Slavko Jovičić

МИЛАН РАКИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 12:30
 
На данашњи дан, 30. јуна умро је
српски пјесник, дипломата
и добровољац у Првом балканском рату
 
 
МИЛАН РАКИЋ
 
 
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.
 
 
--------------------------
 

ВАСКО ПОПА - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:54
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан /29. јуна 1922./
рођен је велики српски пјесник
 
 
ВАСКО ПОПА
 
 
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.
 
 

 

ПЕТАР КОЧИЋ ... ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:50
 
За сјећање и памћење ... 

На данашњи дан, 29.6. рођен  је 
 
 
ПЕТАР КОЧИЋ
 
 

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.
 
 

Ко искрено и страсно љуби 
Истину, Слободу и Отаџбину, 
слободан је и неустрашив као Бог,
а презрен и гладан као пас.





На данашњи дан, 29. јуна 1877. рођен је Петар Кочић, један од најистакнутијих представника српског реализма и национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. 

Студије славистике завршио је у Бечу, а затим службовао као наставник у Скопљу. По повратку у Босну, бавио се политичким и јавним радом и журналистиком. 

У Бања Луци је покренуо лист "Отаџбина", који је често забрањиван, а сам Кочић је више пута био затваран. У књижевности се јавио пјесмама, али је касније писао углавном прозу. Једрим и сажетим приповиједањем и свјежим поетским језиком снажно је приказао свој завичај, живот у њему и судбину сељака, док је у сатирама бритко критиковао аустроугарску власт у Босни. 




В И Д О В Д А Н - написао: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

— Autor sjovicicslavuj @ 01:30
 

Написао:
 Славко Јовичић Славуј

У славу и част српских јунака
и Видовдана Љета Господњег,
28. јуна 2018. године.
--------------------------

Пламен упаљених свијећа
нек' обасја земљу
и Свето српско Косово.

Нек' стигне на небо
до душа свих српских јунака
и Светог цара Лазара,
што својом чашћу и јунаштвом
исписаше славну
вјековну српску историју.

Молитвама васколиког
српског рода,
помолимо се светим апостолима
и Драгом Господу Богу
што у Царству небеском
плету коло радости
за нас грешне на земљи.

Сваки пламен
прислужене свијеће
нек' освијетли врата
небеског раја
за све упокојене душе
видовданског страдања
и погрома нашег постојања,
који над српским родом
непријатељи учинише,
али који нас никада не сломише.

Колијевку нашег рађања
и постојања морамо вјечно чувати,
јер ни злотвори неће вјечно трајати.

Не може се изгубити
оно што није њихово,
а ми никада не смијемо
заборавитионо што је наше.
А наш је Видовдан.

Видовдан мора да нас уједини,
оплемени и стално подсјећа
на сабор свесрпског васкрснућа
у суманутом времену пролазника
и цивилизацијских штеточина
опасних за опстанак
цијелог човјечанства.

Зато Господе Боже,
обасјај и отвори небеска врата
и помилуј све српске душе
у свом Царству небеском.

На многаја љета
и у вијекове вијекова.

АМИН!
---------------- 
 
 

ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКОМ ЈУНАКУ ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ! - На Видовдан 28. јуна 1914 - 2018. године

— Autor sjovicicslavuj @ 01:28
 


На споменику су уклесане ријечи 


Гаврила ПРИНЦИПА: 


"Ал’ право је рекао Жерајић пре
 Српски соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи"!


 

ВИДОВДАН ... 28. јуна је Свети цар Лазар Хребељановић

— Autor sjovicicslavuj @ 01:26
 
 
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.
 
Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.

Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено.

Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 15 јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже.

За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.
С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: "Све за Христа - Христа ни за шта" нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар.

 Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. 
Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:

"Земаљско је за малена царство,
а небеско увек и довека".


ИВАНА ШПАНОВИЋ "летила" едо новог рекорда Мадитеранских игара и освојила једину медаљу коју до сад није имала у својој колекцији!

— Autor sjovicicslavuj @ 01:24
 
Српска атлетичарка
 
Ивана Шпановић
 
освојила је златну медаљу 
на Медитеранским играма 
у Тарагони у скоку удаљ.

