Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 30 Jun, 2021 | read_nums (34)

30. јуна 1929. године рођен је 

прослављени српски глумац

ВЛАСТИМИР ЂУЗА СТОЈИЉКОВИЋ




ТУЖАН ЖИВОТНИ КРАЈ!

Живот је суров према многима. 
Увесељавао је многе, а умро је 
у великој биједи, чак толикој да није 
имао пара да купи ципеле! 

То није судбина. 
То је иронија живота којем се сви радују, 
али га многи на невјероватан начин 
и несрећно завршавају.
 
Autor sjovicicslavuj | 30 Jun, 2021 | read_nums (32)

30. јуна 1884. године рођен је 

један од најзначајнијих српских сликара XX вијека

ЈОВАН БИЈЕЛИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји


"Мала Дубравка", насликана 1928. године

Пирамиде код Фоче, уље на лесониту, 
насликано 1962. године

Девојка са књигом, насликана 1929. године

Петар Кочић
 У Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду 26. марта 2016. године,  откривен је надгробни споменик великом српском и југословенском сликару, академику Јовану Бијелићу. 

Tако je на достојан начин обиљежено 130 година од рођења знаменитог сликара. 
Ликовни умјетник и српски академик чије име носе и бројне улице по градовима широм Србије, сахрањен је  давне 1964. године у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду. 
Све до данашњих дана, његов гроб био је обиљежен натписом једва видљивом на храстовом дрвету.  

Вјечна кућа Јована Бијелића напокон је добила 
достојно спомен обиљежје.
Autor sjovicicslavuj | 30 Jun, 2021 | read_nums (25)
30. јуна 1938. године умро је
српски пјесник,  дипломата
и добровољац у Првом балканском рату

МИЛАН РАКИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји


Песма „Симонида“, која симболично приказује патњу и страдање нашег народа, је посвећена фресци у Грачаници. 
Симонида је била ћерка византијског цара који ју је са пет година обећао српском краљу Милутину као залог склапања мира између двије државе.

 Била је позната по својој љепоти и њена фреска у манастиру Грачаници једна је од најврједнијих фресака средњовековног сликарства. 
Фреска је дјелимично оштећена па тако Симонида на њој нема очи. 
Након смрти свог супруга се замонашила и умрла као монахиња 1345. године. 



Славни српски пјесници и дипломате 
- ЈОВАН ДУЧИЋ и МИЛАН РАКИЋ

Оба су уврштена у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји.
--------------------
Autor sjovicicslavuj | 29 Jun, 2021 | read_nums (40)
 
 29. јуна 1922. године
рођен је велики српски пјесник
ВАСКО ПОПА

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји




 

Манастир ЖИЧА
 

Споменик Васку Попи у Вршцу
Autor sjovicicslavuj | 29 Jun, 2021 | read_nums (23)
 
 29. јуна 1877. године рођен  је

ПЕТАР КОЧИЋ

 
Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји
  

Ко искрено и страсно љуби 
Истину, Слободу и Отаџбину, 
слободан је и неустрашив као Бог,
а презрен и гладан као пас.






Споменик Петру Кочићу
у Чубурском парку на Врачару у Београду
Autor sjovicicslavuj | 28 Jun, 2021 | read_nums (48)

 

 ТУЖАН ДАН ЗА СРПСКИ СПОРТ!

 Преминула легендарна атлетичарка Вера Николић!

Свјетска и европска рекордерка у атлетици, легендарна Вера Николић, преминула је у 73. години

Вера је крајем јануара имала мождани удар.

Вера Николић
--------

Autor sjovicicslavuj | 28 Jun, 2021 | read_nums (29)


ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Видовдани долазе и пролазе, а са њима пролазе и вијекови. Колијевка нашег постојања на наше очи скоро па нестаје. Рађамо се и умиремо у ишчекивању васкрсења и поновне грмљавине са небеса која треба да нас пробуди, усправи и подигне из блата наше немоћи. Никад ништа нисмо научили из наше трагичне, али истовремено и наше славне прошлости. Ниједна генерација Срба ни до данас није нашла одговор на кључно питање – шта је за Србе Видовдан. 

Вијековима тумарамо у нашој прошлости и све те слике се замагљују и то највише нашом небригом. Никако да схватимо да је Видовдан био и остао наша полазна тачка на путу опстанка, рађања, страдања и умирања. Видовдан је наш путоказ за сутра, али ми смо се погубили у садашњости и повјеровали у пријатељство накарадне Европе. Несхватљиво је како не знамо да се отарасимо наших заблуда.

