Slavko Jovičić

ТОШЕ ПРОЕСКИ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:40
 
Прошло је 11. година од трагичне погибије ...


За сјећање и памћење...

НА ДАНАШЊИ ДАН 16. 10. умро је


ТОШЕ ПРОЕСКИ




---------------------------------------------------
 

Zajdi, zajdi, jasno sonce


Zajdi, zajdi, jasno sonce,
zajdi, pomraci se,
i ti, jasna le mesecino,
begaj, udavi se.

Crni goro, crni sestro,
dvajca da crnime,
ti za tvojte lisja, le goro,
jas za mojta mladost.

Tvojte lisja, goro sestro,
pa ce se povratat.
Mojta mladost, goro le sestro,
nema da se vrati... 

----------------------------
Won't you sink, bright sunshine 



Won't you sink, bright sunshine,
disappear into the dark,
and you, clear moonlight too,
go away, drown yourself.

Sorrow forest, my sorrowful sister,
let us sorrow together,
you for your leaves, forest,
me for my youth.

Your leaves, forest - my sister,
are going to return.
My youth, forest - my sister,
is not coming back. 

------------------------

Ај зајди зоди јасно сунце


Ај зајди зајди море јасно сонце,
мене је брига ово празна жетва.
Над глава ми стоје до три спахије
и они ми кажу да брзо женујте.

Првите наши каже да брину Жените,
а други ми каже мало да жемо, а трећи ми
каже класу збирати.

А мене моје плаче моје малко дете.
Ја не могу д 'идам да га превирам,
да не превирам, да не најежим.

 


Нажалост, вратила су се нека давна времена, иако се ни замислити није могло да ће се то вријеме поново вратити!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:37
 
КУЛУК У НАЈГОРЕМ ОБЛИКУ

ПОНОВО ЈЕ ВРАЋЕН!
 
--------------------------------------------------

 

МИЛОРАД ПАВИЋ ... Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:54
 
На данашњи дан 15. октобра рођен је 
славни српски књижевник 

 
МИЛОРАД ПАВИЋ
 



 

ДАНИЛО КИШ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:51
 
На данашњи дан 15. 10.
умро је славни књижевник

 
ДАНИЛО КИШ



Био је један од десет највећих свјетских писаца 
друге половине XX вијека.
 
 Вишеструки „кандидат“ за Нобелову награду. 
Добитник највећих југословенских књижевних признања.

------------------------

Иако је био прогањан, ипак још за живота
изабрао је своје трајно мјесто
у вјечном царству небеском 
- Сахрањен је у Београду.


Киша је мајка крстила у православној цркви, 
што му је спасило живот 
у Другом свјетском рату.

Пишчева жеља да буде сахрањен 
по православном обреду 
била је испоштована и савим јасна.




Данас, 14. октобра је: Покров Пресвете Богородице

— Autor sjovicicslavuj @ 12:41
 
Од увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима.
Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. 1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ.
Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.
Св. Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.
 
 

НОВАК ЂОКОВИЋ/ĐOKOVIĆ NOVAK - Стварно најбољи на свијету ... враћа се НОЛЕ - шангајски краљ!

— Autor sjovicicslavuj @ 12:32
 
НОЛЕ је у Шангају ОСВОЈИО 

32. трофеј из Мастерс серије у каријери!



Био је ово 1.001 меч НОВАКА ЂОКОВИЋА у каријери
- "хиљаду и једна ноћ" по дану!

О каквој доминацији се радило показује и чињеница 
да је НОЛЕ је освојио Мастерс у Шангају, 
а да при том није изгубио ниједан сет!


НОВАК ЂОКОВИЋ - Борна Ћорић
2:0 (6:3, 6:3)

Овом побједом НОЛЕ је прешао "хиљадарку"! Новак Ђоковић је у досадашњем дијелу каријере одиграо 1.001 меч. Од тих 1.001-ог сусрета добио је 828, док је 173 изгубио. У тих 1.001 мечева стају 14 гренд слем трофеја, 32 мастерс титуле, односно 72 трофеја укупно!





ВОЈИСЛАВ ЛУБАРДА - Да се не заборави људско, интелектуално, књижевно и свако друго страдање истакнутог српског интелектуалца у Сарајеву, који спас за себе и породицу налази бјежањем у Београд.

