плашећи се да хришћани не узму тело.
+++++++++
Празновање

У време када је Христос предао дух Свој Оцу, у свим православним храмовима се износи Плаштаница. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Плаштаница се поставља испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов. Верници у највећем реду и са дубоким поштовањем, прилазе Плаштаници и целивају је. На Велики петак се стрго пости (храна се спрема на води), зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању да је Он Себе принео на жртву, из љубави према свима нама.
Autor sjovicicslavuj | 26 April, 2019 | read_nums (49)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 26. 4. рођен је 

славни српски писац 
Мехмед Меша Селимовић



Ипак, постоји један детаљ који ријетко ко зна, 
а то је да су патријарх и велики српски књижевник 
дијелили гимназијску клупу у Тузли!

Двадесете године прошлог вијека
разликовале су се у много чему од данашњих,
па је тако годиште ученика истог разреда 
доста варирало – било је разлика и по пар година.

Међу ученицима у разреду била су
и два будућа српска великана: 
Меша Селимовић и Гојко Стојчевић,
који ће касније постати 
патријарх српски господин Павле.



 
Autor sjovicicslavuj | 25 April, 2019 | read_nums (116)
 
Четвртак Страсне (Страдалне) седмице, у својој служби сећа се свештеног омивања ногу Aпостола од стране Спаситеља Тајне вечере, одн. установљења Свете тајне Евхаристије, натприродне молитве и предаје Господа Исуса Христа у руке грешника. Оплакујући почетак Господњих страдања, Црква се у исто време мистично радује поводом установљења Свете Евхаристије - тајне Христовог Тела и Крви, тајне Светог Причешћа.

 Од изречених речи: "Ово чините у мој спомен..." (Лк 22,19; 1 Кор 11,24), па до данас, Света Евхаристија служи се на свим Православним престолима докле Господ поново не дође. У току вечере, Господ је открио издајство једног од својих ученика, а потом је са својим ученицима отишао у Гетсимански врт, где је својом личном молитвом указао да је молитва за време невоља, страдања и искушења највећа снага за подношење свих животних потешкоћа, па и телесне смрти.
 
Autor sjovicicslavuj | 25 April, 2019 | read_nums (58)
 
На данашњи дан, 25. априла рођена је
ЛОЛА НОВАКОВИЋ
--------------------------
Линк: КАП ВЕСЕЉА - Лола Новаковић
-------------
 ЛОЛА НОВАКОВИЋ
Тужна судбина велике југословенске 
и српске пјевачице Зоране Лоле Новаковић.
Умрла је 3. априла 2016. године. 

На вјечни починак је испратило једва педесетак 
пријатеља и сарадника на Новом гробљу 
у Београду уз пјесму „Кап весеља“.
 

Autor sjovicicslavuj | 25 April, 2019 | read_nums (50)
 
На данашњи дан, 25. априла рођен је

ФИЛИП ВИШЊИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји



Филип Вишњић је један од најпознатијих српских гуслараи твораца српских народних пјесама.

Филип Вишњић је рођен на Мајевици, у селу Горња Трнова, код Угљевика. Ослијепевши од великих богиња још као дијете, Вишњић је с гуслама у рукама путовао по читавом Босанском пашалуку, па и даље, све до Скадра. 

По селима и на манастирским саборима пјевао је Србима, а пролазећи кроз градове пјевао је и на дворовима турских првака. 
Двије публике тражиле су различите пјесме тако да је Вишњић имао два различита репертоара, један за своје хришћанске а други за муслиманске слушаоце. 

Његове пјесме о Светом Сави карактеристичне су за манастирски,хагнографскирепертоар слијепих пјевача.
Спомен обиљежје у Горњој Трнови
на мјесту на коме је била родна кућа 
Филипа Вишњића

Споменик у Вишњићеву, општина Шид у Србији  
Autor sjovicicslavuj | 24 April, 2019 | read_nums (66)

Српска Православна Црква својој духовној деци 
о ВАСКРСУ 2019. године

ИРИНЕЈ
по милости Божјој
православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
Христос васкрсе!
Смрти, где ти је жалац?
Аде, где ти је победа?
Васкрсе Христос и ниједнога мртвог у гробу!
Васкрсе Христос и живот царује!“
(
Васкршње слово светог Јована Златоуста)
Драга духовна децо,
Срцâ испуњених великом радошћу и светлошћу, данас славимо Празник над празницима, свепразник победе вере и живота над смрћу, празник Васкрсења Христовог, али и васкрсења људске природе, васкрсења сваког човека.

