Slavko Jovičić

Нико не може бити срећан, ако су око њега несрећни људи!

— Autor sjovicicslavuj @ 00:19


КАД ЛУДИЛО НАДМАШИ РАЗУМ!

— Autor sjovicicslavuj @ 12:59

 

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

 

 

 

 Кад Срби полуде, онда нико ни претпоставити не може о каквој се ради епидемији? Ових дана, а јуче поготово, медији су затрпани сјећањем на покојног Срђана Алексића и на његов племенити подвиг. Који медији? Медији у Републици Српској и у Србији, а допиру и неке вијести и из далеке Америке са неког филмског фестивала на којем је режисер филма Голубовић добио, опет, некакву награду...

 

 О чему се заправо ради? Ради се о непрестаном колективном српском лудилу и неким ликовима који злоупотребљавају племенити подвиг једног и то зар само једног Србина (!!!) у ратном вихору и у паклу босанскохерцеговачке мржње, која ни након двадесет година не пролази, а остаје  питање - кад ће и да ли ће икада и проћи?

 

Није ми намјера да правим било какве паралеле, али зар у Републици Српској јучерашњи датум није требао да има бар неку вијест, односно зар није требало поменути 27. јануар 1996. године,  дан када је у БиХ затворен посљедњи концентрациони логор смрти, логор "Силос", који су муслиманске власти држале много дуже и од самог трајања рата у БиХ.

 

Зар није требало показати бар мало људског саосјећања са 24 звјерски ликвидирана српска логораша у том казамату смрти и зар није требало барем онако, ако ништа друго,  поменути још близу стотину  несрећних људи који су након стравичних злостављања и од тешких посљедица тортура умрли у међувремену, дакле од изласка на слободу, па до јучерашњег дана...

 

Али, кога то уопште и интересује? Свака туђа патња и страдања  далеко су од разних "филмаџија" и њихових камера. Хоће ли икоме на ум пасти да се сјети да би могао да сними најстравичнији филм о логорашима из "СИЛОСА". Сценариј има готов. Само нека прочита моју књигу: "Најзлогласнији муслимански концентрациони логор смрти у бившој БиХ од 1992 - 1996. године". 

О неком "Срђану Алексићу" у редовима неких других народа никад се неће моћи снимити ниједан филм, јер људи сличних Срђану Алексићу у другим народима није ни постојало, нажалост! Много више било је нељуди!

 

Режисеру би једино био задатак да пронађе глумце, јер су, нажалост, многи прави и бивши логораши данас под земљом и у гробовима у Републици Српској, Америци, Аустралији и ко више зна гдје. Ево више од двије деценије трагамо за многим мјестима на којима су уморени Срби, али ни до данас нисмо успјели да им пронађемо гробнице, па ни било какав траг да су, уопште, ти људи и постојали...

 

Све је ово несрећни српски усуд и бластфемија ужасне српске наивности, чемера и лакомислености, односно српске бесмислености!



У логору „Силос” испитивана је људска издржљивост

— Autor sjovicicslavuj @ 22:25

Славко Јовичић наглашава да не може тако лако бити стављена тачка на злочин за који постоје докази и живи сведоци

Концентрациони логор „Силос” у Тарчину

Од нашег дописника

Сарајево – Концентрациони логор „Силос” у Тарчину код Сарајева основан је 11. маја 1992. године у објекту у којем се пре рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, дакле више од два месеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум. Истог датума, случајно или не, затворен је и злогласни логор из Другог светског рата Аушвиц.

У логору „Силос”, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, било је заточено више од 600 Срба, углавном цивила са подручја Тарчина, Пазарића и неких других околних места. Најмлађи међу њима био је 14-годишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је био превалио 85. годину и умро је у „Силосу” на температури која је увек била нижа за десет степени у односу на спољну.

Славко Јовичић Славуј, данас посланик СНСД-а у парламенту БиХ, присећа се 27. јануара 1996. године када је, након 1.334 дана заточеништва, са још 43 своја сапатника изашао из, како каже, логора смрти.

„Логор ’Силос’ био је лабораторија за испитивање људске издржљивости, где су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, ’убијали’ глађу и тровали разним лековима”, тврди Јовичић.

Он у разговору за „Политику” наглашава да тортуре нису биле поштеђене ни жене, њих 11, међу којима је једна била у шестом месецу трудноће. Међу хладним зидинама објекта у којем су заробљеници спавали на бетону, према Јовичићевим речима, окончало је живот више од 20 Срба, „неки су убијени, а неки су умрли од батина и глади”.

Прича нашег саговорника о томе како су логораши одвођени на прве борбене линије муслиманске војске, где су даноноћно копали прилазе, правили утврђења, ровове и бункере звучи невероватно. Срби заточени у „Силосу” радили су и на прокопавању такозваног тунела спаса испод аеродромске писте који ће касније служити, искључиво, за допремање оружја за потребе муслиманске војске.

„Тукли су нас и у камионима којима су нас превозили и вршили нужду нам нама”, прича Јовичић и напомиње да су се поједини Срби са копања враћали тешко рањени и без појединих делова тела, а неки се нису ни вратили – „убијени су”.

На суђењу осморици осумњичених за злочине над Србима у „Силосу” Јовичић, који је рекордер по броју дана проведених у заточеништву, сведочио је шест пута. Каже да је и у судници изјавио, између осталог, да је „Силос” најзлогласнији логор у протеклом грађанском рату у БиХ и да су логораши у том логору, „како су утврдили стручњаци и на основу исказа сведока”, мучени на 167 начина. Он је и приликом сведочења подсетио да је сва документација о томе „била предата” бившој главној тужитељици Карли дел Понте.

Коментаришући наредбу Бехаија Крњића, тужиоца Тужилаштва БиХ, о обустављању истраге против 455 особа за ратне злочине у логорима „Силос”, „Тарчин” и ОШ „9. мај”, Јовичић наглашава да „не може” тако лако бити стављена тачка на злочин за који постоје докази и живи сведоци, иако је, подсећа он, до сада умрло око 100 бивших логораша.

