Slavko Jovičić

БОРО ЂОРЂЕВИЋУ - СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН!

— Autor sjovicicslavuj @ 21:18

Подсјећање...
На данашњи дан 1. новембра рођен је
велики српски умјетник
БОРА ЂОРЂЕВИЋ


Линк: ЈЕДИНО МОЈЕ - РИБЉА ЧОРБА

**********************************
I sve je islo kao po loju
dok sam te imao kao moju
to nije mogla biti bilo koja
sve dok si bila moja

Bolje ne mogu da postoje
od ove samo jedine moje
bili smo samo nas dvoje
o moje nekada, jedino moje

Ko indijanac stavljam ratnicke boje
da te osvojim, jedino moje
ljudi matore, boraju se, goje
a ti jos lepa, jedino moje

Kad bi bio potop, 
a ja da sam Noje
i tebe bih poveo, jedino moje
bilo je zena da nema broja
al' samo ti si bila moja

Grci zbog ljubavi unistili Troju
ja bi sve srusio za ovu moju
losi krojaci sudbinu kroje
zasiven za tebe, jedino moje

Nitko me nije izbacio iz stroja
jedino ti, ljubavi moja
mnogo je suza, krvi i znoja
proliveno zbog tebe, jedina moja

Ja nemam mira, nemam ni spokoja
kad sam bez tebe, jedina moja
ja sam ranjen, rane se gnoje
gde si jedino, nesrecno moje

I oko rana muve se roje 
a tebe nema, jedino moje
mozda je djavo dos'o po svoje
zbogom najlepse, jedino moje 

Ja sam ranjen, rane se gnoje
gde si jedino, nesrecno moje
mozda je djavo dos'o po svoje
zbogom najlepse, jedino moje

 

1. новембра је Свети Прохор Пчињски

— Autor sjovicicslavuj @ 21:04
 
 
Прохор Пчињски (почетак 11. века - 14. септембар 1067) православни пустињак и светац, један од првих следбеника Светог Јована Рилског.

Рођен у првој половини 11. века од побожних родитеља, Јована и Ане, у околини Овчег поља. По Житију, Прохор је рано изучио књижне мудрости и у свему био бољи од својих вршњака. У духовном усхићењу он одлази у пештеру Нагоричинску (источно од Куманова), близу данашњег манастира Старо Нагоричино, где среће ловца Диогена. Прохор му прорече да ће постати цар и рече му: сети се и мене кад постанеш цар. То се и обистинило - Диоген поста византијски владар Роман IV Диоген (1067-1071). Житије даље казује да се пустиножитељ Прохор подвизавао тридесет година у планини Козјак (јужно од Врања), у једној малој пећини.

Ту се и престави после шездесет и две године испосничког живота.

После тридесет година преподобни Прохор се у сну јави цару Диогену и опомену га речима: „Зашто, Диогене, заборави своје пређашње хаљине и мене старца? Постарај се да ми подигнеш макар мали храм“. Цара обузе страх и са патријархом и пратњом пође у Жеглиговски крај у Нагоричино да тражи старца Прохора. Пошто га ту не нађе, пређе у планину Козјак. После много дана тражења пронађоше пећину и у њој мошти преподобног Прохора. На том месту цар подиже цркву у славу Светога апостола Луке, а десно од реке Пчиње сагради храм посвећен преподобном Прохору. У томе храму, са десне стране олтара, положише свете мошти Преподобнога; из њих потече свето миро. Део моштију цар је однео у Цариград, један део доспео је доцније у Љубостињу, а остали део и данас се налази у манастиру Светог Прохора Пчињског под планином Козјак.

О преподобном Прохору Пчињском, чије мошти и данас почивају у његовом манастиру и точе миро, сачувана су многа писана сведочанства, посебно о његовим чудотворним моштима. Православна црква овога свеца слави 1. новембра.
 
 

Петар Петровић II Његош - ЗА СВА ВРЕМЕНА!

— Autor sjovicicslavuj @ 21:27

У СЛАВУ И МИЛОСТ ВЕЛИКОМ 

ЦРНОГОРСКОМ ВЛАДАРУ, 

СРПСКОМ ВЛАДИКИ И ПЈЕСНИКУ!