Шпановићева је најбољи резултат остварила 
у првој серији – 7,04 метара, 
па је на првом мјесту остала до краја такмичења.
 

 
 


************************
Слика коју је Ивана поставила 

на свом Инстаграм профилу,

изазвала је прави хаос на интернету.








Источно Ново Сарајево: Данас су почела културно-историјска манифестација “Принципови дани”!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:17
 
 
У општини Источно Ново Сарајево данас, 
27. јуна, почела је културно-историјска манифестација “Принципови дани”.
 
 

 
Манифестација, у организацији општине Источно Ново Сарајево, почеће концертом Основне и Средње музичке школе из Источног Сарајева и Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву који ће бити одржан у парку “Гаврило Принцип”.

Другог дана манифестације биће положено цвијеће на гроб и споменик Гаврилу Принципу, те одржана Видовданска академија.

У оквиру ове манифестације биће одржана и “Конференција беба” у петак, 29. јуна, у парку “Гаврило Принцип”.

Манифестација “Принципови дани” биће завршена у суботу, 30. јуна, пројекцијом филма “Бел Епок /Посљедњи валцер у Сарајеву/” у сали Културног центра Источно Ново Сарајево.

 

О ВИДОВДАНУ Љета Господњег 2018. године – о нашем рађању, постојању и вјековним страдањима српског рода и порода

— Autor sjovicicslavuj @ 14:14
 

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Видовдани долазе и пролазе, а са њима пролазе и вијекови. Колијевка нашег постојања на наше очи скоро па нестаје. Рађамо се и умиремо у ишчекивању васкрсења и поновне грмљавине са небеса која треба да нас пробуди, усправи и подигне из блата наше немоћи. Никад ништа нисмо научили из наше трагичне, али истовремено и наше славне прошлости. Ниједна генерација Срба ни до данас није нашла одговор на кључно питање – шта је за Србе Видовдан. 

Вијековима тумарамо у нашој прошлости и све те слике се замагљују и то највише нашом небригом. Никако да схватимо да је Видовдан био и остао наша полазна тачка на путу опстанка, рађања, страдања и умирања. Видовдан је наш путоказ за сутра, али ми смо се погубили у садашњости и повјеровали у пријатељство накарадне Европе. Несхватљиво је како не знамо да се отарасимо наших заблуда.

Све до данас многа питања остају без одговора. Колико још деценија и вијекова ће требати Србима да схвате истину. Она јесте болна, али та истина не боли свакога. Она боли сваког честитог Србина и боли само Србе. Она не боли никога другог у Европи, која је била и остала зла маћеха Србији и српском народу. 

Европа је највише допринијела да из сјећања скоро избрише српско памћење о Видовдану и нашем Косову и Метохији. Европа је силом отела српску колијевку настајања и постојања, отела је наше Косово и Метохију. Зла Европа уз доминатну улогу Америке, српску отаџбину предала је у руке шиптарским терористима, а Србе је оставила обезглављене да се боре сами са собом и са накарадном и наопаком антисрпском Европом.

Још увијек ништа нисмо научили из ријечи и бесједе Његове светости владике Николаја Велимировића који нас је задужио и који је патио као и сваки свети Србин. 


Знамо ли и памтимо ли шта је Свети владика Николај Велимировић рекао у катедрали Светог Павла у Лондону о Видовдану 1916. године.

------------------------
Прошле су 102. године 
од познате и историјске бесједе 
Његове светости 
владике Николаја Велимировића 
у Лондону.


     “Господо и пријатељи, ја долазим из једне мале земље на Балкану, у којој има један храм, и већи и лепши, и вреднији и светији од овога храма, тај храм се налази у граду Нишу и зове се Ћеле кула. 

 
     
Тај храм је сазидан од лобања, и костију мога народа, народа који пет векова стоји као стамена брана азијатском мору на јужној капији Европе.
А када би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм 300 метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас могао дићи руку, и показати: ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума.