„Не може се одговорност за злочине у ’Силосу’ свести само на осморицу припадника бошњачке војске и полиције, шта је са оснивачима и налогодавцима, у чему су пресудну улогу имали кључни чланови ратног политичког и војног руководства у Сарајеву”, пита се Јовичић.

Д. Станишић

----------------------------------------------

Одлуку донео међународни тужилац

Бањалука – Тужилачка одлука у предмету који се односи на ратне злочине у „Силосу” у Тарчину и другим објектима донесена је након вишегодишње истраге и прикупљања доказа и саслушања десетина сведока, саопштио је јуче портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић, наводећи да је међународни тужилац који је радио на том предмету подигао оптужницу против осам особа, којима се суди у предмету Мустафа Ђелиловић и други.

„Предмет против 11 лица прослеђен је на даље процесуирање Кантоналном тужилаштву у Сарајеву, а против одређеног броја особа истрага је још увек у току”, навео је он. „Упоредо са овим активностима, донесена је и одлука о неспровођењу истраге против већег броја пријављених особа, за које нису пронађени докази да су одговори за кривична дела ратних злочина. Одлуку је донео међународни тужилац који је раније подигао оптужницу у предмету Ђелиловић и други.”

Б. М.

 

Krivična protiv tužioca BiH

— Autor sjovicicslavuj @ 07:47

S. MIŠLjENOVIĆ | 23. januar 2013.

Slavko Jovičić, bivši logoraš, podnosi krivičnu prijavu protiv tužioca BiH koji je obustavio istragu protiv 455 osoba zbog zločina nad Srbima u sarajevskim logorima

BANjALUKA - Slavko Jovičić Slavuj, bivši logoraš iz logora "Silosa" i "Hrasnice", a danas poslanik SNSD u Parlamentu BiH, podneće krivičnu prijavu protiv tužioca BiH Behaije Krnjića, koji je obustavio istragu protiv 455 osoba zbog zločina nad Srbima u sarajevskim logorima tokom rata.

Jovičić kaže za "Novosti" da već piše krivičnu prijavu i da će je naredne sedmice predati glavnom tužiocu BiH Goranu Salihoviću.

- Takođe, tražiću od predsednika Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH da sankcioniše tužioca Krnjića za obustavljanje istrage u sarajevskim logorima - ističe Jovičić.

On dalje kaže da krivičnu prijavu podnosi u svojstvu građanina i logoraša, a ne političara jer ne želi da ruši pravosuđe u BiH već samo da radi po zakonu i da je zakon jednak za sve.

- Razočaran sam potezom tužioca Behaija Krnjić. On nije pozovao nijednog svedoka koji se navodi u predmetu sarajevskih logora. Morao je da sasluša svedoke i da na osnovu izjava donese odluku o budućnosti predmeta, odnosno ima li elemenata za podnošenje krivične prijave protiv N. N. osoba, a ja ih znam koja su to lica. Ja ću dokazati i svedočiti na sudu ko su ljudi koji su ubijali Srbe u sarajevskim logorima i neću odustati od borbe za istinu-poručuje Jovičić.

BORS: ŠAMAR PRAVDIBORAČKA organizacija RS daće svoj doprinos u analizi rada Tužilaštva i Suda BiH time što će uskoro u svim opštinama i gradovima Republike Srpske pokrenuti ranije najavljenu peticiju o radu Suda i Tužilaštva BiH da bi građanima omogućila da na ovaj način iskažu svoje mišljenje o radu ove dve institicije, ali i radu Haškog tribunala. BORS smatra da je odluka Tužilaštva BiH da obustavi istragu protiv 455 osumnjičenih za zločin nad Srbima Sarajeva još jedan šamar pravdi i žrtvama i novi pokušaj prikrivanja organizovanog ubijanja i mučenja Srba u takozvanom multietničkom Sarajevu tokom proteklog rata.

On kaže da ga je posebno pogodilo jer je na adresu gde stanuje dobio službeni dopis od tužioca Krnjića da se obustavlja istraga o zločinima u sarajevskim logorima koja je obuhvatala 455 osoba.

- Pa, zašto me tako nije pozvao da svedočim i upoznam ga sa činjenicama o ubijanju Srba u logorima - pita se Jovičić.

On kaže da je nemoguće da ljude streljaju po logorima u Sarajevu, a da za to niko ne odgovara.

- Nemoguće je da su nas logoraše slali kao žive štitove i da danonoćno kopamo rovove i tunel kojim se diče u Sarajevu, a taj tunel je natopljen krvlju logoraša - dodaje Jovičić.

Prema njegovim rečima, institucije RS moraju podneti krivične prijave i zahtevati svaki dan da se radi na tim predmetima, a ne pustiti Tužilaštvo BiH i razne tužioce da rade šta hoće u ovim predmetima.

- Očitio je da pojedini tužioci u Tužilaštvu BiH imaju ulogu zataškavanja zločina nad Srbima u protekolim ratu. To se još jednom potvrdilo i da ostane stara priča da su Srbi krivi za sve zločine koji su se desili u ratu. Sada ispada da sam i ja kriv što sam bio u logoru i da sam se sam prijavio da idem u logor u Sarajevu - ističe Jovičić.

Tužilac Behaija Krnjić, samo mesec dana nakon što je preuzeo predmete sarajevskih logora, odlučio je da donese odluku o nesprovođenju istrage protiv 455 osoba za ratne zločine počinjene u logorima "Silos", Tarčin OŠ "9. maj", "Krupa", "Igman", "Hrasnica", a u kojima su stradala lica srpske nacionalnosti u periodu od maja 1992. do 27. januara 1996. godine.