На данашњи дан, 31.10. 1851. год. 

упокојио се славни


Његош
 
 




 

Вук на овцу своје право има
ка тиранин на слаба човјека;
ал тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветлија!
**************************
Самообмана је убитачна
и за људе и за народе.
******************************
Што људи хоће, то и време трпи.


НАПОМЕНА: 

Мали сам ја човјек
да бих себи узимао за право 
да говорим о ЊЕГОШУ!

 Али могу да говорим о нељудима
и несоју који покушавају да негирају
ВЕЛИКОГ ЊЕГОША
и који на тај начин покушавају
да ниподаштавају 
све оно што је био
ЊЕГОШ И ШТО ЈЕ ЗА СВА ВРЕМЕНА
ТО И ОСТАО!

БИО ЈЕ СРБИН И КАО ТАКАВ,
ЗА СВА ВРЕМЕНА,
УШАО ЈЕ У ИСТОРИЈУ
И У ЛЕГЕНДУ СЛАВНИХ СРБА!


31.10. је: СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ (1748-1830)

— Autor sjovicicslavuj @ 21:24
 
 Свети Петар, Митрополит цетињски рођен је средином 18. века у Његушима од оца Марка и мајке Марије, рођене Мартиновић. Када је Петру било 10 година, Митрополит Сава Петровић, стриц Петровог оца Марка, довео га је у Цетињски манастир „да учи књигу". У дванаестој години је примио монашки подстриг, у петнаестој је послат у Русију на даље школовање.

Када се 1766. године упокојио Митрополит Василије, јеромонах Петар се вратио на Цетиње. Владика Сава га је убрзо рукопложио за јеромонаха, а нешто касније га је произвео у чин архимандрита. Са благословом Митрополита Саве 1777. године одлази у Русију да прикупи помоћ и тражи заштиту свог српског народа.

По упокојењу Митрополита Саве 1781. године, за његовог наследника изабран је Арсеније Пламенац, његов сестрић, који је после три године умро. Тада је за духовног и световног владара Црне Горе изабран архимандрит Петар Петровић. Хиротонисао га је у епископа у Сремским Карловцима 1784. године митрополит Мојсије Путник.

Свети Петар Цетињски се посебно залагао да спречи крвну освету међу српским племенима у Црној Гори. Дао је први писани законик 1796. године. Написао је Историју Црне Горе до 1711. године, похвалу покојном Карађорђу Петровићу, неколико песама и преко 260 архипастирских посланица. После 46 година архипастировања преставио се у Господу, у Цетињском манастиру, на данашњи дан, 1830. године у 81 години земаљског живота. Житије и Службу Светом Петру Цетињском написао је 1893. године београдски Митрополит Михаило на основу историјских извора и усменог казивања цетињског митрополита Митрофана Бана.

Митрополит Петар, прозван Петар Цетињски, поштован је као свет још за живота. Многи храмови широм Српске Патријаршије посвећени су овом светитељу. Његове чудотворне мошти и данас почивају у Цетињском манастиру.
 
 

31.10.2016. је: СВЕТИ АПОСТОЛ И ЕВАНЂЕЛИСТ ЛУКА

— Autor sjovicicslavuj @ 21:22
 
 
 Родом је био из Антиохије Сиријске. Још у својој раној младости изучио је грчку филозофију, медицину и живопис. У време деловања и рада Господњег овде на земљи, лицем у лице срео се са Спаситељем, чуо је Његову спасоносну науку и био је сведок чудесних дела Његових. 

Због тога, његово срце се испуни Божанском мудрошћу и Божанским знањем, поверова у Истинитог Бога и би увршћен у седамдесет апостола и би послан да проповеда Божанско Јеванђеље у свету. Заједно са Клеопом указа му се Васкрсли Исус, Господ наш, на путу за Емаус (Лк. 24).

По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим у Рим, и обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да проповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим местима.

Његово дело огледа се и у томе што је живописао иконе. И то икону: Пресвете Богородице (три иконе), и иконе светих апостола Петра и Павла. Због тога се и сматра оснивачем хришћанског иконописа. Ни старост га није могла спречити да путује Светом и шири Јеванђеље.