     Пет векова, моја Србија својим костима брани Европу, да би она живела срећно! Ми смо тупили нашим костима турске сабље, и обарали дивље хорде које су срљале као планински вихор на Европу. Док је Европа постајала Европом, ми смо били њена ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже…" 
 

Данас, 27. јуна је: Свети пророк Јелисеј

— Autor sjovicicslavuj @ 14:10
 
Свети пророк Јелисеј био је син земљорадника, који се звао Сафат. Бог је прославио пророка многим чудима.
После узимања Илије на небо, Јелисеј је морао да пређе преко реке Јордан. Он је ударио плаштом Илијиним по води; вода се раздвојила, и он је прешао по сувом дну.

Када је Јелисеј дошао у град Јерихон, житељи тог града су му рекли: "Код нас није добра вода, и зато нам је земља неплодна". Јелисеј је бацио у извор воде со, и вода је постала укусна и здрава.
-----------------------------
Близу града Ветиља, Јелисеј је угледао децу како излазе из града, и она су почела да се смеју над њим и да вичу: "иди, иди, ћелави!" Он им је рекао, да ће за такво непоштовање старијег они бити кажњени од Бога. Тада су из шуме изашле две медведице, и растргле су четрдесет двоје деце.

Једном је Јелисеју дошла сиромашна удовица, плакала је и говорила: "Мој муж је умро и оставио је после себе много дуга. Сада зајмодавац xоће да узме за дуг обоје моје деце као робове". "Шта имаш код куће?" упитао је Јелисеј.

Жена је одговорила: "Ништа немам, осим једног суда са уљем".
Јелисеј јој рече: "Пођи, замоли за себе од свих суседа што више празних судова, затвори за собом врата и разлиј у судове уље".
Жена је тако и урадила. Уље се лило дотле, док се нису напунили сви судови. Она је продала уље, вратила цео дуг, и још јој је остало довољно новаца да се храни заједно са својим синовима.
-------------------------------------------------
Пророк Јелисеј је и после своје смрти учинио чудо. Годину дана после његове смрти, мимо пећине, у којој је он био сахрањен, носили су умрлог човека. Али, видевши непријатеље, погребници су журно бацили тело умрлог човека у пророкову пећину. Када се он, при свом паду, дотакао костију Јелисејевих, одмах је оживео и стао на своје ноге.
 

Не постоји једна или боље речено - јединствена беха дијаспора!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:19
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Од потписивања Дејтонског споразума, па и прије тога – у многим земљама свијета због велике миграције становништва из Босне и Херцеговине основана су многа удружења, невладине организације, па чак и многобројни покрети у виду разних звучних назива, као рецимо конгреса исл., која врло претенциозно сама себе називају „БиХ дијаспора“ што, наравно, није и не може бити тачно. О чему се овдје ради.

Наиме, да одмах врло јасно и прецизно кажем да не постоји ниједна мултиетничка организација која у свом саставу укључује представнике све три конститутивна народа према етничкој припадности и националној структури становништва у БиХ, која би онда као таква могла бити „пресликана“ у дијаспори.

Чињеница је, како рекох, да у многим земљама свијета постоје разно разна удружења која окупљају, углавном, припаднике одређене националне заједнице и она никако у свом називу не могу имати било какав префикс „беха“, односно одредницу БиХ. Ради се о једнонационалним организацијама које су основане из различитих разлога и интереса. Такве организације у дијаспори не одражавају заједничке интересе све три конститутивна народа из БиХ. Напротив, такве организације у иностранству  још више раде на продубљивању националних подјела и потпуних националних поларизација у свим сферама живота. Али због начина и циљева својих дјеловања, како у иностранству тако и у БиХ праве само проблеме. 
Интереси Срба из БиХ који се налазе у дијаспори, никада се не могу ускладидити са интересима Бошњака или Хрвата. Слиједом такве констатације постоје и све друге варијанте евидентне подијељености три националне заједнице у дијаспори. 

Никада се интереси Бошњака у дијаспори не подударају са интересима Срба или Хрвата. 