-------------------------------------------------------------------------------------

SELEKTIVNA PRAVDA

PREDSEDNIK Vlade RS Aleksandar Džombić i predsednik Akademije nauka i umetnosti RS Rajko Kuzmanović konstatovali su da je u ovom času najvažnije da pravosudne institucije na nivou BiH, Sud i Tužilaštvo, ne pokazuju izrazitu selektivnu pravdu neprocesuirajući zločine nad srpskim narodom, sa očiglednim ciljem da se kreira istorija na pogrešnim činjenicama. Oni su ocenili da u prilog tome govore obustavljeni i neprocesuirani brojni predmeti kao što su "Dobrovoljačka", "Tuzlanska kolona", ali i mnogi drugi predmeti.


ЗА СВА ВРЕМЕНА!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:39

Пјесма посвећена српским јунацима страдалим у Првом свјетском рату и хиљадама њих, који су своје животе завршили у "Плавој гробници"...
*************


Пјесма преузета од аутора Милутина Бојића...


Милутин Бојић је учесник Балканских ратова 1912. и 1913. године као и Првог свјетског рата. Драму „Урошева женидба“ коју је пренео преко Албаније 1915. године штампао је на Крфу, а збирку песама „Песме бола и поноса“ објавио је у Солуну. Из ове збирке је и пјесма „Плава гробница“ посвећена страдању српских ратника. И сам песник лично је гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева које уз звуке војничких труба спуштају у море.


Иако је живио само 25 година, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности. У свом кратком животу ипак је стигао да опјева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније, и на такав начин овековјечио је језиву визију плаве гробнице код острва Вида – острва смрти. Али није дочекао да опјева побједе и ослобођење у које је чврсто вјеровао. Смрт га је затекла у тренутку његовог снажног пјесничког успона.
****************


СЛАВА И МИЛОСТ МИЛУТИНУ БОЈИЋУ. Могу претпоставити да је врло мали број људи, односно СРБА икада и чуо за овог српског јунака, који је свој живот завршио на самом почетку, дакле у 25. години...
Славуј.

 


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:33

За памћење и за подсјећање...
На данашњи дан...
 

Ispovest logoraša iz „Silosa“: Molio sam da me ubiju

— Autor sjovicicslavuj @ 01:48

Slavko Jovičić Slavuj, poslanik SNSD u Parlamentu BiH, jedan je od srpskih zatočenika sa najviše dana u logoru. “Silos” je bio laboratorija za testiranje ljudske izdržljivosti

BANjALUKA - Tog 19. januara 1996. godine Slavko Jovičić Slavuj, danas poslanik SNSD u Parlamentu BiH, razmenjen je zajedno sa drugim zatvorenicima zloglasnog sarajevskog logora “Silos”. Posle 1.334 dana provedena u sarajevskim logorima, popularni Slavuj je ugledao slobodu.

Psihički i fizički slomljen, sa 40 kilograma manje nego kad je uhapšen i zatvoren, Slavko se našao na slobodi.

Iako je prošao golgotu sarajevskih logora, ostao je da živi u Sarajevu. U politiku je ušao da se bori za istinu o stradanju Srba i da se kazne krvnici iz logora.

-------------------------------------------------
TUKAO KO JE HTEO
 
U “SILOS” je mogao da uđe svako ko je hteo da Srbe tuče i maltretira. Logoraše su, kako je naveo, vodili da prave heliodrom, zgradu 14. divizije i benzinsku pumpu, za čiju gradnju su uzimali građevinski materijal ispred srpskih kuća.
- Na heliodrom je više puta sletao helikopter Unprofora i Crvenog krsta. Tada su nas sklanjali da ne vidimo ko je došao - ispričao je Jovičić, te dodao da je čuo da sleće i helikopter Alije Izetbegovića, kojeg je i video.
---------------------------------------------------------

Već dva mandata je poslanik u Parlamentu BiH. Važi za jednog od najpopularnijih, poštuju ga i u Republici Srpskoj i Federaciji BiH.

Kad se nakon 17 godina priseti dana kada je ponovo počeo da živi, samo uzdahne. Jovičić ovih dana često posećuje Sud BiH, gde je jedan od glavnih svedoka protiv krvnika iz sarajevskih logora. I ponovo na suđenjima prolazi u sećanjima životnu golgotu.

- Teško je o tome pričati. Ja sam u maju 1992. godine odveden iz svoje kuće u “Silos”, gde sam zadržan zajedno s drugim muškarcima srpske nacionalnosti - priseća se Slavuj za “Novosti” crnih dana svoga života.

Pored logora “Silos”, prebacivan je i u logor “Krupa”. Ali, tortura je bila ista. Premlaćivanje i iživljavanje do smrti. Pa ko preživi...

- “Silos” je bio laboratorija za ispitivanje ljudske izdržljivosti. Ljudi su bili posmatrani kao životinje i korisni samo da rade stvari potrebne za vojsku. Niko vas tu nije gledao kao čoveka, samo je bilo važno da se uradi planirani posao. Iako smo pokušavali da radimo, tukli su nas i vršili nuždu po nama - priča Jovičić

On kaže da su u “Silosu” bili zatvoreni muškarci od 14 do 90 godina i 11 žena, od kojih jedna u šestom mesecu trudnoće: - Osim 11 rezervnih vojnika, uhapšenih na liniji u Hadžićima, svi ostali su bili civilna lica. Kroz logor “Silos” prošlo je, prema mojim saznanjima i evidenciji, više od 600 srpskih civila, uglavnom sa područja Pazarića i Tarčina.

----------------------------------------------------------

IZGUBIO 43 KILOGRAMA
 
JOVIČIĆ se priseća da je jedini obrok svakog dana bilo po pet kašika neke tečnosti i parče hleba, i to je tako trajalo više od pola godine, sve dok Međunarodni komitet crvenog krsta nije počeo da donosi hranu već iznemoglim logorašima.
- U početku, u toku 63 dana, od 77 kilograma - koliko sam imao, izgubio sam 43, tako da sam imao svega 34 kilograma. Da nije bilo kože, kosti bi se same rastavljale. Vagali smo se na vagama koje su služile za vaganje žita - rekao je Jovičić.