Све до данас многа питања остају без одговора. Колико још деценија и вијекова ће требати Србима да схвате истину. Она јесте болна, али та истина не боли свакога. Она боли сваког честитог Србина и боли само Србе. Она не боли никога другог у Европи, која је била и остала зла маћеха Србији и српском народу. 
Европа је највише допринијела да из сјећања скоро избрише српско памћење о Видовдану и нашем Косову и Метохији. Европа је силом отела српску колијевку настајања и постојања, отела је наше Косово и Метохију. Зла Европа уз доминатну улогу Америке, српску отаџбину предала је у руке шиптарским терористима, а Србе је оставила обезглављене да се боре сами са собом и са накарадном и наопаком антисрпском Европом.

Још увијек ништа нисмо научили из ријечи и бесједе Његове светости владике Николаја Велимировића који нас је задужио и који је патио као и сваки свети Србин. 


Знамо ли и памтимо ли шта је Свети владика Николај Велимировић рекао у катедрали Светог Павла у Лондону о Видовдану 1916. године.
------------------------
Прошло је 105. година 
од познате и историјске бесједе 
Његове светости 
владике Николаја Велимировића 
у Лондону.


     “Господо и пријатељи, ја долазим из једне мале земље на Балкану, у којој има један храм, и већи и лепши, и вреднији и светији од овога храма, тај храм се налази у граду Нишу и зове се Ћеле кула. 

 
     
Тај храм је сазидан од лобања, и костију мога народа, народа који пет векова стоји као стамена брана азијатском мору на јужној капији Европе.
А када би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм 300 метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас могао дићи руку, и показати: ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума.

     Пет векова, моја Србија својим костима брани Европу, да би она живела срећно! Ми смо тупили нашим костима турске сабље, и обарали дивље хорде које су срљале као планински вихор на Европу. Док је Европа постајала Европом, ми смо били њена ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже…" 


Autor sjovicicslavuj | 28 Jun, 2021 | read_nums (24)
Написао:
 Славко Јовичић Славуј

Написано у славу и част српских јунака
и Видовдана Љета Господњег,
28. јуна 2009. године.
--------------------------

Пламен упаљених свијећа
нек' обасја земљу
и Свето српско Косово.

Нек' стигне на небо
до душа свих српских јунака
и Светог цара Лазара,
што својом чашћу и јунаштвом
исписаше славну
вјековну српску историју.

Молитвама васколиког
српског рода,
помолимо се светим апостолима
и Драгом Господу Богу
што у Царству небеском
плету коло радости
за нас грешне на земљи.

Сваки пламен
прислужене свијеће
нек' освијетли врата
небеског раја
за све упокојене душе
видовданског страдања
и погрома нашег постојања,
који над српским родом
непријатељи учинише,
али који нас никада не сломише.

Колијевку нашег рађања
и постојања морамо вјечно чувати,
јер ни злотвори неће вјечно трајати.

Не може се изгубити
оно што није њихово,
а ми никада не смијемо
заборавитионо што је наше.
А наш је Видовдан.

Видовдан мора да нас уједини,
оплемени и стално подсјећа
на сабор свесрпског васкрснућа
у суманутом времену пролазника
и цивилизацијских штеточина
опасних за опстанак
цијелог човјечанства.

Зато Господе Боже,
обасјај и отвори небеска врата
и помилуј све српске душе
у свом Царству небеском.

На многаја љета
и у вијекове вијекова.


АМИН!
---------------- 
 

Од 1389. године, па све до данас ...


Autor sjovicicslavuj | 28 Jun, 2021 | read_nums (19)
Гаврило Принцип


Отац Петар и мајка Марија 

– родитељи Гаврила Принципа



Најбољи пјевач севдалинки свих времена 
Сафет Исовић, 
некад је овако пјевао 
о славном Гаврилу Принципу!


Одјекују звуци добошара
Сарајево дочекује цара
Видовданак за поход бијаше
Фердинанд се крену до Бентбаше


Рефрен:
Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе
------------
Сунце сину са плавих висина
Сакупи се народ из даљина
Смјели јунак у народу био
Са три пуцња цара усмртио

Ропство тешако, а слобода мила
Слави народ Принципа Гаврила
Гдје Миљацка тече још и сада
Спомен оста на плочнику града


Рефрен:

Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе


ЛИНК:
Интересантно је како је о српском јунаку 
пјевао Сафет Исовић 
Наиме, види се како и о чему је некада пјевао Сафет Исовић. 
Данас је за Бошњаке у Сарајеву, односно у БиХ -  Гаврило Принцип највећи терориста. 

Скоро сви трагови су избрисани. Стопе испред некадашњег Музеја "Младе Босне" су забетониране.

У Сарајеву ништа више није као некад. У Сарајеву данас мало шта подсјећа на атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда, 28. јуна 1914. године.