Такође, и трећа варијанта је сасвим равноправна у потпуној подијељености дијаспоре, па се тако интереси Хрвата у дијаспори никада не могу усагласити са интересима Срба или Бошњака и све се тако врти у зачараном кругу потпуне подијељености.

Дакле, већ више деценија, да и не говорим о оним организацијама још из ере социјалреализма предратне и бивше СФР Југославије, у многим земљама свијета егзистирају многобројна удружења која су основана и која у свом чланству имају сто одстотно чланство само из реда једне, своје, нације.

Зато су потпуно лажне тврдње кад се нека од тих организација представља као „беха“ дијаспора. Нема таквих организација.

Да још једном нагласим – постоје организације и удружења, која су потпуно поларизована и она су искључиви прдставници једног од три конститутивна народа у и из БиХ.

Друга је ствар како и на који начин нека од тих (једно)националних организација раде и који су њихови циљеви и задаци дјеловања.

Из досадашње праксе, сасвим је јасно да су бошњачке организације у дијаспори врло агресивне, па чак су многе од њих и вјерски толико радикалне – да је то забрињавајуће. Али оно што је битно – таква удружења не могу имати никакав утицај на укупно стање у самој Босни и херцеговини.

Истини за вољу, сва та удружења и национални „конгреси“ врло су агресивни у својим захтјевима и врло су упорни у свакодневном лобирању за интересе само свог народа.

Такве организације се, уосталом, као и њихови ментори из БиХ служе разним лажима и баве се препарирањем трагичне ратне прошлости и свега онога што се овде дешавало током грађанског рата у БиХ, односно како је то у Дејтонском споразуму дефинисано - трагичног сукоба у региону. 

Те организације чак и ултимативно траже да се БиХ уреди према њиховим захтјевима и жељама. Сва бошњачка удружења и организације имају исти циљ – укинути Републику Српску. Уосталом, у чему би се њихови интереси разликовали од интереса њихових бошњачких политичара из БиХ. На тој матрици су сви јединствени и уопште се не обазиру нити презају од било чега нити прихватају чињеницу да су те њихове активности противуставне и противзаконите.

Много и нашироко би се могло писати о свим активностима таквих организација, али вријеме и простор ми то не дозвољавају. Да будем искрен до краја – не желим да им придајем било какав значај, мада се нихове активности не смију потцијенити нити занемарити. Јер, такве организације располажу са великим финансијским средствима и власници су електронских и принтаних медија који им служе за разне пропагандне и софтифициране лобистичке активности.

Ипак, најважније је да им се не дозволи, а то и није могуће – било какав утицај на доношење важних политичких одлука за будућност Босне и Херцеговине. То што желе да утичу на политичке прилике у БиХ је њихово право, али поред права на било шта, они морају преузети и своје обавезе да поштују уставну структуру Босне и Херцеговине. Но, они тако не раде нити тако наступају у јавности. Већ сам рекао да су њихови циљеви усмјерени на укидање Републике Српске, а самим тиме и на рушење уставног поретка БиХ.

И на крају да још једном подцртам, не постоји БиХ дијаспора. У многим државама свијета постоје једнонационалне организације и једнонационална дијаспора - Бошњака, Срба и Хрвата из БиХ.
 

Никад се нико није најео тако што је гледао у туђи тањир! "Гладна" Европа и сити Срби!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:52
 
 ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
Ниједан тањир се неће напунити од туђих гладних погледа, јер ако си гладан онда имаш само једну жељу – да се наједеш. То је ваљда логика гладног човјека, а логика је пут истине.
 
То није логика наших владара, истих ових што нас убрзано вуку у посрнулу Европу, што нам настоје промијенити свијест о наводним пријатељима. Тјерају нас да заволимо и оне који нам никада нису били пријатељи, а таквих има много у свијету. Ипак, у свом антисрпсту предњаче Американци, Енглези и 95 одсто Бриселске булументе.
 
Зар неко нормалан мисли да је могућа било каква Европа без Русије. Е па није. Еврофанатици би и Богу да промијене име и да га безименог протјерају из свијести вјерника. О томе највише говоре атеисти, које нико не дира нити их осуђује због безбожничке орјентације, али зато они настоје да уређују свијет по својим узусима, хулећи тако на вјеру, а највише на православље.