Dodaje da su logoraši, osim svakodnevnih fizičkih zlostavljanja i prebijanja, mučeni i - kaznom glađu.

-------------------------------------------------------

Jovičić kaže da se posebno seća 22. aprila 1994. godine, kada su pobegla dvojica logoraša.

- Tada su logoraše ponovo po ko zna koji put skupili. Znao sam šta sledi. Ja sam opet optužen da sam organizovao beg zatvorenika i počelo je premlaćivanje na smrt. Molio sam jednog čuvara da me ubije - priseća se uz uzdahe Jovičić.

- Tada sam sebi dao zadatak da ću, ako preživim, pričati istinu, a nekada sam molio Boga da se neko smiluje i da me ubije, kako bi mi prekratio patnje.

Logor za Srbe “Silos” je raspušten dva meseca nakon parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma, a 27. januara 1996. na Savindan, kad je zatvoren, izašla su 44 logoraša.

- Zatvoren je istog datuma kada i zloglasni fašistički logor iz Drugog svetskog rata “Aušvic”. Ne znam je li to bila koincidencija, ali sam siguran da u ovome najmanje ima simbolike - ističe Jovičić.

 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.-Ispovest-logorasa-iz-Silosa-Molio-sam-da-me-ubiju

 


На данашњи дан, прије 17. година...

— Autor sjovicicslavuj @ 00:29
Бог се јави!
Бог се јави -Ваисти се јави!
********************

На данашњи дан, 19. јануара 1996. године, дакле прије 17. година, на
 
Богојављење - Бог се јавио и помогао ми је да након 44 мјесеца или 1.334
 
дана, стравичног страдања, мучења, злостављања и несхватљивих тортура,
 
изађем из најзлогласнијег муслиманског концентрационог логора смрти
 
"СИЛОС" у Тарчину и да дочекам тако жељену СЛОБОДУ!
***********

Најзлогласнији муслимански концентрациони логор смрти "СИЛОС" у Тарчину
 
отворен је за Србе 11. маја 1992. год., а затворен 27. јануара 1996. године, на
 
Светог Саву!
 
Овај логор посљедњи је затворен у БиХ, па чак  и након истека временског
 
рока који је јасно дефинисан у Дејтонском споразуму о распуштању свих
 
логора у БиХ.
 
 Коинциденција или не - на исти дан у Другом свјетском рату је затворен и
 
фашистички концентрациони логор Аушвиц!!!
*******************
 
1997. године, написао сам књигу: "СИЛОС" - најзлогласнији муслимански логор
 
смрти у бившој Босни и Херцеговини 1992 - 1996. година.
*************** 
 
 У мом животу, најважнија ријеч је СЛОБОДА! Сви они који, хвала Богу,
 
нису имали ту несрећу да западну у руке злотвора, никада неће разумјети шта
 
значи СЛОБОДА!!!

Само ми је Драги Бог помогао да изађем на Богојављење и да стигнем на своју
 
породичну крсну славу Светог ЈОВАНА!
 

Bosanci ni milimetar bliži Evropi

— Autor sjovicicslavuj @ 21:22

 

 M. FILIPOVIĆ | 15. januar 2013.

„Novosti“ istražuju: Da li će BiH uspeti da u prvoj polovini godine ispuni preostale uslove Brisela. Nema rešenja za presudu "Sejdić - Finci", na pomolu dogovor o sistemu koordinacije na putu ka EU

BANjALUKA - Da bi vlast u BiH mogla u prvoj polovini godine da podnese verodostojnu aplikaciju za status kandidata zemlje za članstvo u Evropskoj uniji neophodno je da što pre ispune preostale uslove - jasna je poruka Brisela.

Najvažniji zadaci za Bosnu i Hercegovinu kada je reč o procesu evropske integracije su primena presude Suda u Strazburu u predmetu "Sejdić - Finci" i uspostavljanje efikasnog mehanizma koordinacije između svih nivoa vlasti radi ispunjavanja briselskih zadataka.

O ovim pitanjima još nema dogovora vodećih političkih partija, a zahtevi za odgađanje popisa stanovništva, koji je takođe uslov Evropske unije, dodatno blokiraju evropski put zemlje.

Iako je Brisel podvukao da bez primene presude "Sejdić - Finci", kojom je zemlja optužena za diskriminaciju nacionalnih manjina, ne može biti ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruženju Bosne i Hercegovine sa Evropskom unijom, bez čega je nemoguće podneti aplikaciju za status kandidata, o ovom pitanju u parlamentu Bosne i Hercegovine se više i ne diskutuje.

BOŠNjACI KOČE DOGOVOR
 
Poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić kaže, za "Novosti", da nerealni zahtevi bošnjačkih političara koče dogovor o primeni presude "Sejdić - Finci".
 
- Ne možemo dozvoliti da se radikalno izmeni dejtonski ustav zemlje. Pripadnicima nacionalnih manjina se mora omogućiti kandidovanje na izborima za člana Predsedništva BiH, ali se ne sme rušiti postojeći sistem izbora članova Predsedništva - rekao je Jovičić.
--------------------------------------------------------

Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović rekao je da evropski uslovi moraju da budu ispunjeni u prvih šest meseci ove godine.

- Ako se reši promena Ustava i sistem koordinacije u prvoj polovini godine, kada je planiran popis stanovništva, onda imamo uslov da ispunimo upitnik za aplikaciju do kraja godine - kazao je Radmanović.

----------------------------------------------------

Ohrabruje informacija da je na pomolu dogovor o uspostavljanju efikasnog mehanizma koordinacije svih nivoa vlasti u BiH kada je reč o ispunjavanju evropskih obaveza.