— Autor sjovicicslavuj @ 15:45
 
На данашњи дан, 13. октобра 2013. године 
у Београду је умро 
истакмути српски интелектуалац, књижевник, 
члан Академије наука и умјетности 
и сенатор Републике Српске

ВОЈИСЛАВ ЛУБАРДА


 
Много раније почело је људско, интелектуално, књижевно и свако друго страдање Војислава Лубарде у Сарајеву, који спас за себе и породицу налази бјежањем у Београд. Било је то вријеме прогона најистакнутијих српских интелектуалаца из Сарајева.

Иво Андрић је био први на удару повампиреног једноумља - настојања исламских фундаменталиста, чији су се главни носиоци налазили у врховима партије и власти - да очисте СР Босну и Херцеговину од свега што квари такозвану босанску „самобитност“ и право „старинаца“ (аутохтоних старосједилаца), муслимана, да сами управљају Босном и Херцеговином

Почело је то да се остварује чувеним манифестом Мухамеда Филиповића „Босански дух у књижевности“, па се потом пренијело и на све друге друштвене и духовне облике живота. Програм чишћења СР Босне и Херцеговине од Срба и свега што додирује Србе и Србију наставио је да остварује пјесник Мак Диздар, са десетак јуришника, у специјално припремљеном двоброју часописа „Живот“. Главни смисао свих, углавном хушкачких текстова у „Животу“, био је да Срби „кастрирају“ прелијепи б-х језик и врше духовно, културно и свако друго поробљавање СР Босне и Херцеговине.

То је вријеме кад маспоковци подржавају исламске фундаменталисте, а фундаменталисти маспоковце, кад долази до спреге браће Поздерац Хакије и Хамдије (трећи брат Сакиб), Хасана Грапчановића и Џемала Биједића са Бранком Микулићем, кад Микулић наједном израња на површину и дуго, годинама, држи у руци кључ свих кретања у СР Босни и Херцеговини. Муслимански фундаменталисти се тада, као и за вријеме Независне Државе Хрватске, здружују са хрватским клерикалцима и ускликују о себи да су најљепше „хрватско цвијеће“.
------------------------------------------
 
Најпознатија дјела Војислава Лубарде
Ближњи свој, (1962)
Љуљашка, (1963)
Гордо посртање, (1970)
Преображење, (1979) (1980) (1982) (1990) Покајање, (1987)
Вазнесење, (1989)
Свилени гајтан,
Анатема (+ 5 наслова),
Тамни вилајет, (1994)
Српска беспућа: Књижевнополитички огледи
 
 
 
--------------
Војислав Лубарда интервјуу: НИН - 21. јануар 1990. 
 
 
»Најжешћи мој ударац била је „Посланица Маку Диздару“ објављена у листу „Студент“ (јер је други нико није смио да објави) у којој сам раскринкао, чак исмијао и разбуцао све оптужбе против Срба и Србије.
 
Та ме „безумност“ већ послије неколико дана коштала положаја уредника Редакције за умјетност и културу Телевизије Сарајево а убрзо је стигло избацивање с посла, без права на рад.
 
Ако не рачунамо информбировце, био сам први Југословен који је без суда и суђења чак и без састанка радничког савјета, изгубио практично сва грађанска права".
------------------------
 

НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:42

Потресна биографија Надежде Петровић и њено богато 
сликарско дјело говоре нам много о њој, али и о српској
 несрећи да лако и брзо заборављамо наше славне претке.

Послије година негирања и заборава, ретроспективна изложба њених дјела у Београду 1938. вратила је Надежди оно посебно мјесто у самом врху српског сликарства, које јој је припадало исто онолико као и славно место у српској херојској ратној историји.

До посљедње снаге сликала је шаторе ваљевске болнице, све док заразна болести није и њу оборила. 

Боловала је седам дана, а  умрла 3. априла 1915. године.




Уврштена у 100 најзнаменитијих 

Срба у нашој историји



--------------------------------------
---------------------

Надежда Петровић као ратна болничарка

у Призрену 10. априла 1913. године.
 
 
-----------------------
 
Грачаница, 1913. године
 
---------------------------
 
Поље косовских Божура
 
 

ЈОВАН ЦВИЈИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:39
 
На данашњи дан 12. октобра 1865. године 
у Лозници је рођен  
 
Јован Цвијић

Био је географ,
професор и ректор Универзитета у Београду
- академик.

