Slavko Jovičić

ЈАСЕНОВАЦ - УСТАШКИ ГЕНОЦИД И СРПСКО СТРАДАЊЕ!

— Autor sjovicicslavuj @ 10:06
  
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ
 
СТРАДАЊЕ НЕВИНИХ СРБА,
 
ЈЕВРЕЈА, РОМА И ОСТАЛИХ,
 
У ЗЛОГЛАСНОМ УСТАШКОМ
 
КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ
 
СМРТИ И ГЕНОЦИДА У ЈАСЕНОВЦУ
 
+++++++++++
 
ВЈЕЧНА СЛАВА СВИМ СТРАДАЛИМ!
 

У Доњој Градини данас је обиљежен Дан сјећања
на жртве усташког злочина - геноцида
у концентрационом логору Јасеновац
и његовом највећем стратишту Доња Градина.

Церемонија обиљежавања почела је полагањем вијенаца,
након чега је услиједио вјерски помен жртвама,
затим обраћања званичника и Меморијална академија,
којом је ова церемонија и завршена.

У Јасеновцу и Доњој Градини
од августа 1942. до априла 1945. године
страдало више од 700 хиљада људи,
преко 500 хиљада Срба,
затим Јевреја и Рома

 

Сијековац - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 12:18
 

Данас се обележава дан стравичног злочина регуларне Хрватске војске који је почињен у Сијековцу /Босански Брод/ 26. марта 1992. године.
 
Међутим, није то званичан почетак рата, а нити су то први злочини почињени на простору тадашње БиХ.
 
                       СВЕДОК СА ЛИЦА МЕСТА
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
                         ************************************
Сијековац, Босански Брод

26. марта 1992. године, десио се стравичан масакр српских цивила у Сијековцу, тадашња општина Босански Брод. Наиме, регуларна војска Републике Хрватске већ 3. марта исте године из Хрватске прешла је на територију Босне и Херцеговине. 

Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.

Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.

27. марта, дакле одмах сутрадан у Сијековац је стигла највиша "државна" делегација БиХ у којој су били Биљана Плавшић, српски чалан Председништва БиХ, затим Фрањо Борас, хрватски члан председништва и представник муслиманског народа члан Председништва БиХ Фикрет Абдић. 

Тада као инспектор Државне безбедности задужен за безбедноост највиших функционера БиХ,  заједно са још неколико колега, стигао сам у Сијековац. На лицу мјеста  на сваком кораку били су видљиви још свежи трагови стравичних злочина. У двориштима испред својих кућа лежала су измасакрирана и  изрешетана тела српских мученика. Видео сам стравичне слике, слике српског страдања. Да и то нагласим. Доласком у Босански Брод хрватски члан Председништва БиХ Фрањо Борас је побегао са места злочина и тек након неколико дана видео сам га у Сарајеву.
***************************************************
Као по ланчаној реакцији ратни пожар се ширио по БиХ, па се тако проширио и на подручје Семберије. 
31. марта 1992. године отпочињу жестоки сукоби између муслимана и Срба у Бијељини и тако рат креће у свој крвави поход који ће, касније ће се испоставити, донети највећу несрећу свим народима у БиХ.

Опет је као и у ранијим сличним ситуацијама врло брзо оформљена "државна" делегација у којој су били: Фикрет Абдић, члан Председништва БиХ, Миодраг Симовић, потпредседник Владе БиХ и Јерко Доко, министар одбране БиХ. У Бијељину смо стигли 01. априла 1992. године. И поново исте стравичне слике страдања народа. 

Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити... 
                                                        ----------------------------------
Кренула је незаустављива и једна од највећих трагедија свих народа у БиХ.
                               * * * * * 
САСВИМ ЈЕ ЈАСНО да рат у БиХ није почео 1. марта 1992. године, нити због убиства српског свата покојног Николе Гардовића.

Такође, рат у БиХ није почео ни почињеним стравичним злочинима у селу Сијековац и агресијом Хрватске на тадашњи Босански Брод 26. марта 1992. године. 
              
Рат у БиХ је почео много раније ...
 

Елфета Весели, жена монструм - изручена Босни и Херцеговини!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:32
 
 
 Швајцарске власти изручиле су Босни и Херцеговини Елфету Весели,
осумњичену за монструозно убиство 12-годишњег дјечака Слободана Стојановића,
из Доње Каменице код Зворника.
 
Након 25 година, Елфета Весели требало би коначно да одговара за монструозно убиство 12-годишњег Слободана Стојановића из села Доња Каменица код Зворника.
Жена монструм, како су о Елфети Весели званој Хосовка, казивали њени саборци, након више од двије деценије поново је на мјесту злочина – у БиХ
Оптужују је, у својим исказима саборци – припадници формације Сакиба Халиловића КИБЕТА, под чијом је непосредном командом злочин над дјечаком Слободаном, и починила.
Подсјетимо са непуних 12 љета, у јуну 92. године, пред надолазећим злочинцима, Слободан је са сестром и родитељима, побјегао код кумова у заселак Џенарике код Зворника.
Но у родној Кемници заборавио је завезаног пса Лесија. Невина дјечија љубав према љубимцу отргла га је из сигурног уточишта. У трку према селу да спасе пса, улетио је право у руке онима који су по Каменици већ убијали и уништавали све што је српско преостало.
Елфетини саборци, а најмање два чија имена знају у тужилаштву БиХ, казивали су како је Слободан заробљен. Како је у заробљеништву био неколико дана. И како га је неколицина војника, међу којима и командир формације Сакиб Халиловић, тукла и малтретирала. Пресудила је Елфета. И то свирепо, о чему је свој исказ дао и заштићени свједок, Елфетин саборац и очевидац убиства.
Звјерско иживљавање над недужним дјечаком посматрао је, тврди, са удаљености од свега 7 до 10 метара. Годину касније у јулу 93. - унакажено Слободаново тијело без одјеће, одсјечених прстију, поломљених екстремитета и насилно извађених зуба пронађено је у масовној гробници у Новом селу.
"Трбух је био отворен у облику крста. Имали смо повреду у виду одсијецања једне ушне шкољке. Посјекотине у предјелу главе, прострелна рана"... набраја Слободанове ране патолог Зоран Станковић.
Дванаестогодишњи мученик сахрањен је на гробљу у Дрињачи. Касније поред њега и родитељи му Деса и Илија – пресвисли од бола рана свог јединца.
Жена монструм све до септембра прошле године, када је ухапшена, слободно је живјела у Швајцарском Нушетелу. Свједоци њене монструозности, Босном још слободно кроче.
 

ЗИМСКЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ У САРАЈЕВУ - НЕКАД БИЛО! ОЛИМПИЈСКА ПАХУЉИЦА - ПАЛЕ

— Autor sjovicicslavuj @ 19:08
 
 
ОЛИМПИЈСКА ПАХУЉИЦА
 

Олимпијска пахуљица, 
знак сјећања на Зимске олимпијске игаре,
које су на данашњи дан 8. фебруара 1984.
дакле, прије 33. године почеле у Сарајеву.

ПАХУЉИЦА је постављена 
у Централном парку у Палама

/Пахуљица је ротирајућа 
и стално се окреће око своје осовине/.



Некад било!

Славна Десанка Максимовић 
је у својој поеми пјевала:
"Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану" ...



Али то је прошлост и нека историја,
која се више никада не може поновити.
 
 
 
На данашњи данприје 33. године, једна од најбољих југословенских клизачица Санда Дубравчић упалила је на Олимпијском стадиону "Кошево" олимпијски пламен и означила почетак највећег спортског догађаја икад одржаног на овим просторима до тада. 

Организација Зимских олимпијских игара 1984. године коштала је 142,6 милиона америчких долара /тако је званично саопштено/, а путем ТВ-а догађај су пратиле око двије милијарде људи на планети. 

Укупно је продато 250 000 улазница, од чега само у иностранству 200 000. 

Учествовало је 1 272 спортиста из 49 земаља, а са догађаја је извјештавало више од 4 500 новинара. 

Након 14. зимских олимпијских игара, Сарајеву је, уз олимпијске објекте, остало 2 850 новоизграђених станова, више хотела, а било је отворено и 9 500 радних мјеста. 

Такмичења су одржана на Јахорини, Требевићу, Игману, Бјелашници, у "Зетри" и "Скендерији". 

Југославија је, након СССР, односно Москве 1980. године, била друга земља са задашњим социјалистичким политичким уређењем која је добила организацију овог највећег спортског догађаја на планети.
 
  "ВУЧКО", који нас је касније, мање од једне деценије - све "ПОЈЕО"!
 
Фотографија корисника Славко Јовичић Славуј
 

Дракулић: На данашњи дан, 7. фебруара 1942, године десио се стравичан усташки покољ над Србима!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:31
 
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!

75. година од усташког покоља у овом бањалучком насељу,
као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац
у коме је убијено 2.300 Срба.


Уписана имена на спомен плочи,
звјерски ликвидираних Срба



Усташе су 7. фебруара 1942. године извршиле покољ српског становништва у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је најмање 2.300 људи, међу којима 551 дијете.

У овом злочину усташке снаге су, под командом надпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића, из такозваног "Тјелесног здруга Анте Павелића", уз помоћ бањалучких усташа убијале Србе без иједног испаљеног метка - сјекирама, ножевима и крамповима.

У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне Државе Хрватске, наведено је да је злочин у овим бањалучким насељима био највећи покољ почињен за само један дан.

 

Крајем априла 1945. године, заједно са другим усташким кољачима  из Јасеновца побјегао је према Загребу а касније према Аустрији. Тамо се почетком маја мјесеца предао Британциима мислећи како ће га ови заштити, али они су га одмах изручили југословенским властима, који га хапсе и спроводе у Загреб. 


Послије је усташки злочинац Мирослав Филиповић изведен пред војни суд. Зато што је као један од водећих команданата усташке терористичке војске судјеловао у околини Бање Луке, посебно села Дракулићи, те Херцеговини у етничким чишћењима, у којима је масовно убијао невино српско становништво, палио њихову имовину, мучио, пљачкао, одводио у логоре, те као командант усташког логора у Јасеновцу и логора у Старој Градишки извршио масовне злочине, лично или као наредбодавац,

Војни суд ЈНА Команде града Загреба га је 29. јуна 1945. године прогласио кривим и осудио на смртну казну вјешањем, трајан губитак грађанске части и конфискацију имовине.
 

Dodik: Logor "Silos" u Sarajevu imao je sve elemente zloglasnog "Aušvica"

— Autor sjovicicslavuj @ 19:39
 

Dodik: Logor "Silos" u Sarajevu imao je sve elemente 
zloglasnog "Aušvica"
 
 BANJALUKA - Predsjednik RS Milorad Dodik izjavio je danas, povodom Međunarodnog dana sjećanja na žrtve Holokausta, da zarad budućih generacija nijedna žrtva nacističkih koncentracionih logora nikada ne smije biti zaboravljena. 

"Na ovaj dan treba da se prisjetimo svih žrtava fašizma sa željom da se takvo zlo više nikada ne ponovi. Naša obaveza je da sadašnje i buduće generacije učimo da takvo zlo nikada nikome ne smije da se čini, te da ukažemo koliko su važni ljudski život, dostojanstvo, sloboda i mir", istakao je Dodik. 

Podsjetivši da su Srbi drugi narod po broju stradalih u nacističkim i ustaškim logorima u Drugom svjetskom ratu, predsjednik Srpske je naveo da je na današnji dan 1996. godine, dva mjeseca nakon što je potpisan Dejtonski mirovni sporazum, zatvoren i koncentracioni logor "Silos" u Tarčinu kod Sarajeva, u kojem je bilo zatočeno više od 600 srpskih civila. 

"Prema svjedočenjima bivših zatočenika, logor 'Silos' imao je sve elemente zloglasnog logora 'Aušvic' iz Drugog svjetskog rata i to treba da bude opomena da je fašizam kao ideologija, nažalost, bio prisutan i tada što se u budućnosti nikada i nigdje ne smije ponoviti", poručio je predsjednik RS. 

Međunarodni dan sjećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine UN u znak sjećanja na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi.
 
Текст на линку "Независних новина"!
 

ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ! С великим пијететом стријељаним Крагујевчанима помен-пјесму написао: Славко Јовичић Славуј

— Autor sjovicicslavuj @ 22:59


 
---------------------
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ! 
С великим пијететом стријељаним Крагујевчанима 
помен-пјесму написао: Славко Јовичић Славуј
 

Невино умореним српским душама, 
које су стријељали њемачки фашисти
 

Нек' вјечно живе ваше сјене и нек' дјечијим погледом 
и са осмјехом бдију у Царству небеском 
и нека шире коло српске радости у вјечном животу.

Њемачки фашисти 
- пролили сте и превише невине српске крви 
и због таквих стравичних злочина 
никад вам се ово не може заборавити, 
али ни опростити, 
мада нас православље учи да праштамо. 

Ми падамо на црну земљу не што нас је страх, 
већ што у себи носимо понос 
што смо Срби и што нас нисте уништили.

Убајали сте нас, стријељали нас, 
али ми смо сваки пут 
васкрсавали, подизали се и опстајали. 

Фашистички злочинци,
вас у паклу нема ко ни да ожали, 
јер пламен православних свијећа 
и наших молитви за упокојене наше Србе
створиће вам и у паклу 
онакав пакао који заслужујете. 

Ми морамо даље и само напријед, 
али на том путу никад не смијемо заборавити:
 нашу дјецу, мајке, очеве , родбину и српску браћу 
коју су ваше злочиначке фашистичке 
руке поубијале.



Вјечна слава и памјат 
свим звјерски умореним 
СРБИМА

АМИН!
 

+++++++++++++++++++++++++++++++++++

Због монструозног убиства дванаестогодишњег дјечака СЛОБОДАНА СТОЈАНОВИЋА ухапшена ратни злочинац Елфета Весели

— Autor sjovicicslavuj @ 22:43
 
На захтјев Тужилаштва БиХ, власти Швајцарске ухапсиле су Елфету Весели, осумњичену за убиство дјечака српске националности 1992. године у околини Зворника.
 
 
Елфета Весели, која је за вријеме рата била припадница тзв. Армије БиХ, осумњичена је да је заједно са другим војницима у љето 1992. године у близини мјеста Каменица, код Зворника, на изузетно свиреп начин, хладним оружјем, усмртила Слободана Стојановића, дванаестогодишњег дјечака српске националности.

Тужилаштво БиХ спровело је опсежну истрагу током које је прикупило доказе којима сумњичи Елфету Весели и дошло до сазнања да се осумњичена дуже времена налази на подручју Швајцарске, те су покренуте активности за њено лоцирање, хапшење и изручење правосуђу БиХ.

Тужилаштво је обавијештено да се осумњичена у Швајцарској успротивила добровољном изручењу по скраћеној процедури у БиХ, па ће се у наредном периоду приступити активностима за њено изручење и депортацију у БиХ, гдје ће јој бити суђено.

О овом свирепом убиству и настојањима правосуђа да се починиоци приведу правди, медији пишу већ годинама. Тада једанаестогодишњи Слободан је, иако су га родитељи одвраћали, измакао њиховој пажњи и вратио се по пса у родну кућу у Доњу Каменицу, код Зворника, одакле су дан раније побјегли стархујући од муслиманске војске. Пао је директно у руке припадницима тзв. Армије БиХ и комшинице Елфете Весели. Она је познавала породицу Стојановић. Имала је тог дана пуне 32 године, али и морбидну потребу да ритуалним иживљавањем над немоћним српским дјететом утоли мржњу, доказујући се пред осталим муслиманским војницима.

Зверски га је мучила пред свима! Свукла је са њега одећу и обућу, и узела нож.
Када су годину дана касније из земље извадили Слободаново тијело, призор је био ужасан. Стомак му је био расјечен у облику квадрата, видјели су се остаци унутрашњих органа и расјекотине по глави. Ноге су му биле поломљене, а из вилице избијено шест зуба. Елфета је дјечаков живот пресјекла пуцајући му из непосредне близине у сљепоочницу, метак је прошао лијеву чеону кост и изашао кроз десну.
 
------------------------------------------------------------------------------------------
Министарство правде БиХ
упутило молбу за изручење Елфете Весели

Министарство правде БиХ је молбу за изручење упутило раније, одмах након што  је ова особа лоцирана. У међувремену, министарство је обавјештено о хапшењу. Такође, министарство је обавијештено и да је у току разматрање молбе за изручење, те је на правосудним органима Швајцарске да ли ће и у ком року екстрадиција бити проведена.
 

ОПОМИЊЕМ и НАПОМИЊЕМ! ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:16

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

29.08.2016.


Годишњица злочиначког 
НАТО бомбардовања

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ



Бомбардовани положаји Војске Републике Српске
на подручју Српског Сарајева , Пале

30. августа 1995. године почело је злочиначко НАТО бомбардовање Републике Српске које је трајало до 14. септембра и у коме је убијено више од стотину цивила.

На положаје Војске Републике Српске злочиначка НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених. 

Укупна тежина баченог експлозива била је око 10.000 тона.

НАТО злочинци су у акцији под називом "Намјерна сила" користили радиоактивну муницијууз објашњење да она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто". 

За бомбардовање мјеста која су била под контролом Војске Републике Српске, НАТО злочинци су користили осиромашени уранијум, чије посљедице се свакодневно осјећају, а осјећа ће се и у наредних седам осам вијекова. Нажалост, Република Српска је водећа по броју малигних обољења у Европи.

Исту трагичну судбину доживјела је и Србија коју су НАТО злочинци, такође бомбардовали осиромашеним уранијумом, који оставља тешке посљедице по здравље људи и животну средину, па је тако смртност у Србији и у Републици Српској изазвана малигним обољењима четири пута већа у односу на европски просјек.


Бомбардовање Републике Српске  је окончано 14. септембра 1995. године када је постигнут договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбједности што је и учињено закључно са 17. септембром.

Повод за злочиначку агресију НАТО пакта била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, која се догодила 28. августа 1995. године, а за коју су оптужени Срби. У извјештају независне комисије из тог периода наведено је да "не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја".
 

Да се не заборави! На данашњи дан /28.8./ усташе су стријељале једног од најзначајнијих српских сликара 20. вијека САВУ ШУМАНОВИЋА

— Autor sjovicicslavuj @ 12:54

На данашњи дан /28.8./ 
усташе су стријељале
једног од најзначајнијих 
српских сликара 20. вијека

 САВУ ШУМАНОВИЋА


--------------------------------
Женски акт
---------------------------------
 Јабуке и грожђе /1927. год/.
 

Вечерас се обиљежава геноцид на Србима, Јеврејима и Ромима у највећем граду мртвих Срба, у злогласном усташком концентрационом логору смрти Јасеновац.

— Autor sjovicicslavuj @ 16:40

 
Владе Републике Српске и Србије организоваће данас централну манифестацију у Спомен-подручју "Доња Градина" поводом обиљежавања 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору Јасеновац.


Централна манифестација биће одржана на платоу испред "Тополе ужаса" у Спомен подручју "Доња Градина".
Обиљежавању 75. годишњице од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у злогласном усташком концентрационом логору смрти Јасеновац, између осталих, присуствоваће предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Владе Србије Александар Вучић и српски члан Предсједништва БиХ, Младен Иванић. 

 Најављени су и представници, Српске православне цркве, по први пута делегација Покрајинске владе Војводине, те представници Савеза јеврејских општина и ромске националне мањине.

Биће одржана пригодна академија, а окупљени ће прислужити свијеће жртвама злогласног усташког фашистичког јасеновачког концентрационог логора. 
 

Хоће ли нас сутра бити стид да овакви-никакви дођемо пред Цара Лазара и косовске јунаке, Његоша, Војводе Мишића и Степу Степановића, Јована Дучића, Николу Теслу и још мноштво других славних Срба!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:49
  ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Постоје ли границе до којих можемо ићи
у нашим самообманама и нашој срамоти!
Знамо ли о чему причамо? Ко смо заправо ми? Јесмо ли још живи или смо живи умрли прије наших сународника који су прије 21. годину злочиначки поубијани у "Олуји": војно-полицијскo-хрватско-међународном удруженом злочиначком подхвату и злочиначком погрому српског народа, који је бјежећи са својих вјековних огњишта мислио да ће барем сачувати главе своје дјеце, мајки, очева, па онда и својe.

Како могу да видим, а пратио сам многе извјештаје - на свим парстосима одржаним у светим српским правосланим храмовима, како у Републици Српској тако и у Србији - окупило се нешто мање људи него што је у тој усташкој злочиначкој aкцији убијено Срба.

Жалосно је поређење, али мртви Срби из Олује су бројнији него живи Срби који су присуствовали свим парастосима заједно. А гдје су били остали или преостали Срби?
Један дан у години, па се и он овако неславно завршиo.
 
Свима нам је јасно да су у сваком мањем мјесту са неколико хиљада становника биле препуне  баште кафића. Сједила је омладина - наша будућност којој, нажалост, ни у примисли није било да оду до светих храмова и да се помоле Богу за покој душа невино страдалих и уморених сународника Срба.

Кога ми то покушавамо да слажемо? Погледајмо истини у очи! Погледајмо се сами пред сопственим огледалом наше савјести! Коме ми то нашу трагичну прошлост и суморну садашњост остављамо за будућност? Је ли то ова наша омладина којој су важнији кафићи него сат времена да буду у светим храмовима на молитвама нашој умореној браћи.
 

Какви смо то људи? Коме то своје душе продајемо и о каквој то говоримо наводној српској саборности и српском јединству?! Нисмо се отријезнили, а ни опаметили, јер Срби су народ који своја страдања најбрже препушта забораву.

Није онда никакво чудо што још нисмо одбетонирали све јаме српског страдања из Другог свјетског рата. Још нисмо достојанствено обиљежили Јасеновац, сва наша "Јадовна", јадна нам и кукавна била мајка.

Није никакво изненађење што у највећем граду мртвих Срба у Градини /Јасеновцу/ никада нисмо окупили барем десетак хиљада Срба. А београдску "Арену" је три дана за редом пунио Дино Мерлин, који је након рата јавно говорио да његова нога никад неће стати на тло злочиначке и агресорске Србије. Био је управу. Није само стала његова нога, већ је цијели, дакле комплет - забављао егзалтиране београђане, које баш брига шта је Мерлин говорио о њиховој земљи, а тиме и о њима самима.

Знамо ли ми докле ћемо стићи овакви кави смо, а никакви смо! Имамо ли као народ икакву будућност? Како ћемо сутра пред Цара Лазара и косовске јунаке, Његоша, Војводе Мишића и Степу Степановића, Јована Дучића, Николу Теслу и мноштво других славних Срба. А сви ћемо једног дана морати тамо и са олујом и без олује.

Има ли те мој народе?
Гдје сте моји Срби?

Имали нас још живих 
или смо од срамоте умрли, 
а још живимо!
 

 

СЈАЈНА ИВАНА ШПАНОВИЋ освојила златну медаљу на Европском првенству!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:57
 8.7.2016. Директно: ПАЛЕ/Амстердам

ДОМИНАЦИЈА!


Шампионка Европе
Ивана Шпановић
У другој серији 
Ивана Шпановић 
је остварила сјајан скок од 6.94 метра 
и тим резултатом је постала првак Европе!


 

21. годину нема истине о догађајима у Сребреници и страдањима српског и муслиманског народа на подручју Бирча и Подриња

— Autor sjovicicslavuj @ 10:35

 

 
ПИШЕ. Славко Јовичић Славуј

За који дан проћиће 21. година од догађаја у Сребреници из јула 1995. године. Највећи интерес Срба је био и остао да се утврди права истина о свим дешавањима у, и око Сребренице. 

Комисија Владе Републике Српске (РС) за испитивање страдања муслимана у Сребреници чије је оснивање наметнуо бивши високи представник у БиХ, апсолутни диктатор и господар живота свих грађана и цјелокупне имовине у БиХ Педи Ешдаун, дошла је до података, али никада тачних, већ до броја оних које су муслимани пријавили као нестале и страдале у Сребреници. Али, сви ти нестали ни у којем случају не могу бити подведени под ’’жртве српских злочина’’. Јер, кад би се прихватила настојања Бошњака да сви ти нестали као жртве злочина буду ’’фактурисани’’ српској страни, онда би то била не само лаж, већ и ноторна глупост. Заправо, онда би Сребреница била једини град на планети у којем за скоро четири године рата нико није умро природном смрћу или од болести. Била би то невјероватна ствар гдје нико као војник са пушком у руци није изгубио живот или да нико није умро од посљедица рањавања у ратним сукобима исл.

Дакле, Комисија "Владе Републике Српске" /Ешдаунова комисија/ за утврђивање броја несталих у Сребреници није имала мандат да истражује и да утврди околности под којима је било који појединац страдао.

Мандат и задатак комисији је одредио високи представник и како рекох,  бритснска вуцибатина и диктатор Педи Ешдаун.

А кључ свега је - утврдити околности на који начин је сваки појединац изгубио живот. Међутим, то никада није урађено, па самим тиме није ни утврђено шта се заправо десило у Сребреници. 

Потпуно је јасно да није било могуће утврдити ко су заиста стварне жртве злочина, а ко су лица која су страдала на неки од многих других начина. 
Друго, постоје докази који су потврђени из више извора, а који указују да је више стотина муслиманских војника са пушком и оружјем, пробијајући се из Сребренице према Тузли у међусобним муслиманским обрачунима и у сукобима са Војском РС изгубило животе. Дакле, према свим међународним стандардима и конвенцијама ти и на такав начин страдали муслимански војници били су легитимни војни циљеви. 

Надаље, постоје докази да су на десетине наводно страдалих и пописаних имена на споменику у Поточарима живи и да живе широм планете као избјегла лица.

Уосталом, не може се крвави рат у БиХ који је, како рекох, трајао скоро четири године свести само на неколико дана сребреничке трагедије. Има ту и низ других питања која се морају до краја разјаснити због будућности и историје свих народа на просторима БиХ.
Заправо, како је могуће да муслимани воде оружани рат из Сребренице кад је наводно Сребреница била ’’демилитаризована’’ зона (сиц!). Наравно, да ми не пада на памет да кажем да у Сребреници није било злочина почињених над муслиманима. Таман посла. Нажалост, појединци из српског народа починили су злочине над муслиманима у Сребреници, али тај број сигурно није ни приближан чак ни једној половини од броја 8000 како то муслимани приказују.
 
Но, поставља се безброј питања, али коме? Ко је на подручју Подриња, Братунца и Сребренице поубијао 3.262, именом и презименом евидентиране српске жртве.

Никада ниједна институција није се озбиљно и свеобухватно бавила  расвјетљавањем чињеница везаних за злочине почињене над муслиманима у Сребреници који никако не могу бити издвојено посматрани од злочина које су злочиначке фаланге Насера Орића починиле над Србима још 1992. и 1993. године, када је спаљено и потпуно уништено 56 српских села и насеља и када је на том подручју звјерски ликвидирано 3.262 именом и презименом евидентираних српских жртва.

Због свега реченог управо је највећи српски интерес да се потпуно демистификују сви догађаји око Сребренице и да се дође до истине, односно да се расвијетле све чињенице и да се одговори на питање -  шта се заправо догодило на том подручју. Мора се утврдити ко су заиста недужне жртве и на муслиманској, али и на српској страни: ко су појединци из реда и муслимана и Срба који су починиоци злочина над једним и над другим народом. Јер, појединци из свих зараћених народа су починили злочине над припадницима из реда оних других народа. 

Ниједан народ није крив за бројне монструозне злочине, нити народ може бити крив за избијање рата, а управо све интенције Бошњака перманентно су ишле у том правцу да се оптужи цијели српски народ и да му се наметне хипотека колективне одговорности што је бесмислица.  Ево 21. годину након ратних страдања у току трагичног сукоба у региону, како је и сам карактер рата у БиХ дефинисан у Дејтонском мировном споразуму - нема истине.
 

Јовичић видио тијела три убијена Србина

— Autor sjovicicslavuj @ 17:09
 
Свједок Тужилаштва БиХ Славко Јовичић изјавио је пред Кантоналним судом у Сарајеву да је у априлу 1993. на камиону испред Полицијске станице у Бутмиру, код Сарајева, видио три тијела српских заробљеника за које је касније чуо да су убијени због одмазде.
 
Славко Јовичић - Фото: СРНА
 Славко Јовичић
 Фото: СРНА
 
Славко Јовичић је 26. маја 1992. године заробљен и одведен у логор "Силос", општина Хаџићи, након чега је у децембру наредне године пребачен у логор "Крупа", који је три километра удаљен од Пазарића.
Према његовим ријечима, логораши српске националности из логора "Крупа" су свјесно жртвовани за најтеже физичке радове на првим борбеним линијама, преноси Бирн.

Свједок је 22. априла 1993. са својом групом заробљеника радио у Доњем Которцу, општина Илиџа, када је чуо галаму војске која их је почела тући. Касније је сазнао да су неки затвореници побјегли са радова и чуо је како неко говори да су "четници побјегли и ове све треба побити".

Након страшног пребијања, како је рекао, одведени су пред Полицијску станицу Бутмир, гдје су физички малтретирани. Затим су камионом пребачени у Храсницу.

"Једног сам видио на камиону, згрчен, видио сам да није давао знакове живота. То је био Славољуб Капетина, ту видим још двојицу, леже потрбушке. Наредили су нам да и ми легнемо. Двојица су, чини ми се, били полицајци или војници, неко ме је страшно ударио кундаком у плећку. Возимо се према Храсници и осјетим нешто ми мокро по глави. Подигнем главу, и видим један од те двојице по мени мокри", присјетио се Јовичић.

Он је додао да је чуо да се та двојица чувара са камиона ословљавају именима Фудо и Феђа. Јовичић је рекао и да је чуо да су друга два убијена човјека Милан Крстић и Ранко Варагић.
"Двојица су убијена у рову због одмазде, јер су побјегли. Крстића су извели из рова, био је погођен у главу са мале удаљености, а друга двојица су изрешетана по цијелом тијелу", рекао је он.

Мустафу Дивјана, Ферида Делића и Алију Газибару оптужница терети за мучење, нечовјечно поступање, те наношење великих патњи. Дивјану и Делићу на терет су стављена и убиства.

Дивјан је оптужен за убиства затвореника српске националности који су из логора "Силос" и "Крупа" доведени на присилне радове код Пољопривредног института "Бутмир", општина Илиџа.
Према оптужници, Дивјан је ове злочине починио у својству припадника Четврте моторизоване бригаде такозване Армије БиХ, а Делић и Газибара као војни полицајци ове бригаде.
------------------------------------------------
Свједок Дивна Крстић је 10. маја 1992. године посљедњи пут виђела мужа Милана Крстића, када је са ђецом отишла у избјеглиштво. По повратку у Хаџиће, од Црвеног крста је добијала информације да је заробљен у Храсници, те да је вођен на копање ровова и траншеја.
"Прва сазнања о мужу добијам крајем априла 1993. године, а 22. априла је убијен...Брат ми је рекао да је тај човјек био црн, крупних очију, тамног тена и звао се Феђа. Феђа је наводно стражарио, извео мог мужа из траншеја, одвео у једну просторију и само се чула пуцњава", испричала је она.

Како је навела, њен брат, који је био заробљен заједно са њеним супругом, преживио је тешке тортуре, те да га није могла препознати након размјене.

Суђење ће бити настављено 13. јула.
 
Од Агенције БИРН преузима:

Ана Мари Франк - један од симбола фашистичког холокауста!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:28

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

За сјећање и на савјест човјечанству!
На данашњи дан, 12. јуна 
1929. рођена је
АНА МАРИ ФРАНК!


 

Слава свим невино умореним СРБИМА и ДРУГИМ НАРОДИМА које су убијали НАТО злочинци!

— Autor sjovicicslavuj @ 17:39
 
Ову поему посвећујем свим невино страдалим СРБИМА и ДРУГИМ НАРОДИМА 
 
у злочиначкој НАТО агресији на СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ!
 
 

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - 9. јуна 1999. године, окончана злочиначка НАТО агресија на СРБИЈУ!

— Autor sjovicicslavuj @ 17:29

СРБИЈА
 и БиХ, посебно РЕПУБЛИКА СРПСКА и СРБИЈА и у наредних неколико вијекова бориће се, али неће моћи и да се изборе са енормним порастом малигних обољења која су проузроковали НАТО злочинци бомбардујући СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ бомбама са осиромашеним уранијумом.
                                                   ************************************************
 
Кумановски споразум, потписан је 9. јуна 1999. године у Куманову. Тим споразумом окончана је седамдесетосмодневна оружана злочиначка агресија НАТО снага против Србије, односно, тадашње СР Југославије. 

Током саме агресије живот је изгубило између 3.500 и 4.000, а рањено преко 10.000 грађана тадашње државе.


Колико је људи изгубило живот по окончању агресије, било од тешких рањавања, било од посљедица коришћења забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, тешко да ће се икада утврдити.


Штета од економских разарања, својевремено је процењена на око 100 милијарди америчких долара.


НАТО злочиначко бомбардовање Београда


НАТО злочинци су СРБИЈИ оставили
Касетне бомбе на преко 800 хектара.

Србију у наредних неколико година очекује најмање још 10.000 смртних случајева од рака због злочиначке НАТО агресије.

У наредних неколико вијекова због НАТО злочинаца и посијаног осиромашеног уранијума по РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ и СРБИЈИ будуће генерације ће трпити тешке посљедице.

Злочиначки НАТО је крив за енорман пораст малигних обољења у Србији и у Републици Српској.  

Злочиначка  НАТО агресија на СРБИЈУ била је освета над становништвом и смишљени план и пројекат о уништењу једне државе и њених народа.
 
 Злочиначки НАТО предвођен Америком имао је циљ да се на тлу СРБИЈЕ /Косову и Метохији/ створи још једна албанска држава на Балкану.
 

ЗЛОТВОРИ - УБИЛИ СТЕ 12 БЕБА, УБИЛИ СТЕ 12 ДУША КОЈЕ ЋЕ ВАС ВЈЕЧНО ПРОГАЊАТИ У ВАШЕМ САМРТНОМ РОПЦУ И ПАКЛУ СТРАДАЊА!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:37
 
СПОМЕНИК У БАЊА ЛУЦИ
ВЕЛИКА СРАМОТА НА САВЈЕСТИ ЧОВЈЕЧАНСТВА И НА САВЈЕСТИ МОЋНИКА КОЈИ НИСУ ДОЗВОЛИЛИ ДА СЕ ТЕК РОЂЕНИ ЖИВОТИ НАСТАВЕ!
 

ЗЛОЧИНЦИ


ВИ КОЈИ СТЕ УБИЛИ ТЕК РОЂЕНУ ДЈЕЦУ

- ТО ВАМ НИКАДА НЕ МОЖЕМО ОПРОСТИТИ!


Данас се обиљежавају 24 године од страдања 12 бањалучких беба, које су умрле од посљедица недостатка кисеоника чији је транспорт, због неразумијевања свјетских моћника, онемогућен на простор Бањалуке.

У болници у Бањалуци, 22. маја. 1992. године, умрла је прва беба због несташице кисеоника, за вријеме оружаних сукоба за коридор код Брчког током грађанског рата у БиХ.

САД и друге западне земље тада нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем западном дијелу Републике Српске.

На одјељењу за интензивну његу бањалучког породилишта од 22. маја до 19. јуна 1992. године умрло је 12-оро новорођенчади због недостатка кисеоника који није могао да буде допремљен из Београда.
 



РАДОМИР ПУТНИК - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:16
 

За сјећање и памћеље
На данашњи дан 17. маја 1917. године умро је
славни српски војвода
 
РАДОМИР ПУТНИК
 
 
Радомир Путник  био је српски војвода (маршал). Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног герералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом свјетском рату. 

У Балканским ратовима био је начелник штаба Врховне команде. Послије Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе (маршала) српске војске.

У Првом свјетском рату био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања његове болести 1916. када га је на том мјесту наслиједио генерал Петар Бојовић. 

Путник је командовао српском војском за вријеме све четири непријатељске офанзиве на Србију. Током битке на Церу, уз помоћ промућурног команданта Друге армије Степе Степановића нанио је Аустроугарима велики пораз. 
 

06.12.1926.год посмртни остаци Војводе Путника
 
држава КСХ преноси и схрањује у капелу
 
на Новом Гробљу у Београду
 

 


1 2 3 4 5 6 7 8  Sledeći»

Powered by blog.rs