Očekuje se da u narednom periodu Savet ministara BiH da nalog Direkciji za evropske integracije za izradu odluke o uspostavljanju ovog mehanizma.

------------------------------------------------------

Direktor DEI Nevenka Savić veruje da bi BiH u ovoj godini mogla preći u narednu, ključnu fazu na evropskom putu.

Savićeva je istakla da je nakon podnošenja zahteva za članstvo prva velika aktivnost davanje odgovora na upitnik koji će Evropska komisija proslediti BiH.

- Prema iskustvima ostalih država u regionu, procenjujemo da bi upitnik za BiH mogao da sadrži između 3.000 i 5.000 pitanja, a imajući u vidu da je gotovo za sva pitanja u Bosni i Hercegovini nadležno više institucija sa različitih nivoa vlasti, vrlo je bitno da što pre bude uspostavljen mehanizam koordinacije - rekla je Savićeva.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta-Bosanci-ni-milimetar-blizi-Evropi


Poslanici na odgovore čekaju i dvije godine

— Autor sjovicicslavuj @ 15:13

 

 

Maja Rener-Smajović - 14.01.2013

Poslanici na odgovore čekaju i dvije godine

SARAJEVO -

Bh. parlamentarci optužuju institucije i ministarstva u BiH da ne poštuju najviši zakonodavni organ i skrivaju istinu s obzirom na to da veliki broj odgovora na pitanja koja im postavljaju tokom sjednica čekaju mjesecima, a neke nisu nikako dobili, mada su traženi prije dvije godine.

Zato bi, smatraju pojedini poslanici i delegati Parlamentarne skupštine BiH, trebalo uvesti i sankcije za odgovorne u institucijama.

Na poslanička i delegatska pitanja institucijama u BiH državni parlamentarci utroše značajno vrijeme skoro svake sjednice, a isto tako skoro svaku sjednicu kritikuju, jer nisu dobili odgovore ili su oni nepotpuni.

Razloge vide u nepoštivanju najvišeg zakonodavnog organa i skrivanju istine, a djelomično i u kompleksnosti samih pitanja.

U Zajedničkoj službi Parlamentarne skupštine BiH kazali su da neki odgovori stignu za 15 dana, ali ima pitanja koja nisu dobila odgovore od početka mandata ovog saziva bh. parlamenta, odnosno kraja 2010. godine.

------------------------------------------------

Mehmed Bradarić (SDP), delegat u Domu naroda parlamenta BiH, rekao je da često ne dobije odgovore u nekom optimalnom roku, te da je ovo postalo uobičajeno ponašanje.

"Tu je u pitanju nedovoljno poštovanje prema parlamentu. Vijeće ministara BiH bi tu moralo da bude oštrije. Jedan od razloga što se ovo dešava je što domovi nemaju nekog autoriteta, a jedan je i strah institucije kojoj se postavlja pitanje da ne bude izložena kritikama. Ja sam, na primjer, postavio pitanje školovanja kadrova u institucijama i 50 odsto ih je odgovorilo, ali 50 odsto nije, jer bi imali štošta napisati", kazao nam je Bradarić.

-----------------------------------------------------------------

Državni parlamentarci institucijama i ministarstvima mahom postavljaju pitanja koja se tiču trošenja javnog novca, evropskih integracija, ekonomije, rastrošnosti i rada, radničkih i ljudskih prava.

Tako je i na posljednjoj sjednici Predstavničkog doma povučeno pitanje primanja direktora državnih institucija i utrošenog budžetskog novca za nevladine organizacije, dok je nekoliko poslanika pozicije i opozicije i ovom prilikom istaklo da u nekim ministarstvima "leži" značajan broj važnih pitanja na koja se još čeka odgovor, te je tražena i urgencija uz opasku pojedinih da ne znaju više čemu ih postavljati.

Slavko Jovičić, poslanik SNSD-a, smatra da je postalo besmisleno postavljati pitanja i da trenutno on sam čeka odgovore na deset njih, ali i da su odgovori koji se dobiju "lijepi", ali niko ne rješava problem zbog kojeg je pitanje postavljeno.

"Smatram da bi trebalo da predstavnici institucija kojima su na jednoj sjednici postavljena pitanja dođu na narednu i daju odgovore. Ja sam za šest godina mandata vidio dva ili tri direktora agencija", napomenuo je Jovičić.

----------------------------------------------------------

Šemsudin Mehmedović, poslanik SDA u Predstavničkom domu parlamenta BiH, istakao je da se ne radi samo o nepoštivanju parlamenta.

"Postavljamo neugodna pitanja i uglavnom o tome da li se odnose ka javnom novcu u skladu sa zakonima. Postavljamo neka pitanja na koja unaprijed pretpostavljamo odgovore i očigledno da institucije skrivaju istinu pa zato ne odgovaraju", smatra Mehmedović.

Dodao je da su, po Zakonu o slobodi pristupa informacijama, institucije dužne odgovoriti za 15 dana i da je za to da se uvedu sankcije.

------------------------------------------------------

U Generalnom sekretarijatu Vijeća ministara BiH podsjetili su da na dnevnom redu sjednica Vijeća ministara uvijek budu odgovori na pitanja parlamentaraca, te su napomenuli da svako ministarstvo zasebno daje odgovore pa ne mogu govoriti o razlozima za čekanje.

http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Poslanici-na-odgovore-cekaju-i-dvije-godine


RS: Srbima ubijenim na Kazanima spomen centar

— Autor sjovicicslavuj @ 14:59

 M. FILIPOVIĆ | 12. januar 2013.

Posle inicijative federalnih vlasti o gradnji spomenika na Kazanima.

Košarac: Spomenik ne sme da se gradi bez Srba.

