Slavko Jovičić

ОПОМИЊЕМ и НАПОМИЊЕМ! ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! ... Годишњица злочиначког НАТО бомбардовања РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

— Autor sjovicicslavuj @ 08:36
 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј


Годишњица злочиначког 


НАТО бомбардовања

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ



Бомбардовани положаји Војске Републике Српске на подручју Српског Сарајева, Пале

30. августа 1995. године почело је злочиначко НАТО бомбардовање Републике Српске које је трајало до 14. септембра и у коме је убијено више од стотину цивила.

На положаје Војске Републике Српске злочиначка НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених.

Укупна тежина баченог експлозива била је око 10.000 тона.

НАТО злочинци су у акцији под називом "Намјерна сила"користили радиоактивну муницију са осиромашеним уранијумом, уз објашњење да она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто.

За бомбардовање мјеста која су била под контролом Војске Републике Српске, НАТО злочинци су користили осиромашени уранијум, чије посљедице се свакодневно осјећају, а осјећа ће се и у наредних седам осам вијекова. Нажалост, Република Српска је водећа по броју малигних обољења у Европи.

Исту трагичну судбину доживјела је и Србија коју су НАТО злочинци, такође бомбардовали осиромашеним уранијумом, који оставља тешке посљедице по здравље људи и животну средину, па је тако смртност у Србији и у Републици Српској изазвана малигним обољењима четири пута већа у односу на европски просјек.

Бомбардовање Републике Српске  је окончано 14. септембра 1995. године када је постигнут договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбједности што је и учињено закључно са 17. септембром.

Повод за злочиначку агресију НАТО пакта била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, која се догодила 28. августа 1995. године, а за коју су оптужени Срби. У извјештају независне комисије из тог периода наведено је да не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја. 

Али то за америчке и НАТО злочинце није значило ништа, јер су се они отворено сврстали на страну Бошњака. То је још један од доказа да су право и правда само фикције и да они не важе за оне најјаче на свијету. За њих су важни само сила, моћ и пушка!


Злочиначка булумента страних силеџија, прије свих НАТО банда и Амери себе  су заштитили, јер они су сами одлучили да за било коју своју злочиначку активност не сносе никакву одговарност. За њих не постоје међународни судови. А како би и постојали, кад су их сами основали, кад их финансирају и кад на такве селективне судове једини имају одлучујући утицај. Све по оној - код нас познатој пословици: "Кадија те тужи - кадија ти суди"!
 

САВА ШУМАНОВИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:32
 
На данашњи дан /30.8./ 
усташе су стријељале
једног од најзначајнијих 
српских сликара 20. вијека

 САВУ ШУМАНОВИЋА 


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба 

у нашој историји

*************
Женски акт


**********
Јабуке и грожђе /1927. год/.

----------------------------------------------

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


У Сремскоj Митровици jе, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, на простору уз старо православно гробље, мученички страдало од усташке руке 150 недужних мушкараца, жена и дjеце из Шида, међу коjима и Сава Шумановић, jедан од наjистакнутиjих српских сликара 20. виjека.
е

Хрватске усташке власти су на том подручjу током Другог свjетског рата систематски убиле на хиљаде недужних цивила, наjвише управо током августа и септембра 1942. године.

Сава Шумановић ухапшен jе 28. августа /на Велику Госпојину/ рано уjутро, замолио jе да се спреми, окупао се, узео ствари, пољубио маjку у руку и отишао заувиjек, не знаjући за шта га терете.

Таоци су прво брутално претучени, а потом превезени у Сремску Митровицу, гдjе им jе покретни приjеки усташки суд изрекао смртне казне и током ноћи су стриjељани.

Уз упаљене бакље краj спремних рака, прошавши усташки шпалир, пуцано им jе у потиљак или су директно лиjегали у раку, након чега је у њих пуцано.

Потом су поливани кречом и затрпавани земљом. Један броj мученика jе угушен, jер су рањени и живи затрпавани, да би се послије тога испод земље чули потмули jауци.

Прослављени сликар jе те 1942, као и 1941. године сликао мањим интензитетом него иначе, забринут злослутним временима.