Понашају се као да свијет, па и Европа само од њих зависе. Настоје да нас натјерају да пјевамо “Оду радости” о изопаченој Европи која уништава све цивилизацијске вриједности, промовишући тако све пошасти које они зову напретком цивилизације у ери тзв. модернистичког напретка свијета.

Пјевали би ми, али како кад нам се више плаче. Јер, само сит човјек може да пјева. Сити јесмо свих ових великих и малих, "наших или њихових", сасвим је свеједно. Сви су наши, али и њихови и сви су ту, увијек близу, на дохват руке. Од свуда искачу.

Свуда влада нека чудна сила. Ја се као дрзнуо да се нешто успротивим олигархији, кад они сви против мене. Навалили на моја слабашна леђа. Или само тако ја мислим и не схватам да они све раде у моју, тј. нашу корист. Ријешили они да нам побољшају стандард. Тако кажу. А све је супротно. Тачније, они су само ту због себе и све чине да се побољша њихов, ионако луксузни стандард који превазилази просјечни стандард у којем живи народ. А народ најбоље зна како живи. И ту настају проблеми.
 
Одакле да нађу финансијску ињекцију за њихове од сталног сједења усукане кукове. У ту причу најлакше им је да укључе и нас. Па рецимо, подигну тако акцизе за гориво. И ту нам кажу да је то за добро свих нас. Још сам у дилеми јер не знам како то да схватим - као добротворну или више као хуманитарну акцију. Ипак сам схватио да чиним добро дјело. Јер кад дајем неком онда знам да ће свима бити  боље. Као неосоцијализам. Љепота, рај на земљи. Али, народ кука, а кад народ кука, онда то није добро. Не слаже се народ ни са микро, а ни са макро економским мјерама, а ни са новим светским поретком, јер све то кошта много.

И поред свега, има ту нешто и “корисно” што нас дефинитивно приближава развијеном свијету. Свима је одавно познато да постоје лобистичке фирме, које све раде за паре да би политичари које смо ми изабрали што мање радили. Кажу да можеш да затражиш да све за тебе лобисти ураде, само платиш услуге и готово. Они ти излобирају да ријешиш многе државне проблеме. Никог од њих не занима то што ми немамо државе. Њима су важне само паре. А коме то нису важне?
 
Е, па сад ти види како се живи у Европи и то не само у Европској унији, већ и у свијету. Јер, нико ти ништа неће дати џабе, ако ти претходно пет и више пута не узме џабе. А они најбоље знају како се узима џабе, па ти онда од  узетог дају по неку цркавицу да би ти нашао разлога да им се захвалиш што су ти бар нешто дали од оног што су ти раније узели, свеједно да ли су ти узели или отели. Они само знају за силу и моћ, а сила и моћ су све. На њима се одржава свијет.
Сад ми дође да пишем неком важном и да му кажем како се трасира пут ка Европи без заобилазница. Ипак, знам да то не вриједи. Одустајем, тако је боље. Гледаћу своја посла и у свој тањир, па био он до пола пун или до пола празан.
 

МИКА АНТИЋ - За сва времена!

— Autor sjovicicslavuj @ 10:24
 
24. јуна је годишњица смрти 


МИКЕ
 


Почивај у миру 
и у вјечној слави небеској, 
пријатељу мој!


Имао сам част да упознам МИКУ 
и да се касније много пута нађем 
у његовом друштву.


 


 

Данас, 24. јуна су Свети апостоли Вартоломеј и Варнава

— Autor sjovicicslavuj @ 10:20
 

Свети апостоли Вартоломеј и Варнава
--------------------------------------
Свети апостол Вартоломеј, један од дванаест великих апостола, проповедао је јеванђеље са светим Јованом Богословом и апостолом Филипом.

Проповедали су најпре у Азији, а потом у Индији и Јерменији. У Јеропољу су молитвом умртвили огромну змију коју су незнабожци обожавали и држали у храму.