Jovičić: Nova podvala sa Miljacke

BANjALUKA - Predstavnici boračkih organizacija, institucija i porodica žrtava iz Srpske odlučni su da na području Kazana bude izgrađen spomenik za sve nevino ubijene sarajevske Srbe, ali to ne sme da bude urađeno u “sarajevskoj režiji”. Svi su složni u stavu da idejno rešenje mora doći iz Srpske!

Porodice ubijenih tvrde da nije dovoljna samo spomen-ploča, na kojoj insistiraju sarajevske vlasti, već da je neophodno izgraditi memorijalni centar sa spomen-sobom u kojoj će biti ispisana imena svih nevino likvidiranih Srba početkom rata u Sarajevu.

MAPA
SRPSKA je izradila mapu sa 1.600 lokacija masovnih i pojedinačnih grobnica sa 4.100 tela ubijenih Srba u proteklom ratu u BiH. Na mapi su prikazane pojedinačne i masovne grobnice sa tačnim brojem ubijenih Srba po gradovima i opštinama, a samo u Sarajevu je evidentirano 275 pojedinačnih i devet masovnih grobnica u kojima su pronađena tela 394 ubijena Srbina.

Pošto su potpredsednik Federacije BiH Svetozar Pudarić i gradonačelnik grada Sarajeva Alija Behmen konačno pokrenuli proceduru za gradnju spomen-obeležja Kazani, na obroncima Trebevića, u srpskim boračkim i organizacijama porodica ubijenih i nestalih tvrde da se inicijativi treba pristupiti - oprezno.

Srbi sumnjaju da je reč o još jednoj sarajevskoj podvali i nameri da se spomenik izmesti izvan grada, na nepristupačnu lokaciju Kazana, kako ga niko praktično ne bi mogao ni videti.

Nepoverenje iz Srpske je posledica činjenice da sarajevske i federalne vlasti već gotovo dve decenija ignorišu zahteve porodica žrtava da grad na Miljacki dobije spomenik koji će svedočiti o brutalnom i sistematskom ubijanju više od šest hiljada Srba.

Od 1994. godine do danas za zločine na Kazanima je osuđeno 14 pripadnika Armije RBiH na kazne od deset meseci do šest godina zatvora.

- Srbe su nemilosrdno likvidirali bošnjački vojnici pod komandom zloglasnog Mušana Topalovića Cace, a potom bacani u jame na Kazanima. Posle rata iz tih jama su izvađeni posmrtni ostaci 29 osoba. Broj ubijenih službeno nikada nije utvrđen. Od 1994. godine do danas za zločine na Kazanima je osuđeno 14 pripadnika Armije RBiH na kazne od deset meseci do šest godina zatvora. U Sarajevu je tokom rata bilo formirano 129 logora u kojima su Srbi takođe mučeni i ubijani.

----------------------------------------------------

 Šef Tima za istraživanje ratnih zločina i traženje nestalih RS Staša Košarac kaže za “Novosti” da Sarajevo, ako istinski želi da na human i objektivan način reši ovaj problem, mora uvažiti stav i predloge iz Srpske.

- Imamo informaciju da sarajevska vlast namerava da na spomen-ploči piše “ubijeni građani Sarajeva”, što je za nas neprihvatljivo. Mora biti navedeno nevino ubijeni sarajevski Srbi - rekao je Košarac.


- Srbe su nemilosrdno likvidirali bošnjački vojnici pod komandom zloglasnog Mušana Topalovića Cace, a potom bacani u jame na Kazanima. Posle rata iz tih jama su izvađeni posmrtni ostaci 29 osoba. Broj ubijenih službeno nikada nije utvrđen.

Košarac tvrdi da u Sarajevu, osim Kazana, postoje brojne srpske grobnice - Alipašino polje, Dariva, nekadašnja Dobrovoljačka ulica, kasarna “Viktor Bubanj”...


- Celo Sarajevo je, zapravo, spomenik srpskog stradanja. Nećemo odustati sve dok zločinci ne budu procesuirani, a mesta stradanja budu dostojanstveno obeležena - poručio je Košarac.

-----------------------------------------

Poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić rekao je za “Novosti” da Srpska ne sme da prihvati sarajevsku inicijativu, jer je reč o manipulaciji i sakrivanju istine.

- Spomenik stradalim Srbima mora da bude u užem centru Sarajeva. Izmeštanje spomenika na Kazane, do kojih se, zbog nepristupačnog terena i makadamskog puta, ne može ni doći je obična prevara - tvrdi Jovičić koji je tokom rata bio zatočen u sarajevskom logoru.

On je kazao da su jame na Kazanima, posle likvidacija Srba, zatrpavane smećem, peskom, kamenjem, zbog čega je nastavak iskopavanja gotovo nemoguć.

- Niko ne zna koliko još tela ima u jamama - kaže Jovičić.

----------------------------------------------

 Podaci institucija RS govore da je pre rata u Sarajevu živelo gotovo 200.000 Srba, a da ih danas tamo ima oko 15.000. Tokom rata, po sarajevskim kazamatima, ubijeno je više od šest hiljada Srba.
 
 

СРЕЋНА ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:17

Joвичић: Покушај прања савјести

— Autor sjovicicslavuj @ 12:48

 ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 11. ЈАНУАРА /СРНА/ - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић сматра да је иницијатива потпредсједника Федерације БиХ /ФБиХ/ Светозара Пударића и градоначелника Сарајева Алије Бехмена за изградњу споменика убијеним Србима и Хрватима на Казанима 1993. године превара и покушај сарајевских власти да "оперу савјест" због тих злочина.

 "Уз уважавање свих невиних српских жртава које су злочиначки поубијане на Казанима, покој њиховим душама, та иницијатива је само покушај сарајевских власти за прањем савјести за злочине над неколико хиљада сарајевских Срба", рекао је Јовичић Срни.

Он каже да је то превара, јер на тај споменик због неприступачности никад нико неће доћи. "На Казане се не може доћи ни џипом, а камоли неким другим превозним средством. Коме би онда такав споменик на тој локацији служио? То и јесте циљ сарајевских власти - да га никад нико не види, поготово не странци и они који посјећују Сарајево", наводи Јовичић.

Према његовим ријечима, када су тако "великодушни" зашто не направе споменик у центру Сарајева, као што су у Парку направили страдалој дјеци.

Јовичић каже да би најављени споменик служио само бошњачким властима да увијек имају разлог да кажу да су се, наводно, одужиле невино страдалим Србима.

"Ријеч је о смишљеној подвали иницијатора идеје Пударића. Морам да га подсјетим да у име Савеза логораша Републике Српске већ 15 година тражим да се у Сарајеву барем на једној локацији гдје су били логори за Србе постави спомен-плоча, али никада нам то нису дозволили", рекао је Јовичић.

Он је подсјетио на покушај постављања спомен-плоче у кругу логора "Виктор Бубањ" 2003. године, када су представници Савеза логораша Републике Српске једва извукли "живе главе" из "мултиетничког" Сарајева.

Јовичић, који је и сам био заточен у логору "Силос", наглашава да је познато да је у Сарајеву било 124 логора у којима су муслиманске власти затварале и убијале Србе, али сада сарајевске власти имају, како је рекао, много бољих локација да направе споменик страдалим Србима.

"Када се Пударић који је, како сам каже, покренуо ту идеју, залаже да се напокон направи споменик звјерски ликвидираним Србима у главном граду БиХ, у којем је и он провео цијели рат и био у такозваној Армији БиХ, зашто се, рецимо, такав споменик не би направио у кругу данашњег Суда и Тужилаштва БиХ, некадашњој касарни `Виктор Бубањ`, у којој је био логор за Србе и у којем је на десетине невиних Срба звјерски ликвидирано", запитао је Јовичић.

-----------------------------------------
Потпредсједник ФБиХ Светозар Пударић и градоначелник Сарајева Алија Бехмен потписали су јуче у Сарајеву уговор о сарадњи у вези са изградњом споменика убијеним Србима и Хрватима на Казанима 1993. године.

Иницијатива да се на локалитету Казани на обронцима планине Требевић изгради спомен-обиљежје жртвама српске и хрватске националности, који су од средине 1992. до октобра 1993. године ту убијани и након чега су њихова тијела бацана у јаму, покренута је прије двије године.

Из јаме на Казанима су након рата извађени посмртни остаци 29 лица.
Број убијених званично никада није утврђен, а многи сматрају да су неке убице са Казана још на слободи.

Од 1994. године за злочине на Казанима осуђено је 14 припадника такозване Армије БиХ на казне затвора од 10 мјесеци до шест година.

http://www.srna.rs/novosti/jovicic-pokusaj-pranja-savjesti.


Почетак рушења Босне и Херцеговине...опасне игре неких авантуриста...

— Autor sjovicicslavuj @ 21:07

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Прије неколико дана на фејзбуку основана је група тзв. „Revolucionarni Pokret Bosne i Hercegovine“.

Још није познато, али у овом тренутку није ни важно ко стоји иза ове групе. Док ово пишем, овој групи придружило се преко 10.000 чланова или боље речено авантуриста.

У "прогласу" чланови групе  позивају своје чланове и све грађане на протесте широм БиХ. Протести су заказани за 12. 1. у 12.00 сати. На страници групе поменута су и имена највиших политичара које организатори хаоса,  уличним протестима требају да сруше са власти. На том списку су: Милорад Додик, Златко Лагумџија, Драган Човић, Сулејман Тихић ...

Међу овим именима највећи проблем је Милорад Додик који брани интегритет и уставну позицију институција РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, а остала имена  су тек онако "придодата" као колетерална штета.

Организатори фејзбук протеста указују на врло тежак живот у БиХ и на још неке ствари, како су их протестанти дефинисали. Да се ради о тешком животу многих грађана у БиХ, па то је свима јасно, али основни смисао протеста је рушење РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ и то су организатори увили у обланду тешког живота народа у оба ентитета.

Сасвим је ирелевантно ко су организатори  и одакле је потекла ова идеја, односно у којој  кухињи и у којим круговима је све ово скухано, али намјера је опасна. Изазивањем немира покушава се створити унитарна држава БиХ у којој би нестала РЕПУБЛИКА СРПСКА. Сваком иоле бољем познаваоцу прилика у БиХ ово мора бити јасно.

Оно што је још нејасно, а може се претпоставити да организатори имају подршку и изван БиХ и од многих тзв. невладиних организација, као и од једног броја самозваних аналитичара, који су се више него добро ухљеблили захваљујући великим средствима помоћи која долазе из иностранства. Помоћ организаторима протеста очито је да пружају и неки тзв. независни медији, неки портали на интернету који су у приватном власништву, а који такође добијају финансијску помоћ из иностранства.

У свему треба посебно истаћи велики допринос бошњачке дијаспоре, као логистике, koja je oд свог оснивања имала исте идеје, а све са једним циљем – да се створи унитарна БиХ у којој би нестала РЕПУБЛИКА СРПСКА!

Све је, дакле, јасно и може се закључити да је  добро синхронизовано. Организатори протеста мисле да је сада право вријеме да се у БиХ почне са тзв. босанским прољећем и да се великим уличним немирима дестабилизује ионако врло тешка и сложена политичко-економска ситуација, па и сама уставна организација БиХ.

Уосталом, врло брзо ће се показати да је ово о чему пишем, а то је рушење РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, главни циљ фејзбук групе  за протесте у БиХ. Сад за сад, постоје индиције да се овој групи придружио врло мали број Срба из Републике Српске, мада је тешко утврдити наводне учеснике, јер се сви, као и организатори крију иза анонимних имена на фејзбуку.

 Све се ради по оној народној „да се Власи не досјете“!?

Указујем и на још неке чињеницe.

 У оваквој БиХ није могуће организовати било какве заједничке прославе и манифестације, а камоли нешто друго.

Најбољи примјери зато су чињенице, а оне говоре овако. Наиме, никада нико из бошњачког народа није присуствовао прослави Дана РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, нити на било којем стратишту на којем се обиљежава страдање Срба у претходном грађанском рату. Такође, никада нико  од српских представника у заједничким институцијама БиХ  није присуствовао обиљежавању тзв. Дана независности /1. март/, као ни тзв. Дана државности БиХ /25. новембар/.

 Зато су сулуде овакве активности разних авантуриста. Било какви улични протести у БиХ, а поготово ширих размјера, никад се нису мирно завршавали, већ су били иницијална каписла за почетак крвопролића и почетак  сукоба, који се више не би могли зауставити.

На крају крајева, то би онда био отворени позив страном фактору за војну интервенцију у БиХ, а све са циљем њене уставне и територијалне прекомпозиције у унитарну државу. Но, такви сценарији заговорника протеста и рушења власти у БиХ су ипак далеко од реалности.


ПИШЕ Славко Јовичић Славуј: ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ

— Autor sjovicicslavuj @ 14:04


Писмо сам написао, сада већ "далеке"  2.009.  године, а као да сам га написао данас, кад славимо 21 рођендан РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. Текст је објављен  /11.06.2009/ у тадашњим дневним новинама "Фокус".

                               **************************

Народ каже - "све је могуће"! Али многи, такође, кажу да није могућа дрвена пећ! Ево, ја кажем да јесте!

 

Па, могућа је дрвена пећ и то за једнократну употребу! Или у другом случају као сувенир! Све те варијанте, наравно, зависе од тога ко и како и из којег угла гледа на одређене ствари.

 

Свако има право на своје мишљење и то је индивидуално право сваког појединца. Исто тако, није забрањено сањати, жељети, маштати... Био бих обрадован да се чују многа мишљења, али да их изговарају људи који ће се притом јавно идентификовати и који ће стајати иза својих изговорених ријечи или још боље - који ће стајати иза својих урађених дјела, без обзира какав је њихов карактер или ефекат. На тај начин, и мени би било много лакше разумјети многе, јер бих онда знао кога уз себе имам као поузданог саборца у реализацији наших идеја, циљева.

 

Наравно, никада нико неће моћи да донесе закон о љубави, односно неће моћи да ултимативно захтијева или нареди оном другом да то прихвати и да воли ако он (тај) то не жели или једноставно ако неће. Јер, као што желимо да живимо у слободи и да имамо сва људска права, исто тако морамо имати и обавезе да поштујемо устав и законе који спречавају насиље или било какву доминацију једних над другима... Свака дискриминација, без обзира на њен карактер или њено усмјерење према било коме или било чему, јесте врло опасна и она је, у ствари, недопустива!

 

Извини "пријатељу" што ти овако пишем. Звао бих ја тебе мобилним, али изгледа да си у ромингу и нећу да иде на твој трошак. А, право да ти кажем - не знам да ли бих ти све овако јавно и транспарентно и рекао путем телефона, јер "прислушкују ме", па ко велим да је боље да ти неке ствари овако напишем. Јер, оно што није за(на)писано, није се ни десило!

 

Ако си икада чуо шта ја говорим или шта радим, онда си могао да запамтиш да највећу захвалност дугујем најбољим синовима из нашег народа - српским јунацима, који су свој живот уградили у темеље и стварање Републике Српске. Претходних година био сам више него разочаран (не)бригом овог друштва за породице и дјецу чији су очеви дали свој живот за опстанак и останак српског народа на својим вјековним огњиштима. У посљедње двије-три године стање се поправља, истина не онако и оним темпом како бих ја то желио, али поправља се и то је видљиво у скоро сваком сегменту нашег друштва и нашег пролазног овоземаљског живота!

 

Ето, овдје на овом вјечито трусном и тектонски поремећеном балканском простору и перманентној вјетрометини - народи су се међусобно убијали и шта смо на крају добили? Добили смо несрећу за све и зато се само прагматичном и реалном политиком могу рјешавати многа још увијек отворена питања, а не ратовима који се кроз вјекове циклично и генерацијски понављају и догађају. Доста је више страдања српског народа, не доста, већ и превише!

 


СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН РЕПУБЛИКО СРПСКА!

— Autor sjovicicslavuj @ 10:49

ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКИМ ЈУНАЦИМА КОЈИ СУ СТВОРИЛИ РЕПУБЛИКУ СРПСКУ!

— Autor sjovicicslavuj @ 22:12

КАД ДАНАС СЛАВИМО 21 РОЂЕНДАН И КРСНУ СЛАВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - НАЈВЕЋУ ЗАХВАЛНОСТ МОРАМО УПУТИТИ НАЈБОЉИМ СИНОВИМА СРПСКОГ НАРОДА КОЈИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ДАЛИ ЗА СТВАРАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!

                                              ***
Душа ме заболи и туга ухвати кад знам, а сви то знамо да се РЕПУБЛИКА СРПСКА није на најбољи начин захвалила нити одужила породицама и дјеци СРПСКИХ ЈУНАКА ЧИЈЕ НАС ДУШЕ СА НЕБА ОПОМИЊУ НА ТО! Будимо искрени - мисле ли сви овако? Не мисле нажалост!!!


РЕПУБЛИКО СРПСКА СРЕЋАН ТИ СУТРАШЊИ 21 РОЂЕНДАН!

— Autor sjovicicslavuj @ 21:22

С Р П С К А  З А У В И Ј Е К !

 


МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 23:20


Ако било шта добро учиниш за неког другог, осјетићеш дуплу радост...

— Autor sjovicicslavuj @ 16:45

Powered by blog.rs