У моменту хапшења jе на штафелаjу остала управо завршена слика „Берачице“, данас изложена у Мемориjалноj галериjи у Шиду.

 

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ПОСТИГЛА ИСТОРИЈСКИ УСПЈЕХ!

— Autor sjovicicslavuj @ 22:58
 
 
Историјски успјех
 
 
 
ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ!



 
ЗВЕЗДА обезбиједила пласман
у Групну фазу Лиге шампиона Европе


 

Добро јутро ... Помаже Бог свим вјерујућим људима ... Поглед из мог "многоугла" ... Цртица из свакодневице ... С љубављу и све за љубав Љета господњег ... дан након Велике Госпојине!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:40



Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ 

Много сам срео људи, многе од њих сам и упознао. Много прича смо испричали и ријетко која је почињала или се завршавала а да у њој није поменута љубав, неријетко и мржња. Велика је разлика између та два појма или боље речено – између та два стања, стања духа, толеранције и поштовања.

Ма колико сами себе оптерећивали ситним, па и оним крупним људским бригама, пословима и проблемима, увијек се негдје у подсвијести или свијести, негдје у дубини крије нека стара рана са тешким ожиљцима тегобног живота, али увијек или у вечини појаве се свјетлосне сјенке љубави која побјеђује сваку усамљеност и самоизолованост, па на крају крајева и тугу и тешке ране из прошлости.

Није живот само музика, поезија, умјетност и свака друга божија благодет. Живот је и борба против усамљености и сваке врсте бола, страдања и патњи.

Шта више, чак много пута, та бол и страдања нас чине узвишеним и ојачаним у способностима да осјећамо и да патимо. Чудноватно је, али и таква стања су природна само човјеку, па се и ту могу наћи и неке љепоте. Јер, за све се побринула природа, па тако и сунчан и лијеп дан мора се догодити након облака, кише и суморних тренутака. Сва та природна дешавања само се пресликавају у стварни живот живих бића и створења, од Господа Бога створених као баланс страдања и недокучиве љепоте проткане љубављу коју једино пружа живот.

Дакле, од настанка свијета све је у равнотежи љепоте проживљених дана, коју лијепим чине управо они лоши и суморни дани људске свакодневице.

Само живот омеђен сваком врстом љубави има смисла и он се одвија као садржај у посуди која је омеђена зидовима како би дала смисао оној празнини унутра. Сличне ствари и једино упоредиве су и са људским срцем које зна да воли. Јер и сама љепота је значајна само ако се може упоредити са оним лошим стварима и нељепотом.

Љубав би требала бити круна живота сваког човјека, требала би бити звијезда водиља око које се врти читав свијет нашег битисања. Љубав би требала бити једини садржај свега онога што чинимо или не чинимо док живимо и постојимо на овоземаљком свијету.


С љубављу и све за љубав



Зато,  живимо за љубав и с љубављу
према ближњем свом, али и према другим људима.

Сваки егоизам није ништа друго већ потпуна 
искључивости деградација смисла људског постојања.
 

СРБИМА ОПШТИНЕ ПАЛЕ - СРЕЋНА КРСНА СЛАВА!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:23
 
ДАНАС СРБИ
ОПШТИНЕ ПАЛЕ, 
СЛАВЕ КРСНУ СЛАВУ
УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ 
- ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ!


На многаја љета славили!
-----------------------
 
 
СРПСКА
 
 
 
ЗАУВИЈЕК
 
 
АМИН

 
----------------------------------
Обиљежавање Дана и крсне славе општине Пале почело је јутрос Светом литургијом у Цркви Успења Пресвете Богородице и литијом улицама Пала.







-------------------------------------
Након тога, на централни споменик борцима погинулим
у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату положени су вијенци.
 
 ------------------  
Осам спомен плоча постављено је
крај централног споменика погинулим борцима.

На њима су уписана имена погинулих
припадника Војске и МУП-а Републике Српске
који су рођени на Палама
и који су живјели на Палама.
 
На спомен плочама су уписана и имена
оних српскх јунака који су живјели у другим срединама,
а чије су се породице након потписивања
Дејтонског споразума доселиле на Пале.

 

СРЕЋАН И БОГОМ БЛАГОСЛОВЕН РОЂЕНДАН ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ - НАШЕМ ПАТРИЈАРХУ ИРИНЕЈУ!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:21
 
Моја маленкост у разговору 
са Његовом светошћу 
српским патријархом 
 Иринејем

Патријарх српски Иринеј 
(световно Мирослав Гавриловић), рођен је 
у селу Видова код Чачка, 28. августа 1930. године.


Патријарх је Српске православне цркве, 45. по реду. Право звање патријарха српског гласи:
Његова светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски.

Завршио је основну школу у родном селу, гимназију у Чачку, богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословскифакултет у Београду. Замонашен је у манастиру у Раковици 1959. године. Замонашио га је тадашњи патријарх српски Герман.

Био је професоор Призренске богословије од 1959 - 1968. године. 
Завршио је постдипломске студије у Атини, гдје је отишао школске 1962/63. године. 

Послије тога је био постављен за управника Монашке школе у Острогу.
 Поново је био професор и ректор богословије у Призрену 1971—1974. године.

Маја 1974. изабран је за викарноог епископа моравичког, викара патријарха Германа. За епископа нишког изабран је на засиједању Светог архијерејског сабора одржаног 21—28. маја 1975. године. На трон епископа Нишке епархије устоличен је у Саборнојх цркви у Нишу 15. јуна 1975. године.

Био је више пута члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Дана 22. јануара 2010. године одлуком Изборног сабора Српске православне цркве изабран за патријарха, устоличен је у београдској Саборној цркви 23. јануара. 

На дан 3. октобра 2010. устоличен је у манастиру Пећкој патријаршији.
   
Патријарх Иринеј живи у згради Патријаршије.
 

Данас, 28.8 је Успеније Пресвете Богородице - Велика Госпојина

— Autor sjovicicslavuj @ 08:18
 
Српска православна црква и верници славе празник Успења Пресвете Богородице, познат као Велика Госпојина, који је један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици. Један од највећих хришћанских празника, Успење Пресвете Богородице, познат и као Велика Госпојина, данас славе Српска православна црква и верници.Тај празник, када се завршава и пост који траје 14 дана, успомена је на смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на небо "и предала свој дух у руке Спаситеља".
Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа. Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира. У српском манастиру Жича, задужбини Немањића с почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру. 

У тренутку смрти Богородице, како је записано, "апостоли почеше певати у славу Божју..., а сва се соба засја од чудне светлости и пресвета Дева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осетивши смртнога бола". "Мртво тело њено пренеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију..., апостол Јован носио је маслинову грану, а светао облак окруживаше њен одар и поворку".

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа (према Јулијанском календару) победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе тај празник.

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве. Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.
 

Знам да одлазиш ...

— Autor sjovicicslavuj @ 16:43
 

НАПИСАО: Славко јовичић Славуј
                   
Стојим на обали и гледам
у барку којом пловиш.
Погледи распламсавају мисли,
које ми не дају мира.

Гледам у чамац и као да осјећам како благи
морски повјетарац милује разапети јарбол.

Не смијем босим ногама да загазим у море ...
Плашим се да ме љубав и жеља да будем
у твом загрљају не понесу према теби.

Знам да одлазиш ...
Пловиш са својим сновима и надањима.
Моје наде су стале у морско плаветнило
чије се боје губе и затварају ми уплакане очи.

Сузе не могу да сакријем.
Сузе остају са мном.
И оне знају да те испраћам 
 и да одлазиш.

Знај да остајем у мислима са тобом,
 и да ми једино то и остаје од тебе ...
                             

СТЕВАН СРЕМАЦ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:46
 
За сјећање и  памћење ...

На данашњи дан 25. 8. умро је 
 српски књижевник

СТЕВАН СРЕМАЦ 


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји


Дјела увијек надживе ауторе 
и остају вјечно да трају ...



-------------------------------------------
Ово је само мали дио онога што је написао 
славни СТЕВАН СРЕМАЦ, 
а данас су постале трајне пословице и изреке.