Не схватајући њихово дело, незнабожци су их осудили и разапели на крст. Управо тада десио се страшан земљотрес. Људи су, мислећи да их Бог кажњава због тога скинули са крста апостоле, али Филип је већ издахнуо.

Вартоломеј је отишао потом у Индију где је превео Матејево јеванђеље на индијски језик. У Албанопољу јерменском убио га је царев брат Астијаг.

Епископ Агатон га је сахранио у храму, а касније су његове мошти пренете у Бенвент па у Рим.
---------------
Свети апостол Варнава, један од седамдесеторице. Рођен на Кипру, учио је заједно са Савлом код Гамалила. Звао се прво Јосиф, а потом Варнава - Син Утехе.

У време Халкидонског сабора, сазнало се за његов гроб.

После откривања његових моштију, Кипарска црква је, као апостолска проглашена самосталном.

Зато се овај догађај јављања апостола Варнаве везује за аутокефалност Кипарске цркве.
 

Живот са смислом у времену бесмисла ... Само за оне који пронађу времена и који воле да читају!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:43
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Само живот има смисла у сваком времену трајања. Смисао живота, поједностављено, може се дефинисати као вјечно ходање на стакленим ногама у жељи да дохватиш све што је нејасно и што нема неку прецизну форму, то јест, управо оно што ниси никада могао да нађеш ни у једном приручнику, књизи, оно што никада ниси могао да чујеш ни од једног мудраца, оно што си увијек и само ти помислио да урадиш а никад се ниси усудио, јер то никада нико није урадио прије тебе, или је урадио јако мали број људи. 

Не знам зашто сам написао овако сложену и предугачку реченицу кад је кратко трајање живота. Стварно не знам!
Смисао живота је постављање сопствених правила по којима ћеш да се водиш, али барем значеш да је то оно што си ти хтио и никада нећеш доћи у ситуацију да због тога жалиш, јер си ти, и једино ти био креатор сопственог пута, незнајучи шта ће те све чекати на том путу.

Све што је већ унапријед опробано и доживљено од стране других нам даје илузију смисла, јер и у том случају, на крају крајева, ми смо само обични конзуманти нечега што је већ негдје виђено. Да ли икада имаш осјећај да си и сам производ бесмисла, јер си од рођења па до дана данашњег свој живот препустио неком другом да га води: породици, држави, родбини, нормама и правилима, друштву, окружењу, медијима итд.

Не, смисао нећеш наћи чак иако будеш први који је нешто пробао. Због тога човек најзад није срећан ни кад купи ауто већи и бољи него што је имао, кад купи кућу већу од оне која му је потребна, кад проба све оно што му је други већ створио, када почне да гомила било шта и што је најгоре оставља у залихе све оно што му можда никада неће ни бити потребно.

Све је ово условно, уосталом као и живот и све напријед побројано је могуће, али прво се треба изборити за кору хљеба.

Смисао се налази онога тренутка када схватиш да си сам створио нешто што никада нико није до тада, кад си рекао нешто што нико није рекао до тада, када си помогао другом човеку, а да од њега ништа ниси очекивао заузврат, нити тражио било какву протууслугу.

Ствараоци, научници реформатори и сви други који су допринијели стварању напретка човјечанства су најчешће били најмањи конзументи свега што је било створено или што су они до тада створили. Они су формулу смисла живота управо пронашли у стварању нечег новог што би људима (конзументима) бар на тренутак живот могло учинити љепшим и интересантнијим. Њима је та "људска сатисфакција" управо давала највећи смисао.

Замисли, Николу Теслу у вили са 30 соба, Иву Андрића као власника Телевизије, Јована Дучића као власника сплава на Сави итд.

Смисао јесте у креирању свог сопственог живота на начин на који ће теби и твојој души највише пријати, па чак иако се коси са размишљањима и поступцима других и другачијих, јер само тако можеш остварити оно у чему си ти нашао смисао живота ...
 

