Autor sjovicicslavuj |
29 Februar, 2016 |
read_nums (433)
Узданице АК Црвена звезда 
Узданице АК Црвена звезда
Биљана Цвијановић и Немања Церовац
тријумфовали су на сениорским такмичењима
65. Првенства Србије у кросу које је одржано у Шапцу.
Церовац је у свом родном граду успио да побиједи испред Саше Столића из Лепосавића. За ову трку владало је и највеће интересовање, а Звездин такмичар је другу годину узастопно успио да освоји титулу шампиона Србије.
Дупли тријумф црвено-белих овјерила је Биљана Цвијановић, која је јаким темпом далеко иза себе оставила конкуренткиње, иако су то биле озбиљне и квалитетне такмичарке. На циљ је стигла у сјајном расположењу прославила своју прву титулу првака Србије у кросу.
На 65. Првенству Србије у кросу учествовало је око 300 такмичара из 50 клубова, а поред сениорског такмичења одржане су и трке у пионирској, јуниорској и ветеранској конкуренцији.
Autor sjovicicslavuj |
29 Februar, 2016 |
read_nums (367)
Дан такозване независности Босне и Херцеговине што се тиче Срба, поготово Срба из Републике Српске - није никакав празник БиХ. Заправо, тај датум за српски народ не значи ама баш ништа.
1. март је само Дан Цивилне заштите у Републици Српској и он се тако и обиљежава!
ПИШЕ: СЛАВКО ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Дан такозване независности Босне и Херцеговине што се тиче Срба, поготово Срба из Републике Српске - није никакав празник БиХ. Заправо, тај датум за српски народ не значи ама баш ништа.Да напоменем. БиХ још нема Закон о празницима. Небројено пута бошњачки посланици покушавали су и у парламентарну процедуру упућивали су Закон о празницима БиХ, али такав Приједлог закона у Парламентарној скупштини БиХ српски посланицису су увијек обарали, а тако ће бити и убудуће. Јер српски политичари из Републике Српске никада неће прихватити да 1. март буде празник за све народе у БиХ, односно да то постане празник који ће обиљжавати и Срби у Републици Српској.
Дакле, то може бити празник у једном дијелу БиХ, односно у Федерацији БиХ и ништа више. Српски народ у Републици Српској уопште не интересује шта и ко слави у Федерацији БиХ.
Што се тиче самог фамозног референдума који је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године, морам да кажем да је то био нелегални чин муслиманског и хрватског политичког руководства у тадашњој БиХ. Они су без сагласности Срба у БиХ противуставно и сецесионистичким актом срушили легално и једино признати Устав тадашње СФР Југославије, а самим тиме су срушили и тадашњу Југосавију чланицу УН. Тадашње муслиманско и хрватско руководство у БиХ је починило најтежа кривична дјела сепаратизма и државног удара и да је била нормална држава сви би они одговарали за најтежа кривична дјела.
Безброј је контраверзи које су везане за фамозни референдум о такозваној независности Босне и Херцеговине. Да пођемо од процената излазности на референдум. Сви резултати су потпуно лажни и непоуздани, јер су у бирачким одборима сједели само Муслимани и Хрвати, а то јасно говори да су резултати референдума фалсификовани и да су прилагођени вољи Алије Изетбеговића и министрима иностраних послова Њемачке Дитриху Геншеру и аустријском министру Алојзу Моку, највећим србомрсцима тог времена.
Па чак и у тим условима за легалност и валидност референдума била је потребна двотрећинска већина од 66,6 одсто од броја уписаних бирача, а то се није десило, јер је излазност била нешто мања од 64 одсто. Све је дакле фалсификовано и препарирано са једним циљем – неуставним потезима политички и територијално издвојити БиХ из легално признате државе СФР Југославије.
Прије самог одржавања ререндума тадашњи предсједавајући седмочланог Предсједништва БиХ, лидер муслиманског народа и предсједник СДА Алија Изетбеговић је 14. октобра 1991. године у Скупштини БиХ рекао: “За суверену БиХ ја сам спреман жртвовати мир”! Том реченицом Алија Изетбеговић је започео крвави четверогодишњи грађански рат у БиХ. Све друго су само трагичне посљедице које су настале након ратне катаклизме која је унесрећила све народе у БиХ.
И да закључим – 1. март за српски народ и за Републику Српску не значи ништа и никада неће бити државни празник!
1. март је само Дан Цивилне заштите у Републици Српској и он се тако и обиљежава!
Autor sjovicicslavuj |
28 Februar, 2016 |
read_nums (436)
28.2.2016.
БРАВО ЗВЕЗДО!
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је други пут овог викенда савладала сарајевски Спарс и по шести пут узастопно пласирала се на завршни турнир јуниорске Евролиге, који ће се одиграти у Берлину!
ЗВЕЗДА – СПАРС /Сарајево/ 92:88 (22:22, 25:20, 32:15, 22:31).
Сјајни Алекса Раданов је постигао 26 поена, а пратили су га Бориша Симанић, са 16 поена, те Ђорђевић, који је постигао 13 поена. Двоцифрени су били и Ћоровић, са 13 и Радовић са 10 поена.
Autor sjovicicslavuj |
28 Februar, 2016 |
read_nums (463)
28.2.2016.
У финалу Купа Србије, у пуној пожаревачкој хали, одбојкаши Звездесу побиједили Млади радник у три сета, и освојили по тринаести пут трофеј Купа Србије:
Млади радник – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:3 (23:25, 15:25, 14:25).
У првом сету је виђена велика борба, али су црвено-бели ипак били прибранији у неизвјесној завршници.
За разлику од првог сета, у другом је практично постојала само једна екипа на терену, с обзиром да га је наша екипа лако ријешила у своју корист, и дуплирала вођство у сетовима.
И у трећем сету је Звезда била боља, водила од почетка до краја, и заслужено освојила нови трофеј Купа Србије.
Црвено-белима је ово тринаести Куп у историји, а више од њих има само Војводина (четрнаест).
Иначе, ово је Звездин трећи освојени Куп у посљедње четири сезоне.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Околић 6, Јевтић, Ђурђевић, Шкрбић, Гмитровић, Милутиновић 4, Јаковљевић 18, Стојсављевић 9, Мунћан 1, Благојевић 23, Вељовић, Буцуљевић 4.
Тренер: Драган Кобиљски.
Autor sjovicicslavuj |
28 Februar, 2016 |
read_nums (373)
Најбољи стријелци Србије завршили су
Микс тимови у гађању ваздушним пиштољем и пушком освојили су шампионске титуле, а Зорана Аруновић се још два пута попела на побједничко постоље.
У финалу микса, дисциплине која је од ове године у званичном програму на шампионату Европе, Зорана Аруновић и Дамир Микец су били бољи од Украјинаца.
У финалу микса ваздушном пушком, Андреа Арсовић и Милутин Стефановић били су убједљиви у квалификацијама, а потом у узбудљивом финалу побиједили Русију. 
СРБИЈА ЈЕ СВЈЕТСКА
СПОРТСКА ВЕЛЕСИЛА!
Најбољи стријелци Србије завршили су
Европско првенство у Ђеру
са седам освојених медаља,
4 златне, једном сребрном и 2 бронзе.
Микс тимови у гађању ваздушним пиштољем и пушком освојили су шампионске титуле, а Зорана Аруновић се још два пута попела на побједничко постоље.
У финалу микса, дисциплине која је од ове године у званичном програму на шампионату Европе, Зорана Аруновић и Дамир Микец су били бољи од Украјинаца.
ЗОРАНА је претходно у појединачном финалу дошла до бронзе, а због слабијих хитаца у финишу јој је измакла сјајнија медаља.
ЗОРАНА Аруновић је са Бобаном Величковић и Бранкицом Зарић освојила је сребрно одличје.
У финалу микса ваздушном пушком, Андреа Арсовић и Милутин Стефановић били су убједљиви у квалификацијама, а потом у узбудљивом финалу побиједили Русију.
На тај начин поновили су успјех од прошле године у холандском Арнхему.
Autor sjovicicslavuj |
27 Februar, 2016 |
read_nums (402)
27.2.2016.
Кик боксер клуба „Палмини тигрови”,
власника председника Скупштине града Јагодине
Драган Марковић Палма,
Александар Коновалов
постао је професионални првак свијета у дисциплини лоу кик
у категорији до 64,5 килограма,
побиједивши Шпанца Андонија Иглесијаса де ла Круса
нокаутом у петој рунди.
Autor sjovicicslavuj |
27 Februar, 2016 |
read_nums (373)
ИВАНА ШПАНОВИЋ ШАМПИОНКА БАЛКАНА!
Балканско атлетско првенство у Инстанбулу ове суботе обиљежено је сјајним резултатима наших атлетичара, а многима је послужило као одлична увертира пред први Интернационални митинг у Београду.
Национална рекордерка у скоку удаљ Ивана Шпановићпостала је богатија за још једну титулу сениорске првакиње Балкана са резултатом 6.78 метара.
Јуниорски рекордер Елзан Бибић такође је освојио златну медаљу на 3000 метара.
Новим личним рекордом до првог мјеста и балканског шампиона скоком у даљ "летио" је и Лазар Анић.
ИВАНА ШПАНОВИЋ ШАМПИОНКА БАЛКАНА!
ИВАНА ШАМПИОНКА,
АМЕЛА ВИЦЕШАМПИОНКА
Боје СРБИЈЕ бранило је укупно 15 такмичара. Освојене су три златне и једна сребрна медаља.
Балканско атлетско првенство у Инстанбулу ове суботе обиљежено је сјајним резултатима наших атлетичара, а многима је послужило као одлична увертира пред први Интернационални митинг у Београду.
Национална рекордерка у скоку удаљ Ивана Шпановићпостала је богатија за још једну титулу сениорске првакиње Балкана са резултатом 6.78 метара.
Јуниорски рекордер Елзан Бибић такође је освојио златну медаљу на 3000 метара.
Новим личним рекордом до првог мјеста и балканског шампиона скоком у даљ "летио" је и Лазар Анић.
------------------------------------------------
Амела Терзић овога пута своје такмичење је завршила као вицешампионка Балкана на 3000 метара.-----------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
27 Februar, 2016 |
read_nums (357)
27.2.2016.
ЂEР /Мађарска/ - Српска репрезентативка у стрељаштву
Зорана Aруновић освоjила jе бронзану медаљу
на шампионату Eвропе у гађању пиштољем са 10 метара.
Њоj jе то друга медаља данас, након што jе у екипноj конкуренциjи
заjедно са Бобаном Величковић и Бранкицом Зарић стигла до сребра.
***********************************************
Претходно, сениорски мушки тим освоjио jе бронзу.
Србиjа има укупно пет медаља у Ђеру, jер су злане медаље освоjили
Aндреа Aрсовић и jуниорке екипно у гађању ваздушном пушком.
Autor sjovicicslavuj |
27 Februar, 2016 |
read_nums (338)
Женска репрезентација Србије у гађању ваздушним пиштољем освојила је сребрну медаљу на Шампионату Европе са 1.134 круга (Величковић 380, Аруновић 381, Зарић 374)
Женска репрезентација Србије у гађању ваздушним пиштољем освојила је сребрну медаљу на Шампионату Европе са 1.134 круга (Величковић 380, Аруновић 381, Зарић 374)
Ово је четврта медаља српских стријелаца на ЕШ у Ђеру.
Злато су о својиле сениорка Андреа Арсовић (ваздушна пушка) и женска јуниорска репрезентација пушком (Бабић, Коларевић, Вукашиновић).
*****************************************
Бронзу је освојила мушка репрезентација пиштољем (Гргић, Микец, Петров).
Autor sjovicicslavuj |
27 Februar, 2016 |
read_nums (350)
На данашњи дан /27. 2/
Овакву животну биографију
мало људи је имало.
Између осталог,
говорила је 10 (!) свјетских језика.
Скоро је невјероватна чињеница
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ...
На данашњи дан /27. 2/
умрла је славна српска
пјесникиња МИРА АЛЕЧКОВИЋ
пјесникиња МИРА АЛЕЧКОВИЋ
Овакву животну биографију
мало људи је имало.
Између осталог,
говорила је 10 (!) свјетских језика.
Скоро је невјероватна чињеница
да је Мира била прво женско дијете
које је након 482. године,
рођена у породици Алечковић
рођена у породици Алечковић
...
Autor sjovicicslavuj |
27 Februar, 2016 |
read_nums (326)
Православни
верници данас славе Светог Кирила словенског, односно празник који се назива
још и Ћириловдан.
Кирило (Ћирило) и Методије су рођена брата из Солуна која су ширила хришћанство
и писменост међу Словенима.
Срби и данас користе ћирилично писмо које је назив добило управо по Кирилу.
Данашњи дан, иако је у православној вери познат као Ћириловдан, није календару
Српске православне цркве уписан црвеним словом.
Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик.
По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски.
На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима.
По његовој смрти - а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године - ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.
Autor sjovicicslavuj |
26 Februar, 2016 |
read_nums (343)
Српска репрезентативка у стрељаштву Андреа Арсовић
освојила је вечерас златну медаљу
на првенству Европе у Ђеру /Мађарска/.
Арсовићева је била најбоља у дисциплини
ваздушна пушка 10 метара.
У цијелом финалу имала је Андреа
само два хица испод десет:
9,8 и 9,9 и стално је била међу прве три.
Завршила је такмичење максималаним хицем од 10,9,
скинула штитник са главе и бацила га на земљу,
а затим подигла обје руке,
скинула штитник са главе и бацила га на земљу,
а затим подигла обје руке,
изразивши тако своје задовољство због титуле!
Ово је друга златна медаља Анедрее Арсовић на Шампионатима Европе ваздушном пушком послије 2010.
Има и сребро 2014. и бронзу 2012.
Уједно, ово је трећа медаља за српско стрељаштво
на овом шампионату и друга златна.
Шампион Европе другог дана постала је женска јунирска репрезентација ваздушном пушком
(Милица Бабић, Сања Вукашиновић и Марија Колеревић),
док су екипну бронзу трећег дана освојили сениори пиштољем
Дамир Микец, Душко Петров и Димитрије Гргић.
Autor sjovicicslavuj |
26 Februar, 2016 |
read_nums (369)
Из славне православне српске прошлости
Autor sjovicicslavuj |
25 Februar, 2016 |
read_nums (323)
25.2.2016.
25.2.2016.
Српске репрезентативке Милица Бабић, Сања Вукашиновић и Марија Коларевић биле су најуспјешније другог дана првенства Европе у Мађарској и освојиле су прво мјесто у дисциплини ваздушна пушка.
На Шампионату Европе учествује укупно 24 српска стријелца у свим категоријама и дисциплинама пушком и пиштољем.
За стријелце из Европе ово је посљедње такмичње на коме могу да освоје олимпијске визе за Рио, по три пушком и пиштољем за сениоре и сениорке.
Шампионат у Ђеру одржава се до 28. фебруара.
----------------------------------------------------------
20. година је прошло од великог егзодуса СРБА из сарајевских општина у којима су вијековима живјели!
Autor sjovicicslavuj |
24 Februar, 2016 |
read_nums (350)
Ових дана навршава се 20 година од егзодуса сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума, када је око 140.000 становника напустило своје домове под пријетњама муслиманских власти.
Фебруар 1996. - Фебруар 2016. године
Двије хиљаде људи на гробљу поред илијашке православне цркве, посвећене светом пророку Илији, опраштало се од својих огњишта, која су бранили и одбранили током посљедњег рата.
И око других вјерских објеката и на гробљима дуж Српског Сарајева били су идентични призори. Опроштај је приређен и на Кривоглавачком гробљу смјештеном на узвишици изнад истоименог села, западно од урбаног дијела Вогошће. Преживјели Срби су ископавали своје мртве и са собом су их носили у непознато. Не зна се ко су били мртви, а ко преживјели и тешком трагедијом сломљени и унесрећени Срби.
Срби сарајевских општина ископавају своје мртве
и носе са собом
у сарајевском егзодусу /фебруар 1996,/
У два-три налета ИФОР-ови хеликоптери брујали су изнад гробља. Падала је киша, а опроштај одлазећих Срба са гробовима најмилијих трајао је дуго.
Посебан проблем представљала је чињеница да су такозване међународне институције нагло одлучиле да муслиманске власти преузму српске општине и то мјесец дана прије предвиђеног рока, што је додатно убрзало ионако велику трагедију сарајевских Срба. Вогошћани и Рајловчани нису ни слутили да ће морати да крену већ 23. фебруара, иако је првобитни рок, утврђен у Дејтону, био 19. март.
Остаће запамћено да су за промјену рока сазнали из циничних летака које су им дијелили припадници ИФОР-а.