Проповедање је наставио у Ливији, горњем Мисиру, одакле се вратио у Грчку, где је наставио са обраћењем људи у хришћанску веру. Написао је и многа дела Апостолска, која је посветио Теофилу, кнезу Агаје.

Упокојио се у 84 години овоземаљског живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду Теби, Христа ради. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина знаменитог и светог цара Константина.
.............................................................................................



СРБИМА

који

СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТУ ЛУКУ  
славе као своју крсну славу,
уз божији благослов желим сваку срећу
и упућујем честитке!

Moлитвама СВЕТОМ ЛУКИ,
нека вам Господ дарује мир,
здравље, сваку утјеху,
духовни напредак
и свако благостање!


АМИН!


 

ЂОРЂЕ МАРЈАНОВИЋУ - СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:27

На данашњи дан, 30.10.
рођен је велики умјетник


ЂОРЂЕ МАРЈАНОВИЋ


 
 
На рођендан великог умјетника - 
30. 10. 1959. - ПГП РТБ објавио прву плочу 
"Звиждук у осам" Ђорђа Марјановића
-------------------------------
К`О НЕКАД У ОСАМ

Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој.
Понекад у 8 и сад звиждим улицом твојом,
Застанем сам под прозор твој.

Реф: И мада знам ниси ту,
Чекам као у сну,
Мислим негде у даљини чућеш ти,
Три кишне капи на окнима
Задње сузе две,
У очима заборављени сни и знај

Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом,
И станем сам под прозор твој.

Реф: И мада знам, ниси ту...

Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој,
И звиждим тад, наш стари знак...
( звиждук).
 
 

БРАВО СРБИЈО! Требаће доста времена да барем набројим освајаче медаља на Европском првенству у КИК-боксу одржаном у Словенији!

— Autor sjovicicslavuj @ 15:45

"Жетва" медаља за Србију
 
на Европском првенству
 
у КИК-боксу у Словенији!
 
 

Орлови су друга селекција по успјешности, одмах иза националног тима Русије, који је у граду подно Похорја имао вишеструко бројнији састав, па је тим више успјех наших такмичара и такмичарки већи.

Златне медаље освојили су у К 1 стилу 
Александар Коновалов (до 63,5 кг), 
Слободан Мијајиловић (до 67 кг), 
Александар Менковић (до 81 кг) 
и у конкуренцији жена 
Александра Крстић (до 70 кг).

У лоу кику (дозвољени ниски ножни ударци) 
шампиони Европе постали су: 
Никола Стошић (до 81 кг) 
и две српске Амазонке, 
Саида Буквић (до 52 кг) 
и Диана Дабетић (до 65 кг).
----------------------------------------------------
Сребрним одличјима морали су да се задовоље 
Седад Буквић (до 60 кг) 
и Стефан Анђелковић (+91 кг), 
обојица у лоу кику.
----------------------------------------------------------
Раније су такмичење завршили поразима у полуфиналу, 
чиме су и исвојили бронзана одличја: 
Љубо Јалови (до 75 кг) 
и Саша Полугића (+91 кг) у К 1 стилу, 
а Ивана Давидовић (до 56 кг) 
и Фазлија Реџепи (до 57 кг) у лоу кику.
--------------------------------------------------
Приде, сви освајачи медаља у К 1 стилу, 
њих шесторо: 
Коновалов
Мијајиловић
Менковић
Јалови
Полугић 
и Крстићева
обезбиједили су право учешћа 
на Свјетским играма јула идуће године 
у пољском граду Вроцлаву. 
То ће бити једно од контролних такмичења 
на којем ће се тестирати кик бокс 
као будући олимпијски борилачки спорт.




 

 
 
 
 
 
 

УСПЈЕСИ СРПСКИХ СПОРТИСТА СЕ САМО РЕЂАЈУ! Сјајна МИЛИЦА НИКОЛИЋ блистала у Абу Дабију!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:45
 
Сениорска репрезентативка Србије у џудоу 
 
Милица Николић
 
 (до 48кг) освојила је сребрну медаљу 
на грен слем турниру у Абу Дабију.
 