Страначки ботови и разни интернет скотови!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:21

 
 ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
 
Неке друштвене мреже и сајтови су препуни злурадих чланака и гомиле уврједљивих објава и коментара. 
Питам се да ли је ово "new age" настојање појединаца, па и цијелих група да вријеђају оне друге и то за све и свашта или је ово само посљедица напретка наше цивилизације или њеног назадовања.
Ништа више "на овом бијелом свијету" нико не може рећи, а да се при том не увриједи или овај или онај појединац, припадник ове или оне нације, вјере, расе или пола. Страначки острашћени ликови су посебна групација. Политика је незаобилазна. Она је, дакле, свугдје присутна, па чак и у политици!

Ето, за више од два миленијума непретка човјечанства стварно нисмо научили да смо различити и да то није само по себи лоше, већ би требало бити чак занимљиво и интересантно. Али у стварном животу није тако и никада неће ни бити.

Не може се побјећи од данашњег тзв. толерантизма који се пропагира и с друге стране цензуре коју намећу људи који гледају како да се што дуже одрже на власти. Не може се ни замислити како би све још горе изгледало да разне пошасти ухвате дубље коријене и да се све то "прими" у стварном животу. Посљедица тако нечег је очигледна: ради се о једноумљу. 
С тога постају смијешни ликови који цензуром и оспоравањем слободе говора покушавају да заштите "мир" и да њиме одбране своје привилегије које нису стечене радом и знањем, већ полтронством и класичном издајом сопствених принципа, а онда и свих друштвено прокламованих вриједности.

Та уврједљивост код људи је, по мени, само резултат искривљене стварности и иде од политике ратова, па све до недостатка објективних информација на глобалном свјетском нивоу, али и од личног незадовољства у приватном животу.
С друге стране, само од себе поставља се питање да ли се тај лако уврјеђени појединац икада запитао да ли је можда проблем у њему самом. Не, није сигурно. Увијек је крив неко други. И све се тако врти у круг.

У сржи проблема је, изгледа, она стара људска: "Боље ме слажи него да ми кажеш истину, јер ме лаж чини срећним, а истина боли". 
Лијепо је када вас обасипају комплиментима. То је она ситуација кад некој жени кажеш: "Ти си најљепша, имаш прелијепе очи и извајано тијело, а она се сва разњежи и заиста осјети лијепом, па ти узврати истом мјером. Треба само замислити ову сцену и како ово изгледа у стварности између двоје "мање лијепих" људи. Но, то и није толико битно, јер нема мјере којом би се могла измјерити лаж.

Питам се шта онда треба политичарима и душебрижницима (н.п.а. сленговски - ботовима) који тако лијепо брину да се "ви" не увриједите. Вјероватно ваша слобода и ваш глас на изборима. Аха, ово је изборна година у Босни и Херцеговини.

И за крај једна порука - Никад не покушавај да цијели свијет покријеш својом ногом, јер је то илузија.

Данас почиње љето ...

— Autor sjovicicslavuj @ 10:24

Љето на сјеверној земљиној хемисфери почиње 21. јуна у 12 часова и седам минута, док на јужној земљиној хемисфери у исто вријеме почиње зима.

На дан почетка љета обданица ће бити најдужа, а ноћ најкраћа.

Сунце тога дана излази у 4 часа и 52 минута, а залази у 20 часова и 27 минута, тако  ће обданица трајати 15 часова и 35 минута, а ноћ свега 8 часова и 25 минута.
Насупрот уобичајеном мишљењу да је љети Земља најближа Сунцу, она је тада најдаља од њега и у тзв. афелу ће бити 6. јула у 18 часова и 46 минута.
 

Зашто и даље стојимо на раскрсници и чекамо да нам наказна Европа покаже пут?

— Autor sjovicicslavuj @ 08:28

 
 Пише: Славко Јовичић Славуј
 
Јесмо ли још увијек оно што смо некад били 
или се временом прилагођавамо наказној Европи 
и тако срљамо у провалију из које нема повратка. 

 
Да ли смо било шта научили из непролазних дјела владике Николаја Велимировића, гдје српски и други православни народи који живе на Балкану представљају неку врсту јединог преосталог бастиона хришћанске вјере између духовно пропалог - "трулог" и крајње секуларизованог Запада и још увијек тек полуосвјешћеног Истока.