У Сарајеву нема више ниједне улице која носи име видовданских јунака - ни Улице Младе Босне, ни Принципове, а некадашња Рудолфова, у којој је убијен Фердинанд, сада је Улица "Зелених беретки". Мост с Гавриловим именом још током деведесетих прекрштен је у Мост Франца Фердинанда, а данас је Латинска ћуприја.

Улица Данила Николића (главног организатора атентата), на Башчаршији, у чијој је кући пред атентат одсјео Принцип, а у комшилуку је био подстанар Иво Андрић, данас се зове Опркањ. Баш као прије Првог свјетског рата и за вријеме НДХ.

У Сарајеву, у граду у којем су по попису становништва из 1961. године, Срби били у великој вечини данас их је остао занемарљив број. 
Нема више никаквих трагова о некадашњем времену и о постојању и животу Срба у Сарајеву. 

Избрисани су сви трагови и назнаке да су и Срби некада ту живјели. 
Довољно је рећи да у данашњем Сарајеву не постоји ниједна улица која носи српско име. 
Тиме је све казано.

ЗБОГОМ некадашње Сарајево!


За разлику од федералног Сарајева, 
у Источном Новом Сарајеву /Република Српска/ 

подигнут је споменик славном српском јунаку 

Гаврилу Принципу


На споменику су уклесане ријечи

Гаврила ПРИНЦИПА:


"Ал’ право је рекао Жерајић пре

Српски соко сиви:

Ко хоће да живи нек мре,

Ко хоће да мре нек живи"!



ЈЕДИНА САЧУВАНА ПЈЕСМА ГАВРИЛА ПРИНЦИПА:

Ове стихове је ноктима урезао на зид затвора! 

Пјесма је први пут објављена 17. марта 1919. године, 
послије Првог свјетског рата, у "Звону", 
под насловом "Сарајевски атентат 1914"

Након што је убио аустроугарског 
престолонасљедника, 
Франца Фердинанда, 
Гаврило Принцип је ухапшен 
и бачен у затвор у Терезину, у Чешкој. 

Принцип је тамо написао свој једини 
литерарни рад, који је носио политичку поруку.

Autor sjovicicslavuj | 28 Jun, 2021 | read_nums (19)


 СВЕТИ ЦАР ЛАЗАР

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји


Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.

Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено.

Лазарева клетва
Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 28. јуна 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже.

За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.
С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: "Све за Христа - Христа ни за шта" нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар.

 Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. 
Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:

"Земаљско је за малена царство,
а небеско увек и довека".

+++++++++++++++
КНЕЗ ЛАЗАР ДОМИНИРА ГРАДОМ КРУШЕВЦЕМ
Некадашњу престоницу Србије подигао је пре 645 година кнез Лазар. Крушевац се први пут помиње 1387. године у повељи којом кнез Лазар потврђује трговачке привилегије Дубровчанима. 

Крушевац је био престоница вазалне Србије после Косовског боја, све док Лазарев син деспот Стефан није преселио престоницу у Београд. 

Због тога је потпуно јасно што ће вас сваки Крушевљанин најпре одвести у археолошки парк Лазарев град, у којем доминира споменик кнезу Лазару и Црква Лазарица. 

У самом центру града налази се споменик косовским јунацима, који је направио вајар Ђорђе Јовановић. Он је за тај споменик на светској изложби у Паризу награђен златном медаљом I реда.
++++++++++++++

У сјеверном дијелу Косовске Митровице 
26. јуна 2016. године постављен је споменик 
кнезу Лазару Хребељановићу.
 Кнез Лазар Хребељановић након распада српског царства владао је областима са обје стране ријеке Мораве, односно највећим дијелом данашње Шумадије. Средиште његове државе био је град Крушевац.

У борби за моћ и обједињавање што више српских земаља у једну цјелину кнез Лазар је водио борбе са другим српским великашима. Након Маричке битке у којој је српска војска под вођством Мрњавчевића безуспјешно покушала да сузбије Турке, Лазар је загосподарио великим рударским центром Новим Брдом. Са баном Твртком Котроманићем ратовао је против још једног моћног српског великаша, Николе Алтомановића, којега су заједничким снагама побједили. Након тога Лазару су припале области данашње западне Србије (Рудник, Ужице и области око ријеке Западне Мораве), док је бан Твртко уз одређена територијална ширења, од којих је назначајнија област око манастира Милешеве, крунисан у истом манастиру и за краља Срба.