Оснивач антропогеографије и геоморфологије
у Србији и Српског географског друштва.

Јован Цвијић 
је био предсједник Српске краљевске академије,
почасни доктор париске Сорбоне
и Карловог универзитета у Прагу.


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
 
у нашој историји




Еј Колумбо - што ти је то требало, забога!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:37


Еј Колумбо - што ти је то требало, забога!


Кад би сад из гроба устао и видио шта си открио,
одмах би истог часа од муке поново умро,
али би се претходно цијелом човјечанству
морао извинити за своју глупост и радозналост!
----------------------
На данашњи дан, 12. 10. 1492. године 
- шпански морепловац 
Кристифор Колумбо 
направио је највећу глупост 
од настанка човјечанства па до данас 
- открио је Америку!

 

Колумбов брод-Санта Марија
---------------------------------
 

Данас, 12.10. је: Св. КИРИЈАК ОТШЕЛНИК - МИХОЉДАН

— Autor sjovicicslavuj @ 11:35
 


Родио се у граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер свете Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих пустињачких усамљивања.

Још од детињства, време је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој пође он у Јерусалим, где посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона.

Ту се почео подвизавати у монашком животу, он стиже на сам врх врлинског живота, он отиде у пустињу преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да буде послушан.

И ту се млади Киријак показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи одмора. Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у његову лавру у пустињу.

Заветова се он на ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха.

У том послушању проведе пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и оде у пустињу и поведе са собом једног ученика.

Чинио је чудеса, јер беше велики угодник Божији. Прочу се он надалеко, многи долазише к њему у пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са њим и добију какав користан савет за душу.
Није желео славу, те се повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из многих истера демоне.

Својом молитвом и речју он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а православне утврђивао у вери. Упокоји се у Господу у 109 години живота, овај велики угодник Божији.
 
-----------------------

МИХОЉДАН
 

Православни вјерници данас обиљежавају празник, 
у народу познат као Михољдан. 

Михољдан је везан за смјену љета и јесени. 
Према народном вјеровању, 
послије Михољдана наступа права јесен 
која је календарски већ увелико почела.

Октобарски топли дани везани за овај народни 
и вјерски празник познати су као Михољско љето.

У православном календару се на овај празник помиње 
и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, 
што је и објашњење за назив празника.

Михољдан је и слава многих српских домова. 
Слави се у Боки Которској као заштитник помораца, 
а у појединим српским селима 
одржавају се заветине и организују литије.
 

Више од фудбалске утакмице .... Црна Гора - С Р Б И Ј А

— Autor sjovicicslavuj @ 12:51
 
 
 
 Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
 
Волим спорт. Волим све спортове. Кад год имам времена пратим све утакмице, а времена увијек нађем за спорт.

Ништа необично и ништа неуобичајено. Напротив, све је разумљиво.
Дошао је и тај дан. У Подгорици вечерас ће се играти фудбалска утакмица у Лиги нација између Црне Горе и Србије.

Живимо у таквом свијету и у таквој стварности у којој се чак ни спорт не може изоловано посматрати од укупног стања у друштвеној стварности. А то стање детерминишу историјске прилике и наравно у већини случајева и појединци. 

Појединци? Који? Они који су имали политичку моћ и који су клечали пред ногама великих и моћних свјетских политичара чинећи све да се прво развали некадашња заједничка држава Југославија, а касније и да се у свакој прилици СРБИЈИ нанесе велика штета.

Нема потребе за било каквим додатним елаборацијама оваквих констатација. Да одагнам све сумње и да одмах кажем - навијам за све репрезентативне селекције и то само за оне са грбом, заставом и химном СРБИЈЕ.

Појединачно навијам за све селекције Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. Али репрезентативни спорт Србије је изнад свега, без обзира да ли се ради о колективним или о појединачним спортовима.

Док пишем овај кратки осврт, данас ће у Подгорици снаге одмјерити фудбалске селекције Црне Горе и Србије. Овај двобој је много више од саме игре.

Немам никаквог разлога да према данашњим Црногорцима гајим било какве симпатије, кажем Црногорцима и мислим на данашње, мада не заборављам ни давне прадједовске црногорске корјене, али то је било давно и из времена кад су и Црногорци били Срби.

Данас су околности много другачије. Оне су допринијеле да Црна Гора има своје репрезентативне тимове.  Присутне разлике између Србије и "братске" Црне Горе морају се ставити у одређени временски и историјски  контекст.
Знам да многи спортисти, па и црногорски не сносе одговорност за за овакво стање.

У таквој констелацији укупних друштвених односа, а спорт је само један сегмент тог стања, и Црногорци морају да знају, а сигурно знају, да наши анимозитети према њима су најизраженији кад играју против наше СРБИЈЕ, као што и ми разумијемо Милове /Ђукановићеве/ Црногорце.

Ако ћемо бити искрени и поштени, онда треба отворено казати – владајући режим Мила Ђукановића ни смислити не може Србе, па на крају крајева ни СРБИЈУ. Сваки други закључак било би најобичније лицемјерство и људска подлост са највећом дозом покварености.

Никакво уљепшавање стварности не може да промијени чињенично стање, дакле ово, па чак и спортско надметање на терену и у међусобним односима и то не само спортских екипа, већ у крајњој линији и у међусобним “пријатељским” међудржавним односима, много пута изнуђеним. Но, то је тако, па ком' било мило било му, а ком' не било, опет ће остати овако.

И да закључим. Најважније је да утакмица двије спортске репрезентације протекне у спортском духу. Срби  најбоље знају како се воле своји спортисти, али и како се поштују и они који играју против наше Србије.

Текст који написах је ствар личног опредјељења и сопствене перцепције и у њему нема мржње према црногорском народу, али нема ни љубави као некада, кад су нас многи лагали да су СРБИ и Црногорци “братски” народи. Можда и није лоше да напокон и то знамо. 

Слика из Подгорице ће отићи у свијет, у онај свијет који је много зла нанио Србији и чију мржњу према Србима неће и не може да опере ниједан меч, јер данашњи почетак фудбалског дуела између Црне Горе и Србије је више од сваке игре. Таквој атмосфери највише је допринио режим Мила Ђукановића који на сваком мјесту забија нож у леђа Србије. Режим Мила Ђукановића је био други у Европи, одмах након Бугара, који је признао тзв. независно Косоово.

Исти тај режим чини све да направи своју Црногорску православну цркву, негирајући при том постојање само једне - Српске православне цркве, као и српских светиња у Црној Гори. Мило Ђукановић је тако устоличио и свог приватног тзв. митроплоита Мираша Дедејића, наводног врховног поглавара непостојеће Црногорске православне цркве. Режим Мила Ђукановића у хировитом налету чини све да у својој држави затре све што има префикс српски и што је вијековима постојало и звало се српским именом. 

У новије вријеме режим Мила Ђукановића прави спискове непожељних Срба којима треба бити забрањен улазак у Црну Гору. На Миловом списку нашли су се многи, међу првима српски патријарх Иринеј и славни Србин Матија Бећковић.
Послије оваквих срамних поступака актуелне власти у Црној Гори, сваког Србина ће бити срамота ако се којим случајем не нађе на фамозном списку непожељних Срба којима је забрањен улазак у царство Мила Ђукановића.

Због такве неподношљиве атмосфере за Србе у Црној Гори, није онда никакво чудо што неуобичајено јаке полицијске снаге Црне Горе чувају и на сваком кораку прате репрезентативце Србије. 
Остаје питање - од кога их чувају?

Утакмица може да почне ...
 

БРАВО СРБИЈО ... БРАВО НАДИЦЕ ... НАДИЦИ БОЖАНИЋ сребро на Олимпијским играма младих.

— Autor sjovicicslavuj @ 12:49
 
Надица Божанић, репрезентативка Србије у теквондоу освојила је сребрну медаљу на Олимпијским играма младих које се одржавају у Буенос Ајресу.
 
Божанићева је у категорији до 63кг у финалу пружиила руку Иранки Валинејад Јалди која је славила са 23:17.
 
 На путу ка сребру Надица је у првој борби убједљиво савладала Хрватицу Луцију Доминиц са 13:7, а у полуфиналу и Асунте – 16:4.

