Autor sjovicicslavuj |
30 Jul, 2014 |
read_nums (418)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
НЕОБЈАШЊИВА ЛАКРДИЈА И ИДЕЈА КОЈА НИКАД, ПА НИ ТАДА НЕЋЕ БИТИ МОГУЋА!
******************* Тек сад постављам овај кратки осврт о Међународном дану пријатељства, мада сам и јуче знао о чему се ради?!
Лакрдија је, између осталог, и у томе што се ради о само једном дану у години, мада знам да се цијелу годину не могу обиљежавати и славити разни празници.
Па зар и без прослава сваки дан у години не би требао /ТРЕАБАО!?!/ бити дан пријатељства. На микро плану пријатељства и постоје, али глобално, ма какви! У свијету има моћника и будала који би за један дан непријатељства уништили цијелу планету на којој се заговарају пријатељства, а сви знају да су то само илузије!
Ево док сам ово писао на стотине и хиљаде недужних људи на разне начине широм планете изгубили су своје животе и то не због пријатељства, већ напротив - због НЕПРИЈАТЕЉСТВА! *************************************
На све ово још само м-тел треба да ми пошаље поруку
- "ИМАТЕ ПРИЈАТЕЉЕ"!?
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
29 Jul, 2014 |
read_nums (449)
Родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у дванаестој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва.
Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што света Марина одговори: „Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају, нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему”. Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу.
У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти, змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: „Радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља”. И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем.
Пред саму смрт - јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука свете Марине налази се у ман. Ватопеду у Светој Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир свете Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. ------------------- Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу, нити у имовину овог манастира. Једно време Турчин је био тутор овог манастира. ------------------- Народна песма вели: --------------------------- '...Огањ носи Огњена Марија, Тамјан пали Громовник Илија, Свети Врачи помазују миром, а Крститељ водом покрепљује...'
Проговара Свети Пантелија: 'Удри громом громовник Илија Удри огњем Огњена Марија а ја ветром Св. Пантелија ------------------------------------- Боже, благослови онога који улази у овај дом, заштити и сачувај онога који излази из њега, и дај мир ономе ко у њему остаје.
Članak in
Religija |
Komentari (1) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
28 Jul, 2014 |
read_nums (387)
28. 7. 2014. Јуниорска кошаркашка репрезентација СРБИЈЕ савладала је вечерас селекцију Босне и Херцеговине са 77:71 (24:16, 16:14, 15:19, 22:22), у 1. колу новоформиране Ф групе друге фазе првенства Европе у Турској.
Овом побједом изабраници селектора Александра Бућана направили су веома важан корак према пласману у четвртфинале. Више од 35 минута српски јуниори су имали вођство, али је тријумф осигуран тек у финишу сусрета због повремених осцилација у игри.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
28 Jul, 2014 |
read_nums (351)
ПИШЕ Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ Сви гријеше! Закључак или констатација или тврдња, како год се то звало, најважније је да је тачно! Некад давно мислио сам да правим грешке само због тога што сам тежио и покушавао да идем у сусрет ка нечему што није постојало. Никад нисам волио илузије, јер сам знао да ме илузије и разна маштање никада неће завољети. А оно што не волиш и што тебе никада неће моћи да заволи не може се звати љубав! Јер љубав се не тражи! Љубав, тек тако, нико није оставио на неком познатом путу и кад неко други наиђе да је, онако готову, само “љубавно” покупи, пригрли и да настави живот проткан само љубављу.
Нисам имао среће јер сам много пута пропустио прилику да одем на мјеста гдје би ме љубав пронашла. Трагао сам за реалним стварима не осврћући се ни лијево ни десно, истина по некад сам се обазирао иза себе, али ништа ме то није опаметило.
Знао сам да ми ни реалност неће помоћи да нађем неку особу коју бих почео одмах да волим, као што сам знао да ни мене нико неће вољети само због тога што некоме треба љубав. Иако из неких других разлога многима сам требао. Уздао сам се у интуицију и моћ тренутка у којем се дешавају изненадне ствари иако нисам "играо" на фактор изненађења. Признаћу, мало сам вјеровао и у нека спонтана дешавања.
Шта год сам у животу радио знао сам да до резултата могу доћи само напорном радом и трудом, који је био далеко од свакодневних “блејања” у туђа дворишта, јер други су своја дворишта за себе, а не за мене уредили.
Не постоје људи који увијек држе отворено срце, као што нема ни оних који своје срце држе стално затвореним! Кад је тако, а јесте, онда је врло опасно затворити се у самог себе и настојати живјети само у свом свијету. То чак није могуће ни само уз музику, књиге, пјесме, шетње итд...
Они који су само своји могу бити срећни на тренутак и програмирани су на мах и нехат. Али шта имају од тога? Имају моменат среће која се касније губи у сатима, данима и у будућем времену туге и неспокоја.
Такође, није добро ни давати само себе за све и за свашта, јер таквим понашањем људи прелазе у “предмет” интересовања других, а временом постају и њихова опсесија.
На крају, најлакше би било казати да би сви требали да играју за љубав и за њену побједу. Међутим, друго је питање да ли је то и могуће? Није, нажалост!
Но, ипак сви живе за дан када ће сама љубав, онако од себе, заиграти за некога и када ће љубав побиједити.
Вријеме трајања “такве утакмице” је непознато и ничим није ограничено, као што, такође, нико предвидјети не може коначан резултат...
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
28 Jul, 2014 |
read_nums (438)
Данас, 28.07. су: Свети мученици Кирик и Јулита ; Свети равноапостолни Владимир Кијевски Ова светитељка беше од рода племићког. Рано обудове и оста с новорођеним младенцем Кириком.
Живљаше у Иконији граду ликаонијском, и беше сва предана вери Христовој. Свога синчића крсти одмах по рођењу, а када му беше три године, она га научи вери и молитви онолико колико дете тога узраста могаше примити.
Када Диоклецијан нареди гоњење хришћана, у граду Иконији би проливена многа невина крв. Јулита узе свога сина и склони се од гнева незнабожачког у град Селевкију. Но и тамо не беше боље. Јулита беше ухваћена и као хришћанка изведена пред судију.
Пошто Јулита храбро изјави своју веру у Господа Исуса, судија, да би је ражалио и поколебао, узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „Ја сам хришћанин, пусти ме матери!” и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Расрди се судија, тресну дете о земљу и отури ногом, а дете се скотрља низ камене степенице, и предаде Богу своју свету и невину душу.
Видећи како Кирик пострада пре ње, света Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена 304. године.
Мошти светих Кирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне. Један део моштију ових светитеља налази се у Охриду у цркви Свете Богородице Болничке. 
Članak in
Religija |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
27 Jul, 2014 |
read_nums (367)
Виктор Пивач и Мартин Мачковић освојили су у двојцу без кормилара бронзану медаљу на Свјетском првенству за сениоре до 23 године у Варезеу.Двојац без кормилара освојио је бронзану медаљу као најмлађа посада у жестокој конкуренцији 16 старијих и искуснијих посада. Виктор Пивач и Мартин Мачковић, прошлогодишњи јуниори, своју прву сезону у сениорској конкуренцији почели су бајковито. Они су финалну трку извеслали за 6:33,91 и финишом из снова дошли до одличја. Све до посљедњих 500 метара дјеловало је да је наш чамац далеко од постоља. Послије првих 500 метара био је шести, а до уласка у посљедњу четвртину трке успио је да поправи тај пласман само за једну позицију.
А онда је услиједио српски стампедо. Пивач и Мачковић су кренули у незадржив финиш. Прво су оставили иза себе турски чамац, потом је „пала“ и грчка посада. Да је било само мало више времена нема сумње да би и Аустралијанци били „прогутани“.

Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
27 Jul, 2014 |
read_nums (342)
Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Све полази од човјека појединца, јер да нема појединца не би било ни друштвене заједнице. Дакле, сваки појединац, по природи ствари, постаје свјестан да је његов живот њему најважнији и то је исправно и нормално поимање ствари.
Јер није могуће посматрати само појединца ван контекста друштва у цјелини. Није могуће, а није ни сврсисходно нечију судбину изоловано посматрати, јер свака ситница је важна управо ради цјелине.
Та или те ситнице укрштају жеље и реакције, појединачне жеље и енергију и из појединачног гледања свака таква прича и угао посматрања добивају највећу ширину и елаборирају продужење људске врсте и то природним путем и по јединственој матрици без које не би ни постојало човјечанство.
Та матрица никада неће бити замијењена неком другом формулом. Остаће заувијек редослијед рађања...Мајка и отац, па дијете и све тако у круг и ширење у цикличне никад затворене кругове... Јер без та три бића не би било могуће ни живјети по Светом тројству, нити би постојао овоземаљски живот.
А ако не би било живота на земљи, онда не би било ни вјечног живота у Царству небеском, а ни васкрсења човјека...
Закључак, ако је уопште он и потребан, морао би да буде сљедећи: ЧОВЈЕК је све! На то указује и наслов овог кратког текста. Човјек је сва доброта. Он је заслужан за сваки напредак цивилизације. Пред човјеком стоје велики изазови који унапрјеђују развој техничких и материјалних могућности до неслућених граница, а све у функцији лакшег и бољег живота човјека.
Аналогно томе је НЕЧОВЈЕК! Он је деструктивно биће које уништава свако оно добро и племенито што је створио човјек.
Дакле, остаће вјечита борба између човјека и нечовјека.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
27 Jul, 2014 |
read_nums (376)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! На данашњи дан /27. јула/ рођен је један од најзначајнијих српских сликара двадесетог вијека ПЕТАР ЛУБАРДА
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
27 Jul, 2014 |
read_nums (397)
За сјећање и за памћење... На данашњи дан рођен је славни српски поета и сликар ЂУРА ЈАКШИЋ, и најзначајнији приповједач епохе романтизма. ***************** Славни српски пјесник, књижевник и сликар још тада - 1.867. године, писао /"пјевао"/ је о настраној и тиранској Европи!
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
27 Jul, 2014 |
read_nums (381)
Српска атлетичарка ДРАГАНА ТОМАШЕВИЋ освојила је златну медаљу на Балканским играма у Румунији у дисциплини бацање диска, док је мушка штафета у трци четири пута 100 метара освојила сребрну медаљу. ДРАГАНА ТОМАШЕВИЋ је злато освојила бацивши дикс 57 метара и 60 центиметара.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
27 Jul, 2014 |
read_nums (352)
Субота, 26. 07. 2014
ПИTEШTИ- Сјајни српски атлетичар EМИР БЕКРИЋ освоjио jе вечерас златну медаљу у трци на 400 метара са препонама на Балканиjади у румунском граду Питештиjу.
БЕКРИЋ jе до триjумфа дошао у времену од 50 секунди и осам стотинки.
БЕКРИЋА очекуjе наступ на првенству Eвропе коjе ће се одржати од 12. до 18. августа у Цириху.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
26 Jul, 2014 |
read_nums (359)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! На многим мјестима у литератури, као и у савременим средствима комуникација појављују се различити датуми и рођења, па и убиства славног КАРАЂОРЂА! Међутим, као званични прихватају се ови датуми, наведени у поменутој објави....
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
26 Jul, 2014 |
read_nums (393)
Овог
дана славе се његова јављања кроз
историју људског спасења. Празник
је установљен
на Светој гори у IX вијеку поводом јављања
архангела Гаврила у келији код Кареје
где је прстом исписао на камену пјесму
Богородици „Достойно естъ“.
Хришћани
вјерују да је он благовјесник ваплоћења
Сина Божјега. Хришћани такође вјерују
да је он је један од седам великих анђела
који предстоје престолу Божјем.
По
Јеванђељу он је јавио Захарији о рођењу
Претече, и сам је о себи рекао: „Ја сам
Гаврил што стојим пред Богом“ (Лк 1, 19).
Његово име, Гаврил, означава муж – Бог.
Свети Оци говорећи о Благовијести
тумаче, да је послат архангел с таквим
именом, да означи ко и какав ће бити Онај
који ће се родити од Пресвете Богородице.
Биће, дакле, Муж – Бог, крепак, силан
Бог.
Неки тврде да је Гаврил јавио
и Јоакиму и Ани о рођењу Дјеве Марије,
и да је он поучавао Мојсија у пустињи,
како да напише књигу Постања.
Свети
Оци мисле да Гаврил припада првом и
највишем чину небесних сила, тј. чину
серафимском, пошто серафими стоје
најближе Богу.
Он је, дакле, један
од седам најближих Богу серафима.
Članak in
Religija |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
25 Jul, 2014 |
read_nums (408)
Petak, 25 Srpanj 2014 Sramotan je i bezobrazan prijedlog Predsjedništva BiH kojim su zatražili rebalans državnog proračuna kako bi iz njega izdvojili 7,1 milijun maraka za poplavljena područja, poručili su zastupnici državnog Parlamenta pred koje je po hitnom postupku došao rebalans.
Samo sedam milijuna prikupljeno je u procesu rebalansiranja jer navodno niti jedna institucija nije dala više novca, odnosno nije odobrila izuzimanje novca s njihovog računa, jer njima isti treba. U Zastupničkom domu PSBiH jučer se čak moglo čuti kako se niti jednu instituciju ne treba pitati da sreže troškove kako bi se pomoglo unesrećenima, već da se svi nevažni troškovi, investicije i rashodi trebaju jednostavno izuzeti. Zastupnici nisu prihvatili da se za poplavljene izdvoji samo sedam milijuna te su zatražili od Ministarstva financija i Vijeća ministara da iznađu barem 50 milijuna za poplavljena područja.
********************************* Izrugivanje građana Neprihvatljivo je, rekao je zastupnik SNSD-a Slavko Jovičić, da se od drugih zemalja traži da daju za naš narod 100 milijuna maraka, a da država izdvoji “šugavih” sedam milijuna. On je pozvao zastupnike da odbiju hitnu proceduru i ne nasjedaju ponovno na podvale iz Predsjedništva koje samo sa sebe skida lopticu odgovornosti. Jovičić je ocijenio da je predložena suma “vrijeđanje naroda i lakrdija”, te zapitao što se može učiniti sa sedam milijuna maraka. Nitko, rekao je, od onih koji su unesrećeni u poplavama neće dobiti ni marke od toga novca.
**************************** Njegov stranački kolega Lazar Prodanović smatra da predložena sredstva trebaju biti barem tri puta veća od predloženog iznosa. ********************************* Zastupnica SDS-a Aleksandra Pandurević smatra da predloženi zakon predstavlja “izrugivanje građanima”. **************************** Zastupnik HDZ-a BiH Niko Lozančić kazao kako je sramotno da se predlaže sedam milijuna za unesrećene, a toliko novca je potrošeno na “vozikanje helikopterima” u zadnjim mjesecima. Lozančić ističe da je izdvojeno manje od jedan posto proračuna za pomoć više od jedne trećine ugroženih građana, a ni deset posto ne bi pomoglo. Prema njegovim riječima, ovaj prijedlog se čak ni amandmanski ne može popraviti. ****************************
Neovisni zastupnik Božo Ljubić predložio je da zakon bude razmatran u skraćenoj proceduri da bi sredstva mogla biti povećana. -Ova suma od oko 7,1 milijun maraka sramotno je mala, posebno u odnosu na sredstva koja izdvaja međunarodna zajednica, smatra Ljubić. Navodeći da nije sporno da je sredstva potrebno dostaviti hitno i da treba donijeti ovaj zakon, Ljubić je zapitao što su dosad radile nadležne institucije i Predsjedništvo BiH.
************************************* Zastupnik Stranke za BiH Beriz Belkić rekao je da su zastupnici ovim prijedlogom dovedeni u delikatnu situaciju. ************************************* Dragan Vrankić iz HDZ-a BiH obrazložio je kako se radi o žurnom postupku, ali kako su ostale poruke iz ovog rebalansa loše jer se izdvaja mizeran iznos novca. Za njega je neprihvatljivo i to da od 30 do 50 milijuna maraka svake godine ostane neiskorišteno, a da se sada može naći samo sedam. Ovo je, dodaje, i loša poruka međunarodnoj zajednici koja pokušava pomoći BiH. *************************************** Zastupnici su se jučer po prvi put u zadnjih godinu dana složili oko nečega, a to je da se izvršna vlast igra sudbinama unesrećenih ljudi i ismijava građane koji su ih postavili u udobne fotelje.
Članak in
POLITIKA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
25 Jul, 2014 |
read_nums (364)
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Често се питам колико имам времена и могу ли у том пероду да урадим нешто паметно, а кад је паметно, онда по логици ствари то би требало да буде и корисно.
Кажу да је све релативно. Ако је тако, а могуће је и да јесте, онда вјероватно постоје више од четири стране свијета, али кога то брига, јер забога, важно је да вријеме пролази.
Људи се занимају разним стварима и корисним, али ништа мање и оним бескорисним. Интереси су различити. Уосталом, како већ рекох – све је релативно. Али егзактно и доказиво је да су сви људи различити и да нису исти.. Има сличних, али нема истих, јер само један је оргинал, а копија може бити безброј.
Није исто бити на једном мјесту или путовати. А на путовањима се ништа не може предвидјети осим самог путовања.
Такође, доказиво је да у Републици Српској и у Србији свићу најљепше зоре, а не као што су суморне - тамо негдје друго, тамо у некој бјелосвјетској вукојебини и недођији. Наше планине, равнице, ријеке, дрвеће, цвијеће, трава и много тога нису исто као код љих. Наши крајолици и нетакнута природа су много љепши, чеднији, природнији, колоритнији и надасве здравији у односу на њихову измијењену природу омеђену програмираним и диктираним климатским промјенама.
Тек касније, много касније закључио сам да перпетум мобиле није справа, већ се ради о знатижељном човјеку који не може да се скраси у једном омеђеном простору који својим сивилом убија људску машту и креативност. Заправо, ради се о простору који спутава неслућене људске визије нестварних простора који су, пак, ван домета човјечијег погледа. Али су зато слике јасно предочене у имагинарном свјетлу недокучивих свемирских простора и неомеђених људских маштања.
И шта сад?
Нема Колумба, а и да је ту, па не би он могао да нареди да престану кише. Не би могао он да створи сунчеве зраке које би разбиле сивило стварног времена. Колумбо је из знатижеље направио глупост кад је открио Америку, али ни он тада није могао ни сањати ниј да је тиме цијелом човјечанству навукао мрак на очи и да од тада свијет тумара “од немила до недрага”! Знам да никоме тако нешто није ни мило, као што никоме није ни драго, али прошлост нико не може промијенити.
Еj Колумбо, Колумбо шта нам уради?! Тебе нема па не могу да те питам, онако уз кафу и уз чист планиски ваздух, богати што ти је то требало!? Да не заборавим, ту је и незаобилазни доручак са домаћим сиром, медом и хљебом од проје, а не од тамо неке њихове америчке генетски модификоване соје. Стварно си нас грдно зајебо Колумбо. И не само нас Србе, већ и остатак цијелог човјечанства.
На сву срећу, па и нас Србе ниси ти открио. Сами смо себе створили уз помоћ Господа Бога и од тада, стално и опет, и поново, откривамо сами себе, а тако ће трајати и у будуће...
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
|
|