Тако су краљ Твртко I Котроманић и кнез Лазар Хребељановић подјелили између себе највећи дио српских земаља, и обојица су претендовала да носе титулу владара свих Срба. Твртко I у својој титули на првом мјесту истицао је да је „краљ Србљем“, а кнез Лазар у својој титули истицао је, да је „Господин все Србљем“, иако ни један ни други нису обједињавали све српске просторе.
Ипак, однос између ове двојице најмоћнијих српских владара из друге половине XIV вијека био је коректан. Тако, када је турска војска напала Србе на Косову пољу на Видовдан 1389. године, краљ Стефан Котроманић прекинуо је започето освајање приморских градова у Далмацији и послао је одред војске под командом Влатка Вуковића Косаче у помоћ кнезу Лазару и другим српским вођама окупљеним на Косову пољу.
 
Тако су и Срби из Босне и Хума (Херцеговине) узели учешћа у борби против заједничког непријатеља. Срби из Босне и Хума су и прије Косова имали окршај са Турцима, поразивши их код Билеће 1388. године. Тврткову војску и тада је предводио Влатко Вуковић Косача.

Кнез Лазар је у Косовском боју погинуо, заједно са великим дијелом српске војске, али је његов отпор иако погубан по њега самог, ипак успорио напредовање Турака на Балкану. 
Српска православна црква прогласила је кнеза Лазара мучеником и светитељем. У народној свијести  Косовски бој  и жртвовање кнеза Лазара и његове војске, оставило је неизбрисив траг у српском националном коду, а њихов херојски примјер слиједиле су генерације Срба у тешким историјским тренуцима по српски народ.
Autor sjovicicslavuj | 27 Jun, 2021 | read_nums (33)
СРБИЈО и СРПКИЊЕ!

Балкон Скупштине Београда је спреман!

СРБИЈА ЈЕ ШАМПИОН ЕВРОПЕ

СРБИЈА - Француска 63:54 (14:11, 17:15, 17:14, 15:14)

СРБИЈА:
Андерсон 18, Брукс 15, Дабовић 9, Крајишник 2,
Васић 12, Бутулија, Чађо, Црвендакић,
Дугалић 2, Јанковић, Јовановић 3, Шкорић 2.
 
Соња Васић МВП!
Кошаркашица Србије Соња Васић проглашена је за
најкориснију кошаркашицу Европског првенства.

Autor sjovicicslavuj | 27 Jun, 2021 | read_nums (25)

 У Дугој Њиви код Модриче обиљежено је 29 година од операције Коридор, којом је послије 42 дана прекинута копнено-ваздушна блокада, те спојени источни и западни дијелови Републике Српске и омогућена веза са Србијом.

Операцију "Коридор", чијим завршетком је успостављена веза са Србијом и Српска добила компактну територију, извеле су снаге 1. Крајишког корпуса, Источнобосанског корпуса и полиције Републике Српске Крајине, а командант операције био је тадашњи командант 1. Крајишког корпуса генерал Момир Талић.

Одлука о пробоју Коридора донесена 18. јуна 1992. године, да би се деблокирао западни дио Републике Српске, који је био одсјечен 42 дана, а у окружењу је било око милион и по становника.

Операција 'Коридор живота' била је велика, успјешна и једна од најзначајних акција Војске Републике Српске којом је заокружена територија Републике Српске, што јој даје историјску димензију, јер је обједињен источни и западни дио Републике Српске.

До изражаја је према Србима дошло непријатељство и понашање међународне заједнице, која се оглушила да пружи и дозволи хуманитарну помоћ. А, резултат тога био је смрти 12 беба у Бањалуци. Морали су да изгубе битку са животом само зато што им нису хтјели допустити да дође кисеоник у Бањалуку. Шта су та дјеца била крива - остаје вјечно питање без одговора.

Ово је једно од четири света мјеста српског народа. Мора се чувати и бранити Република Српска, и сјећати се оних који су живот дали у одбрани Српске.

У операцији "Коридор 92" погинуло је 413 бораца, а 1.918 је рањено.

Литургија у манастиру Светог великомученика кнеза Лазара, Дуга Њива.

Autor sjovicicslavuj | 27 Jun, 2021 | read_nums (27)

Свети пророк Јелисеј био је син земљорадника, који се звао Сафат. Бог је прославио пророка многим чудима.

После узимања Илије на небо, Јелисеј је морао да пређе преко реке Јордан. Он је ударио плаштом Илијиним по води; вода се раздвојила, и он је прешао по сувом дну.

Када је Јелисеј дошао у град Јерихон, житељи тог града су му рекли: "Код нас није добра вода, и зато нам је земља неплодна". Јелисеј је бацио у извор воде со, и вода је постала укусна и здрава.

Близу града Ветиља, Јелисеј је угледао децу како излазе из града, и она су почела да се смеју над њим и да вичу: "иди, иди, ћелави!" Он им је рекао, да ће за такво непоштовање старијег они бити кажњени од Бога. Тада су из шуме изашле две медведице, и растргле су четрдесет двоје деце.

