Slavko Jovičić

ДОБРИЦА ЕРИЋ - Срећан рођендан!

— Autor sjovicicslavuj @ 21:36
 
На данашњи дан 22. 8. 
рођен је српски пјесник,
прозни и драмски писац 



ДОБРИЦА ЕРИЋ

'


Ја
кћи Божја
Србија
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!
 изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!

Крива сам што сам неко
а не нико и нетко
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крива сам што јесам
а треба да нисам
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву
Крива сам што се дрзнух
против кривде
крива сам
што опет славим своју крсну славу!

Крива сам што пишем и читам
ћирилицом

Крива сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)

Крива сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што,
не знам

Крива сам и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна, дакле што
постојим

и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)

Моја ружа слика
озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!
Много смо важне
Земљо моја мила
Ја и моје сестре
Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда
и неправда.

Шта ће овде џихадије
крсташи
амери
који ми черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)

Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И није страшнија
поготову дању
од суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа,

Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад, вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
Што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!
Добрица Ерић
 

 
 
Говори ИВАНА ЖИГОН

 

Директно: ПАЛЕ/Париз 21.8.2017. Најбржа вијест! ВИКТОР НЕМЕШ - ПРВАК СВИЈЕТА!

— Autor sjovicicslavuj @ 21:20
 
ВИКТОР НЕМЕШ
 
ПРВАК СВИЈЕТА

Репрезентативац Србије у рвању Виктор Немеш освојио је златну медаљу у категорији до 75 килограма грчко-римским стилом на Свјетском првенству у Паризу, пошто је у финалу побиједио Руса Александра Чекиркина.

Немеш је у финалној борби савладао Руса са 4:1, иако је од средине првог периода добио ударац у главу и рану која му је крварила. 

Немеш је у првом колу савладао Иранца Саида Морада Абдвалија са 2:1, да би потом у осмини финала са 3:1 био бољи од Казахстанца Максата Јережепова, 
а у четвртфиналу је побиједио Јермена Карапета Чалхана са 2:1.

Српски рвач је у полуфиналу убједљивим резултатом 7:0 побиједио Бјелоруса Казбека Киолу.


 

ДРАГАН НИКОЛИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 15:15
 
На данашњи дан, 20. августа
рођен је славни српски глумац
непоновљиви
 
ДРАГАН НИКОЛИЋ
 


 

Судбине не бирају ЉУДИ - судбине бирају ЉУДЕ!

— Autor sjovicicslavuj @ 15:09
 
 На данашњи дан, 20. августа ...
Претпостављам да многи ово нису знали, 
као и да многе и не инте
ресују овакве судбине ...
 
Фотографија корисника Славко Јовичић Славуј

ЈОВАН СКЕРЛИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 10:00
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан
20. 8. рођен је славни Србин
 
ЈОВАН СКЕРЛИЋ
 
Његово дјело чини један од темеља 
српске националне културе.

 
 
 
 

Преображење у Сарајеву ... Некад давно ... Давно је то било!

— Autor sjovicicslavuj @ 16:45
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Има ли нас још увијек тамо, 
гдје нас више никад неће бити!

На данашњи дан ...



Некад  давно ...  
Давно је то било!

Данас је у Новом Сарајеву /Федерација БиХ/ на велики православни празник, своју крсну славу прославио и Храм Светог Преображења Господњег.
--------------------------
Некада су у самом центру Сарајева одзвањали звуци српских пјесама и игара у порти Храма, али и на главној улици.

НЕКАД БИЛО. Прије 80 и више година у центру Сарајева 
уз десетине хиљада присутних Срба, 
углавном обучених у националне ношње - СЛАВИЛО СЕ.  

 
На слици лијево у горњем дијелу види се постројена 
 краљева војска у част и у славу прославе 
Светог Преображења Господњег.


Били су то празници српског саборовања уз једну од три српске светиње у Сарајеву. Кажем једну од три, јер толико је било српских цркава у Сарајеву и прије посљедњег рата, а толико их је и данас.

У предратном Сарајеву /1992. г./ било је 78 џамија, четири католичке и три православне цркве и једна јеврејска синагога. Данас у Сарајевском кантону /десет општина предратне Скупштине града Сарајева/ има преко 220 џамија.

Вјерски објекти и богомоље граде се тамо гдје има вјерујућег народа и граде их они народи који ту и живе. Данас у Сарајеву живи свега неколико хиљада од скоро 160 хиљада предратних Срба.

Дакле, у Сарајеву скоро да и нема више Срба. То се најбоље може видјети управо данас, и опет, код храма Светог Преображења Господњег. Наиме,  данас се окупи једва пар стотина Срба и то највећи број их дође из Републике Српске: из Источног Новог Сарајева, из Источне Илиџе, са Пала и околних мјеста у Републици Српској.

А некад, дакле прије прошлог рата окупљало се и преко 20-30 хиљада Срба.

Био сам један међу ријетким Србима који је из Републике Српске одмах по завршетку рата поново одлазио у Свети храм Преображења Господњег. Вратила су ми се сјећања из времена кад ме на данашњи дан још као дијете  водила мајка на велико славље код наше Свете цркве. Након завршетка рата двије године сам узимао микрофон и пјевао на радост малог броја присутних Срба. Одјекивале су пјесаме: "Под Игманом село што је" и "Бања Луко и та твоја села".

Међутим, остале су само успомене на те предратне дане и на нашу радост у Сарајеву, данас тужном граду, граду скоро без Срба. Тако ће остати и у наредним вијековима. О тим прошлим временима можда ће некада неко да прича, али и то ће бити ријеткост.

Укратко, само ћу да подсјетим да су пописом становништва из 1971. додине Срби чинили већину становништва у Сарајеву.

Можда ће некад неки историчар или хроничар времена записати негдје да су некад прије у Сарајеву живјели и Срби, у Сарајеву граду који је прије посљедњег рата, послије Београда, био други град у бившој Југославији по броју Срба. Данас их је остало толико мало да су само на нивоу статистичке грешке у односу на Бошњаке који чине преко 95 одсто становника тог града.

Данас умјесто велике свечаности тужна слика.

И оно што је најгоре, више не постоји ни минумум могућности за неко евентуално "преображење" и промјену садашње етничке слике Сарајева, града у којем су и данас јаке полицијске снаге Кантона Сарајево обезбјеђивале и оно мало Срба који су дошли на молитву и на вишечасовну прославу нашег православног празника, славе и имена Светог храма. 

Били су код Светог храма и опет су се вратили у Републику Српску.

ЗБОГОМ Сарајево!
 

Данас, 19.08. је Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа

— Autor sjovicicslavuj @ 09:17

Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им престрадања показати делимично славу Своју божанску.

Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту сепреобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеји Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. 

Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се (Мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини. Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, т.ј. богомислије. 

Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други - зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.

Свети Јефрем Сиријски: Беседа на Преображење Господа и Бога, Спаситеља нашег, Исуса Христа
*****************************
Небу да открије блесак човечанства, Земљи и људима истину Божанства. Нека небо види Посланика свога, Нека земља позна Спаситеља Бога.

Амин.

 

Први споменик патријарху Павлу у Републици Српској

— Autor sjovicicslavuj @ 15:31
 
Порту требињског саборног храма красиће нови споменик патријарху српском Павлу.
Споменик је дјело академског вајара Саре Николић.
Ово је први споменик патријарху Павлу у Републици Српској.

Откривање споменика биће уприличено у оквиру обиљежавања Светог Преображења, крсне славе храма и града.

Патријарх српски Павле био је 44. врховни поглавар Српске православне цркве од 1990. до 2009. године.

Његово пуно име и титула гласили су Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин г. Павле.
 
 

Драга НЕДО - СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:10
 
НЕДА УКРАДЕН 
 

-----------------------
Најновија, овогодишња слика са Јадрана
 

МИРА СТУПИЦА - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:41


МИРА СТУПИЦА
 


---------------------------------------------------
Некад давно ...
 
Умрла је 19. августа 2016. у дубокој старости 
у Дому за стара лица ...
-----------------------------------------------------------------------------
 

РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:32

Никада не смијемо заборавити наше славне претке 
који су прославили српски народ!

Колико мало живота,
а колико пуно заслуга за наш народ, 
културу и историју.


Разочаран у корумпирану власт 
и лопове у врху власти 
одавао се све више боемском  животу, 
много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан 
умро је у 35. години живота у Београду.

 

---------------------------------------------

Иако је умро млад и прије више од једног вијека 
- никад ова мисао славног 
СРБИНА РАДОЈА ДОМАНОВИЋА 
није била актуелнија као у овом времену!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ДУШКО РАДОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 21:39
 
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 16. 8. 1984. године 
умро је непоновљиви 

ДУШКО РАДОВИЋ





 -----------------------------------------------------------------------------------
 

ЦЕРСКА БИТКА - СЛАВНА ПОБЈЕДА СРПСКЕ ВОЈСКЕ И СРПСКИХ ЈУНАКА НА БРАНИКУ ОТАЏБИНЕ!

— Autor sjovicicslavuj @ 21:36


Церска битка је први велики окршај у Првом свјетском рату у којем су Централне силе доживјеле први пораз, почела је 15. августа 1914. и трајала је девет дана. По објави рата 28. јула Аустроугарска је према Србији концентрисала своје три армије.

Од 30. јула отпочело је прикупљање и размјештање непријатељских снага. Пета и Шеста армија, стациониране у источној Босни добиле су задатак да изврше главни удар на Србију. Друга аустроугарска армија концентрисана је у Срему и Банату, како би тактички заварала српску Врховну команду у погледу правца наступања.


У првим данима рата јединице Друге армије бомбардовале су насеља на северу тадашње Србије, укључујући Београд и Смедерево, а 12. августа накратко окупирале Шабац.

Српска војска у одбрани бројала је око 180 хиљада војника првог и другог позива. Начелник Штаба Врховне команде тада је био војвода Радомир Путник, а његов помоћник генерал Живојин Мишић. Насупрот српским јединицама налазиле су се трупе аустроугарске Балканске војске од око 200 хиљада војника.



Блистава српска побједа у Церској бици резултат је више фактора. С једне стране било је искуство модерног ратовања наше војске и њеног командног кадра стицано током два претходна балканска рата, с друге стране – способност брзог маневрисања наших трупа.

Војвода Путник и генерал Степа Степановић, који је после ове битке унапређен у чин војводе, успели су да вештим управљањем потчињеним јединицама и контранападима у одлучујућим тренуцима изненаде аустроугарске војсковође. И морал српске војске био је на неупоредиво вишем нивоу од морала непријатеља.
Као прва српска и прва савезничка победа у рату, Церска битка је оснажила самопоуздање Србије и подстакла веру у даље успехе.



И ОВО МАЛО ШТО НАС ЈЕ ЈОШ ОСТАЛО У ЖИВОТУ И ШТО ЖИВИМО СА СВОЈИМ ПАТЊАМА - ПОНОВО УБИЈАЈУ! ... Турци снимају серију о највећем "јунаку Алији Изетбеговићу", који се борио за опстанак Босне и Херцеговине и муслимана у њој!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:45

Турска серија о лику и дјелу Алије Изетбеговића снима се, између осталог, и на мјесту страдања и мучења сарајевских Срба – у Тарчину, у логору Силос. Тако се на мјесту гдје је било заробљено више од 600 српских цивила, снимају сцене које глорификују ратног лидера муслимана из БиХ. 

720 минута у шест епизода – тако су турски сценаристи, са турским глумцима замислили да представе живот Алије Изетбеговића. Сценарио, домаћој јавности непознат, писали су Турци под надзором својих историчара, а већ на представљању серије дало се закључити да стиже још једна једнострана и фалсификована историјска прича.

Доказују то и локације снимања – нарочито она у Тарчину, простору гдје се налазио “сарајевски Аушвиц” и оном за кога постоје свједочења да их је и главни лик серије за живота обилазио. 25 година касније, обилази их његов син, али овог пута на сету снимања серије баш о свом оцу.

Бакир Изетбеговић са турским глумцима испред злогласног "Силоса"

Читав његов живот је уствари био борба, отпор, борба са силама које су наоко изгледале далеко надмоћније у односу на њега. Међутим, нису биле надмоћне чим га нису сломиле”, рекао је Бакир Изетбеговић испред логора "Силос".

Нису сломиле њега, али јесу бројне недужне цивиле – њих 24 умрло је баш у логору “Силос” због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу. Сигурно је да се ове историјске чињенице у серији неће наћи, али зато сјећања чувају још малио оних бивших логораша који су и данас живи.

 --------------------------------------------------------------------------
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ 

27. јануара на Светог Саву прије 21 годину распуштен је посљедњи концетрациони логор у БиХ - Силос и то након што су прошла два мјесеца послије парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ.

Из логора Силос у којем је било затворено више од 600 српских цивила, тог 27. јануара 1996. године изашла су и посљедња преживјела 44 логораша. 

Само седам дана раније на Богојављење и прије коначног затварања концентрационог логора смрти, након 44 мјесеца стравичног страдања и злостављања, односно након 1.334 дана муслиманке власти заједно са још четрдесетак логораша пустиле су ме на слободу, дакле на православну светковину Богојављење 19. јануара те 1996. године.



Логор је отворен 11. маја 1992. године, 
а затворен је истог датума кад и злогласни 
фашистички логор из Другог свјетског рата Аушвиц.

Ту најмање има било какве симболике и коинциденције.


Према мојим сазнањима 24. српска логораша убијена су стријељањем и свакодневним физичким 
тортурама, злостављањем, пребијањем и мучењем глађу.

На изградњи фамозног тунела испод аеродромске писте “Бутмир”, 'тунела српског страдања' који су муслимани назвали `тунел спаса`, око 50 логораша је убијено, шест из Силоса, а остали су били цивили присилно затворени у логор у Храсници или ангажовани у тзв. Радни вод састављен од Срба који је био заправо 'живи штит' у одбрани муслиманских територија на подручју Храснице, Бутмира, муслиманске Илиџе итд.

У Силосу су били затворени мушкарци од 14 до 85 година и 11 жена, од којих једна у шестом мјесецу трудноће.

Осим 11 војника који су били резервни војници ухваћени на линији у Хаџићима, сви остали били су цивилна лица. Кроз логор Силос прошло је, према мојим сазнањима и евиденцији више од 600 српских цивила, углавном са подручја Пазарића и Тарчина.

Логораши су сваки дан добијали до пет кашика неке текућине и парче хљеба /хљеб се дијелио на 12-14 шнита/.

За прва 63 дана у конц-логору од 77 килограма колико сам имао, изгубио сам 43 тако да сам 8. августа 1992. године имао свега 34 килограма. Да није било коже кости би се саме растављале и распадале. Вагали смо се на вагама које су служиле за вагање жита.

1993. године муслимани су 
из логора Силос почели да одводе логораше на прве одбрамбене линије муслиманске војске на Игману и за потребе обављања најтежих физичких радова за потребе злогласне муслиманске јединице “Зулфикар” /Зулфикар Алишпаго оснивач и финасијер те злочиначке формације, родом из тзв. Санџака/, затим у Храсницу, гдје смо даноноћно копали траншеје, правили утврђења, ровове, бункере, као и на Јеврејском гробљу у Сарајеву.

Концентрациони логор Силос је најзлогласнији логор у протеклом грађанском рату у БиХ, не само зато што је најдуже трајао, већ и зато што су логораши у том логору мучени на 167 начина и што је то била лабораторија за испитивање људске издржљивости и убијање сваког смисла о постојању човјека. Логораши су мучени методама које су савременој цивилизацији и људском разуму непојмљиве и неразумљиве, а што су 
утврдили стручњаци на основу исказа свједока.

Сва документација о томе била је предата бившој главној тужитељици Хашког трибунала Карли дел Понте, али то је био Сизифов посао, јер Дел Понтеова је имала само један циљ, а то је потпуно сатанизовати српски народ. Почињени злочини над Србима је нису интересовали. 

У међувремену, од завршетка рата па до данас,
због стравичних мучења преко 200 логораша је
широм ове планете умрло,
од Аустралије, Америке, Европе, Србије
и наравно на подручју Републике Српске.

Сви су они са собом однијели своје истине,
јер никада нису добили прилику да пред било којом
правосудном институцијом свједоче о својим страдањима.


С обзиром да је суђење у току ниједном реченицом нити својим потезом не желим да ометам ток суђења.

Свим сапатницима који су на најтрагичнији начин још у току рата због стравичних злостављања и мучења, као и након рата изгубили своје животе од стране злочиначких руку, метака, ножева итд. изражавам највећи пијетет и стално се молим Господу Богу да њихове племените душе почивају у Царству небеском.

Главном хашком тужиоцу Карли дел Понте предао сам 
бројну документацију о почињеним злочинима над Србима. 

Али она је звијер у људској кожи 
и њу нису интересовали злочини почињени над Србима.
Она је имала само задатак и циљ да оптужује Србе 
и да хашки казамат пуни Србима.
---------------------------------------------------------------------------
ВЈЕЧНА ВАМ СЛАВА БРАЋО МОЈА, 
КОЈА ПОСТРАДАСТЕ ОД ЗЛОЧИНАЧКИХ РУКУ
САМО ЗАТО ШТО СТЕ БИЛИ СРБИ!
 
 

Данас, 14. августа обиљежава се Изношење Часног Крста, Светој мученици Макавеји (Почетак Великогоспојинског поста)

— Autor sjovicicslavuj @ 11:38
 

Изношење Часног Крста. Овај празник договорно су установили Грци и Руси у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене победе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима.

И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост.

Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима.

Није изношен обични крст, него управо Часни Крст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате.
-----------------------------------------------------
 
  14. августа 2016. године, почиње Великогоспојински пост који ће трајата до празника Успенија Пресвете Богородице, у народу званим Велика Госпојина, 28. августа.
 

МИЛАНЕ ЛАНЕ ГУТОВИЋУ - СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:49
 
На данашњи дан 11.8.  
рођен је српски глумац, 
непоновљиви 

МИЛАН ЛАНЕ ГУТОВИЋ


 

ДАНИЛО БАТА СТОЈКОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:47
 
За сјећање и памћење...
На данашњи дан 11.8 рођен је 
славни српски глумац

ДАНИЛО БАТА СТОЈКОВИЋ


 

Данас, 10.8. почео 57. Сабор трубача ... СРПСКИ БРЕНД - А СВЈЕТСКИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:10

Знам неке који се стиде Гуче,
као да су им родитељи 
рођени у Паризу
и као да су докторилали 
на Сорбони.



Данас је подизањем заставе,
уз химну манифестације "Са Овчара и Каблара",
отворен 57. традиционални Сабор трубача у Гучи!

 
Домаћин највеће трубачке феште
 
на Балкану је
 
књижевник Добрица Ерић.
 

 

Сабор трубача у Гучи је један од догађаја коју Србију чине јединственом на културолошкој и туристичкој мапи свијета, а "светковина трубе" Србију промовише у најбољем свјетлу, као земљу оптимизма, весеља и искреног гостопримства.


Гости пристижу са свих страна свијета. 


Драгачевски сабор је јединствено такмичење трубачких оркестара у свијету и најзначајнија манифестација свеукупног народног стваралаштва у Србији, а гости ће имати прилику да прате "окршаје" мајстора трубе.

Иначе, на финалном такмичењу, снаге ће одмјерити 16 најбољих оркестара у Србији. По коначном програму Сабора листа учесника броји 1240 имена, пет пионирских, 12 омладинских и 24 сениорска оркестра из Србије, 19 културно-умјетничких друштава, 29 пјевачких група, као и осам трубачких капела из иностранства.
 

На манифестацији ће свирати Дејан Петровић са "Биг Бендом", Бобан и Марко Марковић, као и оркестри Дејана Лазаревића и Горана Бреговића.
 


Сабор трубача један од догађаја
који СРБИЈУ чини јединственом
на културолошкој и туристичкој мапи свијета.

 Највећа трубачка фешта на Балкану
СРБИЈУ промовише у најбољем свјетлу,
 као земљу весеља, оптимизма и искреног гостопримства,
трајаће од 10.  до 13. августа.

9.8. је: СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ПАНТЕЛЕЈМОН

— Autor sjovicicslavuj @ 08:01
 
Свети Пантелејмон је рођен у угледној и богатој породици која је живела у Никомидији, граду у Малој Азији. Његов отац Евстрогије био је незнабожац, а мајка Евула, хришћанка. Рано је остао без мајке, па бригу о његовом васпитању преузима отац.Пантелејмон је био необично леп, добар, сјајан ученик, са посебним даром за медицинске науке, а изнад свега милостива и добра срца.

Име Пантелејмон, које значи: свемилостиви, заиста му је у потпуности одговарало. Медицину је учио код најчувенијег лекара тог доба, Ефросина, који је био и дворски лекар. Приликом посета двору, Ефросин је са собом стално водио и најдаровитијег и најбољег ученика, Пантелејмона.

Пантелејмон је свакога дана пролазио поред куће Ермолаја, старог хришћанског свештеника. У срцу младог лекара живело је сећање на веру његове мајке, па се зближио са свештеником, Ермолајем који га је утврдио у вери, а затим и крстио.

Поред лекарске вештине, коју је стекао учењем, Пантелејмону је био дат и дар исцељења молитвом. Излечио је слепог човека. Сви лекари су говорили да за његове очи нема спаса. Пантелејмон је слепца излечио именом Христовим. Једном му је очајна мајка донела дете које је ујела змија отровница. Призвао је Бога у помоћ и излечио дете, спасивши га од сигурне смрти.

Кад му је умро отац, Пантелејмон је распродао имање и сиротима и убогима поделио милостињу.

Живео је скромно, а све који су му се обраћали за помоћ, лечио је потпуно бесплатно.
Ово је изазвало завист његових колега лекара, па су га оптужили цару рекавши да је хришћанин. Позвао је Пантелејмона на двор и покушао да га одврати од хришћанства. Пантелејмон је слушао речи земаљског цара, а његов ум и срце били су "пред Царем небеским". Није се уплашио ужасних мука којима му је цар Максимијан претио.
Био је смирен, одлучан и решен да пострада за Христа. Није се одрекао своје вере, већ је именом Христовим, ту пред свима, излечио одузетог човека. Цар га је осудио на страшно мучење и смрт. У немоћном, слепом бесу, Максимијан је наредио да се погуби и стари свештеник Ермолај.

Пантелејмон је претрпео невиђене муке, али га је Бог крепио и зацељивао му ране. Кад су га извели на губилиште, Пантелејмон је клекао на молитву. Џелат је замахивао мачем, али није могао да га погуби, јер се мач пред светитељевом главом савијао као да је од воска. Тек кад је свети Пантелејмон завршио молитву и рекао да могу да га погубе, џелат га је посекао.

Маслина, под којом је његово тело било сахрањено, се окитила плодом, а на гробу су се дешавала чудесна исцељења.
Свети Пантелејмон је пострадао за Христа 9. абгуста 304. године, а његово име се призива при освећењу воде и јелоосвећењу.

Један од најлепших храмова на Светој Гори посвећен је овом светитељу.
На иконама се представља као прелепи младић који у рукама држи кутијицу са лековима, знак лекарске професије.

Празник св. великомученика Пантелејмона се слави 9. августа. Његове мошти су постале целебне, а име светог Пантелејмона призива се при водоосвећењу и јелеосвећењу заједно са светим Ермолајем и осталим бесребреницима и чудотворцима. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Светој Гори.
 
 

АРЧИБАЛД РАЈС ... Како смо могли да заборавимо оваквог човјека?! Да ли нас је стид пред Богом и пред историјом?! Изгледа да није, нажалост!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:28
 
На данашњи дан 8.8. 
умро је велики човјек 
 
Арчибалд Рајс
 
- који је више истине рекао и написао о Србима, 
него што су многи Срби знали сами о себи!

ВЕЛИКА ЗАХВАЛНОСТ!


 

1 2 3 ... 190 191 192  Sledeći»

Powered by blog.rs