Николићева је на путу до финала побиједила Бразилку Наталију Бригиду на шидо (казнени поени). У полуфиналу представница Србије на исти начин тријумфовала је против Монголке Урантсетсег Мухбат на јуко.

У финалној борби непремостива препрека за сјајну Милицу била је Казахстанка Отгонтсетсег Галбадрах на ипон за 1:56 минута.

Николићевој је освојено сребро у Абу Дабију четврто одличје на великим турнирима у 2016. Претходно је освојила злато на гран прију у Загребу, и бронзу на истом такмичењу у Будимпешти, док је и на грен слему у Тјумену завршила на трећем мјесту.
 

БРАВО СРБИЈО! Сестра и брат САИДА и СЕДАД БУКВИЋ освојили златну и сребрну медаљу на Европском првенству!

— Autor sjovicicslavuj @ 12:43


БОЉА ОД БРАТА!
 
 
 Репрезентативка Србије у кик-боксу 
 
Саида Буквић 

Садида која је наступила у категорији до 52 килограма,

савладала је у финалу Емину Арслан из Турске са 3:0.

 

Овој двадесетдвогодишњој Новопазарки

то је прво европско злато у сениорској конкуренцији,

а прошле године била је најбоља

и на Светском првенству у Београду.

*****************************
Седад Буквић
 
 освојио је сребрну медаљу у дисциплини лоу-кик
на Европском првенству у Марибору.
 
Новопазарац је у финалном мечу у категорији
до 60 килограма поражен од Зораба Азимова
из Азербејџана одлуком судија 2:1.
 
 
 

БРАВО СРБИЈО - АЛЕКСАНДАР КОНОВАЛОВ ЈЕ НОВИ ЕВРОПСКИ ШАМПИОН!

— Autor sjovicicslavuj @ 12:10
 
АЦА КОНОВАЛОВ
 
ЈЕ НОВИ ЕВРОПСКИ ШАМПИОН У КИК БОКСУ – К1!
 
 
 
 
 
 
 
 

ЉУБА ТАДИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:28

На данашњи дан 28. 10.
умро је бард српског глумишта,
славни српски глумац
 
ЉУБА ТАДИЋ
 
 
 

Сјећање на земљотрес у Бања Луци /27.10.1969./ Никад и нигдје се не поновило!

— Autor sjovicicslavuj @ 07:38
 
На данашњи дан 27. октобра 1969. године, у 9 сати и 11 минута, град на Врбасу погодио је разоран земљотрес. Сеизмолози су измјерили да је потрес био јачине девет степени Меркалијеве скале. Упозорење је стигло дан раније, 26. октобра, када је тло подрхтавало у поподневним сатима.

Земљотрес је однио 15 људских живота, а 1.117 људи је теже или лакше повријеђено.

Материјална штета је причињена на 86.000 стамбених јединица, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.

Град је остао без струје и воде. Бањалучани, који се сјећају ових тешких дана, кажу да су затекли општи хаос у граду и рушевине, а људи су били у паници.

Војска је заједно са грађанима рашчишћавала рушевине и ослобађала повријеђене. Људи су данима били на улицама, многи су остали без својих домова. Помоћ је стизала са свих страна.

Захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, али и помоћи из Европе и свијета, Бања Лука је поново стала на ноге.

На Тргу Крајине и данас се налази сат који је престао да ради 27. октобра 1969. године у 9.11, као подсјетник на несрећу, која је прије 45. година задесила Бању Луку.

Бања Лука данас, Храм Христа Спаситеља и Бански двор!
 

Данас, 27.10. је СВЕТА ПЕТКА

— Autor sjovicicslavuj @ 07:34
 
Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή - петак) је била хришћанска подвижница из 11. века.
Родила се у граду Епивату (Пиват - на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа. 

Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).


Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: "Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих.

Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват.

Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу.

Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.
Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату.

Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију.

Широм српских земаља налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.
-----------------------------------------------------------------------------------
Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас.
Удостојила си се гледања лица Божја, као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спашење душа наших.

Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрост и радост, Христова девице, наша помоћнице.

Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко.
Свима помози, па и мени не одмози.

Добре у добру сложи, и свако им добро умножи.
Да се кроз тебе прослави Бог у Тројци, навек века. 

АМИН!
-----------------------------------------------------------
 

ЛАЗАР РИСТОВСКИ - СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

— Autor sjovicicslavuj @ 19:45

За подсјећање ...
На данашњи дан 26. 10. рођен је
славни српски глумац 


ЛАЗАР РИСТОВСКИ
 


 

Милић од Мачве - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 19:32

За сјећање...
На данашњи дан, 26.1О.
рођен  је српски сликар

Милић од Мачве






 

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ ... За сјећање и памћење!

— Autor sjovicicslavuj @ 19:30

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 26. 10. рођен је
славни српски књижевник

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ





 

24. октобра 1991. године створена је Република Српска Босна и Херцеговина, која је 9. јануара 1992. године и свечано проглашена!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:10

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј



Има једна сјајна анегдота коју као и неки учесници свечане сједнице Скупштине српског народа тог, сада већ историјског дана - 24.10.1991. године, никад нећу заборавити све док будем жив.
Наиме, иако сам водио тим безбједности и био задужен да све протекне у најбољем реду, запала ме је и захвална улога у којој се нисам прославио.
Пред сам почетак сједнице неко је са касетофона требао да пусти химну "Боже правде".
У кабинету смо имали најновију линију и неко из организације доставио ми је касету на којој је била химна и мене је запала улога да поред тога што сам бринуо о безбједности и то урадим.
Али, пошто је била нова линија са даљинским управљачем никако ми није успијевало да пустим химну "Боже правде".

Шта год сам притискивао на даљинском увијек ми је ишао "Марш на Дрину", композиција са друге стране касете. Једноставно, није ишло, па није.

Звао сам многе да и они покушају, али нико као ни ја није знао како да пусти химну.
И као што се многе ствари случајно дешавају, ето десило се тако да један електричар Србин који се ту сасвим случајно затекао има исту линију и само је он знао како се са даљинским "рукује". Показао ми је како се то ради и након што сам три пута поновио радње да се не обрукам, ипак сам се некако снашао. Ни крив ни дужан и стицајем непредвиђених околности тако сам се нашао и у Радном предсједништву сједнице и први пустио химну.
Нико није могао да ми замјери што је почетак сједнице "из техничких разлога" каснио више од 15. минута, па ни тадашњи предсједник СДС Радован Караџић који ме стално пожуривао.
И након свих перипетија заорила се ХИМНА "БОЖЕ ПРАВДЕ" и тако је почело стварање РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!
О атмосфери у Сарајеву, о страху за српски народ, о свим другим аспектима нећу да говорим, јер видим да о неким догађајима из тог времена говоре они који су били далеко од свих тих збивања, али и од мјеста дешавања.
-------------------------------------------
НАПОМЕНА:
Прва оснивачка Скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је одржана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини.
На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву донесена је Одлука о расписивању Плебисцита и усвојена је „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум /Плебисцит/ на којем су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
У складу са поштивањем људских права, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Република Српска Босна и Херцеговина доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине.
    9.јануара 1992. у Сарајеву одржана је свечана сједница у Хотелу "Холидеј ин" када је и званично проглашена Република Српска Босна и Херцеговина.
Могао бих много тога да напишем /већ сам у неким другим приликама писао - како је дошло до распада БиХ и почетка рата/. Овај пут само ћу додати да је на тој сједници било присутно 76 српских посланика /сви посланици из заједничке Скупштине БиХ све док је 14. октобра 1991. године, није разбила муслиманско-хрватска парламентарна коалиција/.

Присутни су били и то: 70 посланика из СДС-а; 4 из Странке реформских снага /Странка Анте Марковића, тадашњег предсједника СИВ-а Југославије/ и 2 посланика из СПО /Странка Вука Драшковића/. Тој сједници су присуствовали и бројни други Срби /Срби пресједници општина у тадашњој БиХ, као и други истакнути српски представници из јавног, културног и политичког живота тадашње БиХ. Сви они су били само у својству гостију и нису имали право одлучивања..

Иако је прошло 25 година од тог дана, сјећам се скоро свих детаља, па чак и имена свих посланика. Неки од њих, нажалост, нису више међу живима.


ЈОВАН ДУЧИЋ - ЗА СВА ВРЕМЕНА!

— Autor sjovicicslavuj @ 23:59

На данашњи дан /22. октобра/ прије 16. година,
међу своје Србе у трајно почивалиште
у своје родно Требиње
поново је стигао славни
 
 ЈОВАН ДУЧИЋ
 

Пјесник и дипломата Јован Дучић преминуо је, након краће и тешке болести (шпанска грозница), 7. априла 1943. године у 1 час и 30 минута у Герију, држава Индијана. Био је у 75-ој години живота и имао је статус активног посланика Краљевине Југославије.

Сахрана је обављена 10. априла на гробљу Калвариус, у источном дијелу Герија. Тијело је балсамовано и "пренијето у православну цркву Светог Саве - у фраку, са лентом светог Саве, бијелим каранфилом на реверу, окружено многобројним одликовањима, са свиленом српском тробојком преко ногу, а на њу је био стављен дипломатски мач, двороги шешир са бијелим нојевим перјем, краљев вијенац од природног цвијећа..."

Дучић је ексхумиран 18. октобра 2000. године и преко Русије његови земни остаци пренијети су у Југославију. Наредног дана је ковчег изложен у Саборној цркви у Београду гдје је патријарх српски господин Павле држао заупокојену литургију.

У Црној Гори сандук је боравио два дана (обишавши Подгорицу, Никшић, манастир Острог). Црногорски свештеници служили су свету архијерејску литургију и опијело. Мошти је од Београда до Требиња пратио патријарх српски господин Павле.

Пјесник је по други пут сахрањен, након 57 година почивања у туђини, у недељу, 22. октобра 2000. године у родном Требињу. Обред полагања посмртних остатака обавио је, према жељи самог покојника, 95-тогодишњи прота Раде Вукомановић.
Сахрани су присуствовале бројне званице, угледни Срби из јавног, културног и политичког миљеа Републике Српске и тадашње Југославије.

Посљедња пјесникова жеља, изражена у његовом трећем тестаменту који датира из 1941. године, "да се моје тело пренесе и сахрани у красној православној цркви у Требињу у стилу оне у  косовској Грачаници", била је испуњена.
----------------------------------------------------------------
 
 


БОРИСАВ СТАНКОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 23:54
 
 
На данашњи дан, 22. октобра 
УМРО је славни српски књижевник

БОРИСАВ СТАНКОВИЋ
 
 



ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ! С великим пијететом стријељаним Крагујевчанима помен-пјесму написао: Славко Јовичић Славуј

— Autor sjovicicslavuj @ 22:59


 
---------------------
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ! 
С великим пијететом стријељаним Крагујевчанима 
помен-пјесму написао: Славко Јовичић Славуј
 

Невино умореним српским душама, 
које су стријељали њемачки фашисти
 

Нек' вјечно живе ваше сјене и нек' дјечијим погледом 
и са осмјехом бдију у Царству небеском 
и нека шире коло српске радости у вјечном животу.

Њемачки фашисти 
- пролили сте и превише невине српске крви 
и због таквих стравичних злочина 
никад вам се ово не може заборавити, 
али ни опростити, 
мада нас православље учи да праштамо. 

Ми падамо на црну земљу не што нас је страх, 
већ што у себи носимо понос 
што смо Срби и што нас нисте уништили.

Убајали сте нас, стријељали нас, 
али ми смо сваки пут 
васкрсавали, подизали се и опстајали. 

Фашистички злочинци,
вас у паклу нема ко ни да ожали, 
јер пламен православних свијећа 
и наших молитви за упокојене наше Србе
створиће вам и у паклу 
онакав пакао који заслужујете. 

Ми морамо даље и само напријед, 
али на том путу никад не смијемо заборавити:
 нашу дјецу, мајке, очеве , родбину и српску браћу 
коју су ваше злочиначке фашистичке 
руке поубијале.



Вјечна слава и памјат 
свим звјерски умореним 
СРБИМА

АМИН!
 

+++++++++++++++++++++++++++++++++++

1 2 3  Sledeći»

Powered by blog.rs