Једном је Јелисеју дошла сиромашна удовица, плакала је и говорила: "Мој муж је умро и оставио је после себе много дуга. Сада зајмодавац xоће да узме за дуг обоје моје деце као робове". "Шта имаш код куће?" упитао је Јелисеј.

Жена је одговорила: "Ништа немам, осим једног суда са уљем".

Јелисеј јој рече: "Пођи, замоли за себе од свих суседа што више празних судова, затвори за собом врата и разлиј у судове уље".

Жена је тако и урадила. Уље се лило дотле, док се нису напунили сви судови. Она је продала уље, вратила цео дуг, и још јој је остало довољно новаца да се храни заједно са својим синовима.

Пророк Јелисеј је и после своје смрти учинио чудо. Годину дана после његове смрти, мимо пећине, у којој је он био сахрањен, носили су умрлог човека. Али, видевши непријатеље, погребници су журно бацили тело умрлог човека у пророкову пећину. Када се он, при свом паду, дотакао костију Јелисејевих, одмах је оживео и стао на своје ноге.
--------
Autor sjovicicslavuj | 26 Jun, 2021 | read_nums (34)
 
ДРУГИ ПИШУ ...
Историјат Петроварадинске тврђаве
Према досадашњим археолошким открићима, прво насеље са људима на локацији данашње Петроварадинске тврђаве, било је формирано између 19.000 и 15.000 године пре нове ере. Тако да постоје сазнања, како су људи без прекида живели још од праисторије до данашњих дана на Петроварадинској стени.

Још за време Вучедолске културе, постојало је утврђење!
Поједини археолошки налази, указују на то да је још за време Вучедолске културе на овом простору, постојало утврђено насеље. Ово насеље је поседовало бедеме, који су били појачани палисадама и кочевима. Археолози су пронашли остатке насеља још из млађег бронзаног доба, око 3000-те године пре нове ере.

Након неолитског доба, негде око 100 године п.н.е. ову регију су настанили Келти, а сто година касније уместо њих на ове просторе долазе Римљани, који уједно постављају границу на Дунаву и граде Кузум тврђаву. У петом веку, ову тврђаву ће потпуно уништити Хуни, а негде половином 18. века скоро на идентичном месту, насељавају се католички монаси.

Монаси затим граде Белакут манастир и то уз дозволу угарског краља Беле и касније га након напада Татара, додатно утврђују. Између 1247. и 1252. Године, граде се зидови манастира и током средњег века ови зидови представљају право утврђење.

Петроварадинска тврђава добија све већи значај нарочито у време када је постојала велика опасност од напада Турака Османлија. Мађарски краљ Матија Корвин 1475. године доноси одлуку да се супротстави, а касније и званично зарати са Турцима. Уз велике тешкоће успева да окупи већи број радника, који су му били потребни за обнову бедема и кула. И најзад 1501. године, Петар Варади уз пуно проблема, успева да обнови тврђаву.

Стара тврђава се 1688. године руши, како би била изграђена нова!
У Петроварадинској тврђави је 1525. године, боравило око 500 војника пешадинаца и 1000 коњаника. Турска војска са својих 40.000 ратника пристиже у близину Петроварадинске тврђаве и након праве опсаде уз гађање топовима, осваја тврђаву. Петроварадин су Турци држали под својом власти све до великог Бечког рата, када губе многе борбе и тада одлучују да се повуку из великог броја градова које су држали па и самог Петроварадина. Војска царске Аустрије улази у Петроварадин 1688. године и тада се одлучује да се тврђава ојача.

Поправљају се бреше, гради понтонски мост и започиње рушење старе средњовековне тврђаве, како би се по систему фортификације, изградила потпуно нова тврђава.

Како би потпуно осигурали тврђаву од евентуалних напада Турске војске, граде се два појаса земљаних шанчева на јужној страни. Познато је да је први званичан план за изградњу тврђаве, урадио гроф Матијас Кајзерсфелд иначе инжењерски пуковник. Следећи план изградње Петроварадинске тврђаве, урадио је инжењерски пуковник гроф Фердинандо Марсиљи.

Темељ Петроварадинске тврђаве је постављен 1692. године, а изградња је трајала чак пуних 88 година и била је једноставно неосвојива. Пуковник Мишел Ванберг, био је задужен за извршење свих радова.
Након његове смрти радове наставља да изводи 1728. године, Гисенбир инжењерски пуковник. Тада бивају саграђени равелини, бастиони, као и контрагарде и већ тада тврђава почиње добијати свој препознатљив визуелни изглед.

Петроварадинска тврђава се значајно реновирала 1753. године
Мора се напоменути да су Турци још једном покушали напасти тврђаву, али је Еуген Савојски са војском својих генерала успео победити двоструко бројнију Турску војску, која се дала у паничан бег ка Београду. Познато је да је током те борбе погинуо и Велики везир. И обзиром да је тадашња граница са Турском померена дубоко у Србију, тврђава није више имала толику важност па су започети радови били углавном обустављени.

Велики радови на тврђави поново започињу 1753. године, мења се изглед воденог града, хорнверка, мостобрана, горње тврђаве и руше се бедеми кронверка који нису били озидани. Започиње градња потпуно нових барутних магацина, топовских шупа, нове касарне, коњушнице и стаје. Најзахтевнија је била изградња подземне војне галерије (контраминског система), а сви радови се завршавају до 1766. године. Радови на изградњи тврђаве, начелно су завршени 1780. године, али су се радови наставили све до 1790. године.

Уместо понтонског у своје време, био је изграђен Поћореков мост!
Петроварадин у каснијем времену, постаје изузетно важна саобраћајна раскрсница и те саобраћајнице је користила Аустро-Угарска војска, која се пребацивала преко Дунава. Понтонски мост постаје ипак неадекватан за прелаз војске па је одлучено да се изгради такозвани Поћореков мост на дрвеним стубовима, који је чак имао и електричну расвету. Познато је како је за изградњу насипа на десној обали Дунава, коришћен велики број заробљеника са италијанског и балканског фронта.

Петроварадинска тврђава након завршетка првог светског рата, постаје саставни део нове државе и то Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Обзиром да су тврђаве грађене још у време 17. и 18. века, врх војске одлучује да сруши што потпуно, што делимично све тврђаве у Београду, Карловцу, Рачи, Броду и Осијеку. На листи за рушење је била и Петроварадинска тврђава, коју је требао срушити пуковник Драгош Ђелошевић. Овај пуковник је наредио рушење свих наведених тврђава, осим Петроварадинске.

Постоји легенда у којој се тврди да је пуковник Драгош одлучио да ову тврђаву не уништи, јер му је била превише лепа да би то урадио. Пред сам други светски рат у Петроварадину и Петроварадинској тврђави, изграђен је такозвани појас бункера од бетона за смештај посада, које су користиле митраљезе.

Постоји занимљива легенда о тунелу испод Дунава!
Постоје многе непроверене приче о тврђави, као она у којој се тврди да су цигле за њену изградњу додаване од човека до човека и то од циглане на Транџаменту да самог градилишта тврђаве. Занимљиво је и то да се тврди како француски архитекта Себастијан Вобан, никада није посетио тврђаву која је рађена по његовом пројекту. У тврђави су била изграђена и два бунара од тога онај већи је био код Топовњаче, дубине 60 метара, који поседује пречник од 4 метра.

Други мањи бунар цара Јосифа Другог смештен је у дубоком подземљу, има дубину од 39 метара, а широк је 2 метра. Једна од најчешћих и наравно непроверених прича је та да од тврђаве испод Дунава па све до Новог Сада, пролази тунел.

Становници Петроварадина често знају рећи, како назив Петроварадин садржи комбинацију више језика. Они то објашњавају на следећи начин: Петра на латинском језику значи Стена, реч Вар на мађарском значи Град и на крају реч Дин на турском значи Вера. Спајањем ове три речи добија се и интересантно значење: „Град на стени чврст као вера“.
---------------------------
Зашто објављујем овај текст? 
Па зато што ме вежу лијепа сјећања 
за Петроварадинску тврђаву и Нови Сад.

Баш на Тврђави /"Транџаменту"/
служио сам бившу Југословенску народну армију.

Као војник много пута сам улазио
у ходнике тврђаве,
 наравно само донекле, докле се могло ...

А на самом Петроварадину кад год сам имао прилике 
проводио сам многе дане ...
---------------------
Написао сам пјесму и посветио је 
Петроварадинској тврђави и Новом Саду ...

Сјећање на младост и проведено вријеме 
поред Дунава и на Петроварадинској тврђави 
у Новом Саду...

Дунав и даље тече, ја се подсјећам на прошлост...

Autor sjovicicslavuj | 25 Jun, 2021 | read_nums (38)
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

  Ниједан тањир се неће напунити од туђих гладних погледа, јер ако си гладан онда имаш само једну жељу – да се наједеш. То је ваљда логика гладног човјека, а логика је пут истине. 

То није логика наших владара, истих ових што нас убрзано вуку у посрнулу Европу, што нам настоје промијенити свијест о наводним пријатељима. Тјерају нас да заволимо и оне који нам никада нису били пријатељи, а таквих има много у свијету. Ипак, у свом антисрпсту предњаче Американци, Енглези и 95 одсто Бриселске булументе.
Зар неко нормалан мисли да је могућа било каква Европа без Русије. Е па није. Еврофанатици би и Богу да промијене име и да га безименог протјерају из свијести вјерника. О томе највише говоре атеисти, које нико не дира нити их осуђује због безбожничке орјентације, али зато они настоје да уређују свијет по својим узусима, хулећи тако на вјеру, а највише на православље.

Понашају се као да свијет, па и Европа само од њих зависе. Настоје да нас натјерају да пјевамо “Оду радости” о изопаченој Европи која уништава све цивилизацијске вриједности, промовишући тако све пошасти које они зову напретком цивилизације у ери тзв. модернистичког напретка свијета.

Пјевали би ми, али како кад нам се више плаче. Јер, само сит човјек може да пјева. Сити јесмо свих ових великих и малих, "наших или њихових", сасвим је свеједно. Сви су наши, али и њихови и сви су ту, увијек близу, на дохват руке. Од свуда искачу.

Свуда влада нека чудна сила. Ја се као дрзнуо да се нешто успротивим олигархији, кад они сви против мене. Навалили на моја слабашна леђа. Или само тако ја мислим и не схватам да они све раде у моју, тј. нашу корист. Ријешили они да нам побољшају стандард. Тако кажу. А све је супротно. Тачније, они су само ту због себе и све чине да се побољша њихов, ионако луксузни стандард који превазилази просјечни стандард у којем живи народ. А народ најбоље зна како живи. И ту настају проблеми.

Одакле да нађу финансијску ињекцију за њихове од сталног сједења усукане кукове. У ту причу најлакше им је да укључе и нас. Па рецимо, подигну тако акцизе за гориво. И ту нам кажу да је то за добро свих нас. Још сам у дилеми јер не знам како то да схватим - као добротворну или више као хуманитарну акцију. Ипак сам схватио да чиним добро дјело. Јер кад дајем неком онда знам да ће свима бити боље. Као неосоцијализам. Љепота, рај на земљи. Али, народ кука, а кад народ кука, онда то није добро. Не слаже се народ ни са микро, а ни са макро економским мјерама, а ни са новим светским поретком, јер све то кошта много.

И поред свега, има ту нешто и “корисно” што нас дефинитивно приближава развијеном свијету. Свима је одавно познато да постоје лобистичке фирме, које све раде за паре да би политичари које смо ми изабрали што мање радили. Кажу да можеш да затражиш да све за тебе лобисти ураде, само платиш услуге и готово. Они ти излобирају да ријешиш многе државне проблеме. Никог од њих не занима то што ми немамо државе. Њима су важне само паре. А коме то нису важне?

Е, па сад ти види како се живи у Европи и то не само у Европској унији, већ и у свијету. Јер, нико ти ништа неће дати џабе, ако ти претходно пет и више пута не узме џабе. А они најбоље знају како се узима џабе, па ти онда од узетог дају по неку цркавицу да би ти нашао разлога да им се захвалиш што су ти бар нешто дали од оног што су ти раније узели, свеједно да ли су ти узели или отели. Они само знају за силу и моћ, а сила и моћ су све. На њима се одржава свијет.

Сад ми дође да пишем неком важном и да му кажем како се трасира пут ка Европи без заобилазница. Ипак, знам да то не вриједи. Одустајем, тако је боље. Гледаћу своја посла и у свој тањир, па био он до пола пун или до пола празан.
Autor sjovicicslavuj | 24 Jun, 2021 | read_nums (42)
 
 
МИКА 

Преминуо је 24. јуна 1988. године у Новом Саду.


Почивај у миру 
и у вјечној слави небеској, 
пријатељу мој!


Имао сам част да упознам МИКУ 
и да се касније много пута нађем 
у његовом друштву.

------------------
Плави чуперак

Чуперак косе обично носе
неко на оку,
неко до носа,
ал’ има један чуперак плави
замисли где?
У мојој глави.

Како у глави да буде коса?

Лепо.
У глави.

То није мој чуперак плави
већ једне Сање из шестог ‘а’.

Па шта?

Видећеш шта кад једног дана
чуперак нечије косе туђе
мало у твоју главу уђе,
па се умудриш,
удрвениш,
па мало – мало па… поцрвениш,
па грицкаш нокте
и кријеш лице,
па шаљеш тајне цедуљице,
па нешто куњаш,
па се мучиш,
па учиш – а све којешта учиш.

Измешаш роткве и ромбоиде.
Измешаш ноте и пирамиде.
Измешаш лептире и градове.
И спортове и ручне радове.
И тропско биље. И старе Грке.
И лепо не знаш шта ћеш од муке.

Сад видиш шта је чуперак плави
кад ти се данима мота по глави,
па од дечака – правог јунака
направи туњавка и неспретњака.

 
------------------
Autor sjovicicslavuj | 24 Jun, 2021 | read_nums (21)
'
Свети апостоли Вартоломеј и Варнава

Свети апостол Вартоломеј, један од дванаест великих апостола, проповедао је јеванђеље са светим Јованом Богословом и апостолом Филипом.

Проповедали су најпре у Азији, а потом у Индији и Јерменији. У Јеропољу су молитвом умртвили огромну змију коју су незнабожци обожавали и држали у храму.

Не схватајући њихово дело, незнабожци су их осудили и разапели на крст. Управо тада десио се страшан земљотрес. Људи су, мислећи да их Бог кажњава због тога скинули са крста апостоле, али Филип је већ издахнуо.

Вартоломеј је отишао потом у Индију где је превео Матејево јеванђеље на индијски језик. У Албанопољу јерменском убио га је царев брат Астијаг.

Епископ Агатон га је сахранио у храму, а касније су његове мошти пренете у Бенвент па у Рим.


Свети апостол Варнава, један од седамдесеторице. Рођен на Кипру, учио је заједно са Савлом код Гамалила. Звао се прво Јосиф, а потом Варнава - Син Утехе.

У време Халкидонског сабора, сазнало се за његов гроб.

После откривања његових моштију, Кипарска црква је, као апостолска проглашена самосталном.

Зато се овај догађај јављања апостола Варнаве везује за аутокефалност Кипарске цркве.

Autor sjovicicslavuj | 23 Jun, 2021 | read_nums (47)

 

ДРУГИ ПИШУ ...

Уз Брозову сагласност, Кардељ је промовисао
идеју "плурализма самоуправних интереса"

Амандманима на Уставом СФР Југославије из 1963. године, које је обликовао Едвард Кардељ, битно је измењен и погоршан уставни положај Србије, која је подељена на три саставне јединице - две аутономне покрајине и такозвану ужу Србију, која ће у народу одмах добити име ужас. Ова корекција највишег правног акта отишла је корак даље и изједначила покрајине са републикама.

То је био један од првих корака ка доношењу новог устава фебруара 1974. године и почетак драме разбијања Југославије. Овај чин је оставио у наслеђе потоњим генерацијама да понекад и оно што је незамисливо може да постане стварност.

Одборнике у скупштинама општина и посланике у покрајинским и републичким скупштинама и Скупштини Југославије замениле су такозване скупштинске делегације, чиме је докрајчена и сама идеја личне одговорности одборника и посланика. И олакшана идеја владавине појединаца и партијских група.

Већ у првој години примене новог Устава, "најпрогресивнијег устава у свету", како је говорио Тито, општа и заједничка потрошња повећана је за 80 одсто.

Прегломазан административни апарат је хипертрофиран формирањем хиљада самоуправних интересних заједница у којима је запослено четрдесет пет хиљада људи, на пословима које су раније радили локални и републички органи власти, а број запослених у тим органима власти истовремено је "повећан за 31 одсто".

За кратко време Југославија је имала 340.000 административних радника више од стаљинистичке Румуније, чак 150.000 више од два пута мање стаљинистичке Мађарске.

Уз Брозову сагласност, Кардељ је промовисао идеју "плурализма самоуправних интереса", која се увођењем морално-политичке подобности за готово сва одговорна места у друштву претворила у смоквин лист владавине појединаца, чиме је практично суспендован плурализам мишљења и идеја.

Маја 1974. Броз је изабран за доживотног председника Југославије, а десетак дана касније и за председника СКЈ "без ограничења трајања мандата".

Злочиначки двојац Кардељ- Броз је већ тада почео уништавање Србије.

Autor sjovicicslavuj | 22 Jun, 2021 | read_nums (51)
 
 22. јуна 1874. године умро је
ИЛИЈА ГАРАШАНИН


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји


28. јануара 1812. године, рођен је
српски државник Илија Гарашанин,
један од вођа уставобранитеља 
и вишегодишњи министар 
унутрашњих послова
у уставобранитељским владама. 

Творац је српског спољнополитичког
и националног програма “Начертаније” (1844),
који је био темељ српске спољне политике
све до Првог свјетског рата. 

Умро је 22. јуна 1874. године у Гроцкој

Сматра се првим великим српским 
политичарем 19. вијека.

Спомен биста Илији Гарашанину у Гроцкој
Autor sjovicicslavuj | 22 Jun, 2021 | read_nums (22)
После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи.

Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове.

Како су на празник Педесетнице Јевреји, значи и апостоли у ону Педесетницу, украшавали своје куће грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа, и данас се на празник Силаска Светог Духа на апостоле православне цркве испуњавају травом и цвећем од кога се плету венчићи.
1 2 3  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva