Slavko Jovičić

Додик: Ако БиХ не буде функционисала, ми свој пут знамо

— Autor sjovicicslavuj @ 01:20

Предсједник ВладеРепублике Српске Mилорад Додик у интервјуу зa  "Фокус" каже:


Радмило ШИПОВАЦ 

На попису становништва у БиХ или у РС желим да се изјасним као Србин, хоћу да кажем да говорим српским језиком, да сам православац и нико ме не може спријачити у томе.

Онај ко то не жели да каже - и не мора. То је његово право, које поштујем, али и он мора поштовати моје право. Овдје се нама покушава онемогућити да то урадимо, са захтјевом да се попис уради без ових елемената, каже у интервјуу за "Фокус" предсједник Владе Републике Српске, Милорад Додик.

- Утисак је да концепцију крњег пописа у БиХ праве неки странци. Мултиетничке земље у правилу су засноване на конститутивности народа. Устав БиХ, члан два, каже да је БиХ састављена од два ентитета и три конституитивна народа. Сада би неко да иде у такав попис који ће уништити конститутивност, односно темеље БиХ. Онда постаје упитан и први дио дефиниције о два ентитета - додаје Додик.

Попис који подразумијева национално, религијско и вјерско изјашњавање становништва, каже премијер РС, уставно је загарантовано право човјека, због чега ће РС самостално кренути у попис својих грађана ако не буде договора на нивоу БиХ.

- Већ нам пријете да на тај попис неће изаћи Бошњаци. То ми је рекао Сулејман Тихић, за кога сматрам да није једини репрезентативни представник Бошњака у БиХ. Сматрам да Бошњаци у РС немају разлога да не изађу на попис, јер је он у општем интересу. Они увијек имају проблем када им неко из Федерације говори шта треба да раде. Сјетите се шаторског насеља из Сребренице у Сарајеву - каже Додик.
Сулејман Тихић


ФОКУС: Хоће ли буџетом РС идуће године бити предвиђена средства за активности неопходне за припрему пописа?

ДОДИК: Организовали смо стручни тим који ће процијенити све неопходне кораке које би требало да предузмемо да у РС до тога дође. Ако буде процјена да нам требају средства у буџету, она ће бити планирана.

ФОКУС: Конгрес Бошњака Сјеверне Америке, уз помоћ појединих представника међународне заједнице из БиХ, појачао је кампању за измјену Дејтонског споразума, с циљем укидања РС. Како ћете реаговати на такве активности?
               

                           Емир Рамић, предсједник КБСА, највећи лобиста против Републике Српске


ДОДИК: Ми смо већ раније реаговали. Мислим да тај конгрес има већу медијску пажњу него што има снагу. Онима који познају америчке односе није непознато да се тамо могу наћи неки од јаких људи, као што је конгресмен или сенатор, који ће бити гласноговорници нечијих ставова. Званични став америчких институција јесте да је Дејтонски споразум оквир за БиХ и свака активност која иде против тога не би требало да буде институционално подржана од било кога са америчке стране. Чак и да успију нешто искарикирати о томе, није обавезујућа ствар за нас. Али та активност одаје једну другу поруку по којој је званично Сарајево, али и неке невладине организације, усмјерено на рушење Дејтона и саме РС. Као да не виде да њено постојање уопште није упитно. Трајаност РС не зависи од политичке воље било ког Бошњака из Сарајева, већ од воље људи који живе у Републици Српској, што значи и Бошњака који живе овдје, у РС. БиХ због оваквих акција има све мање успјеха у развоју заједничких инститиција, па данас неки у Сарајеву говоре о распаду БиХ.

ФОКУС: Плашите ли се монтираних процеса из Сарајева?

ДОДИК: И раније сам био жртва монтираних процеса, прије свега од стране тада актуелних власти у РС. Нећу медијски да објашњавам хајку која се против мене води, јер би испало да се браним. Али, у суштини ћу се супротставити свакој хајци која иде да злоупотријеби Тужилаштво и Суд БиХ, у којима раде и странци.

 Суд и тужилаштво БиХ

Колико знам, ту врсту приче против мене воде управо странци. Њихова пракса је веома јасна. Када неко политички не слуша њихове велике "знаности", онда је логично да се неко медијски почне сатанизовати, с намјером припремања домаће јавности да посумња у твој кредибилитет. Након тога иду инструментализоване институције, као што је Тужилаштво или Суд, који покрећу разне процесе. Каква је судбина тих процеса види се и у случају Младена Иванића, који је мој политички опонент, али који је примјер на који начин се све дешава. Када се, заједно са свима нама, супротставио Ешдауновом концепту реформе полиције, онда су му креирали судски процес. Они знају да не могу ништа да ураде на том плану, али желе провући људе кроз то смеће, које се зове судска процедура. У том тренутку слиједе натписи веома несклоних медија из Федерације, према било коме из РС, а поготово према мени. Човјек који то дневно прати, наравно, може да помисли да ту нешто има. То што је судски процес завршен ослобађањем, на крају нема никаквог значаја. Тако је било са Мирком Шаровићем и Драганом Човићем. Ми имамо начин да се томе супротставимо. Сваки грађанин неког може да пријави, али то мора бити на основу чињеница. Не можете на бази виртуелне пријаве покретати процедуру. Али, то чине странци, с намјером да се додворе људима и медијима у Сарајеву. Тужилаштво и Суд БиХ немају ништа с изградњом зграде Владе РС, с приватизацијом Рафинерије у Босанском Броду, нити са било чим сличним у РС. Органи РС, који су надлежни, нису покренули ниједну акцију, иако су више под утицајем странаца него Милорада Додика. Суд у Сарајеву има искључиву надлежност да се бави ратним злочинима и организованим криминалом у форми злочиначког подухвата. Ко озбиљан може да мисли да је Додик или Иванић дио злочиначког подухвата? Ко год дође из Бање Луке, злочинац је! Шаровић је провео годину дана у затвору, да би се показало да није крив. Ниједна од такозваних невладиних организација, које узмају паре од страних фондова, не покреће питање заштите људских права. Гдје је сад Транспаренси интернешнел? Гдје је Хелсиншки одбор? Нема повјерења у павосудни систем БиХ. Он, или ће се трансформисати и постати прави ситем, или ће све ово пропасти.

ФОКУС: Недавно је предсједавајући Савјета министара, Никола Шпирић, рекао да би РС могла бити истјерана из БиХ. Вјерујете ли у његово мишљење?

ДОДИК: Наша политика јасно је везана за Дејтонски мировни споразум, али само у изворном смислу, који је јасно направио баланс. Таква БиХ може да функционише. Али, то подразумијева да се договара шта је заједничка политика, а не да се намеће из Сарајева, као морање. РС је оспоравана од стране бошњачке политичке елите. Сакодневно се налазимо и на мети напада службеника Исламске вјерске заједнице у БиХ и њихове концепције како доћи до укидања РС. На мети смо и неког такозваног конгреса Бошњака. Чуј, Конгрес Бошњака?! Ми не желимо било какав насилан пројекат. Наша пројекција јесте функционисање БиХ. Али, многи су и у Југославији жељели да та земља функционише, али се распала, јер су се неки у њој бавили омаловажавањем других. Ако се то настави и у БиХ, нема те Америке или силе која може спријечити исти сценарио. Шта ако једног дана људи одлуче да више не желе бити функционери у Сарајеву? Дакле, питање је да ли са нама желе да разговарају као с партнерима, или неће. Како је могуће да неко жели БиХ, а да људе који живе на 49 одсто њеног простора констатнтно омаловажава. А зна се да без тог, како кажу, мањег ентитета, нема БиХ.

ФОКУС: Да ли би сте ви прихватили неку функцију у Сарајеву?

ДОДИК: Мени је већ доста функција. Али, у сваком случају, једини начин да прихватим нешто слично јесте да то буде интерес РС, њене одбране и њене позиције. Мада, још не размишљам о томе, није ми на дневном реду.

               Башћаршија

ФОКУС: Подржавате ли стварање хрватског ентитета у БиХ?

ДОДИК: Хрватски ентитет питање је укупне будућности БиХ. Ратно вријеме носи потребу да се дође до брзих рјешења, у правилу под притиском, за мировним столовима. Тек сада знамо да је значајан дио људи у америчкој администрацији радио да оформи муслиманско-хрватску федерацију, као противтежу РС, која треба да стабилизује прилике и касније да укине РС. То није непознато и знамо имена људи који су тада били високопозиционирани и радили на том питању. Због тога је Америка кренула у програм "Опреми и обучи" и због тога је подржала "Олују" у Хрватској, гдје се над Србима десило етничко чишћење. Данас су Срби у Хрватској грађани другог реда. Дио тог концепта било је уједињење Муслимана и Хрвата у БиХ, као пандан РС. Чак је Хрватима обећано да ће та фередација бити у конфедералном односу са Хрватском, чиме су признали да је Федерација држава, јер само државе могу ући у такве односе. Творци те федерације одустали су од тога, свако из својих разлога: Туђман, зато што му је то било довољно да добије сагласност за "Олују", Американци, да би се окренули даљем провођењу Дејтонског споразума, а Хрвати у БиХ постали су колатерална штета таквог споразума. Већ су имали своју политичку и тероторијалну организацију, Херцег-Босну, која је, уз мало више мудрости, могла опстати и трајно ријешити те односе у БиХ. Сматрамо да БиХ треба да буде федерална, с колико хоће федералних јединица, под условом да једна од њих буде РС. У суштини, Хрвати су колатерална штета својих одлука, јер су изашли на референдум гдје су, заједно са Муслиманима, гласали да се БиХ одвоји од Југославије. Порив им је био налог из Загреба, да гласају на тај начин, јер је то требало потврдити исправност одвајања Хрватске. Недуго након тога ушли су у сукоб с Бошњацима.

ФОКУС: Може ли БиХ у Европу, заједно с муџахедима и вехабијама?

                                                 

                  Муџахедини на протестима након сазнања да ће бити протјерани из БиХ

ДОДИК: Зашто не, кад муџахедина има и у Европи. Колико знам, главни муџахедински финансијски центар јесте у Бечу. Али, овдје, код нас, све има другу димензију. Муџахедини су починили злочине у грађанском рату у БиХ, као што је сјечење глава и фотографисање са њима. Многи од њих су, такође, данас завјетовани и чекају тренутак да крену у политичку акцију. Оваква БиХ, каква је сада, била је креирана из неких кругова из Америке и Европе, са циљем да се не створи исламска држава на Балкану, како би се Хрвати и Срби задржали у БиХ и били нека врста контроле и суодговорности за муџахедине, са којима немамо никакве везе.

СНСД побјеђује на изборима

 Традиционално очекујемо одличне резултате. Несумњиво смо најјача политичка партија која је остварила резултате, о којима нећу говорити, а које ће људи препознати на изборима. СНСД жели поштене и фер изборе, који ће бити додатни легитимитет самој РС. Они јесу локални избори, али имају снажну политичку поруку. Људи који не желе РС сада желе да омаловаже РС, да виде слабији СНСД, јер тада могу да мешетаре. Они ће све учинити да то ураде. Рафи Гегоријан је, кроз разне интервјуе, већ почео с том причом. Међутим, ми ћемо, ипак, побиједити на изборима. Имамо једну осакаћену опозицију која се зове СДС, која је већ кренула у прљаву кампању подношењем пријаве против нас, што је невиђено у свијету. Али, већ сам четири године провео у судском процесу и на крају био ослобођен, каже Додик.

"Фокус" обавезна литература

"Фокус" је моја обавезна литература. Имам прилику да га добијем навече, па могу све да прочитам, до детаља. Драго ми је што "Фокус" доноси димензију која је дуго недостајала Републици Српској, а то је димензија која није имуна на критике према оном што се ради у РС, али је спремна да искаже и оно добро и позитивно. Неки, за разлику од вас, обраћају пажњу само на негативне стране. Не споримо никоме да пише лоше ствари из РС, али смо разочарани да ти исти не види и неке позитивне стране. Немогуће је да се у неколико свјетских листова нађу чланци који говоре о напретку РС, немогуће је да потпредсједник Свјетске банке каже да је импресиониран нашим напретком, а да то овдашњи медији не примјећују. Овим само желим правити поређење, које каже да "Фокус" није тај који не критикује власт, али покушава да каже да овдје има и неких добрих ствари. Када то чини, даје шансу животу, а не депресији. Могу да закључим да у вашим новинама има доста одговорних новинара, желим вам све најбоље, рекао је Додик о "Фокусу", поводом хиљадитог броја.


Ратни злочини над Србима у Сарајеву чекају почетак процеса у Тужилаштву БиХ

— Autor sjovicicslavuj @ 01:03
        
 
Министарство унутрашњих послова Републике Српске током 2005. године поднијело је Окружним тужилаштвима у РС и Тужилаштву БиХ већи број извјештаја и допуна извјештаја о почињеним кривичним дјелима ратног злочина над лицима српске националности током протеклог рата, али ни по једном од тих предмета до сада није подигнута оптужница
 
 
ПИШЕ: Александар Секулић


Документација прикупљена, оптужница још нема

Како је потврђено "Независним" у окружним тужилаштвима у Источном Сарајеву, Добоју, Бањој Луци и Бијељини сви предмети ратних злочина добијени од центара јавне безбједности МУП-а РС прослијеђени су током 2005. године Тужилаштву БиХ у чијој су надлежности и данас. Иако су "Независне" од Тужилаштва БиХ за више од 20 предмета затражиле податке о фази у којој се налазе, односно податке о томе да ли су неки од предмета процесуирани, да ли су у току провјере или су неки од њих одбачени, конкретан одговор се није могао добити.

"Сви извјештаји о почињеном кривичном дјелу које је примило Тужилаштво БиХ дати су у рад тужиоцима који су надлежни за одређено географско подручје на којем је злочин почињен. По свим тим предметима тужиоци раде, а у циљу неометане истраге, те у складу са закључцима колегијума тужилаца који се баве процесуирањем ратних злочина више детаља није могуће дати јавности док је предмет у фази истраге", наведено је у одговору Тужилаштва БиХ, достављеном још почетком фебруара 2006. године. Ситуација се ни до данас није промијенила, а оптужнице нису подигнуте иако за највећи број предмета, поготово оних који се односе на страдање српских цивила и војника на подручју Сарајева у периоду од 1992. до 1995. године, постоје исцрпно задокументовани подаци.

У документацији која је у посједу "Независних", за велики број конкретних случајева злочина на подручју Сарајева, са којима је јавност упозната већ годинама, наводе се имена жртава, починилаца, налогодаваца и организатора, као и описи догађаја о којима свједоче преживјели, очевидци и родбина.

ЗЛОЧИНИ НАД ПРИПАДНИЦИМА ЈНА (ТРАНСПОРТЕР – ДОБРОВОЉАЧКА УЛИЦА)

ЦЈБ Српско Сарајево је још у мају 2005. године Окружном тужилаштву у том граду поднио извјештај о почињеном кривичном дјелу злочина против ратних заробљеника почињеног над осам припадника ЈНА који су 22. априла 1992. године усљед квара на транспортеру заробљени, а потом убијени на локалитету Велики парк у сарајевском насељу Добриња.

Према тој документацији припадници Армије Републике БиХ су убили резервисте ЈНА Миливоја Лаловића (1951), Ђорђа Бјелицу (1970), Драгомира Ђерића (1943), Влајка Голубовића (1970), Недељка Вујичића (1969), Зорана Марковића (1957), Миладина Вукмановића (1957) и Стевана Ђокановића (1952).

Припадници ЈНА, поменутог априлског дана 1992. године упућени су из касарне "Слободан Принцип Сељо" у Лукавици оклопним транспортером гусјеничарем у правцу општине Илиџа са задатком да успоставе тампон зону између страна у оружаном сукобу. Транспортер се, међутим, због квара на гусјеници зауставио у Аеродромској улици у Добрињи, а резервисти су изашли покушавајући да пронађу телефон и јаве у команду шта се догодило. Тада их заробљавају припадници Армије РБиХ и везане одводе у Полицијску станицу Нови град Сарајево. Приликом одвођења у станицу заробљеници су изложени знатижељи масе која је играла и плесала око њих прослављајући заробљавање. Приликом испитивања и претреса у Полицијској станици над заробљеницима је вршено психичко и физичко злостављање, послије чега су одведени у Велики парк и убијени пред Домом полиције. Њихови посмртни остаци су бачени у ријеку Миљацку. Тијела убијених ни до данас нису пронађена, а евидентирани су као нестале особе.

             

Извјештај по овом предмету је поднесен против 13 лица, а током 2005. године достављен је Тужилаштву БиХ. Шест лица међу којима су највиши званичници Министарства одбране и МУП-а РБиХ сумњичи се да су по принципу надређености одговорни за извршење дјела, док се седам лица сумњичи да су противправно заробили, а по том и убили припаднике ЈНА. Сви они терете се за кривична дјела ратног злочина против ратних заробљеника, организовње групе људи и подстрекавање на чињење геноцида, злочина против човјечности и противправног убијања и рањавања непријатеља.

Окружном тужилаштву Српско Сарајево у априлу 2005. године поднесен је и Извјештај као допуна кривичне пријаве из 1996. године против 15 лица која се терете за злочине почињене над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици. И овај предмет достављен је током 2005. године Тужилаштву БиХ.

Првих осам осумњичених, међу којима су такође неки од највиших званичника Републике БиХ, терете се да су супротно одлуци Предсједништва РБиХ о повлачењу јединица ЈНА, непоштујући споразум о мирној евакуацији Команде Друге војне области планирали, руководили и организовали преко Главног штаба ТО РБиХ, здружене јединице Армије РБиХ да на терену изврше нападе на припаднике ЈНА 2. и 3. маја 1992. године. Сумњиче се да су на тај начин учествовали у убијању 42, рањавању 73, те заробљавању 215 припадника ЈНА, али и у њиховом психичком и физичком злостављању. Терете се да су починили кривична дјела ратног злочина против ратних заробљеника и противправног убијања и рањавања непријатеља. Остали осумњичени терете се да су непосредно учествовали у извршењу описаних кривичних дјела чиме су починили ратни злочин против ратних заробљеника.

"ВИКТОР БУБАЊ"

Тужилаштву БиХ у 2005. години достављен је и предмет по основу злочина почињених над лицима српске националности у војном затвору касарне ЈНА "Виктор Бубањ", а извјештај ЦЈБ Српско Сарајево терети 38 лица.

Свједочења преживјелих логораша, наведена у извјештају, говоре да је одвођење у тај војни објекат започето још у јуну 1992. године, али тек када би одведена лица преживјела злостављања и мучења у неком од притвора јединица Оружаних снага РБиХ. Услови у затвору били су испод сваког људског достојанства. Велики број људи на малом простору, без основних услова за хигијену и вршење физиолошких потреба, стална туча и пемлаћивање без пружања медицинске помоћи однијели су бројне животе. Преживјели логораши свједоче о бројним и различитим врстама тортура које су смишљали управници и чувари затвора, а као вријеме потпуног безакоња наводе период од 23. јуна до 1. септембра 1992. године када је након дуготрајног физичког и психичког мучења убијен велики број лица српске националности. Логораши су премлаћивани гуменим палицама, дрвеним моткама, кундацима од оружја, рукама, ногама, вишежилним електро кабловима... Премлаћивани су по свим дијеловима тијела, а тијела су им по том стављана у неприродне положаје због чега су доживаљавли посебно тешку физичку бол. Многи те тортуре нису преживјели.

                                   

 У току рата у војној касарни бивше ЈНА "Виктор Бубањ" био је конц-логор за Србе, а данас је у овом простору Суд и тужилаштво БиХ?! Каква иронија и какав поновни злочин у миру према српским жртвама. Ово је једна од судница....

 Жене су у затвору "Виктор Бубањ" поред туче, силовања и психичког злостављања доживљавале и разна понижавања без обзира на године старости, менталну и физичку способност.

За првих шест лица која терети извјештај ЦЈБ Српско Сарајево постоји основана сумња да су од од 1. септембра 1992. па до 21. новембра 1995. године организовали и планирали функционисање војног затвора "Виктор Бубањ" усмјерено, између осталог, на смишљено убијање и наношење тешких тјелесних повреда, те учествовали у извршењу тих дјела као и мучењу лица српске националности. Преостала 32 лица терете се да су учествовали у масовним убијањима, мучењима физичком и психичком злостављању лица српске националности. Сви они терете се да су према Кривичном закону БиХ починили дјела злочина против човјечности, ратног злочина против цивилног становништва, ратног злочина против рањеника и болесника, те ратног злочина против ратних заробљеника.

ЗЛОЧИНИ У ХАЏИЋИМА - ЛОГОР "СИЛОС"

                              

Најзлогласнији концентрациони логор смрти - "Силос"

За злочине почињене над лицима српске националности у општини Хаџићи ЦЈБ Српско Сарајево поднио је у септембру 2005. године Окружном тужилаштву у том граду извјештај о почињеном кривичном дјелу против 415 идентификованих и 70 неидентификованих лица, која се сумњиче да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина. Тај извјештај прослијеђен је такође Тужилаштву БиХ. Према наводима истраге установљено је да су припадници оружаних снага РБиХ 11. маја 1992. године на подручју општине Хаџићи започели организоване и масовне нападе како би заузели објекте ЈНА, касарне "Крупа" и "Жуновница". Истовремено су провођене опсежне и плански организоване репресивне мјере према цивилном српском становништву, чији је циљ било етничко чишћење територије општине Хаџићи. Провођена су масовна хапшења и затварања Срба у три концентрациона логора у Тарчину, Пазарићу и Зовику, пљачка покретне и уништавање непокретне имовине у власништву Срба, те изолација, ускраћивање снабдијевања храном, физичка злостављања, силовања и застрашивања преосталог српског становништва. Према налазима истраге више од 1.000 лица српске националности нашло се у изолацији, у такозваном кућном притвору, што је резултирало њиховим постепеним напуштањем подручја Тарчина и Пазарића.

Кроз логоре "Силос" у Тарчину, "Крупањска ријека" у Зовику и Основна школа "9. мај" у Пазарићу, према налазима истраге прошла су 784 лица српске националности. Логор у Пазарићу постојао је нешто више од два мјесеца, док су многи Срби у логорима "Силос" и "Крупањска ријека" били затворени и по четири године, без икакве оптужнице, суђења или било каквог писаног трага о њиховом заточењу. Наводи се да је усљед нечовјечног поступања, мучења и изгладњивања, убијено, умрло или нестало 39 лица, док више стотина лица, која су преживјела тортуре у овим логорима, трпи трајне физичке и психичке посљедице.

Од наведеног броја пријављених лица, њих 25 терети се по командној одговорности због планирања, организовања, подстицања и наређивања да се извршавају кривична дјела, док су остали пријављени по индивидуалној одговорности као извршиоци злочина. Сви они сумњиче се да су починили кривична дјела геноцида, злочина против човјечности, ратни злочин против цивилног становништва, ратни злочин против рањеника и болесника, ратни злочин против ратних заробљеника као и повреде закона и обичаја ратовања.

ЦЕНТРАЛНИ ЗАТВОР

Полиција из Источног Сарајева у јуну 2005. године, тужиоцима је поднијела извјештај о почињеном кривичном дјелу против 41 лица која се терете за злочине почињене у објекту Централног затвора у Сарајеву. И овај предмет прослијеђен је Тужилаштву БиХ гдје се и данас налази.

Сва пријављена лица сумњиче да су починили више кривичних дјела против човјечности вршећи прогоне, убиства, појединачна и масовна хапшења, уз примјену тешког насиља, физичка и психичка мучења и злостављања над лицима лишеним слободе на свиреп начин. Терете се и за силовања и сексуална злостављања жена српске националности уз пријетњу примјене силе и на понижавајући начин, изнуђивање исказа тешким физичким и психичким мучењима и злостављањима, тешка кршења људских и грађанских права и друга нечовјечна поступања. Основ за злочине, према истрази, била је национална, вјерска и политичка припадност грађана српске националности и заробљених припадника ВРС и бивше ЈНА у објекту Централног затвора у Сарајеву. У извјештају ЦЈБ Српско Сарајево наводи се више од 50 имена жртава.

Првих 13 осумњичених  терете се да су као командно одговорна лица знали за чињење ових кривичних дјела, а нису предузимали нужне и законске мјере да спријече њихово извршење, односно да казне починиоце, или су чак директно учествовали у њиховом извршавању. Остали се сумњиче да су у својству стражара у Централном затвору починили више кривичних дјела вршећи између осталог убиства, физичка и психичка мучења затвореника, силовања и сексуална злостављања жена српске националности и друга нечовјечна поступања чиме су починили ратни злочин против цивилног становништва, ратни злочин против рањеника и болесника  и ратни злочин против ратних заробљеника и противправног убијања и рањавања непријатеља.

ПОФАЛИЋИ

За злочине почињене над грађанима српске националности у сарајевским насељима Горњи и Доњи Пофалићи и Велешићи ЦЈБ Српско Сарајево је у јуну 2005. године Окружном тужилаштву у том граду поднио допуну извјештаја о почињеном кривичном дјелу против 25 лица, а предмет је током прошле године достављен Тужилаштву БиХ.

Према наводима из извјештаја систематично и планско дјеловање против грађана српске националности на подручју општине Ново Сарајево које је резултирало њиховим протјеривањем са територије Горњих и Доњих Пофалића, Велешића, брда Хум, насеља Храсно, Долац Малта и Ченгић Вила трајало је  неколико мјесеци прије коначног напада јединица оружаних снага Републике БиХ. Наводи се да су убиства и рањавање тројице Срба  између 4. и 14. маја у Горњим Пофалићима претходила припреми, психолошком дјеловању и застрашивању српског народа са тог подручја, а потом и прогону који се десио приликом напада 16. маја и наставио непрекидно до краја 1992. године. Најбруталнији злочини почињени су у данима који су наступали, а у извјештају се наводи читав низ посљедица које представљају гнусност, суровост, окрутно и нечовјечно поступање према невиним цивилима независно од пола и доби. Српско становништво на тој територији које није успјело избјећи током напада било је изложено константном теророру, премлаћивању, убијању али и уништавању, пљачки и паљењу личне имовине. Послије напада од 16. маја појединци су одвођени у притвор бивше зграде предузећа "Враница" гдје су пребијани, а потом притварани у подрумске просторије без свјетла и минималних услова живота. Из тог притвора људи су одвођени и нестајали док су неки спровођени у затвор "Виктор Бубањ", одакле су након суђења пребацивани у Централни затвор. Припадници оружаних снага РБиХ упадали су у куће тукући појединце, али и бројне брачне парове, приводили су их на информативне разговоре, покретали судске поступке, изрицали сурове казне, насилно одводили и убијали. Велики број жена одвођен је од кућа, затваране су и мучене чак и по шупама, а силовања тих жена и по неколико пута на дан одвијала су се мјесецима. Основ за терор, убиства, мучења и силовања била је вјерска и национална припадност. Првих шест осумњичених терете се да су у периоду од априла до децембра 1992. планирали и организовали шири и систематичан напад, чиме су починили кривична дјела злочина против човјечности и ратни злочин против цивилног становништва. Преосталих 19 сумњиче се да су заједно са осталима непосредно учествовали у извршењу поменутих злочина чиме су такође починили злочина против човјечности и ратни злочин против цивилног становништва.

ЗЛОЧИН У СЕЛУ ДОЊА БИОЧА

Током 2005. године Тужилаштву БиХ достављен је и извјештај о почињеном кривичном дјелу против 11 лица која се терете за злочин почињен 28. децембра 1992. године у селу Доња Биоча, општина Илијаш, када је убијено троје цивила, међу којима и дјевојчица од девет година коју су припадници 2. батаљона Седме муслиманске бригаде Армије РБиХ претходно силовали.

Злочин се, према извјештају ЦЈБ Српско Сарајево, који је тужиоцима достављен у јулу 2005. године, догодио након напада и освајања положаја Војске РС у селу Горња Биоча, када су припадници Армије РБиХ упали у небрањено село Доња Биоча и почели да убијају цивиле. Том приликом хицима из ватреног оружја убијени су Никола Мићић и Ленка Скочо док је Милојка Драшкић тешко рањена. Тројица припадника 2. батаљона Седме муслиманске бригаде ушли су по том у један објекат гдје су свирепо силовали, а потом и убили деветогодишњу Мирјану Драгичевић.

   Незапамћен звјерски злочин над деветогодишњом несрећном дјевојчицом.

                                         МИРЈАНА (1983 - 1992.)

                                              

При томе су мајку дјевојчице Раду Драгичевић присилили да присуствује силовању и убијању дјетета, да би по том и у њу испалили више хитаца.

            

 Неколико година након завршетка рата у БиХ, мајка Рада над гробом звјерски силоване, а потом стријељане деветогодишње (?!?) дјевојчице Мирјане.

 Прва осморица осумњичених терете се да су знали или морали знати за извршења ових кривичних дијела, а нису предузели ништа да спријече тешке злочине чиме су починили ратни злочин против цивилног становништва. Преостала тројица сумњиче се да су извршили поменуте злочине.

ЗЛОЧИНИ У СЕЛУ БОКШИЋИ

Четири припадника Армије БиХ ЦЈБ Српско Сарајево терети за злочин почињен у селу Бокшићи, општина Илијаш, када су према истрази убили двоје цивила. Извјештај је у јуну 2005. године достављен Окружном тужилаштву Српско Сарајево одакле је прослијеђен Тужилаштву БиХ.

У извјештају се наводи да су двојица пријератних комшија заједно са двојицом непознатих припадника Армије БиХ 29. децембра 1992. године у пријеподневним сатима упали у село Бокшићи и испред куће Растка Кошарца након чега су отворили ватру на његову мајку Љубу Кошарац коју су смртоносним хицима погодили у предјелу леђа. Потом су упали и у кућу и пуцали Растку у стомак и у сљепоочницу. И ови хици били су смртоносни. Након извршеног злочина сва четворица су побјегла у шуму у правцу мјеста Средње.

Јовичић предаје бројну документацију Карли дел Понте

Поменути припадници Армије БиХ сумњиче се за кривична дјела ратног злочина против цивилног становништва. Поред поменутих предмета Тужилаштву БиХ центри јавне безбједности и окружна тужилаштва из РС доставили су и друге бројне предмете који се односе на ратне злочине почињене над грађанима српске националности. Међутим, ни по извјештајима о почињеном кривичном дјелу који се односе на злочине са подручја Бугојна, Бихаћа, Милића, Тешња, као и на злочине припадника јединице "Ел муџахидин" оптужнице још нису подигнуте.   

**************************************

 Независне новине - Из архива Савеза логораша Р. Српске 
 


Powered by blog.rs