Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 7 Septembar, 2008 | read_nums (342)

Пише: Славко Јовичић Славуј  

           Налазимо се у мјесецу живе политичке активности. Годишњи одмори су завршени, дакле кренули смо са радом. Али, богами и са нерадом. Јер, ово је и мјесец предизборне кампање. 5. октобра очекују нас избори за локалне органе управе у цијелој БиХ.

Никако из сјећања не могу да избришем 5. октобар. Истина, он  у контексту наших избора нема некакав значај за БиХ, али на помињање тог датума, моје асоцијације се протежу много даље, јер је 5. октобра прије седам година у нашој матици Србији дошло до демострација, па чак и великих нереда у главном граду Србије, када је срушена једна, а успостављена друга власт. Не бих пуно о томе, јер је то за Србију постао историјски датум и камен међаш за успостављање демократије, тако барем многи кажу. Сасвим је јасно да је подударност у датумима само случајна коинциденција и ништа више.

Што се тиче нас у БиХ, ето, 5. октобра ће се одржати легални демократски избори за начелнике општина и градова , а изабраћемо и одборнике у локалне скупштине. Као што је већ познато, на изборима ће учествовати више стотина политичких субјеката и независних кандидата. Истини за вољу, многе странке или боље речено странчице су се нашле у изборној трци, изгледа, само да се чује за њих, него што реално имају било какву шансу да се нађу у новоизабраним органима власти. Народ би рекао: „Хајде Алија у војску да је више војске“.  Друго је питање и оно је увијек било дискутабилоно и никад до сад није разјашњен настанак ове пословице, је ли заиста Алија добровољно ишао у војску или је ишао зато што је морао?!

Остајући на теми локалних избора, заиста није потребно посебно наглашавати да су они врло значајни за „обичног човјека“, јер се огроман број питања управо рјешава на том микро плану, од чега првенствено зависи и квалитет живота сваког од нас у мјестима и општинама гдје живимо.

За очекивати је да ће цијели изборни процес протећи у фер и демократској атмосфери и да неће бити крађе гласова на биралиштима. Кажем да очекујем, мада нисам сигуран да ће тако и бити, јер у БиХ је све могуће, па чак и оно што је немогуће!? Овдје  се и данас краде све и свашта. Органи гоњења су у великим проблемима, јер су напросто онемогућени да открију све крађе и лоповлуке.

Ko je ukrao Dejtonski sporazum?

 

Залажем се за поштовање Дејтонског споразума, јер БиХ једино тако може да функционише и да опстане. Али, још нисам добио одговор, мада сам у више наврата тражио и постављао питање – ко је украо Дејтонски споразум? Пошто је то и устав ове земље, постављам питање – ко нам је "украо" БиХ? Има ли је и колико још?

И док је цијела босанскохерцеговачка јавност скоро заокупљена изборним темама, док нас већ неколико дана поново са билборда писматрају наше комшије које требају да засједну у фотеље локалне власти, ни ми који се бавимо државничким пословима немамо ни тренутак предаха. Напротив, чини ми се да ми је лакше речи да не знамо одакле да почнемо, јер у БиХ се увијек нешто почиње, стално се нешто започиње...

У Парламенту БиХ смо ратификовали споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. Једногласно! Сви политичари и све политичке странке у БиХ су одлучни у спровођењу декларације о чланству БиХ у ЕУ. То је за БиХ једина шанса да се једног дана нађемо у чланству, сада већ бројне породице европских земаља. И то није спорно. Међутим, све друго је, по свему судећи, овдје и сад, богами биће и убудуће, спорно. Да би смо на том путу испунили европске услове, морам посебно  да истакнем да БиХ  није спремна да одговори свим тим захтјевима. Све је овдје дискутабилно и проблематично. Требало би заиста много времена да набројим само најважнија спорна питања, која чекају одговоре?!
   Parlament BiH 


Рецимо, како ствари стоје, сасвим је извјесно да 2011. године неће бити пописа становништва у БиХ, јер се бошњачки политичари грчевито боре да се то не деси. Одговор је лако пронаћи зашто то раде? Па, зато што им и седамнаест година након задњег пописа становништва у БиХ (1991. године, тај попис никада ниједна званична институција у БиХ није верификовала - нпа.) идеално одговара садашње хаотично стање, које, на основу Одлуке Уставног суда БиХ о конститутивности народа, и даље траје и које омогућава да се у БиХ и данас ништа не зна и да се и даље све ради као да рата није било у овој земљи. Ствара се имагинаран привид о становништву и њиховим предратним мјестима живљења, као да рат није скоро у потпуности промијенио демографску слику великог броја општина, и на крају крајева и ентитета.

Попис становништва би јасно указао да је Федерација БиХ скоро етнички очишћена од предратних Срба и то је свакоме јасно. Али, медијском сатанизацијом Срба, тај термин „етничко чишћење“ је сасвим неоправдано натоварен на плећа Републици Српској и српском народу.

                       

И сасвим на крају, ако нема пописа, онда заиста није могуће ништа друго реално планирати и радити. Јер, кад не знамо колико нас има живих, како је онда могуће да било шта знамо. Одговор је да знамо како ништа не знамо! Не знамо много тога, као што нико од нас, такође, не зна ни када и да ли ћемо икада постаи чланови ЕУ. Кажу нам ови из свијета да хоћемо, али ни они не кажу кад? А, и како би нам казали, кад ни они неће вјечно бити на функцијама   и позицијама гдје се одлучује о нашој судбини. Многи тада неће бити ни међу живима, али они су пописани и бар ће се знати да су постојали. А ми? Ништа се не зна и ништа не знамо?!

Autor sjovicicslavuj | 28 Avgust, 2008 | read_nums (553)

Trećeg septembra ove godine će biti održana 34. sjednica Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Dakle, do sada su održane 33. sjednice ovog doma.

 Odmah nakon naših izbora za poslanike u Parlamentarnu skupštinu, na drugoj sjednici sam postavio dva poslanička pitanja:

 „Tražim od svih nadležnih institucija BiH, naglašavam svih, bez obzira da li ih je osnovao Savjet ministara ili Parlamentarna skupština – da mi dostave imenom i prezimenom spisak zaposlenih u tim organima, njihove funkcije i posebno nacionalnu strukturu. Zahtjevam da se po odluci o konstitutivnosti naroda i u skladu sa Ustavom BiH u svim organima ove zemlje ispoštuje nacionalna struktura zaposlenih, jer moja saznanja jasno govore da se radi o ogromnom nesrazmjeru izmedju zaposlenih Bošnjaka, koji su uglavnom predominantni. Takodje, moje informacije govore da u svakoj toj instituciji uglavnom nedostaju Srbi i Hrvati“.

Зграда Савјета министара БиХ

2.  „Tražim da mi Savjet ministara BiH dostavi informaciju o svim privilegijama, koje neopravdano mnogi uživaju, počev od sekretarica, stručnih saradnika, velikog broja pomočnika, savjetnika i svih drugih državnih službenika, pa i ministara i to: korištenje mobilnih telefona, voznog parka i drugih benificija, a sve na račun ove zemlje“.

Na ova dva pitanja nikada nisam dobio cjelovite odgovore i zato sam ih ponavljao na svakoj narednoj sjenici i tako ću raditi i ubuduće, sve dok ne dobijem informaciju kojom bi bar djelimično bio zadovoljan. Jasno je da neću odustati od svoje namjere da se ispravi očigledna nepravda kod zapošljavanja Srba i Hrvata u zajedničkim organima BiH.

Dogadjaji sustižu jedni druge, pa sam tako prije nekoliko sjednica uvrstio i druga poslanička pitanja i potpuno ću insistitirati na njima sve dok od nadležnih ne dobijem odgovore koji će zadovoljiti srpski i hrvatski narod u BiH.

 Naime, postavio sam sljedeća pitanja:

  „Хоће ли се у нашем мандату, сљедећем мандату, некада или никада почети враћати имовина Српске православне цркве ради мирног живота, јер то Медјурелигијско вијеће даје ипак неку наду да се овдје може мирно и нормално живјети?!

 „Ovim ne želim da vršim pritisak na Tužilaštvo i SIPA-u, ali barem možemo dobiti informaciju, kao poslanici u državnom parlamentu, da li je ijedna državna institucija predmet obrade ili istražnih radnji....dakle, kao poslanik, tražim informaciju – jesu li krenuli u bilo kakav posao povodom revizorskih izvještaja, da se vidi ko je tamo šta uradio, sa akcentom na BHT1, BHR1, da li je počelo raščišćavanje negativnih radnji i poslova u tim institucijama!?“

               NAPOMENA: Sve druge moje brojne aktivnosti i moj rad u Parlamentu BiH – mogu se pronaći u zapisnicima i stenogramima na portalu Parlamentarne skupštine BiH.

Autor sjovicicslavuj | 14 Jul, 2008 | read_nums (583)

Славко Јовичић:

 БХРТ медијско недоношче које живи на туђи рачу

Autor: С. Шекара

 ПAЛЕ - Посланик СНСД-а Славко Јовичић на данашњој сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ позваће на одговорност министра саобраћаја и комуникација у Савјету министара БиХ Божу Љубића и тражити објашњење из којих средстава и по чијем налогу је одобрено 1,7 милиона марака за плаћање сателитског програма БХРТ-а у прошлој години.

Јовичић је за наш лист изјавио да ставке за те намјене у буџету уопште није било и да ту обавезу није било могуће платити из прикупљеног новца од дозвола за фреквенције свих електронских емитера у БиХ.

Регулаторна агенција за комуникације БиХ, додаје он,  тај новац прикупља од свих, па и приватних кућа, попут НТВ Хајат и БН телевизије, које из властитих прихода плаћају емитовање програма путем сателита.

- Ово је само дио цјелокупне лакрдије зване БХРТ, и тек један од показатеља да је ријеч о медијском недоношчету навиклом да живи на туђи рачун. И посљедњи ревизорски извјештај о раду Јавног РТВ сервиса, који исказује 25 милиона марака тешке пословне губитке, у потпуности се уклапа у ову констатацију, иако је тешко разумјети да такав резултат биљежи субјекат у који се слива готово половина новца убрана по основу плаћања РТВ таксе у цијелој БиХ - рекао је Јовичић.

Он је додао да овакви показатељи јасно указују да се ранији менаџмент ове куће "није понашао менаџерски и домаћински, већ да ју је, разним криминалним радњама и погрешним потезима, довео у потпуни колапс".

- Многи су се чудили и негодовали што сам на неколико сједница Парламента тражио да БХРТ иде у стечај. Остајем при истом ставу и на јасном становишту, који дијеле и остали српски посланици,  да нећемо дозволити да претплатници из Републике Српске санирају огромна дуговања Јавног сервиса  - поручује Јовичић.

Славко Јовичић истиче да не жели да се мијеша у програмску и уређивачку концепцију БХРТ-а, али и да, као изабрани представник српског народа у Парламентарној скупштини БиХ, неће ни да прећути чињеницу "да је концепција комплетног информативно-политичког програма овог медија апсолутно антисрпска".

- Ово мишљење махом заступају и посланици хрватског народа, који су, чак, незадовољнији од нас Срба - каже Јовичић.

Посланик СНСД-а напомиње да законом основана Корпорација сва три јавна емитера у БиХ не може да заживи "због јавашлука у Федерацији БиХ", чији парламент још није изабрао Надзорни одбор Федералне телевизије, која, опет, кубури са неразјашњеним пословним и комерцијалним односима са БХРТ, иако су смјештени у истој згради".

- То је и разлог због којег ћемо предложити доношење новог закона о Јавном РТВ сервису БиХ, те тражити да се све финансијске обавезе БХРТ-а и ФТВ-а доведу на нулу, али без учешћа РС у санацији енормних дуговања - закључио је Славко Јовичић.

Наметнути пројекат није оправдао очекивања

Славко Јовичић подсјећа да је Јавни РТВ сервис БиХ још један од наметнутих пројеката међународне заједнице, који није оправдао очекивања, нити уложена средства.

- Вјерујем да је међународна заједница тада имала најбоље намјере, али је очигледно да није схватила да три конститутивна народа у БиХ нису ријешила своја национална питања, што је био и основни предуслов за нормално функционисање БиХ као државе, па тако и јавног сервиса - каже Јовичић.

Подвала у изјашњавању Бошњака

Говорећи о националној структури запослених у БХРТ-у, Славко Јовичић наводи да је заступљеност Бошњака више него доминантна.

- Од 137 запосленог техничког особља, само један радник је Србин. Посебна подвала је у податку да се 11 одсто запослених Бошњака изјашњава да су Босанци, што их, ваљда, сврстава у ред осталих - истиче Јовичић. 

Autor sjovicicslavuj | 29 Jun, 2008 | read_nums (603)

                   PIŠE: Slavko Jovičić Slavuj

U današnjoj opštoj globalizaciji i u svijetu prepunom kontroverzi, licemjerstva, laži i obmana - pravda i pravo, kao univerzalne kategorije ravnoteže između kršilaca osnovnih ljudskih prava i onih drugih čija su sva prava pogažena - gube potpuni smisao opšteprihvaćenih normi i kakvog-takvog pravnog balansa između zločinaca i zlostavljanih i ugnjetavanih ljudskih bića.

Takođe, i istina je postala opšta fikcija, mada bi istina trebalo da bude osnovni preduslov za sve drugo... treće... Mada je istina jedna i nedjeljiva i niko na istinu nema ekskluzivno pravo, eto, bošnjačka politička, intelektualna i medijska elita potpuno je neopravdano prigrabila sebi pravo da samo oni budu tumači te istine.

Najnoviji podaci ili informacije koje se ovih dana pojavljuju u medijima, istina još stidljivo, da u nekim zajedničkim institucijama BiH rade lica bošnjačke nacionalnosti za koja, izvan svake razumne sumnje, postoje neoborivi dokazi da su počinili stravične zločine nad srpskim narodom - nije ništa novo, niti senzacionalno.

Za sva lica za  koja postoje osnovane indicije da su kao pripadnici tzv. Armije RBiH počinili nebrojene zločine nad srpskim narodom i koje srpska strana optužuje -  jeste samo paradigma o strateškom interesu Bošnjaka i njihovoj percepciji da se ovdje radi o ataku na  njihove "dobre momke"?! 

Godinama se zalažem da se potpuno razjasni ratna prošlost i da utvrdimo ko je kome - ono najlošije i šta uradio u prethodnom građanskom ratu. Svjestan sam da je to Sizifov posao, ali vodeći se ljudskim vrijednostima nemam namjeru da odustanem od permanentne borbe za istinu, ponajviše zbog moralne obaveze koju sam sam sebi nametnuo i čiste savjesti prema nevinim Srbima koji su na najsvirepije načine likvidirani od strane najokorjelijih zločinaca iz reda bošnjačkog, pa i hrvatskog naroda.

Počinioci ratnih zločina nad srpskim narodom ne rade samo u policijskim strukturama BiH, mada su bezbijednosne institucije indikativan primjer za njihovo uhljebljenje. Stanje ništa nije bolje ni u još nekim zajedničkim institucijama Bosne i Hercegovine. Njihovi pipci dosežu i do diplomatije i inih takozvanih humanitarnih nevladinih organizacija.

Ne želim da se miješam u nadležnost pravosudnih institucija BiH, niti da prejudiciram naredne poteze, u prvom redu Tužilaštva BiH, ali želim da po ne znam koji put ponovim - u BiH se četiri godine rata nije vodila ljubav, niti obnavljalo "bratstvo i jedinstvo"!? Ovdje su se međusobno ubijali narodi. Svako protiv svakoga je ratovao i bezbroj je raznih kombinacija o međusobnim sukobima između Bošnjaka, Hrvata i Srba.

Tako su muslimani, danas Bošnjaci, ratovali protiv Srba i Hrvata. Ratovali su (Alijini) muslimani čak i protiv muslimana (Abdićevaca).

Udruženi, svezanih zastava, dakle zajedno muslimani i Hrvati  ratovali su protiv Srba.

Hrvati su ratovali protiv Srba i muslimana.

Srbi su uvek  bili sami i ratovali su protiv muslimana i Hrvata. 

Strani okoreli kriminalci i teroristi iz islamskog svijeta (mudžahedini), ratovali su protiv Srba.

Regularna vojska Republike Hrvatske je ratovala protiv Srba.

Bivša regularna i jedino legalna JNA je pomagala Srbima.

Neke medjunarodne snage su pomagale muslimanima i Hrvatima. 

Svako protiv svakoga je ratovao!

Jednom davno, nobelovac Ivo Andrić lijepo napisa: "Pametni šute, fukara i lopovi se bogate, a samo još budale govore i za nešto se bore!" Eto, dobrovoljno pristajem da budem u ovoj trećoj grupi?!

Naravno da mi na um ne pada da pokušavam da ispravim krivu Drinu, ali ću uvijek kao i svi normalni ljudi ponavljati da je Drina kriva! A, to nije ništa drugo već jasna teza da činjenice o kojima govorim - potvrdim i da argumentima dokažem da je istina i pravo Srba, a ne samo Bošnjaka ili raznih drugih lobista iz bjelosvjetskih metropola, koji su svojim lažima potpuno preparirali vrlo blisku nam prošlost.

Cilj je bio sasvim jasan - sve učiniti da se lažima izvrši potpuna satanizacija srpskog naroda, u cjelini. Ali, bez obzira na sve, ne smijemo pasti u apatiju i letargiju koja bi nas uspavala, niti smijemo prihvatiti kolektivnu amneziju, pa da zaboravimo stradanje našeg, srpskog naroda, u našoj prebogatoj istoriji, istina kroz vjekove tragičnoj prošlosti i nesrećnom usudu. Zato, glavu gore, istinu u ruke i pravdu za sve narode!

Autor sjovicicslavuj | 14 Jun, 2008 | read_nums (607)

СРБИ су СРБИ и не могу бити ништа друго!

Онима који, нажалост, оспоравају српски национални идентитет - морам заиста стално да понављам:

НАЦИОНАЛНОСТ:  

СРБИ су ПО НАЦИОНАЛНОСТИ СРБИ И НИШТА ДРУГО!

ВЕРОИСПОВЕСТ:

ОГРОМАН БРОЈ СРБА по вероисповести су ПРАВОСЛАВЦИ!

Мада има и Срба који су по вероисповести, рецимо муслимани. (Један од најпознатијих је био књижевник МЕША СЕЛИМОВИЋ).

РЕЛИГИЈА:

СРБИ ПРАВОСЛАВЦИ су по религији ХРИШЋАНИ!

 ********************************

SRBI SU SRBI I NIŠTA DRUGO!

Onima koji osporavaju srpski identitet - moram zaista da ponovim.

SRBI su PO NACIONALNOSTI SRBI i ništa drugo! 

OGROMAN BROJ SRBA po veroispovesti su PRAVOSLAVCI!

Mada ima SRBA koji su po veroispovesti muslimani (Jedan od poznatijih je bio književnik Meša Selimović).

SRBI PRAVOSLAVCI su po RELIGIJI HRIŠĆANI 

SRBI imaju mnoga državljanstva. Oni u Sbiji, te države. Srbi u BiH imaju državljanstvo BiH, mada će ogroman broj Srba iz BiH uzeti dvojno državljanstvo svoje matice - SRBIJE. Na to imamo pravo po ratifikovanom i bilateralnom  sporazumu izmedju Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Autor sjovicicslavuj | 9 Jun, 2008 | read_nums (495)

 

B. GAGULA - Dnevne novine "Fokus"

Socijaldemokratska partija BiH već godinama ubire enormno veliku retnu od uzurpirane imovine bivšeg Saveza komunista BiH, koju izdaje pravnim i fizičkim licima, a u posljednje vrijeme nastoji da prikrije stvarne prihode.

Zlatko Lagumdžija

Prema podacima koje je saopštila Maksida Bajramović, portparol Centralne izborne komisije BiH, u posljednje tri godine SDP prikazuje stalni pad prihoda od iznajmljene imovine bivšeg SKBiH.

Prema tim podacima, SDP BiH je u 2005. godini ostvarila dobit od 703.740 maraka, godinu dana kasnije 656.163 marke, a prošle godine 345.753 marke, što navodi na zaključak da jedino u Sarajevu cijene zakupnine pojeftinjuju ili su, možda, u pitanju finansijske manipulacije.

- Pomenuti izvještaji dostavljeni su u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih partija i naša služba za reviziju sada kontroliše izvještaje. Tek kad kontrola bude završena, slijedi ovjera - pojasila je Bajramovićeva.

Međutim, SNSD je pokrenuo inicijativu prema kojoj bi Savjet ministara BiH trebalo da utvrdi porijeklo imovine nekadašnjeg Saveza komunista i način sticanja, te da se, ako se utvrdi nezakonitost procesa, ta imovina izuzme od sadašnjeg vlasnika, SDP BiH.

Slavko Jovičić, poslanik SNSD u parlamentu BiH, smatra da se SDP sama proglasila pravnim nasljednikom Saveza komunista i da nezakonito koristi imovinu koja je vlasništvo ne samo onih koji su nekada bili članovi SK, već i svih građana BiH, pošto je izgradnja tih objekata, pored članarine, finansirana i iz budžeta tadašnje BiH.

- Kategorično tvrdim da ta imovina ne može da bude vlasništvo bilo koje političke stranke, a pogotovo ne SDP BiH i njenog lidera, Zlatka Lagumdžije, koji su 1990. godine najviše radili na razbijanju nekadašnjeg SK. Nezakonitom uzurpacijom te imovine, SDP BiH zaradila je enormne prihode, iznajmljujući i prodajući tuđe objekte, koji su bili predratno vlasništvo SK, i na taj način ostvarila ne samo političku korist, već i ekonomsku, na račun imovine komunista - istakao je Jovičić te dodao da veliki broj objekata SDP iznajmljuje u Sarajevu, među kojima i prostor za Vladu FBiH, za koji se izdvaja 1,3 miliona godišnje.

Jovičić je istakao da je u distriktu Brčko i RS imovina SK riješena na taj način da je dodijeljena lokalnim zajednicama, nevladinim i humanitarnim organizacijama i institucijama lokalne zajednice. On ističe da na imovinu u SK u Sarajevu pravo polaže i RS, jer je ta imovina sagrađena od članarine komunista iz cijele BiH.

Jovičić smatra da bi rješenje bilo da se sva imovina uknjiži na državu BiH.

- Lagumdžija je nedavno rekao da je SDP pravni i politički sljedbenik SK i doveo sebe u neprilike, jer je evropski parlament osudio sve komunističke režime, koji su postojali nekoliko posljednjih decenija u Evropi.

Mladen Ivanić, predsjednik PDP, smatra da bi zakonom trebalo urediti vlasništvo nad imovinom SK. On je rekao da su građani BiH izdvajali članarinu za imovinu SK, te da je danas koristi SDP, te upravlja tom imovinom.

Damir Mašić, sekretar za informisanje, kaže da SDP raspolaže samo s nekoliko zgrada, od kojih je najvrednija u Alipašinoj ulici u Sarajevu, i tvrdi da se ne radi o uzurpaciji državne imovine, već o nasljeđu.

- Zgrade su pravljene od članarine SK, a ne iz budžeta. Veliki broj članova SK danas se nalazi u nacionalnim i nacionalističkim strankama. Kada su se odrekli svega komunističkog, jedan broj članova ostao je u SK - objasnio je Mašić.

Mašić kaže da Vlada FBiH za zakup prostora plaća mnogo manje nego što mediji spekulišu, ali nije mogao da kaže o kojem iznosu je riječ. Podsjetio je da je u toku sudski proces za zgradu koju je koristilo Ministarstvo odbrane u Banjoj Luci, a koja je vlasništvo SDP.

- Kad-tad, ta zgrada biće vraćena SDP-u - ubijeđen je Mašić.

Autor sjovicicslavuj | 7 Jun, 2008 | read_nums (556)

Срби по религијској припадности су православни (ортодоксни) хришћани. Живе на овим просторима већ вијековима. Још у 15. вијеку су представљали већинску популацију на подручју бивше Босне и Херцеговине и такво стање се одржавало све до почетка седамдесетих година прошлог вијека. 

Средњовјековна босанска држава била је предвођена српском династијом која је била у сродству са династијом Немањића у тадашњој Србији.
Историјска промјена се десила кад су Турци османлије извршили инвазију Балканског полуострва у 14. и 15. вијеку. Значајан дио популације у тадашњој Босни, већином Срби, а мањим дијелом и Хрвати, прихватили су ислам, религију турских освајача, након пада Босне 1463. године. Разлоге за ово треба тражити у чињеници да су једино на тај начин могли да избјегну прогоне од стране Турака, велике намете и порезе, и уопште несношљиве услове за живот које су турски освајачи наметали покореним народима.

Након Аустро-угарске окупације Босне и Херцеговине 1875. године и њене анексије 1908. почео је на овим просторима да јача утицај западних цивилизацијских токова. Негдје у то вријеме поциње да јача српска национална свијест и идеја о уједињењу срспког народа у Босни са матицом Србијом.
 
У Сарајеву је 28. јуна 1914. године, на Видовдан, група локалних српских патриота извела је атентат на аустријског престолонасљедника Франца Фердинанда. Био је то чин који је представљао повод за избијање 1 свјетског рата.

Током Другог свјетског рата српски живаљ на овим просторима претрпио је до тада невиђен геноцид и разарање свега што је стварано посљедњих деценија. Према историјским подацима, у току тог рата погинуло је или је погубљено близу 2 милиона Срба, од чега је само у злогласном усташком логору Јасеновац звјерски побијено више од 550 хиљада Срба, недужних људи, махом жена и дјеце.
 
Посљератна Југославија, као ни прошла, није успјела да ријеши националну нетрпељивост и медјусобно непријатељство народа који су у њој живјели. Комунисти су просперитет на овим подручјима успијевали да одрже захваљујући задуживањима и кредитима по свијету, док су политичку стабилност, укључујући и међунационалне односе, одржавали једноставном методом политичке пресије. У току тог периода слабљење срспког националног бића било је веома изражено, чак можда и више него у претходним режимима.

Распад бивше Југославије почео је у новембру 1990. године, када су одржани први вишестраначки избори. Поред Владе и Парламента успостављено је и седмочлано Предсједништво. Тадашњи члан тог Предсједниства Алија Изетбеговић био је члан "Младих муслимана", милитантне муслиманске организације у току 2 свјетског рата, и аутор "Исламске декларације", фундаменталистички настројене књиге која је пропагирала да мирна коегзистенција измедју ислама и других вјероисповијести није могућа. Ово за Србе није била ситуација која обећава, али је нада постојала све док је постојала Југославија.

Не задуго, у јуну 1991. Словенија и Хрватска прогласиле су независност, изазивајући тако сецесију Југославије, а облаци рата су се неизбјежно почели надвијати над Босном и Херцеговином. Муслиманска странка СДА се већ почела припремати за конфликт, стварајући паравојне формације, прво "Патриотску лигу", а убрзо и војну формацију "Зелене беретке", као и сличне друге оружане организације.
Република Српска је званично проглашена 9. јануара 1992. године, када су српски посланици из тадашњег босанскохерцеговачког Парламента ударили темеље Републици Српској. Ово је био једини начин да се српски народ спаси од још једног надолазећег зла.
 
Од априла 1992. до новембра 1995. године земља је била у класичном грађанском рату, вођеном између етничких групација. Као и сваки други грађански рат, и овај је имао међународну позадину. Срби су били охрабрени од стране Србије и Црне Горе, Хрвати од стране Хрватске, а муслимани од Америке, Њемачке, Аустрије и цијелог исламског свијета. Мит о српској агресији био је створен само зато да би се заташкала права позадина ових сукоба, која је у ствари лежала у остваривању тежње прављења новог свјетског поретка и успостављању интереса великих сила на овим просторима.
 
Након многобројних покушаја успостављања мира и мировних споразума нуђених од стране међународне заједнице (Венс-Овенов план, Овен-Столтенбергов план, План Контакт групе, међународне конференције ...), коначно је 21. новембра 1995. године у Дејтону (Охајо) склопљен мировни споразум о прекиду непријатељстава, који је озваничен 14. децембра исте године у Паризу. У основи Дејтонског споразума је нова мапа Босне и Херцеговине, гдје је успостављена ентитетска подјела на Републику Српску и Федерацију БиХ. Према овом споразуму, Републици Српској је припало 49% укупне територије Босне и Херцеговине. Дакле, Босна и Херцеговина се састоји из два ентитета - Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине!
Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2008 | read_nums (579)

 Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

У условима у којима је живио народ  у Републици Српској до прије само двије године, то врло тешко стање безнађа и безперспективности у којем се налазило скоро цјелокупно становништво - могло би се дефинисати као «оптимизам», односно као радост која је сконцентрисана у индиспонирану тугу.

У свеопшти конгломерат тадашњих демагошких изјава које су углавном долазиле из «информативних кухиња» највиших званичника из Републике Српске, а самим тиме и из БиХ,  у тај миље, извнредно су се уклапале и лицемјерне изјаве тадашњих политичара о њиховој наводној политичкој одговорности која се односила на све «државничке» потезе које су они, тобоже, повлачили у «интересу народа».

У претходној послије ратној деценији готово свакодневно могле су се чути несувисле изјаве, изговорене од тадашњих најодговорнијих функционера који су долазили из владајућих олигархија да су, ето, они као месије на себе преузимали тешко бреме «политичке одговорности» за ондашње, свеукупно катастрофално стање у друштву.

О каквом се цинизму и безкрупулозним лажима радило најбоље показују сљедеће чињенице. У овом ентитету као и у БиХ, већ годинама ама баш нико не одговара за небројена кривична дјела: не одговара за бројне тзв. афере евидентног привредног криминала и лоповлука. Мафија и криминалци су, већ сам рекао – деценију и по на очиглед, а неријетко и у спрези  са тадашњим структурама и са потпуно инертним и стерилним властима - некажњено пустошили и пљачкали сва народна добра која је тај исти народ као социјалистичка авангардна «радничка класа» деценијама раније стварао.

Криминал и лоповлук су захватили све поре друштва и као елементарна непогода и данас раздиру слабашну и неотпорну «утробу» Републике Српске. Нападнути су и сви природни ресурси са којима располаже Република, а они су итекако значајни. Краде се све, па чак и интелектуална и научна својина. Раслојавање друштва на богате и сиромашне попримило је стравичне епидемионолошке размјере и никад није било израженије као данас.

Новокомпоновани тзв. бизнисмени и у овом времену ничу као гљиве послије кише. Тачније речено, лопови се ''размножавају'' као калифорнијске глисте.
Након оваквог суморног стања поставља и оправдано питање - шта је то у ствари «политичка одговорност» у коју су се заклињали многи властодршци.

Одговор није тешко пронаћи. Политичка одговорност би се с тога могла дефинисати као обланда и налицкана фасада потпуно урушеног и девастираног унутрашњег криминализованог система власти иза којег се скривају неодговорни и неспособни политичари. Заправо, ради се о искривљеној слици сопственог лика у конвексном политичком и имагинарном огледалу. Чак и закони физике који немају никакву примјену на терену потпуно препариране овоживотне и политичке стварности, овдје су као експеримент послужили да у овом свеопштем хаосу ускраћених људских права путем центрифугалне силе «усисају» општенародно богатство, а затим га «упумпају» у врло уски круг богаташке политичке и криминалне елите. Паралелно с тим никад раније ка до сад нису биле јаче лоповске центрипеталне силе које опет и оно мало народне муке путем пореза и доприноса држава извлачи од грађана те их и на тај безочан начин још више сиромаши и упропаштава. То је дакле начин путем којег, ван свих природних и правних закона остају крупне криминогене «рибе» које изванредно «пливају у океану» криминала и које и даље несметано настављају деценијско пљачкање сопственог народа.

Политичка одговорност у амбијенту без одговорности – јесте ''алајбегова слама'' по којој и о којој ''млати" ко и како стигне. А богами многи и стигну.

 Јер ко се још од нас сјеćа свих оних политичара од 1990. године, па све до нас који смо данас у политици. Хиљаде њих је нажалост заборављено, па чак иако су требали бити упамћени по злу и пљачки сопственог народа. Дакле хиљаде њих далеко и заборављени  од народа – живе данас у изобиљу од огромног на лоповски начин стеченог капитала.

Политичка одговорност тако остаје мртво слово на папиру. Зато овим текстом и ја на себе преузимам «политичку одговорност» за све овдје написано. Једина одговорност која је евидентна јесте «народна одговорност», односно одговорност народа за сопствену судбину и будућност.  Све је јасно. Кривац је напокон познат.  Народ је је у сваком, па и у политичком погледу "одговоран".

Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2008 | read_nums (562)

 FBiH etnički čista

Položaj povratnika Srba u FBiH jeste izuzetno loš. Rijetko se zapošljavaju, nemaju osnovna ljudska prava, pa se s tim i njihov broj smanjuje na ovom području, ističe se u izvještaju ombudsmana FBiH.

Na bazi zaprimljenih žalbi i u kontaktima s građanima te na osnovu odnosa vlasti prema njima ova institucija je do zaključka da je stanovništvo u Federaciji suočeno sa izvršnim vlastima na svim nivoima koje su dovoljne samo same sebi i ispunjavanju interesa političkih stranaka koje su ih delegirale, zbog čega se krajnje neprofesinalno i nesavjesno odnose prema građanima koji su ih izabrali.

- Političari u Federaciji njegujući i održavajući bolesno stanje s masovnim traumama, vodeće nacionalne strukture vlasti, koje se uglavnom nisu mijenjale i čiji je odnos prema demokratskim promjenama više nego upitan, uspijevaju opstati na vlasti i držati glasačko tijelo pod stalnim tenzijama straha, nepovjerenja i ugroženosti od drugih - ističe se u izvještaju ombudsmana.

- Kroz nepoštovanje zakona koji se odnose na zaštitu ljudskih prava šalje se jasna poruka stanovništvu da je nepoželjno. Ovdje posebno naglašavam loš položaj Srba i Hrvata u Federaciji i ovakvim radom federalnog političkog miljea se samo završava ratni plan o etnički čistoj Federaciji - istakao je Jovičić.

Slavko Jovičić, poslanik SNSD, kaže da je Federacija već sada etnički čisto područje, a sve zahvaljujući pravoj politici svojih stranaka i političara.

- Politički vrh Federacije je sve odlično uradio. Bez ikakve pompe pogoršavali su položaj povratnika, narušavajući im sva ljudska prava oduzimajući im stanove i štošta drugo i tako poslali jasnu poruku svima koji nisu Bošnjaci, da nemaju šta tražiti u Federaciji - naglasio je Jovičić.

Federalni ombudsmani potkrepljuju priču o narušavanju ljudskih prava povratnika činjenicom da su službe za zapošljavanje na federalnom i kantonalnim nivoima, u posljednjih pet godina zaposlile u Kantonu Sarajevo samo 1.162 Hrvata i 992 pripadnika srpske nacionalnosti od ukupnog broja zaposlenih koji iznosi 35.000. U ostalim kantonima broj zaposlenika pripadnika manjinskih grupa je simboličan i kreće se maksimalno ispod 10 odsto, dok je on u Goraždu na nuli.

Ovakva politika u kojoj se prednost uglavnom daje kandidatu iz naroda koji je većinski i onda kad kandidati iz drugih naroda imaju bolje uslove, dovela je ne samo do diskriminacije u zapošljavanju nego i do stvaranja etnički čistih područja u službama koje treba da garantuju ljudska prava svim građanima na jednak način bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.

Napomena: Tekst je objavljen u dnevnim novinama "Fokus"

Autor sjovicicslavuj | 1 Jun, 2008 | read_nums (551)

B. GAGULA

Slavko Jovičić Slavuj, poslanik SNSD u Parlamentarnoj skupštini BiH, kaže u intervjuu za "Fokus" da je rad državnog parlamenta veoma uspješan, ali ako to gledaju unitaristi i oni koji bi sve nadležnosti s entiteta, pogotovo RS, da prenesu na nivo BiH, onda su oni potpuno nezadovoljni.

- Nije bitno koji broj zakona se donese u parlamentu BiH, nego da li su oni sprovodivi. Do sada je donešen niz odluka i zaključaka, koji nikoga ne obavezuju i ostali su mrtvo slovo na papiru. Donijeli smo dva vrlo važna zakona, o poljoprivredi i ruralnom razvoju, te Zakon o lijekovima. Zakon o lijekovima sprečava da se ovaj narod truje raznim lijekovima iz inostranstva koji nemaju deklaraciju, a takvih je na tržištu bilo preko 30 odsto. Zakon o poljoprivredi doprinijeće da BiH povuče u narednih nekoliko godina blizu milijardu kreditnih i drugih sredstava. Poljoprivreda je najvažnija grana u EU i oni 45 odsto svog budžeta izdvajaju za subvencije i pomaganje poljoprivredi. Najvažnije je da RS nije prenijela nadležnosti na BiH te da je sačuvala svoj ustavni i teritorijalni integritet - ističe Jovičić

FOKUS: Da li je potrebno uraditi analizu prenesenih ovlašćenja na nivo BiH?

JOVIČIĆ: Uskoro ćemo iskoristiti pravo da deset poslanika može podnijeti zahtjev Ustavnom sudu ili parlamentu da se preispita da li su prenesene nadležnosti s nivoa entiteta na BiH dale rezultate, jesu li funkcionalne i da li je to trebalo raditi? To se radilo pod raznim pritiscima međunarodne zajednice i bivšeg visokog predstavnika Pedi Ešdauna, koga su ljudi već zaboravili, a bio je najveća nesreća koja se pojavila na političkoj sceni uopšte. Teško je vratiti na nivo entiteta ono što je ranije preneseno, jer se mora dobiti podrška parlamenata u BiH, što je komplikovana procedura. Iskoristićemo piliku da Ustavni sud BiH preispita sve te prenesene nadležnosti, koje su bile protivustavne.

FOKUS: Aktuelno pitanje jeste i rad Komisije za državnu imovinu.

JOVIČIĆ: Imovina entiteta pripada entitetima. Šta je sada državna imovina? Ko je uopšte mogao da postavi to pitanje? Država treba da ima institucije i mehanizme kojima preko entitetskih institucija može da upravlja

FOKUS: Zašto Dejtonski sporazum nije ratifikovan u parlamentima BiH?

JOVIČIĆ: Da bismo ušli u ustavne promjene i nadogradnju Dejtonskog sporazuma, moramo biti vrlo obazrivi, jer "Dejton" mora biti osnov za sve. On ne smije pretrpjeti velike izmjene, jer bi se time potpuno narušila ustavno-pravna pozicija RS, pa i BiH. Dejtonski ustav mora se potvrditi u parlamentu prije nego što se uđe u bilo kakvu raspravu o ustavnim promjenama. Mi to ne možemo potvrditi zbog teške lakrdije, jer je neko ukrao Dejtonski sporazum. Druga stvar jeste to što nemamo autentične prevode s engleskog jezika na tri jezika u BiH. Bošnjačka strana nikada neće ratifikovati "Dejton", jer bi na taj način potpuno legalizovala postojanje RS.

FOKUS: Da li ste podnijeli tužbu, kao bivši logoraš, protiv logora u FBiH?

JOVIČIĆ: Tužiću odgovorna lica koja su meni lično poznata, a koja su zatvorila sve srpske civile na prostoru gdje sam prije rata živio. Čekam da neki drugi pojedinci podnesu prijave prije mene, jer ne želim da se u javnosti priča da sam ja ostvario materijalnu korist prije drugih, a ona je izvjesna.

Autor sjovicicslavuj | 27 Maj, 2008 | read_nums (495)

 Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 Голема несрећа надвила се над српским народом и, нажалост, ниједно живо биће, бар у догледно вријеме, не може предвидјети њен ''рок трајања''. Само Драги Господ Бог зна шта нас још чека у потпуно неизвјесној будућности. Али, ни Свевишњи нам не може помоћи, односно не може нам опростити многобројне гријехе, јер ни као појединци, нити као народ у цјелини, не показујемо вољу и, како стоје ствари, не исказујемо жељу за покајањем. А без покајања нема ни праштања.

 ПРОФИТАБИЛНИЈЕ ЈЕ ПЉАЧКАТИ РЕПУБЛИКУ, НЕГO JE БРАНИТИ, ОНАКО ДЕМОКРАТСКИ, ЕКОНОМСКИ И ПРАВНО

            Ризикујући да изазовем оправдани гњев свих оних који из економских разлога нису у стању да прехране себе и своју породицу, ево, унапријед им се извињавам, јер овај слоган се заиста не односи на њих. Вјерујте ми на ријеч. Дакле, извињавам се стотинама хиљада гладних, опљачканих, обесправљених и потпуно сиромашних људи. Посебно се извињавам пензионерима и увјеравам их да се, како већ рекох, овај слоган из наслова овог текста не односи на њих. Уосталом, зашто би се они на мене љутили кад имају безброј разлога да се оправдано љуте на све претходне власти и властодршце који су их довели на руб опште пропасти. Ионако им нико годинама није повећавао пензије.

Доласком на власт Додика ствари се поправљају у свим сегментима друштва...

 Милорад Додик, предсједник Владе Републике Српске, који увијек зна шта хоће, али је јединствен и по томе што зна, кад треба, да каже и шта неће...

 Све се ипак промијенило на боље доласком Милорада Додика на власт и на чело Владе Републике Српске. Наравно да многи успјеси актуелне власти ни из близа нису довољни за мирнији и бољи живот свих грађана у Републици Српској, али очито је да се у свим сферама живота осјеча напредак. Пензионери јесу осјетљива категорија, но, они су цијели радни вијек градили ову земљу, земљу која је ратном катаклитмом потпуно девастирана и разорена и њима је у овом времену тешло саставити „крај с крајем“. Па тако, Удружење пензионера им наплаћује чланарину за ''добровољно'' чланство у тој асоцијацији. Сви им, дакле, по нешто узимају. А ту је и Господ Бог ''досљедан'', те им и ОН све учесталије узима душу и испоручује је на небо.

 У ствари, сви они који не купују новине и који, на само њима познати начин још само биолошки преживљавају - неће ни знати шта то ја пишем, под условом да им неко од бројних доушника то не дојави. Такође, такве дојаве могу да стигну и од бројних обавјештајних служби, чији агенти свакодневно и на сваком мјесту вршљају по Републици Српској, траже информације у новинама, сурфују по интернету и форумима...ма свугдје и на сваком мјесту. Искрено се надам да се ти обавјештајци неће бавити тако, за њих, неважним стварима, јер знам да имају пречег посла.

 Писати текст као осврт на најважније догађаје који су обиљежили живот грађана у протеклим, годинама, мјесецима и данима и није тешко, али јесте, можда, бесмислено и то из више разлога. Можда би најнормалније било да пишем о политичкој и привредној ''европеизацији'' Босне и Херцеговине, а самим тиме и Републике Српске. Али, то су већ урадили ''експерти'' из међународно-домаће, мјешовито састављене Еждаунове „Булдожер комисије“, која нажалост и данас вуће рецидиве апсолутистичке и диктаторске владавине „цара Еждауна“ Босном и Херцеговином.

 Педи Еждаун, високи представник у БиХ, који је нанио највећу штету Републици Српској. Педи Еждаун је имао једини циљ - укинути Републику Српску. На његову жалост - то му није успјело.

Иако сам све учинио и подузео, ипак, још нисам сазнао да ли тај булдожер користи гориво из Рафинерије у, још увијек, Броду. Или су нафташки лобистички тајкуни намјерно разриједили састав горива и на тај начин смишљено блокирали цијели реформски пројекат. Јер, бјелосвјетски лобији све чине да Рафинерија у Броду никада и не проради и да остане само старо гвожђе. На сву срећу, прво запослених радника у Рафинерији, па онда и цијеле Републике Српске – Рафинерија није и неће пропасти, захваљујући актуелној власти, која је приватизацијом Рафинерије у Броду спасила овај енергетски гигант од трајне пропасти.

Безброј је перспективних и исплативих привредних пројеката који се требају реализовати. Ипак, реформа је најомрженија ријеч, поготово кад ју је константно изговарао сада већ заборављени и „ненадмашни“ привредни „визионар“ - некада предсједник Владе Републике Српске Драган Микеревић. Стално се питам зашто смо заборавили на скоро највећу штеточину српског народа у посљедњих десетак година?! У његовој верзији реформа је била само препарирана форма. Међутим, нигдје у тим назови рефорским пројектима није било суштине. А, истина у цијелој овој причи је у томе што се огромна већина народа тада налазила у општој катаклизми и безнађу. Права суштина – требао би бити бољи живот за све, а не само за огроман број лопова и пљачкаша сопственог народа.

 Како онда изаћи из ове кризе. Има ли уопште и излаза из овог хаоса, у коме се налазимо више од једне деценије. Наравно да има! Ко може помоћи у овој рашомонијади јавашлука, пљачке и свеопштег сиромашења јадног народа. Заправо, овдје и сада, стално се као у таласима протурају тезе да нам безбројни душебрижници из Европе помажу у сваком погледу. Међутим, много ми се важнијим чини да кажем колико нам ти исти истовремено – одмажу. Јер, сасвим је јасно да су те центрипеталне силе ''моћи одмагања'' много јаче, у поређењу са оним центрифугалним силама наводног ''помагања''. Видљиво је то на сваком кораку.

Овдје су, пак, важни само они ''високи'' и, ништа мање битни, они сасвим ''патуљасти'' представници међународне заједнице. Све је, дакле у њиховим рукама, а искрено говорећи, врло мало је и у њиховим главама. Кад кажем да је све у њиховим рукама, Боже ми опрости, некад помислим као да су нас све, онако кумовски држали на рукама приликом крштења. Наиме, толико су брижни и заинтересовани за нашу будућност да се напросто у силној њиховој умилности осјећам срећним што се толико брину за нас, чак више и од нас самих. Али, та њихова ''брижност'', ексклузивно намјењена само нама, изгледа, да нас стално прати и никад да нас стигне. А, и неће. Зато се и прибојавам да нас све онако ђутуре не испоруче на распеће. Они би то сигурно урадили, али за то би им требали милиони крстова од којих, на срећу, бјеже као ђаво. Ех, гдје би нам био крај да је овдје само један ђаво.

Било би логично да нам ти ''наши усречитељи'' (наши старатељи) помогну корисним и конзистентним дјеловањем, демократски и транспарентно и да овдје спроводе оно што ће унаприједити међунационалне односе: што ће поправити садашњи још довољно неопорављени економски положај у коме се налази бар 30-40 одсто пропалог, потпуно опљачканог и дезорјентисаног народа. Но, неће они то да спроводе. Овдје су, због њихове погубне политике, ипак, много учесталији спроводи (сахране) и умирање у биједи и очају овог народа. Искрено говорећи, није све тако црно као што се чини. Има ту и неких помака. Помакну, а не ријетко и смакну, они свакога до кога им је ''стало'', или уклоне они свакога ко им стоји на њиховом путу дисциплиноваља народа, највише српског, наравно.

 И сасвим на крају, у свеопштем овом кошмару, изгледа, да је једина утјеха у томе што ни из близа не знамо шта нас још чека: како у блиској, тако и у оној даљној будућности.!? Једно је сигурно да нас ништа више не може изненадити!? Taкође, сигуран сам да ми, као народ, још нисмо способни, а нити смо спремни на покајање. О међусобном опраштању, илузорно је и размишљати... Али, има наде, јер нада посљедња умире! Још смо живи и, на сву срећу - преживјећемо.

Почели су да дувају неки нови вјетрови, дакако политички, јер све је данас, нажалост - политика! Политика по упроштеној дефиницији је „умијеће могућег“. Али, политика у нашој стварности је умијеће стварања државног ентитета из праха и пепела. Само је питање – хоће ли на том путу издржати Милорад Додик, који је одлучно и осмишљеном политиком кренуо у боље сутра за све... Вјерујем да хоће.

Autor sjovicicslavuj | 22 Maj, 2008 | read_nums (578)

Пише: Славко Јовичић Славуј

Враћањем Сарајева у пријератне оквире, Срби би у потпуности изгубили свој национални идентитет, јер би Бошњаци чинили oгромну вечину популације.

 Башћаршија

У посљедње вријеме из појединих бошњачких и хрватских политичких кругова снажно се заговара теза да новим уставним рјешењима у БиХ град Сарајево треба да добије посебан статус. На том фону су и интенције бошњачких политичара који се грчевито залажу да је у БиХ неопходно што прије донијети закон о Сарајеву као главном граду БиХ, а у склопу уставних промјена, административне границе града Сарајева вратити у пријератне оквире. Тиме би се Сарајеву административно припојиле и општине које су у саставу Републике Српске, Трново, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Источни Стари Град и Пале.

Међутим, идеја о посебном статусу града Сарајева и мијењању дејтонских граница за нас, српске политичаре, је потпуно неприхватљива.

Лично се жестоко супростављам свим насртајима на уставну и територијалну цјеловитост Републике Српске. Могу слободно речи да неће бити враћања у предратне границе града Сарајева, неће бити ни стварања дистрикта Сарајево и свака таква идеја која долази углавном од Бошњака, али и Хрвата, никада неће добити подршку српског народа. Зато упозоравам да би враћањем Сарајева у пријератне оквире Срби у потпуности изгубили свој идентитет, јер би Бошњаци чинили огромну већину своје популације, а Срби и Хрвати би имали мање од укупно десет посто својих народа и никад не би били у прилици да чак изаберу градоначелника из ова два народа.

Осим тога, стварањем дистрикта биле би нарушене ентитетске границе, а Срби не би имали никаква права, јер дистрикт одговара само оном народу који чини више од 51 одсто сопственог становништва. У садашњој констелацији националних односа у БиХ, Бошњаци имају више од 90 одсто свог народа у тзв. мултиетничком Сарајеву.

Мирко Пејановић

Шта то значи за Србе? Значи поразну чињеницу. Можда би се поново нашли неки нови "клонирани" Срби у лику Мирка Пејановића и Мире Лазовића који би испуњавали етничке критеријуме, али они не представљају српски народ и у Српској не уживају никакав углед.

С тога истичем свој лични став да је дејтонско рјешење најбоље за БиХ и да би прекрајање граница загарантованих Дејтонским мировним споразумом представљало отварање Пандорине кутије. Сматрам да је иницијатива Сарајево дистрикт, коју снажно посљедњих мјесеци потенцирају странке са хрватским предзнаком, закаснила најмање 12 година. Она је имала и то само дјелимичног смисла прије него што је из Сарајева, током фебруара и марта 1996. године, изашло или протјерано више од 150 хиљада Срба. Поготово се чудим што на дистрикту Сарајево инсистирају Хрвати, јер је данас 90 одсто мање Хрвата у том граду, него што их је било 1995. године, на крају рата. 

Mиро Лазовић

Мишљења сам да је иницијатива да се Сарајево врати у пријератне границе нереална, јер би значила прекрајање линија разграничења између ентитета, а ако би се границе ентитета нарушиле на Сарајеву, не би било разлога да се поштују ни на другом мјесту, што би довело у питање дејтонску архитектуру БиХ.

Сва ова ујдурма и халабука би "можда и пила воде" непосредно након потписивања Дејтонског споразума када су у општинама Илијашу, Вогошћи, Трнову, Хаџићима и Илиџи живјели Срби који су те просторе напустили управо због дејтонских мапа и раздвајања и подјеле БиХ на два ентитета – Републику Српску и Федерацију БиХ. Уколико би се на политичкој сцени у БиХ објелоданила и актуелизовала идеја о статусној промјени града Источног Сарајева, уколико би дошло до спајања појединих општина у граду Источном Сарајеву и њиховог припајања федералном Сарајеву, према Европској повељи о локалној самоуправи чији је потписник и БиХ, становништво града Источног Сарајева имало би право на референдум и опредјељење у каквој локалној заједници жели да живи.

Треба нагласити да у БиХ још увијек не постоји закон о главном граду, те да се град Источно Сарајево и дванаест година послије Дејтона бави статусним питањима. Сасвим је извјесно и постоје увјеравања од релевантних политичара у Српској да ће новим републичким Уставом Источно Сарајево постати уставна категорија, што би коначно разријешило све дилеме.

Дакле, ми не прихватамо да град Источно Сарајево буде дио главног града БиХ, јер град Источно Сарајево ни у ком случају не може бити изузет из уставноправног оквира Српске. И главни град БиХ може и треба да прати уставно уређење БиХ која је састављена из два ентитета, па и сам главни град може да функционише од дијелова главног града који припадају Федерацији БиХ и дијелова који припадају Републици Српској. Сличних примјера имамо у свијету и по томе не бисмо били изузетак.

Посебан статус Сарајева предлажу они који настоје да на мала врата елиминишу принцип на коме БиХ једино може опстајати, а то је онемогућавање прегласавања. Грдно се варају они који рачунају да ће будућим уставним промјенама обезбиједити грађански принцип одлучивања, јер БиХ може постојати само ако су конститутивни народи и ентитети равноправни.

Постоји само један други принцип који је већ примјењен у неким свјетским метрополама. Дакле, могуће је прогласити једино екстериторијалне зоне и то тамо гдје се налазе заједничке институције као што су Предсједништво, Парламентарна скупштина БиХ, Савјет министара и Централна банка. То би значило да исто право на тај дио територије полажу свe три конститутивна народа и да се не дира у територијалну цјеловитост ентитета.

Autor sjovicicslavuj | 17 April, 2008 | read_nums (582)

REPUBLIKA SRPSKA NE SMIJE IZGUBITI VIŠE MILIJARDI MARAKA, NARODNIH PARA!?

                                                                            

                                  Piše: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ 

 

          VIŠE  MILIJARDI MARAKA, OPLJAČKANOG NOVCA I IMOVINE OD GRAĐANA U REPUBLICI SRPSKOJ – NE SMIJE BITI TRAJNO IZGUBLJENO!?

 

          Skoro će proći osam godina od kada sam - od tadašnjih najodgovornijih ljudi na vlasti koji su, nažalost, i danas na nekim pozicijama u Republici Srpskoj - tražio da se u Narodnoj Skupštini Republike Srpske donese, odnosno izglasa pet ključnih zakona, koji bi jedino doprinijeli boljem životu svih građana u Republici.

 

            Naime, predlagao sam da se donesu sljedeći zakoni:

-         Zakon o imovinskom kartonu za sve tzv. novokomponovane biznismene od 1991. do 2000 godine, i trajno!

-         Zakon o pljenidbi, odnosno oduzimanju sve pokretne i nepokretne imovine stećene lopovlukom, kriminalom, povlašćenim položajem u društvu, raznim zloupotrebama položaja, ovlašćenja,  i svim drugim mafijaškim aktivnostima.

-         Zakon o uspostavljanju posebnog Antikriminalnog tima, posebno vezanog za obračun sa imovinskim  i privrednim kriminalom.

-         Zakon o reviziji privatizacije društvene imovine, privatizovane pod sumnjivim okolnostima.

-         Zakon o osnivanju Specijalnog tužilaštva i Posebnog krivičnog odjeljenja suda za institucionalnu borbu protiv najgore i najveće pošasti – lopovluka i kriminala, koji su zahvatili sve segmente cjelokupnog društva.

 

 No, kako je to tada   skoro nezapaženo prošlo, mnogi su bili u uvjerenju da je cjelokupni ratni i poratni lopovluk institucionalno legalizovan, a samim time i da je brojna horda mafijaških bosova i klanova za pustošenje i arčenje narodne imovine – amnestirana?! Ali, po svemu sudeći, izgleda, da su se tajkuni i lopovi u svojim računicama grdno preračunali i  prevarili.

 

Napokon je, nedavno, jednom mafijaškom bosu i lopovu, jedan od sudova u Federaciji BiH svojom presudom, pored vremenske, izrekao i ''prateću'' kaznu o oduzimanju imovine stečene kriminalnim i protiv pravnim radnjama. Mada se radi o simbolično oduzetom novčanom iznosu, ipak, za početak, očekivati je, da će se nastaviti serija ovakvih suđenja, koja će za posljedicu imati oduzetu imovinu od lopova, koji su pljačkajući sopstveni narod postali nelegalno najbogatiji društveni sloj u ovoj zemlji. Rekli bismo, važno je da je počelo i da se sa mrtve tačke krenulo.

 

 Nije na odmet napomenuti da se u raznoraznim kombinacijama prekombinovala i ondašnja struktura vlasti u Republici Srpskoj. Zapravo, na vlasti su godinama ostajali skoro isti  ''politički timovi'', i  samo su bile vidljive  simbolične i sitne kozmetičke promjene glavnih  ''igrača'' u hermetički zatvorenim i homogenizovanim vlastodržačkim ekipama.

 

Dakle, prije osam godina, sve gore pomenute zakone, istina, samo u naznakama na svom stolu imao je tadašnji potpredsjednik, a kasnije i predsjednik Republike Srpske Dragan Čavić. Iste zakonske projekte je tada u svojim rukama  imao i tadašnji predsjednik Vlade Republike Srpske Mladen Ivanić. Tadašnja koaliciona vlast u Republici Srpskoj, vidljivo je to, nije imala političkog sluha, a ni volje, da se institucionalno obračuna sa ogromnim kriminalom i lopovlukom, koji je bio i ostao najveća prijetnja i opasnost za opstanak Republike Srpske. Vremena se mijenjaju, a sa njima i odnos prema kriminalu: mijenja se i odnos pravosudnih institucija u slamanju najvećeg i najpogubnijeg zla koje se sručilo na pleća, uglavnom jadnog i ogromnog broja opljačkanog naroda koji i danas samo još biološki vegetira i opstaje u životu.

 

Pošto nije bilo pameti, niti bilo kakve volje u redovima tadašnjih vladajućih struktura da se sve ovo sa kriminalom i lopovlukom raščisti na nivou Republike Srpske i da se od lopova oduzme ogromna imovina stećena lopovlukom i na nezakonit način, te da se  vrati jedinim pravim vlasnicima – narodu u Republici Srpskoj, bolje rečeno da  ta opljačkana dobra ostanu u Republici Srpskoj, eto, sad se pokušalo da se cijeli taj proces borbe pravosuđa protiv lopova pokrene sa nivoa Bosne i Hercegovine. Zapravo, SDP (stranka Zlatka Lagumdžije) je pokušala da u Parlamentarnoj skupštini BiH izdejstvuje usvajanje zakona o oduzimanju nelegalno stečene imovine...Cilj je jasan – izborna je godina, pa bi trebalo „ušičariti“ koji politički poen i ostvariti dobru predizbornu poziciju za posrnuli SDP. Oduzeta imovina od lopova postala bi vlasništvo BiH. Narod u Republici Srpskoj ponovo bi, dakle, bio prevaren, jer male bi bile šanse da obični smrtnici i jadnici dobiju i najmanju mrvicu od ogromnog lopovskog kolača. Naravno, da su političari iz tog vremena, koji su bili na vlasti u Republici Srpskoj, opet, po ko zna koji put, dodatno sluđivali ojađeni narod i da su svoju evidentnu odgovornost prebacivali na nekoga drugog. A narod, k'o narod, imaće vremena da  nad svojom nesrećnom sudbinom kuka i jadikuje tek tada kad pogriješi na izborima, kao što je u mnogim lokalnim sredinama godinama griješio i naravno za svoje greške, opet, po ustaljenoj ''patriotskoj'' formuli okrivljivao one druge koji na drugačiji način misle i to u ovim uslovima što je neuobičajeno - samo svojom glavom.

 

Zato, treba pozdraviti odlučnost Vlade Republike Srpske i naravno premijera Milorada Dodika da se putem usvajanja zakona u borbi protiv lopova institucionalno obračuna sa kriminacima i lopovima svih fela i boja.

 

Donošenjem antilopovskog zakona stvoriće  se svi preduslovi za institucionalnu pravosudnu borbu protiv kriminala, čime bi se tek tada, dosad stalno okrivljivano pravosuđe, dovelo u poziciju potpune odgovornosti za izvršavanje svojih zakonskih obaveza u slamanju kriminala.

 

Nije nerealno pretpostaviti da su najveći tajkuni i lopovi u Republici Srpskoj od naroda i društva opljačkali više milijardi maraka. Dokazi za to ne mogu biti traženje papira od lopova, kojima bi se dokazivalo da li su isti kroz poreze i druge doprinose izvršavali svoje obaveze prema državi. Jer, suludo bi bilo očekivati da lopovi čuvajući papire o nelegalnom poslovanju i tako  sami protiv sebe podižu optužnice!? Ali, zato postoje neoborivi dokazi, vidljivi svakom običnom smrtniku, o enormnom bogastvu novokomponovanih biznismena, koji sigurno nisu rezultat poštenog i legalnog rada. Bogastva su u nebrojenim pokretnim i nepokretnim objektima, preduzećima, basnoslovnim bankovnim računima, najluksuznijim automobilima, tehničkim mašinama, super luksuznim hotelima, restoranima, diskotekama, benzinskim pumpama... 

 

Dovoljan je samo jedan, a on je ilustrativan primjer sticanja enormnog bogatstva buržoaske vlastele u Republici Srpskoj, odnosno BiH. Naime, cijela predratna BiH imala je svega 187 benzinskih pumpi, koje je gradila država, a danas samo u Republici Srpskoj ima preko 380 pumpi i još je u izgradnji njih pedesetak. I to sve su građene ''privatnim'' kapitalom??? Većina tih objekata prije liče na trgovačke i uslužne centre,   nego na objekte za samo snadbijevanje tečnim derivatima. Za večinu tih objekata veoma je lako dokazati da su produkt nezakonito stečenog kapitala. Time, a pri ori, ne želim reći da su svi vlasnici benzinskih pumpi samim time i lopovi. Takođe, ne želim reći i da su oni, tj. takvi pojedinci, najveći i jedini lopovi. Ovo je samo jedan od bezbroj drastičnih primjera pljčkanja narodne imovine. Skoro da nema oblasti u društvu, koju svojski nisu opljačkali lopovi, koji su se za samo deceniju razmnožili kao kišne gliste. Nažalost, lopovski tornado i dalje pustoši Republiku Srpsku i sva njena prirodna i društvena bogatstva prisvaja u svoju korist.

 

 Zato, entitet Republika Srpska ne mora dokazivati ko je lopov, a ko je pošten čovjek. Dokazivanje enormnog bogastva pojedinaca mora biti upravo na njima, da dokažu na koji  način su stekli bogastva, na kojima bi im pozavidili i svjetski biznismeni. Nije valjda moguće da je mnogim lopovima u Republici Srpskoj  najbliži srodnik i sam Soroš i da im je on slao kapital za širenje mafijaških poslova. 

Autor sjovicicslavuj | 11 April, 2008 | read_nums (697)
MUP i policija RS ostaju i opstaju
 

PIŠE:  Slavko Jovičić Slavuj

Prošao je dan D. 
Šta dalje

Dolaze dani, mjeseci, godine... Skoro četiri godine smo se vrtjeli u začaranom krugu, u lavirintu izvjesnosti i neizvjesnosti, u imaginarnim uslovima i uslovljavanjima, tragajući za eventualno mogućim rješenjima vezanim za reformu policijskih struktura u BiH od Pedi Ešdauna, bivšeg visokog predstavnika u BiH, pa do Martensa, svakodnevno je sluđivana cjelokupna javnost u BiH. Stvarana je takva politička i društvena klima, kao da će nastupiti, ne dao bog, smak svijeta ako se ne usvoje prijedlozi ove dvojice avanturista, koji su bili usmjereni na ukidanje MUP-a i policije Republike Srpske! Vješto i na perfidan način nametnuta nam je forma, koju su bjelosvjetski avanturisti i voluntaristi vješto upakovali u ambalažu tzv. sudbonosne reforme policijskih struktura u BiH, koja je opet postavljena kao najbitnija stvar u ovoj zemlji.

I eto, uslov svih uslova za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH s EU, napokon je ispunjen. Razni apetiti i interesi svih političkih faktora u BiH, pa i onih izvan ove zemlje, su se prelamali i stalno podgrijavali putem donošenja zakona o policijskim strukturama u BiH.

Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH, nakon iscrpljujuće, polemične i žestoke poslaničke rasprave ipak je uspio da 10. aprila ove godine,  usvoji dva zakona, oba vezana za policiju. Dakle, usvojeni su Zakon o Direkciji za koordinaciju policijskih tijela i o agencijama za podršku policijskoj strukturi BiH i drugi Zakon o nezavisnim i nadzornim tijelima policijske strukture BiH.

U prvom zakonu je predviđeno da se osnivaju direkcija za koordinaciju policijskih tijela, agencija za forenzička ispitivanja i vještačenja, agencija za školovanje i stručno usavršavanje kadrova i agencija za policijsku podršku i utvrđuje se njihova nadležnost i organizacija kao upravnih organizacija za podršku policijskoj strukturi BiH. Želim da naglasim da se ovim zakonom uspostavljaju tijela kao upravne organizacije u okviru Ministarstva bezbjednosti BiH i imaće nadležnost isključivo nad već postojećim policijskim strukturama na nivou BiH (GP i SIPA).

Drugi zakon definiše i uspostavlja nezavisna nadzorna tijela policijske strukture u BiH. Dakle, osnivaju se nezavisni odbor, odbor za žalbe policijskih službenika i odbor za žalbe građana.

Na izgled, radi se o vrlo komplikovanim novoosnovanim organima koji se uspostavljaju na nivou BiH.

Suštinski i ono najbitnije jeste da nakon usvajanja oba prethodna zakona - ostaju Ministarstvo unutrašnjih poslova i ostaje policija RS u nadležnosti i u ustavnom kapacitetu RS. Da naglasim, usvajanjem ovih zakona na nivou BiH ništa se neće promijeniti u dosadašnjoj organizacionoj, funkcionalnoj i ustavno-pravnoj poziciji Ministarstva unutrašnjih poslova i policije RS.

U oba usvojena zakona ugrađen je istovjetan amandman koji glasi:

(1) Lokalni nivo, kao dio nove jedinstvene policijske strukture BiH, zatim odgovarajuća pitanja odnosa između tijela osnovanih ovim zakonima i lokalnih policijskih tijela, te ostali detalji policijske strukture će biti regulisani nakon reforme Ustava BiH u skladu s tri principa Evropske komisije, i to u dva osnovna Zakona: Zakon o policijskoj službi Bosne i Hercegovine i Zakon o policijskim službenicima Bosne i Hercegovine.

(2) Zakoni iz stava 1. ovog člana će se zasnivati na relevantnim odredbama Ustava BiH, a biće usvojeni najkasnije godinu dana nakon usvajanja Ustava BiH.

(3) Struktura jedinstvenih policijskih snaga BiH će odgovarati ustavnoj strukturi zemlje.

I na kraju, sasvim je jasno i ponovo ističem da neće biti promjene nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i policije RS. A, o ustavnoj reformi na nivou BiH, o tom potom...

NAPOMENA: Autor je poslanik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine.

Autor sjovicicslavuj | 10 Mart, 2008 | read_nums (651)

 

Хеј људи, па шта сте у оволиком броју навалили на мене...Знате ли ви да ја немам секретарице, немам аташеа за штампу, немам саветника, па како да вам свима одговорим...

Стрпите се...Морате имати стрпљења. Имам ја и превише других обавеза и стварно не могу баш свима и на свако питање да одговорим. Међутим, у многим вашим питањима - садржани су и одговори, али знам да вас ниједан мој одговор никада неће задовољити. Мало ме је и "страх" одговарати, јер нема глупих питања, већ само има глупих одговора и зато "избегавам" одговоре??? 

Autor sjovicicslavuj | 7 Mart, 2008 | read_nums (648)


Piše: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ



Bosna i Hercegovina na raskršću 

- ni tamo, ni 'vamo!


Prošlo je dvanaest godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Stanje u pogledu državno-pravnog statusa Bosne i Hercegovine se, rekao bih, drastično promijenilo u odnosu na izvorne principe tog sporazuma čiji je Aneks IV ujedno postao i Ustav Bosne Hercegovine. 

Međutim, Bosna i Hercegovina je i dalje pravni i politički provizorijum koji sa aspekta svog unutrašnjeg društveno-političkog uređenja ne može zadovoljiti nijedan od kriterija koji se od svih suverenih međunarodno priznatih država traže. Kada je to poznato, onda se postavlja logično pitanje: može li ovako uspostavljena ‘’država’’ uopšte, dalje funkcionisati. Odgovor je jasan: Bosna i Hercegovina jedino može opstati i funkcionisti samo onako kako je definisana i uspostavljena Dejtonskim mirovnim sporazumom. Sve drugo bila bi čista avantura sa nesagledivim posljedicama.

 

Iako je međunarodno priznata Bosna I Hercegovina ona još uvijek nije "dobrovoljno" priznata od srpskog naroda iz Republike Srpske. Takođe, još zvanično nema ‘’trajnog’’ priznanja ni od još jednog konstitutivnog /hrvatskog/ naroda iz Federacije Bosne i Hercegovine.

 

Uz sve ovo kao prateća i nezaobilazna manifestacija nesređenog stanja u Bosni i Hercegovini je i preteška socijalno ekonomska situacija u Republici Srpskoj kao uostalom i u Federaciji Bosne i Hercegovine. Nemogućnost bržeg rješavanja državno-pravnog i političkog statusa će dodatno da odloži urgentno potrebne reforme i, po svemu sudeći, neće zaustaviti dugogodišnje propadanje zemlje.

-----------------------------------------

 

НАПОМЕНА:

 

Због дужине текста на овом блогу из техничких разлога није могуће поставити интегрални текст.

 

У изворном облику тејст се налази

 

Како и због чега је дошло до рата у БиХ.

Политичка и војна ситуација

у Босни и Херцеговини,

све оно што је претходило рату

који је био неизбјежан!

«Prethodni   1 2 3 ... 41 42 43
    My picture!

Kategorije

Arhiva