 

24.8.2018. Директно: ПАЛЕ/Матосињос (Португал) ... БРАВО СРБИ ... БРАВО СРБИЈО!

— Autor sjovicicslavuj @ 17:42
 
Репрезентативци Србије у кајаку 

Марко Томићевић и Миленко Зорић

освојили су бронзану медаљу на Свјетском првенству у Португалији у трци на 1.000 метара у времену (3:17.407). 

Свјетски шампиони из чешких Рачица, 
али и прваци Европе  и сребрни из Рија, 
трку су завршили на трећем мјесту 
иако су у квалификацијама имали за четири секунде (!) 
боље вријеме од других такмичара.

Али, највјероватније да су посаде Њемачке и Шпаније тактизирале у квалификацијама и да су се чувале за финале.

Наше шампионе на трону је наслиједила наследила 
посада из Њемачке у времену (3:15.797), 
док је сребро припало Шпанцима са временом (3:16.617).




 

Корнелије СТАНКОВИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 10:44
 
На данашњи дан, 23. августа рођен је
славни српски композитор, мелограг,
диригент, пијаниста и музички писац

КОРНЕЛИЈЕ СТАНКОВИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји



 
КЛАВИРСКА: "Устај, устај Србине" (са варијацијама), 1852; "Словенски кадрил", 1855; "Сто се боре мисли моје" (са варијацима) 1857; "Српски народни кадрил" 1859; "Бугарски кадрил" и "Српска полка" 1862.

ВОКАЛНА: Песме за драму "Преоднице српске слободе" или "Српски хајдуци" Ђ. Малетица; мес. хор "Црногорац Црногорки"; "Химна Србије".

— "Српске народне песме" (6 збирки  које садрзе уједно клавирске и хорске хармонизације. Збирке су овде наведене по првој песми која је у њима: "Ој таласи", 1851; "Сецас ли се оног сата", 1853; "Ускликнимо с љубављу", 1859; "Ја сам Србин, српски син", 1859; "Полецела саренптица", 1862; "Праг је ово милог српства", 1863).

ЦРКВЕНА: "Две литургије", 1851 и 1852; "Православно црквено појање у српскога народа" (И књ., "Литургија Јована Златоустог", 1862; ИИ књ., "Тропари, кондаци, ирмоси од Бозица до Спасовадне" 1863; ИИИ кн., "Тропари, кондаци, ирмоси од Спасовадне до Ваведења", 1864); "Српско црквено карловацко појање ("Блазена" И-8 гласа, 1822). Необјављени записи карловацког појања у 17 свезака у Архиву САН.

------------------------------------------------
Станковићев гроб 
у Алеји великана на београдском Новом гробљу
 

ДОБРИЦА ЕРИЋ - Срећан рођендан!

— Autor sjovicicslavuj @ 10:11
 
На данашњи дан 22.8. рођен је српски пјесник, 
прозни и драмски писац 


ДОБРИЦА ЕРИЋ

'

ПРКОСНА ПЕСМА

Ја,
кћи Божја,
Србија,
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу пред сведоцима:
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!
 

Крива сам што сам неко
а не нико и нетко.
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крива сам што јесам
а треба да нисам.
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву.
Крива сам што се дрзнух
против кривде,
крива сам што опет славим 

своју крсну славу!

Крива сам што пишем 

и читам ћирилицом.

Крива сам што певам,
смејем се и псујем,а понекад и лајем.


Крива сам, и признајем
да не знам што знам, 

и да знам што не знам.

Крива сам и да завршим
с највећом кривицом,
пре него што се заценим од смеха.
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!


Крива сам и грешна, 

дакле што постојим.
и кад већ постојим и још дрско стојим,
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу.
Ако не признам црно ми се пише,
цео свет ће на моју Земљу да кидише.
Руље бивших људи. лопова и гоља,
чопори робота и других монструма,
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)

Моја ружа слика озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра,
то је слика ваше свести и подсвести.


То нисам ја, споља то сте ви - изнутра!
Много смо важне Земљо моја мила,
Ја и моје сестре Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда и неправда.