 

СИЛВАНА АРМЕНУЛИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:04
 
На данашњи дан 10.10. погинула је
 
СИЛВАНА АРМЕНУЛИЋ
 
- једна од највећих естрадних звијезда тог времена
у тадашњој Југославији


--------------------------
Силвана Арменулић
 

- Силвана Арменулић и Миодраг Петровић Чкаља 
у серии "Љубав на сеоски начин"
 
***************

 
 

10. октобра 1976. године, у тешкој аутомобилској несрећи, 
која се око 21,15 часова догодила
на магистралном путу Београд-Ниш,
погинуле су пјевачице народне музике
Силвана Арменулић (37) и Мирјана Барјактаревић (26),
као и популарни естрадни умјетник, маестро на виолини
и шеф Народног оркестра Радио Телевизије Београд, 
Миодраг Јашаревић (60).

Аутомобил "форд гранада", којим је управљао Јашаревић, 
при брзини од преко 130 километара на сат,
из необјашњивих разлога је скренуо и ударио у камион "ФАП", 
који се кретао својом траком из супротног правца. 

Сахрани Силване и Мирјане
присуствовало је преко 30.000 Београђана.
 
 

ИВО АНДРИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:00

На данашњи дан ...


9. октобра 1892. године,
рођен је славни српски нобеловац
 
 
ИВО АНДРИЋ

-------------------------------------------
ИВО АНДРИЋ - Шта је Босна?




 

МИХАЈЛО ПУПИН ... За сјећање и памћење

— Autor sjovicicslavuj @ 07:58
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! 

На данашњи дан, 9. октобра 1854. године, 
рођен је славни српски научник свјетског гласа 
 
 
МИХАЈЛО ПУПИН
 
 
 
 

9.10. je: Свети Јован Богослов, апостол и јеванђелист

— Autor sjovicicslavuj @ 07:55
 
Син рибара Зеведеја и Саломије, кћери Јосифа, обручника свете Богородице. Позван Господом Исусом Јован одмах остависвога оца и мреже рибарске, и пође са својим братом Јаковом за Христом. И од тада се више није одвајао од Господа свога до краја. Са Петром и Јаковом присуствовао је васкрсењу кћери Јаирове и Преображењу Господа.

На Тајној Вечери ставио је био главу на прси Исусове. Када су сви други били оставили распетога Господа, Јован је са светом Богомајком остао под Крстом. По наређењу Господа он је после био као син светој Дјеви Марији и брижно је служио и чувао до успенија њеног.

По успенију Пресвете Богородице отишао је Јован са учеником својим Прохором на проповед Јеванђеља у Малу Азију. Највише се бавио и радио у Ефесу. Својом надахнутом проповеђу и чудотворством он обрати многе у хришћанство и пољуља незнабоштво из темеља. Незнабошци озлојеђени везаше га и послаше у Рим цару Дометијану.

Пред царем беше мучен и бијен; но како ненашкоди ни најљући отров, који му дадоше да испије, нити кључало масло,у које га вргоше, цар се уплаши, и сматрајући га бесмртним посла га уизгнанство на острво Патмос. На том острву свети Јован преведе многе ухришћанство речима и чудесима, и утврди добро цркву Божју.

Ту је написао Јеванђеље и Откровење. У време цара Нерве, који даде слободу свима сужњима, Јован се упути поново у Ефес, где проживе неко време утврђујући ту своје раније започето дело. Беше му преко 100 година када се представи у Господу. Када му ученици после отворише гроб, не нађоше тело његово, али сваке године 8/21. маја исходио је из његовог гроба некиситан прах, мирисан и лековит.
После дугог, многотрудног и многоплодног живота на земљи пресели се овај љубљени ученик Христов и стуб цркве у радост Господа свога, у мирну и бесмртну радост.
 

БРАВО СРБИ ... БРАВО СРБИЈО ... Трећа медаља за Србију на Олимпијским играма за младе!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:41
 
Репрезентативка Србије у стрељаштву 
Марија Малић освојила је данас 
бронзану медаљу ваздушном пушком 
на Олимпијским играма младих у Буенос Ајресу.
 
--------------------
То је друга медаља у стрељаштву за Србију у Буенос Ајресу,
након што је Алекса Митровић
ваздушном пушком, такође освојио бронзу.
---------------------
Српска пливачица Ања Цревар освојила је 
сребрну медаљу у дисциплини 200 метара 
мјешовито првог дана такмичења 
на Олимпијским играма младих у Буенос Ајресу.




ИЗБОРИ У БиХ - пропали политичари, пропали самозвани аналитичари опште праксе и њихови помагачи, као и једнострани навијачки медији ...

— Autor sjovicicslavuj @ 13:44
 
ПОБИЈЕДИЛИ СУ СРПСКИ НАРОД 
 
И РЕПУБЛИКА СРПСКА!
 
 

Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Завршени су избори у Босни и Херцеговини. Резултати су  познати, али су и непознати. Дакле, познати су прелиминарни, непотпуни, односно познати су привремени резултати избора који у крајњој линији не говоре ништа. Коначни резултати избора неће се знати све док то не саопшти Централна изборна комисија БиХ. Међутим, то ће потрајати, не мало, већ много дуже. 

Због компликованог изборног система, па и саме процедуре гласања, великом броју грађана у БиХ изборни закон потпуно је непознат. Но и поред свега, крајњи рок да Изборна комисија БиХ саопшти коначне резултате општих избора је 7. новембар (!).

Истина, за неке нивое власти и то оне највише резултати ће се знати за неколико дана, јер треба све довести “уред”. Кад кажем уред, онда се подразумијева да ће се збрајати резултати по изборним мјестима, па по општинским изборним комисијама, као и по изборним јединицама и цјелокупни изборни материјал ће се доставити у Централну изборну комисију, а онда ће се све поново прегледати, пребројавати, утврђивати...

На све то додаће се гласови из такозваних фамозних врећа, а то су гласови оних који су гласали у дијаспори, па онда гласови оних који су гласали у одсуству и гласови оних који су због непотпуних идентификационих података гласали на непотврђеним гласачким листићима и на крају гласови које су прикупљали такозвани мобилни бирачки тимови /кућне посјете болесницима који нису могли доћи на изборна мјеста/.

Ово ће бити разумљиво само онима које ово интересује и ко се добро разумије у Изборни закон Босне и Херцеговине. Мада је мало таквих, поготово кад се помене категорија такозваних компензационих мандата. 

Закључак би могао бити – све је компликовано до зла бога.

Сад кад се бар по нешто зна, неке странке ће славити, јер су оствариле зацртане и пројектоване резултате. Неке ће туговати, неке странке ће тек сад схватити колико су била нереална њихова очекивања и апетити у борби за власт. Јер избори, поједностављено гледано – нису ништа друго осим борба за власт, како странака, тако и појединаца за разне функције.

Неке странке ће нестати са политичке сцене, јер нису ништа урадиле, заправо прогутала их је њихова нереална жеља да буду неки важан политички фактор.

Такође, сви ће заборавити такозване политичке аналитичаре који су “висили” по медијима, поготово на оним пристрасним приватним телевизијама, које су мислиле да се избори добивају испирањем народне памети и сервирањем лажи, неистина и фаворизовањем својих политичких пулена и странака са којима су се сродили и политички, а неки и економски и на крају и срасли. 

Дакле, ти такозвани аналитичари опште праксе за све и за свашта, на крају се показало и доказало да су били ни за шта, јер ниједна њихова прогноза се није показала тачном. Нико се више и не може сјетити њихове памети којом су обасипали медије и путем којих су даноноћно покушавали да слуде народ.

У истом кошу остаће и они политичари “у покушају” који су без икаквих реалних аргумената покушали да се домогну власти. И они након дебакла пакују кофере, спаљују предизборне илузије и текстове својих говоранција, јер трагове бруке треба сакрити. Али то ће поћи за руком само оним виспреним и већ изверзираним ликовима у таквим работама. 

Остали ће се вратити у преостале потрошене политичке маргиналце који су били упамћени само дестак дана и то опет захваљујући неким приватним телевизијама које су се заједно са тим маргиналцима понадале да ће моћи заједно да подијеле изборни колач. 


Можда би се то и десило да није било народа. Међутим, народ, односно бирачи то нису дозволили. 


Ниједно име нећу да помињем, а могао бих барем десетак, тек онако да их се народ присјети, мада су већ заборвљени. 


И на крају, ипак на пристојан начин желим да завршим овај текст...


Побједницима честитам, а губитницима желим више среће на неким наредним изборима.
 
Вријеме је за кафу ...
 
 

Онај ко не воли животиње и цвијеће - не воли ни људе ... Аааајд' здраво!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:41
 


Powered by blog.rs