Додуше, Исток се буди и ту, наравно, треба одати признање Владимиру Путину који је успио да пропали СССР из времена "гробара" Михајила Горбачова и ништа мање пропалу Русију из доба владавине стално пијаног и помахниталог Бориса Јелцина, подигне са кољена и да руском народу врати достојанство, а тиме и да врати православље на заслуженио религијско мјесто које припада православној Русији.

У своје вријеме овако је говорио владика Николај Велимировић: “Политеистичном Истоку је тешко веровати у човека. Материјалистичном Западу је тешко веровати у Бога. Православни Балкан иако географски стоји између Истока и Запада, управо стоји изнад Истока и Запада". 
На тај начин владика Николај утјеловљује идеју „Небеске Србије“ и њеног колективног назначења, Божијег посланства српског народа који, како каже владика Николај, има апостолски задатак, и треба да “приволи Исток крштењу а Запад покајању”.

Са оваквим размишљањем владике Велимировића у потпуности се слагао његов ученик, један од највећих теолога Српске православне цркве, Јустин Поповић, који је неријетко указивао на погубности које носе европске тзв. културне вриједности: “Коме ћемо ићи: европском човеку или православном, светосавском Богочовеку? Пођеш ли првом, претворићеш се у пролазног мољца; пођеш ли другом, претворићеш се у бесмртног творца...“

На овакав начин настављена је традиција националног и пансловенског мита о месијанском предодређењу словенских народа које се наставља до данашњих дана. Када се оваквој сложеној констелацији, вјерских и националних осјећања придода и компонента снажног завјереничког дискурса, који долази из миљеа радикалних политичких опција, онда добијамо слику савремене - пропале националне свијести једног дијела српског народа.

Да су Срби кренули странпутицом најбоље се види код злоупотреба вјерских и националних вриједности и погубних посљедица које су оставили ратни сукоби. Колико је још времена потребно да би као народ дошли до закључка да хтјели ми то или не - представљамо неизоставни дио европске посрнуле цивилизације.

Неспорно је да кроз цијелу историју српски народ проживио своју голготу, и да је у одређеном смислу још увијек доживљава и преживљава, али остаје питање - можемо ли и даље овакви какви смо опстати на балканској вјетрометини, разједињени и подијељени у свим сферама живота.

Наш вјерски и културни идентитет представља богатство за Европску културу, али може ли се ово духовно и национално благо уистину открити другим европским народима. Тешко. Јер, Европа срља у многа зла и пошасти и у фази је незаустављивог пада у понор сопствених заблуда и имагинација. Скоро, па је неподношљива европска атмосфера ксенофобије и националног елитизма.

Свака европска држава идеализује сопствену величину и преувеличава своју геополитичку улогу и тако наставља да живи у идеологији архаичног мита. Наравно да то ниједан европски народ никада неће признати и терет европског посрнућа никад нико неће прихватити на своја леђа.

Српска јединственост може да буде афирмативна једино у оквиру различитости која се налази у оквирима историјске цивилизације. Наша духовна и културна богатства могу обогатити друге народе једино ако смо спремни да и даље истрајавамо на нашем светосавском путу.

Другог исправног пута ми немамо.
 

МАКСИМ ГОРКИ ... Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 18:21
 
Да се не заборави.

На данашњи дан /18.6/ умро је славни руски књижевник

МАКСИМ ГОРКИ



 
 

БРАВО АЛЕКСАНДРА КРУНИЋ ... Прва освојена титула у каријери на ВТА турнирима

— Autor sjovicicslavuj @ 18:17
 
17. јуни 2018.
 
АЛЕКСАНДРА КРУНИЋ ...

 Прва освојена титула у каријери
на ВТА турнирима



Српска тенисерка 
Александра Крунић 
освојила је данас турнир
у холандском Хертогенбошу, 
пошто је у финалу побиједила 
Белгијанку Кирстен Флипкенс 
2:1 (6:7/0:7/, 7:5, 6:1).
Српска тенисерка је тријумфом над Белгијанком 
дошла до своје прве ВТА титуле у каријери.
 


1 2 3  Sledeći»

Powered by blog.rs