Пропадљивост и смрт, кроз грех усађени у људску природу, својом грубом и непобитном извесношћу потврђују крај историјског пута и живота сваког људског бића. Биолошки циклус који почиње од мајчине утробе завршава се у утроби земље, а пролазност и смрт се показују једином неизбежном стварношћу. Ми, међутим, од првог човека до данас, сваком својом речју, мишљу и делом показујемо да се са смрћу не слажемо, да је смрт аномалија, да смо гладни и жедни непролазног живота, једном речју, да смо створени и назначени за пуноћу живота и вечности. Стога смрт видимо као бесмисао, као свог највећег и у суштини јединог, последњег непријатеља.

Отуда су сви напори човечанства усмерени на покушај изналажења лека против смрти и пропадљивости. Све религије света, сви узвишени напори људског духа – философија, наука и уметност – у крајњем случају имају само један циљ: победити смрт! С тим циљем, човечанство је кроз векове створило невиђена чуда технике и материјалне културе уопште. До неслућених размера развило је научно знање, испољило немерљив замах социјалног стваралаштва, философску мисао довело до изванредне финоће и јасноће и створило велику уметност, али циљ је остао недостижан! Разлог је једноставан – пролазно и створено не може само из себе постати непролазно и вечно.

Стога је Јединородни Син Божји, оваплоћена Љубав Божја, дошао у свет, претрпео и поднео страдања на Крсту и тако је, једампут за свагда, о чуда, учинио Свој живот животом нашим! Узео је на Себе нашу смрт као Своју да би, благовољењем и човекољубљем Оца небескога, победоносно устао из гроба и Својом смрћу неповратно обеснажио општеважећи закон умирања и смрти.

Васкрсење Христово, као блага вест и као непобитна чињеница, постало је постојани темељ и срце хришћанске вере. Оно је постало ново рођење човека за вечни живот и врата која га воде у свет нове, преображене реалности, реалности славе Царства небеског. То најсадржајније сведоче речи светог апостола Павла, који каже: „...
Заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли“ (I Кор. 15, 20).

Тајна Васкрсења Христовог нам открива да Бог ни у ком случају није апстрактан појам или некаква хипотетичка и недоступна «виша сила», која нас системом моралних норми поробљава и ограничава. Он је, напротив, савршена Личност Која је дошла у свет не само да побољша услове овдашњег живота, или да нам понуди неки, макар и најсавршенији, економски и политички систем, или да нас научи методу којим се постиже извесна психофизичка равнотежа. Он је дошао да победи смрт као „последњег непријатеља“ (I Кор. 15, 26) и да донесе живот вечни читавом људском роду. „Јер Бог тако заволе свет да је и Сина Свога Једнороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни“ (Јн 3, 16).

Није случајно то да нико од јеванђелиста није покушао да опише сâм Догађај Васкрсења, тојест да представи шта се догодило у кључном тренутку устајања из сна смрти. Сви, без изузетка, говоре само о последицама тог Догађаја и наводе сведочанства људи о празном гробу. Сама Тајна Васкрсења остаје скривена. Оно што су тада очевици, ученици и апостоли Христови, посведочили, и што су кроз векове светитељи Божји у Цркви потврдили, јесу јављања Васкрслога Господа и њихова искуства заједничарења са Њим. То значи да нико не може не само да схвати и види него ни да опише ове спасоносне догађаје, који превазилазе наше интелектуалне могућности. Удостојени смо стварности ових Тајни само кроз веру и духовно искуство јер реалност заједнице са Васкрслим није питање лабораторијског истраживања и рационалног доказивања већ евхаристијског учешћа у заједничкој Чаши живота.

Имамо благословену могућност да искусимо плодове Васкрсења, али не и да судимо о природи ове Тајне, баш као што се дешава и са Тајном Оваплоћења и са свим Тајнама божанског Домостроја спасења
Ту Тајну над тајнама открио нам је Сâм Васкрсли Господ када је са двојицом Својих ученика био на путу према селу Емаус: „О безумни и спорога срца за веровање у све што говорише пророци! Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у славу Своју?“ (Лк. 24, 25. – 26). Потпуно им се открио у свом васкрслом и преображеном обличју тек када је за време вечере узео хлеб и благословио га, а потом га и разделио. Тада су им се отвориле очи ума и они Га препознаше као Васкрслога Господа.

Радосна стварност Васкрсења не може бити обухваћена људским разумом. Само очима вере, и то не било где него на светој Литургији, можемо препознати Васкрслог и прослављеног Спаситеља Христа. Догађај Васкрсења се доживљава у литургијској заједници са другима, тојест у Цркви Христовој. Према томе, Васкрсење се не односи само на појединца него се тиче целе заједнице, Народа Божјег у целини. По дару Божјем, то је универзални, васељенски, црквени догађај. Сви народи и племена на земљи, сва људска бића, позвана су да доживе своју свештену Пасху кроз догађај Христовог Васкрсења.

Крстом и Васкрсењем Својим Христос је коначно умртвио непријатељство и човечанство сјединио у једно Тело и један Народ. Стога Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква јесте Црква помирења свих и свега. Зато сви ми, измирени, испуњени новим, истинским животом, постадосмо „суграђани светих и домаћи Божји“ (Еф. 2, 19).

Нажалост, и поред небоземне пасхалне радости, и даље смо суочени са мноштвом искушењâ и невољâ, са тероризмом, ратовима и одузимањем људских живота широм земљиног шара. Плач и агонија жртава, који до нас допиру највећом брзином путем савремених средстава комуникације, рањавају наша срца. Разноврсна и безбројна разочарења, туга и незадовољство обузимају наше душе. Свуда око нас влада неправда и мржња, а истина се релативизује. Људе врлинског живота клеветају и прогоне. То се одвија не само на личном и локалном плану него и у глобалним размерама. Сведоци смо да се данас у целом свету основне хришћанске вредности потискују у други план, а човечанству се негде предлажу, а негде намећу не само хришћанству туђи него и њему потпуно супротни системи вредности.

У тако изопаченом свету, ми, православни хришћани, позвани смо да својим примером сведочимо, ближњима и даљњима, победу живота над смрћу и смисла над бесмислом. Црква не сме да живи само за себе као затворена религијска заједница, заокупљена само питањима личне побожности. Дужна је да радошћу и искуством Васкрсења буде чинилац мира и помирења, љубави и солидарности, у свецелом човечанству.
Запитајмо се: каква је наша вера? Да ли ми заиста верујемо да је Христос васкрсао из мртвих? Да ли тај Догађај има пресудне спасоносне последице за нас и за наш живот? У одговору на то једноставно питање леже и одговори на све наше невоље, страхове и несигурности, на сва наша искушења, егзистенцијалне недоумице, психолошке конфликте, моралне, друштвене, националне и све друге изазове, личног и глобалног карактера. „Јер, ако исповедаш устима својим да Исус јесте Господ, и верујеш у срцу своме да га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен“ (Римљ. 10, 9).

У години у којој прослављамо велики јубилеј наше Цркве, осам векова њене аутокефалности, молимо се за пуноћу нашег благочестивог народа, који живи у отаџбини и у расејању, да се радује Васкрсењу Христовом и да у љубави и слози чува јединство своје свете Цркве; да никада своје личне или било чије земаљске интересе не претпоставља интересу Цркве Христове, али ни свеопштем људском добру.

Са посебним усрђем се данас молимо Васкрсломе Христу Богу да се, заступништвом Светога Саве, светога цара Лазара и свих светих из рода нашега, врате мир и слобода на наше распето Косово и Метохију, нашу духовну колевку и наш Јерусалим, тамо где су највеће српске светиње, бисери православне духовности, српске културе и свеукупне хришћанске и светске духовне баштине.

Бог је Собом као вечном Љубављу, Својим рукама раширеним на Крсту, загрлио све људе и сву творевину и уселио се у нас, пун благодати и истине. Стога и ми, саображавајући се Њему, загрлимо крстоваскрсном љубављу Божјом једни друге! Не само оне који нас воле – љубављу загрлимо и непријатеље наше! Опростимо им јер је и Господ нама на Крсту опростио грехе наше рекавши: „Оче, опрости им јер не знају шта чине!“ (Лк. 23, 34). „Да не постоје речи: опрости ми! и нека ти је просто! људски живот би био потпуно неподношљив“, благовести српски Златоуст, свети Владика Николај. Опростимо дакле једни другима!

Помиримо се једни са другима! Загрлимо једни друге и ходимо светим путем божанске љубави! Сведочимо Љубав и њоме живимо!
Изражавајући једним устима и једним срцем ове истине, сви ми, православни хришћани широм васељене, данас кличемо: „Данас је дан Васкрсења и просветлимо се слављем, и једни друге загрлимо, и рецимо: Браћо! и онима који нас мрзе! Опростимо све Васкрсењем и запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима који су у гробовима живот даровавши.“
Христос васкрсе!
Ваистину васкрсе!
Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2019. године.
Ваши молитвеници пред Васкрслим Госпoдом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски 
ИРИНЕЈ
Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски АМ­ФИ­ЛО­ХИ­ЈЕ
Ми­тро­по­лит за­гре­бач­ко-љу­бљан­ски 
ПОР­ФИ­РИ­ЈЕ
Ми­тро­по­лит да­бро­бо­сан­ски 
ХРИ­ЗО­СТОМ
Епи­скоп ша­бач­ки 
ЛА­ВРЕН­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп срем­ски 
ВА­СИ­ЛИ­ЈЕ
Епи­скоп ба­ња­луч­ки 
ЈЕ­ФРЕМ
Епи­скоп бу­дим­ски 
ЛУ­КИ­ЈАН
Епи­скоп ба­нат­ски 
НИ­КА­НОР
Епи­скоп но­во­гра­ча­нич­ко-сред­ње­за­пад­но­а­ме­рич­ки 
ЛОН­ГИН
Епи­скоп ка­над­ски 
МИ­ТРО­ФАН
Епи­скоп бач­ки 
ИРИ­НЕЈ
Епи­скоп бри­тан­ско-скан­ди­нав­ски 
ДО­СИ­ТЕЈ
Епи­скоп за­пад­но­е­вроп­ски 
ЛУ­КА
Епи­скоп жич­ки 
ЈУ­СТИН
Епи­скоп врањ­ски 
ПА­ХО­МИ­ЈЕ
Епи­скоп шу­ма­диј­ски 
ЈО­ВАН
Епи­скоп бра­ни­чев­ски 
ИГ­ЊА­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп звор­нич­ко-ту­злан­ски 
ФО­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп ми­ле­шев­ски 
АТА­НА­СИ­ЈЕ
Епи­скоп бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ки 
ЈО­А­НИ­КИ­ЈЕ
Епи­скоп ди­сел­дор­фски и не­мач­ки 
ГРИ­ГО­РИ­ЈЕ
Епи­скоп ва­љев­ски 
МИ­ЛУ­ТИН
Епи­скоп ра­шко-при­зрен­ски 
ТЕ­О­ДО­СИ­ЈЕ
Епи­скоп за­пад­но­а­ме­рич­ки 
МАК­СИМ
Епи­скоп гор­њо­кар­ло­вач­ки 
ГЕ­РА­СИМ
Епи­скоп ис­точ­но­а­ме­рич­ки 
ИРИ­НЕЈ
Епи­скоп кру­ше­вач­ки 
ДА­ВИД
Епи­скоп сла­вон­ски 
ЈО­ВАН
Епи­скоп ау­стриј­ско-швај­цар­ски 
АН­ДРЕЈ
Епи­скоп би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ки 
СЕР­ГИ­ЈЕ
Епи­скоп ти­моч­ки 
ИЛА­РИ­ОН
Епи­скоп ни­шки 
АР­СЕ­НИ­ЈЕ
Епи­скоп Ми­тро­по­ли­је ау­стра­лиј­ско-но­во­зе­ланд­ске 
СИ­ЛУ­АН
Епи­скоп бу­е­но­са­и­ре­ски и ју­жно-цен­трал­но­а­ме­рич­ки 
КИ­РИ­ЛО
Епи­скоп дал­ма­тин­ски 
НИ­КО­ДИМ
Епи­скоп осеч­ко-пољ­ски и ба­рањ­ски 
ХЕ­РУ­ВИМ
Епи­скоп за­хум­ско-хер­це­го­вач­ки 
ДИ­МИ­ТРИ­ЈЕ
Ви­кар­ни Епи­скоп мо­ра­вич­ки АН­ТО­НИ­ЈЕ
Ви­кар­ни Епи­скоп ре­ме­зи­јан­ски 
СТЕ­ФАН
Ви­кар­ни Епи­скоп мо­хач­ки 
ИСИ­ХИ­ЈЕ
Ви­кар­ни Епи­скоп ди­о­клиј­ски 
МЕ­ТО­ДИ­ЈЕ
ОХРИД­СКА АР­ХИ­Е­ПИ­СКО­ПИ­ЈА:
Ар­хи­е­пи­скоп охрид­ски и Ми­тро­по­лит скоп­ски ЈО­ВАН
Епи­скоп по­ло­шко-ку­ма­нов­ски 
ЈО­А­КИМ
Епи­скоп бре­гал­нич­ки 
МАР­КО
Ви­кар­ни Епи­скоп сто­биј­ски ДА­ВИД
Autor sjovicicslavuj | 24 April, 2019 | read_nums (64)
 
Ријетки су они који су уопште и чули за овог славног Србина,
али ето - покушавам да га отргнем од заборава.
 


 

Валтазар Богишић

- правник, историчар и политичар.

Био је редовни члан Српске краљевске академије.

Рођен је у Цавтату, 7. 12. 1834.

Умро је у Ријеци, 24. 4. 1908.

 
  

 
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји

Хрвати и Црногорци га својатају, а он је у Новом  Саду, 1866. године, основао покрет „Уједињена омладина српска” са паролом “Српство све и свуда”. Црну Гору је сматрао најчистијом српском земљом, као и Конавле из којих су дошли његови преци. Био је редовни члан Српске краљевске академије.
У хрватским енциклопедијама пише да је Валтазар Богишић био „хрватски знанственик, правни и повијесни писац“.
Он, међутим, нема никакве везе са Хрватском, поготову са хрватским народом, сем што је рођен у Цавтату који је у саставу данашње Хрватске. Напротив, свим својим срцем и дјелом био је везан за српски национ. О томе најбоље свједочи чињеница да је у  Новом Саду, 1866. године, основао политички покрет назван „Уједињена омладина српска“.

На оснивачкој скупштини „Уједињене омладине српске“ утврђени су основни циљеви тог покрета: свеколики напредак Срба; одгајање свијести о славној прошлости, утврђивање заједнице братства; уз паролу: „Српство све и свуда“. Организација је окупљала младе и образоване Србе, међу којима су, поред њега, били и Светозар Милетић, Никола Пашић, Марко Миљанов Поповић и Лазар Томановић.

Богишић се без икаквих резерви изјашњавао као Србин. Уз изучавање правних наука, највећи дио живота посветио је његовању српске традиције и сјећању на славну историју средњовјековне Србије. Црну Гору је сматрао најчистијом српском земљом, као и Конавле из којих су дошли његови преци.

Да је Валтазар Богишић био Србин, односно да се тако изјашњавао, потврдио је и хрватски академик Ненад Векарић из Завода за повијесне знаности у Дубровнику, у свом чланку “Подријетло Балда Богишића” (Hereditas rervm croaticarvm ad honorem, 2003).

Плашећи се утицаја “Уједињене омладине српске” на простору Хабзбуршке монархије, Беч доноси одлуку да забрани ту организацију. Исту одлуку донијела је и Кнежевина Србија, под аустријским притиском, што вође тог покрета није поколебало; они сједиште из Новог Сада премјештају у Црну Гору, на Цетиње.

На иницијативу Марка Миљанова и књаза Николе, са којим је Богишић имао однос великог уважавања и пријатељства, 1871. године на Цетињу је основана „Дружина за ослобађање и уједињење српско“.

Autor sjovicicslavuj | 23 April, 2019 | read_nums (67)
Милош Обреновић је након празничког богослужења у цркви брвнари у Такову код Горњег Милановца на празник Цвети позвао угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу за слободу коју је 1804. године током Првог српског устанка започео Карађорђе Петровић.

"Чујте браћо. Чујте свеколики Срби. Чуј велико и мало, мушко и женско, који сте год дошли ево овде данас. А тко није данас овде, онај свакако од вас да чује, и очује и да свак добро разуме и упамти ово што ћу свима сада за вазда прозборити.

Ако сте ради мене имати с вама и пред вама од сада за свагда у општем послу и руководца за народ и завичај и ако сте ради да сви наши труди буду напредни, а ви сад сви из једног овди грла пред овим божијим домом то изреците и пред светим олтаром завјет чините,да ви на ваше душе примате све оно што би од овог предузетог посла могло изаћи несреће и пострадања, пак и то да мени сад овди обећавате и одмах да ми дате пуну власт и слободну вољу да ја могу заповједати сваком вам и да могу наказати (казнити) сваког који ме год не би што хтео послушати или који би што укварио."

Овим речима је Милош Обреновић изашао пред народ. На то сви једногласно повичу:
"Све на нашу душу, и врат и образ..."

Затим су сви редом пољубили руку кнезу Милошу и пожелели му успех.

Након тога, кнез Милош је у Црнући, где се окупило доста људи, ушао у свој вајат и обукао најсвечаније одело,узео заставу,изашао напоље и рекао:
- Ево мене, ето вас - рат Турцима!
--------------------
Овај дан се обиљежава као 
Дан Војске Србије

ЧЕСТИТАМ ПРАЗНИК!
Autor sjovicicslavuj | 22 April, 2019 | read_nums (75)

 

 
 
ЗВЕЗДА 

ШАМПИОН АБА ЛИГЕ


 
ЗВЕЗДА 

је обезбиједила пласман у Евролигу!
 
#10 Branko Lazić
#13 Ognjen Dobrić
#4 Marko Kešelj
#50 Majkl Odžo
#12 Bili Baron
#7 Dejan Davidovac
#33 Maik Cirbes
#14 Dušan Ristić
#9 Nemanja Nenadić
#5 Stratos Perperoglu
#11 Muhamed Faje
#1 Džo Regland
#3 Filip Čović
#22 Boriša Simanić
#2 Aleksa Radanov
#23 KC Rivers

 ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - Будућност 3:2

*************

1. утакмица: ЗВЕЗДА - Будућност

 91:72 (18:20, 27:22, 20:10, 26:20)

2. утакмица: ЗВЕЗДА Будућност

107:69 (26:19, 28:19, 22:16)

3. утакмица: Будућност ЗВЕЗДА

80:72 (18:25, 27:25, 21:8, 14:14) 

4. утакмица: ЗВЕЗДА - Будућност

84:80 (20:25, 15:13, 22:20, 27:22)

5. утакмица: ЗВЕЗДА - Будућност

97:54 ( 18:13, 29:8, 27:16, 23:17)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

Човић 11, Кешељ 3, Давидовац 11, Ненадић, 
Лазић 5, Фаје 10, Берон 7, Добрић 6, Симанић 10,
 Риверс 21, Цирбес 3, Оџо 10.
 


------------------
Autor sjovicicslavuj | 22 April, 2019 | read_nums (71)




1 2 3 4  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva