/На данашњи дан, 31.10. 1851. год.




Када се 1766. године упокојио Митрополит Василије, јеромонах Петар се вратио на Цетиње. Владика Сава га је убрзо рукопложио за јеромонаха, а нешто касније га је произвео у чин архимандрита. Са благословом Митрополита Саве 1777. године одлази у Русију да прикупи помоћ и тражи заштиту свог српског народа.
По упокојењу Митрополита Саве 1781. године, за његовог наследника изабран је Арсеније Пламенац, његов сестрић, који је после три године умро. Тада је за духовног и световног владара Црне Горе изабран архимандрит Петар Петровић. Хиротонисао га је у епископа у Сремским Карловцима 1784. године митрополит Мојсије Путник.
Свети Петар Цетињски се посебно залагао да спречи крвну освету међу српским племенима у Црној Гори. Дао је први писани законик 1796. године.
Написао је Историју Црне Горе до 1711. године, похвалу покојном Карађорђу Петровићу, неколико песама и преко 260 архипастирских посланица. После 46 година архипастировања преставио се у Господу, у Цетињском манастиру, на данашњи дан, 1830. године у 81 години земаљског живота. Житије и Службу Светом Петру Цетињском написао је 1893. године београдски Митрополит Михаило на основу историјских извора и усменог казивања цетињског митрополита Митрофана Бана.
Митрополит Петар, прозван Петар Цетињски, поштован је као свет још за живота. Многи храмови широм Српске Патријаршије посвећени су овом светитељу. Његове чудотворне мошти и данас почивају у Цетињском манастиру

Због тога, његово срце се испуни Божанском мудрошћу и Божанским знањем, поверова у Истинитог Бога и би увршћен у седамдесет апостола и би послан да проповеда Божанско Јеванђеље у свету. Заједно са Клеопом указа му се Васкрсли Исус, Господ наш, на путу за Емаус (Лк. 24).
По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим у Рим, и обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да проповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим местима.
Његово дело огледа се и у томе што је живописао иконе. И то икону: Пресвете Богородице (три иконе), и иконе светих апостола Петра и Павла. Због тога се и сматра оснивачем хришћанског иконописа. Ни старост га није могла спречити да путује Светом и шири Јеванђеље.
Проповедање је наставио у Ливији, горњем Мисиру, одакле се вратио у Грчку, где је наставио са обраћењем људи у хришћанску веру. Написао је и многа дела Апостолска, која је посветио Теофилу, кнезу Агаје.

НА МНОГАЈА ЉЕТА!



Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој.
Понекад у 8 и сад звиждим улицом твојом,
Застанем сам под прозор твој.
Реф: И мада знам ниси ту,
Чекам као у сну,
Мислим негде у даљини чућеш ти,
Три кишне капи на окнима
Задње сузе две,
У очима заборављени сни и знај
Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом,
И станем сам под прозор твој.
Реф: И мада знам, ниси ту...
Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој,
И звиждим тад, наш стари знак...

ПИШЕ: СлАвКо ЈOВИЧИЋ СЛАВУЈ
Каже једна народна пјесма, а пјева је – ко би други него Мирослав Илић: “Били смо другови, па љубав пробали, а сад нисмо ни једно, ни друго”.
Остаје дилема шта би се десило да су умјесто другова били пријатељи? Било би слично, јер исто не постоји. Да је исто, онда би то било јединствено, заправо било би једно и нешто посебно, а кад је посебно, онда није исто у поређењу са било чиме другим.
Дакле, и као пријатељи могли су да се зближе и да “пробају” љубав, па шта буде? Данас су таква времена у којима се, углавном, одлуке доносе на пречац и народски речено на брзака, по систему – “ма пробаћу, па шта буде”? Додуше, чим "дође доба да се љубав проба" сва пријатељства у оном изворном облику престају или се чак можда још више ојачавају. Крајњи исход се не зна.
Јер, не може се развијати било каква љубав ако не постоји пријатељски основ за настајање даљних “процеса”. Све то неминовно води ка потпуном зближавању и на крају и физичком "присаједињавању" или опет народски казано - води ка интимним међусобним односима.
Најгора варијанта је ако се пријатељства сведу на интересна дружења по опробаном систему који је у данашње вријеме доминантан. Дружићемо се ако имаш пара, ако немаш ником ништа, јер ионако немамо о чему да разговарамо.
Дођу тако времена као што су ова. Ово је вријеме великих оскудица и неимаштине. Пропорционално сразмјерно одвијају се стални процеси – и што су људи еманципованији и образованији, све су више отуђенији једни од других, јер су материјални фактори у сталном фокусу и материјални статуси играју доминантну улогу. Таква стања се слободно могу назвати опаким болестима нације и народа. Та стања су као заразна болест и она захватају све поре и облике друштвеног живота.
Многи људи су у дилеми, јер више не знају ко су им прави пријатељи. А и тај прави пријатељ не зна да ли је прави и да ли је провјерени пријатељ, односно да ли је пријатељ од повјерења. Ти односи су максимално искомпликовани и они су карактер човјека ставили под хипотеку разних сумњи због којих се скоро више никоме ништа не може вјеровати. То се некако може и схватити, јер скоро да нико себе није увјерио у чврстој вјери да жели да има искреног пријатеља. Све се, дакле, заснива на судбинским жељама.
Чак и оно неписано правило које провјерава пријатељство - да се у невољи доказују пријатељи, постало је дискутабилно и оно је дисхармонично у односу на стварна дешавања. Постали смо гадан и себичан народ, у цјелини.
Посесивност и самограбљивост нас доводе у позицију, изван сваке разумне сумње, да нам чак ни животиње више не могу бити или нам нису пријатељи. У опаким временима умире љубав према правим вриједностима и користољубље постаје образац понашања у свакодневном животарењу живота.

умро је бард српског глумишта,
славни српски глумац ЉУБА ТАДИЋ.
За сјећање и за памћење...


На
данашњи дан 1969. године, у 9 сати и 11 минута,
град на Врбасу погодио је разоран
земљотрес. Сеизмолози су измјерили да
је потрес био јачине девет степени
Меркалијеве скале. Упозорење је стигло
дан раније, 26. октобра, када је тло
подрхтавало у поподневним сатима.
Земљотрес
је однио 15 људских живота, а 1.117 људи је
теже или лакше повријеђено.

Град је остао без струје и воде. Бањалучани, који се сјећају ових тешких дана, кажу да су затекли општи хаос у граду и рушевине, а људи су били у паници.
Војска је заједно са грађанима рашчишћавала рушевине и ослобађала повријеђене. Људи су данима били на улицама, многи су остали без својих домова. Помоћ је стизала са свих страна.
Захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, али и помоћи из Европе и свијета, Бања Лука је поново стала на ноге.

На
Тргу Крајине и данас се налази сат који
је престао да ради 27. октобра 1969. године
у 9.11, као подсјетник на несрећу, која је
прије 45. година задесила Бању Луку.

Света
Петка или Параскева (грч. Παρασκευή -
петак) је била хришћанска подвижница
из 11. века.
Родила
се у граду Епивату (Пиват - на турском
Бојадис), који се налазише између
Силимврије и Цариграда у Тракији
половином десетог столећа.
Она
беше српског порекла, из имућне и веома
побожне породице. Имала је брата, који
се звао Јевтимије, и који се замонашио
веома млад, а касније би изабран за
епископа Мадитског (989-996).
Још као
девојчица, док је са мајком одлазила у
цркву и чула речи Божанског Јеванђеља:
"Ко хоће за мном да иде, нека се одрече
себе и узме крст свој, и за мном да иде"
(Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу
и када одрасте придружи се плејади
благочестивих угодника Божијих.
Након
смрти својих родитеља, жељна подвижничког
живота она напусти родитељски дом и оде
у Цариград, а затим се запути у пустињу
Јорданску, живећи строгим отшеличким
животом, где се Христа ради подвизавала
све до старости своје. У доба позне
старости послуша глас Анђела Божијег,
остави пустињу и врати се у свој родни
град, Епиват.
Ту она поживе још
две године у непрестаном посту и молитви,
па се представи Богу у 11. столећу.
Њено
тело би од стране верних сахрањено по
хришћанским обичајима, али не на градском
гробљу већ издвојено од других.
Богоугодни
хришћани из тог места после јављања
светитељке у сну неком Георгију и
Јефимији пронашли су место где су биле
закопане њене мошти, извадили су их из
земље и положили у храм светог Петра и
Павла у Епивату.
Њене чудотворне
мошти преношене су у току времена много
пута. Најпре у Цариград, па одатле у
Трново, да би опет биле враћене у Цариград,
а из Цариграда у Београд. Сада се свете
и чудесне мошти, Свете Петке налазе у
румунском граду Јашију.
Широм српских
земаља налази се и велики број лековитих
извора, који су посвећени св. Петки.
Један од њих је извор св. Петке у
Калемегданској тврђави у Београду где
су њене мошти дуго времена
почивале.
-----------------------------------------------------------------------------------
Света
Петко, Божја светитељко, моли Бога за
нас.
-----------------------------------------------------------
Удостојила
си се гледања лица Божја, као чедо нашег
народа, славна Петко светитељко, па
имамо слободу теби говорити, сродници
нашој, и тебе молити за спашење душа
наших.
Слава си и похвала Београду,
где чудотворна вода твоја привлачи
множине многе, као негда Витезда, и даје
слепима вид, узетим здравље, малаксалим
снагу, и свима бодрост и радост, Христова
девице, наша помоћнице.
Буди и надаље
стража нашем престоном граду, утврди
га у Православљу, помози верницима,
подигни недужне и тужне, а усопшим
родитељима нашим, браћи и деци измоли
вечни покој и вечно спасење, света Петко,
Божја светитељко.
Свима помози, па
и мени не одмози.
Добре у добру
сложи, и свако им добро умножи.
Да
се кроз тебе прослави Бог у Тројци, навек
века
Амин.


.gif)
БОРКОВИЋ други на Сузуки
************************
Незапамћен успјех у историји српског аутомобилизма догодио се у јутарњим часовима по нашем времену, када је БОРКОВИЋ прохујао кроз циљ и исписао најсјајније тренутке у текућој сезони
БОРКОВИЋ је на другој трци на Сузуки стартовао са друге позиције,
Борковић је мудро извезао прву трку, штедећи се за оно право, будући да је на сљедећој стартовао са друге позиције. Иако је у првом кругу изгубио једну позицију, одличном вожњом избјегао је сваки ризик, да би послије одустајања Милера скочио на девето мјесто. У посљедњем кругу, Борковић успијева да обиђе Монтеира
Услиједила је трка, Борковић је сачувао друго мјесто на старту, али је већ у првом кругу Мађар Михелис покушао да га обиђе. Дошло је до контакта, панчевачки ас одбранио је позицију и неоштећен остао на стази. У преосталих десет кругова није дозволио ни промил шансе својим пратиоцима да га угрозе

.gif)
али нам године и деценије живота
никад нико неће вратити, нажалост!



За подсјећање
На данашњи дан /26. 10/ рођен је

.gif)
На данашњи дан /26. 10/ рођен је



.gif)

Првак је Европе





Сјајна српска репрезентативка претходно је ове године
освојила бронзано одличје на Гран прију у Кини.

.gif)

Увијек или мало касније, мислио сам да су такве ствари једноставне и да сам остварио циљ, самим тим, што ми се то десило, а тај циљ је био много далеко, далеко, па можда и још даље и од саме близине људи са којима сам био у друштву.
Иако су ми многи циљеви били достижни, они су се губили у мојим нереалним очекивањима. Послије тога упуштао сам се у јурњаву са временом. Тада сам мислио да све оно што сам пропустио, а пропустио сам много тога, касније и надокнадим. Међутм, то и данас траје. Додуше, сад сам свјестан да се пропуштено, а поготово изгубљено, никада више не може надокнадити.

у дисциплини ваздушном пушком,
заузела је друго мјесто.
АНДРЕА АРСОВИЋ
освојила је данас сребрни кристални глобус
у финалу Свјетског купа које се одржава у Азербејџану.