Шта ће овде џихадије,
крсташи, амери,
који ми черече синове и кћери.
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)

Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге.
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен. зима.
И није страшнија поготову дању
од суше, поплаве, земљотреса, мраза,
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.

Злонамерници сити и манити,
све ми забранисте у рођеној кући,
ал' не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући.
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете, ни кад, вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина,
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам, а ви зажмурите.
Иначе ће вам се очи распрснути 

од сјаја мог лица.

Само пожурите.
Што пре ме разапнете, 

пре ћу васкрснути!
Добрица Ерић

 
 
- говори ИВАНА ЖИГОН
 
Текст Добрица Ерић


СТЕВАН ХРИСТИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 10:05
 
На данашњи дан, 21. августа умро је 
славни српски композитор

СТЕВАН ХРИСТИЋ
 
 
 
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји
 
------------------------
Гроб СТЕВАНА ХРИСТИЋА, 
славног српског композитора и педагога ...

 

ВЈЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ ... Претпостављам да ово многи нису знали ... Слободан Милошевић и Драган Гага Николић су рођени истог датума (20. август), а и умрли су истог датума (11. март)

— Autor sjovicicslavuj @ 08:57
 
Истог датума (20. августа) су рођени:
 
Слободан Милошевић
 
и Драган Николић
 

Истог датума (11. март - су и умрли).




ДРАГАН НИКОЛИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:45
 
На данашњи дан, 20. августа
рођен је славни српски глумац
- непоновљиви 

ДРАГАН НИКОЛИЋ
 
 
 
 

СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:16
 
На данашњи дан, 20. августа рођен је

Слободан Милошевић



Много је било оних који су волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА.

Наравно, било је и оних који су оспоравали и који нису волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА
********
Много тога из биографије СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА је познато и нека се тиме баве историчари и сви они који су заинтересовани.

Увијек ће бити оних који ће памтити МИЛОШЕВИЋА као правог предсједника,
као што ће бити и оних који га ни смислити нису могли.
-------------------------------------------
Историја ће дати одговор ко је био СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ.
 
 

НОВАК ЂОКОВИЋ ушао у историју - Једини је тенисер који је освојио све мастерс турнире и тако је попунио златни комплет!

— Autor sjovicicslavuj @ 00:43
 
 
ИСПИСАНА ЈЕ ИСТОРИЈА!


НОВАК ЂОКОВИЋ - Роџер Федерер
2:0 (6:4, 6:4)



НОВАК ЂОКОВИЋ је побједом у Синсинатију постао први играч у историји тениса који је освојио Мастерс, односно побиједио је на свих девет турнира из Мастерс серије.

НОЛЕ је освајањем Златног Мастерса 
исписао нове странице тениске историје.





Роџеру Федереру је ово било осмо финале на овом турниру 
у претходних седам је победио!

Није могло боље, није могло спектакуларније 
у финалу Мастерса у Синсинатију: 
Новак Ђоковић је напокон сломио "краља" Синсинатија  
Роџера Федерера!

У великом финалу Синсинатија гледали смо 46. међусобни дуел двојице можда и најбољих тенисера свих времена, и Новака који је напокон освојио једини турнир из Мастерс серије који му је недостајао.

Тренутни однос побједа и пораза је 24:22 у корист нашег аса.

 Прије овог финала Швајцарац је у Синсинатију играо седам финала 
и свих седам добио, за разлику од Србина, који је изгубио у свих пет претходних мечева за трофеј у Синсинатију. 

Новак је три пута изгубио од Федерера. 
Али овим историјским тријумфом и то је промијењено!
----------------------



Свето Преображење у бошњачком, некад и српском Сарајеву ...

— Autor sjovicicslavuj @ 20:17
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Има ли нас још увијек тамо, 
гдје нас више никад неће бити!

На данашњи дан ...




Некад  давно ...  
Давно је то било!

Данас је у Новом Сарајеву /Федерација БиХ/ на велики православни празник, своју крсну славу прославио је и Храм Светог Преображења Господњег.
--------------------------
Некада су у самом центру Сарајева одзвањали звуци српских пјесама и игара у порти Храма, али и на главној улици.

НЕКАД БИЛО. Прије 80 и више година у центру Сарајева 
уз десетине хиљада присутних Срба, 
углавном обучених у националне ношње - СЛАВИЛО СЕ.  

На слици лијево у горњем дијелу види се постројена 
 краљева војска у част и у славу прославе 
Светог Преображења Господњег.

Били су то празници српског саборовања уз једну од три српске светиње у Сарајеву. Кажем једну од три, јер толико је било српских цркава у Сарајеву и прије посљедњег рата, а толико их је и данас.

У предратном Сарајеву /1992. г./ било је 78 џамија, четири католичке и три православне цркве и једна јеврејска синагога. 
Данас у Сарајевском кантону /десет општина предратне Скупштине града Сарајева/ има преко 220 џамија.

Вјерски објекти и богомоље граде се тамо гдје има вјерујућег народа и граде их они народи који ту и живе. 
Данас у Сарајеву живи свега неколико хиљада од скоро 160 хиљада предратних Срба.

Дакле, у Сарајеву скоро да и нема више Срба. То се најбоље може видјети управо данас, и опет, код храма Светог Преображења Господњег. Наиме,  данас се окупи једва пар стотина Срба и то највећи број их дође из Републике Српске: из Источног Новог Сарајева, из Источне Илиџе, са Пала и околних мјеста у Републици Српској.

А некад, дакле прије прошлог рата окупљало се и преко 20-30 хиљада Срба.

Био сам један међу ријетким Србима који је из Републике Српске одмах по завршетку рата поново одлазио у Свети храм Преображења Господњег. Вратила су ми се сјећања из времена кад ме на данашњи дан још као дијете  водила мајка на велико славље код наше Свете цркве. Након завршетка рата двије године сам узимао микрофон и пјевао на радост малог броја присутних Срба. Одјекивале су пјесаме: "Под Игманом село што је" и "Бања Луко и та твоја села", "Београдски мали пијац" итд.

Међутим, остале су само успомене на те предратне дане и на нашу радост у Сарајеву, данас тужном граду, граду скоро без Срба. Тако ће остати и у наредним вијековима. О тим прошлим временима можда ће неко некада да прича, али и то ће бити ријеткост.

Укратко, само ћу да подсјетим да су пописом становништва из 1971. додине Срби чинили већину становништва у Сарајеву, уосталом као и у цијелој Босни и Херцеговини.

Можда ће некад неки историчар или хроничар времена негдје записати да су прије у Сарајеву живјели и Срби, у Сарајеву граду који је прије посљедњег рата, послије Београда, био други град у бившој Југославији по броју Срба. Данас их је остало толико мало да су само на нивоу статистичке грешке у односу на Бошњаке који чине преко 95 одсто становника федералног Сарајева.

Данас умјесто велике свечаности тужна слика.


И оно што је најгоре, више не постоји ни минумум могућности за неко евентуално "преображење" и промјену садашње етничке слике Сарајева, града у којем су и данас јаке полицијске снаге Кантона Сарајево обезбјеђивале и оно мало Срба који су дошли на молитву и на вишечасовну прославу нашег православног празника, крсне славе и имена Светог храма. 

И оно мало Срба што се окупило моћи ће само да кажу да су били код Светог храма и да су се поново вратили у Републику Српску.

ЗБОГОМ Сарајево!
 

19. августа 2016. у дубокој старости у Дому за стара лица умрла је МИРА СТУПИЦА...

— Autor sjovicicslavuj @ 12:07

На данашњи дан, 19. августа 2016. у дубокој старости 
у Дому за стара лица умрла је

МИРА СТУПИЦА...



Некад је била и прва дама ондашње Југославије
/супруга Цвијетина Мијатовића,
предсједника Предсједништва СФРЈ/,
а живот је завршила у старачком дому.

ТУЖНО!
 
 

Федерико Гарсија Лорка - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 12:05
 
У ноћи између 18. и 19. августа стријељан је
славни шпански пјесник

Федерико Гарсија Лорка


1 2 3  Sledeći»

Powered by blog.rs