Народ бјеше затечен и збуњен. Услиједила је дуга, бесана ноћ између 21. и 22. фебруара у вогошћанским насељима. Није било ништа од од обећаног конвоја камиона и аутобуса за исељавање преосталог становништва /више од половине је раније напустило овај дио Сарајева/. Први аутобуси дошли су тек наредног дана.
И ријечи су се ледиле у требевићкој и романијској мећави кроз коју се пробијала непрегледна колона возила.
Да су могли, у мјесто будућег живота, а већина њих тада нису знали ни куда иду и гдје ће да се скрасе, најрадије би понијели све – куће и станове, ваздух, шуму, сарајевска брда.
Прије рата, по попису из 1991. године, у Сарајеву је живјело 157.000 Срба.
Прије рата, по попису из 1991. године, у Сарајеву је живјело 157.000 Срба.
Autor sjovicicslavuj |
22 Februar, 2016 |
read_nums (414)
У предивној атмосфери нове дворане,
пред пуним трибинама атлетске публике,
одржано је првенство Србије за сениоре.
Златне медаље освојили су: Ивана Петковић (60 метара препоне), Ивана Огњановић (троскок), Маја Ћирић (60 метара), Јелена Дамњановић (скок мотком), Милош Тодосијевић (скок у вис), Тамара Салашки (400 метара)
и Биљана Цвијановић (3000 метара).
До сребрних одличја стигли су: Милан Јотановић (бацање кугле),
Маја Ћирић (400 метара), Марко Возаб (800 метара)
и Немања Церовац (3000 метара).
Бронзани су били: Ивана Петковић (60 метара), Филип Иштвановић (60 метара), Вељко Недељковић (бацање кугле), Ненад Константиновић (60 метара препоне), Сара Огњановић, (бацање кугле), Милош Марковић (400 метара), Ивана Маодуш (скок у вис), Милош Рајчевић (1500 метара)
и Јасмин Халили (скок у вис).
ЖЕТВА МЕДАЉА НА АТЛЕТСКОМ
ПРВЕНСТВУ СРБИЈЕ!
****************************************
У предивној атмосфери нове дворане,
пред пуним трибинама атлетске публике,
одржано је првенство Србије за сениоре.
Звездини атлетичари освојили су укупно 21 медаљу.
Златне медаље освојили су: Ивана Петковић (60 метара препоне), Ивана Огњановић (троскок), Маја Ћирић (60 метара), Јелена Дамњановић (скок мотком), Милош Тодосијевић (скок у вис), Тамара Салашки (400 метара)
и Биљана Цвијановић (3000 метара).
До сребрних одличја стигли су: Милан Јотановић (бацање кугле),
Маја Ћирић (400 метара), Марко Возаб (800 метара)
и Немања Церовац (3000 метара).
Бронзани су били: Ивана Петковић (60 метара), Филип Иштвановић (60 метара), Вељко Недељковић (бацање кугле), Ненад Константиновић (60 метара препоне), Сара Огњановић, (бацање кугле), Милош Марковић (400 метара), Ивана Маодуш (скок у вис), Милош Рајчевић (1500 метара)
и Јасмин Халили (скок у вис).
Autor sjovicicslavuj |
22 Februar, 2016 |
read_nums (338)
Овај велики светитељ био је епископ у
Магнезији. Живео је у време цара Септимија Севера, који је био свирепи
прогонитељ хришћана. Не плашећи се гонитеља својих он је слободно проповедао
хришћанску веру, те је због тога био много гоњен и мучен, али све те муке олако
је подносио, као да су се дешавале неком другом а не њему самом.
Живом су му одрали кожу, али га нису поколебали у
његовој вери јер он благосиљаше мучитеље своје увек истим речима: "Хвала
вам браћо моја, што остругавши моје старо тело ви обновисте дух мој за нови,
вечни живот". Ништа га није могло уплашити, нити натерати да напусти
Христа и веру Његову.
Угледајући се на њега и његову издржљивост, многи
прихватише хришћанску веру, а међу њима и кћерка незнабожачког цара Севера,
Галина. Због тога се разгневи цар те нареди да се овај свет човек, Харалампије,
погуби. Приликом свог погубљења, он још једном узнесе молитву Богу, да опрости
људима све грехе њихове и да им подари здравље и душевно спасење. Пострадао је
овај мученик за Христа Бога нашег 202 године.
Његово тело сахранила је царева кћерка, Галина, по
свим хришћанским обичајима, а његове свете мошти поштују хришћани широм света.
Глава овог светитеља чува се и дан данас у манастиру Светог Архиђакона Стефана
на Метеорима у Грчкој.
Нема сумње, да овај непобедиви и несавладиви
мученик Христов посредује за цео свет пред Богом, коме стоји са десне стране
престола и својим молитвама моли Бога за све нас и опроштење свих наших грехова.
Autor sjovicicslavuj |
22 Februar, 2016 |
read_nums (391)
За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /22. 2./ рођен је
славни књижевник
Вишеструки „кандидат“ за Нобелову награду.
Добитник највећих југословенских књижевних признања. 
За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /22. 2./ рођен је
славни књижевник
ДАНИЛО КИШ
Био је један од десет највећих свјетских писаца
друге половине XX вијека.
друге половине XX вијека.
Вишеструки „кандидат“ за Нобелову награду.
Добитник највећих југословенских књижевних признања.
Иако је био прогањан, ипак још за живота
изабрао је своје трајно мјесто
у вјечном царству - у Београду.
Киша је мајка крстила у православној цркви,
што му је спасило живот у Другом свјетском рату.
Пишчева жеља да буде сахрањен
по православном обреду
била је испоштована и савим јасна.
Autor sjovicicslavuj |
21 Februar, 2016 |
read_nums (522)
Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу.
Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа.
А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу!? 
Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу непримјетно, не знаш кад и како. Клањају ти се и склањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик улагују ти се и умиљавају како то раде пси. Никад им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично шуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ето ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једнога дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.
Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и пјесме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тјераш или да бјежиш, што ти се чини могућнијим.
На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.
Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо гдје одзвања наша ријеч, гдје се још глагоља и гдје се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народа опет кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.
Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцјепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.
Чувајмо наш језик и наше писмо!
Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу.
Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа.
А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу!?
Не
узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси
освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи
град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика.
Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио.
Народ који изгуби своје ријечи
Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио.
Народ који изгуби своје ријечи
престаје бити народ.
***********************************
Постоји,
чедо моје, болест која напада језик као зараза тијело. Памтим ја такве
заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима
једног народа са другим, тамо гдје се језик једног народа таре о језик
другог народа.
Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живјети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпослије се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.
Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човјека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.
Човјек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човјек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора.
Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живјети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпослије се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.
Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човјека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.
Човјек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човјек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора.
И
ја сам, чедо моје, у мојим војнама употребљавао језик као најопасније
оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих
полкова. За вријеме опсада и дуго послије тога слао сам чобане, сељане,
занатлије и скитнице да преплаве њихове градове и села као слуге,
робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и
полкови долазили су на напола освојене земље и градове. Више сам крајева
освојио језиком него мачем.
Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу непримјетно, не знаш кад и како. Клањају ти се и склањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик улагују ти се и умиљавају како то раде пси. Никад им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично шуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ето ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једнога дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.
Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и пјесме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тјераш или да бјежиш, што ти се чини могућнијим.
На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.
Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо гдје одзвања наша ријеч, гдје се још глагоља и гдје се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народа опет кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.
Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцјепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.
Autor sjovicicslavuj |
21 Februar, 2016 |
read_nums (376)
Ако изгубимо језик и писмо
и ми ћемо као народ нестати!
Чланице Организације УН за образовање, науку и културу (Унеско) обиљежавају данас Међународни дан матерњег језика, с циљем промовисања језичке културе и разноврсности, као и вишејезичности.
Генерална скупштина Унеска прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сјећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали зато што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
Према процјенама, готово свакодневно у свијету нестане по један језик, а лингвисти прогнозирају да ће од око 6 000 језика, до краја XXI вијека одумријети више од половине, чак и до 90 одсто.
Највише су угрожени језици са малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, као и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције, сматрају лингвисти.
Унеско штити језичке различитости, одаје признање језицима аутохтоних народа и настоји да се њихов глас чује у пројектовању образовне политике, развоја и социјалне кохезије. Вишејезичност "живи ресурс" који треба да се користи за добробит свих.
Лингвисти упозоравају да је пред све већом навалом енглеског језика, Српски језик угрожен у мјери у којој су то и други језици и да опасност пријети чак и језицима са великом традицијом - француском, италијанском, њемачком.
