Slavko Jovičić

Čestitka...

— Autor sjovicicslavuj @ 17:26
Praznici pred vama
 Драгим пријатељима, познаницима и свим добронамерним  људима

 

СРЕЋНУ НОВУ 2009. ГОДИНУ

 

искрено жели,

Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

________________________________________


Dragim prijateljima, poznanicima i svim dobronamernim ljudima,

 

SREĆNU NOVU 2009. GODINU

 

iskreno želi,

SLAVKO JOVIČIĆ SLAVUJ

 


Кад немогуће постане могуће?! Деда Mраз је за све крив?!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:20

                                        

НАПОМЕНА: Интегрални текст је објављен у бањалучким дневним новинама "ФОКУС" од 29. 12. 2008. године, под наловом - Дејтон и Дјед Мраз

                        ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј                                

У БиХ је све могуће, па чак и оно што је свугде друго на овој планети немогуће!? Овде  се и данас краде све и свашта. Органи гоњења су у великим проблемима, јер су напросто онемогућени да открију све крађе и лоповлуке.

 И док је цела босанскохерцеговачка јавност скоро заокупљена тешким економским темама, док нас већ неколико месеци дрма евидентна економска рецесија, ето,  ми који се бавимо државничким пословима нисмо се баш пуно-плахо узбудили због тога, а требали би даноноћно радити, јер аларм непрестано упозорава да ће идућа година бити не тешка већ претешка за огроман слој становништва.

 Све ми се чини да ми је лакше речи да не знамо одакле да почнемо, јер у БиХ се увек нешто почиње, стално се нешто започиње...

 У Парламенту БиХ смо ратификовали споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. Једногласно! Сви политичари  у БиХ су одлучни у нстојању да наша земља што пре постане пуноправни члан ЕУ. И ту ништа нема спорно. Међутим, све друго је, по свему судећи, овде и сад, а богами биће и убудуће, спорно. Све је овде дискутабилно и проблематично. Требало би заиста много времена да набројим само најважнија спорна питања, која чекају одговоре?!

 Но, да ипак од нечега кренем. Дакле, залажем се за поштивање Дејтонског споразума, јер БиХ једино тако може да функционише и да опстане. Али, још нисам добио одговор, мада сам у више наврата тражио и постављао питање – ко је украо Дејтонски споразум? Пошто је то и устав ове земље, постављам и питање – ко нам је "украо" БиХ? Има ли је и колико је  још има?

 И, ево, баш два три дана пред нову годину стиже абер из Кантоналног тужилаштва Сарајево да и након опсежних истражних радњи, овај орган није могао утврдити где је Дејтонски споразум? Нема га ни у Председништву БиХ, нема га ни у Министарству иностраних послова, нема га нигде! Очекивао сам да га  надлежни органи пронађу и да нам га предају као новогодишњи пакетић. Но, био сам у заблуди, признајем.  Јер забога, од  давнина се зна да новогодишње дарове дели Деда Mраз, а не тужилаштво и полиција. Деле по нешто и хумани људи, мада је и хуманост изгубила на својој вредности, јер мало је данас оних који имају и превише и који би хтели да дају онима који немају ништа, осим голих живота.

 Понадах се ја да би у новогодишњим даровима могао бити и Дејтонски споразум, али грдно погреших. Заправо, скоро па сам  заборавио да је Деда Mраз  протеран из Сарајева. Него, питам се ја зашто нико од надлежних није прво завирио у торбу Деда Mраза, па кад би установио да су тамо само слаткиши и дечије играчке, е, тек тада га је требало протерати као невиног, наравно. Али, зато  наше власти, сарајевске дакако, срдачно дочекују само оне који су криви или оне који су опасни по безбедност ове, па и других  земаља, мислим на „алжирце“, наравно.

И како да, и поред свега, човек остане нормалан у овом конгломерату апсурда и невероватних контраверзи и глупости. Узалуд је, изгледа, Ајнштајн још давно рекао да су само две ствари бесконачне - свемир и људска глупост. Чуј, протерали из Сарајева Деда Mраза коме се, поред деце, радују и одрасли, али су зато најсрдачније дочекали белосветске пробисвете, бандите, терористе и ратнике за ислам - тзв. Алжирску групу?! О боже мој?

 Не знам,  нисам ја баш сигуран  је ли и Деда Mраз као некада у моје време, остао онако поштен и дарежљив или и он у овој економској кризи заогрнут у црвени огртач дрпише оне највредније ствари из вреће, а деци оставља само гумене бомбоне. Ипак, кад све саберем и одузмем - једини кривац за све је искључиво  Деда Mраз!? Нико други осим њега!?                   

 Уместо кочија и Деда Мраза, ових предновогодишњих дана на сарајевским улицама се нашао "Хиџрет дедо" обућен у традиционалну муслиманску ношњу и са коњским кочијама и запрегама се креће по трамвајским шинама....??? /Напомена:Управо у време настајања овог текста - муслимани су дочекивали 1.430 хиџретску /исламско-муслиманску/ Нову годину...Управо је и зато -  улогу Деда Мраза који је протеран из Сарајева, преузео "Хиџрет дедо"...

 Страх се брате увукао у кости скоро сваком човеку, па тако и мени. Данас сви страхују, прво за своју безбедност, јер се мафија и лопови размножавају као кишне глисте. На руку им иде и ова врло повољна светска клима, мислим на неимаштину и економски колапс. Па, онда страх ме је, и  питам се, хоћемо ли економски преживети наредну годину.

Имам ја и додатних страхова. Све се више плашим да Деда мраз, кад је већ најурен из Сарајева, негде у Републици Српској из своје торбе не извуче Дејтонски споразум и то преведен са Енглеског на наш - Српски језик или, не дај боже, на језике конститутивних народа у БиХ. Још би нам само то требало и то у време кад   смо  таман  скинули многе анатеме и хипотеке са нашег народа.

 А, онда контам – па шта би било и да поштени лопов или проналазач однекуд и врати украдени Дејтонски споразум? Ето, шта би ми са њим? Прво, никада га нисмо верификовали у Парламенту БиХ, једино за тај посао - надлежној институцији. Види сад нових јада. Очекује нас уставна реформа и сагласни смо да мењамо устав, али како нешто мењати кад никада и нигде није ни усвојено, потврђено, ратификовано, ма сасвим је сведно који би био примењен термин, односно израз?! Чудан неки редослед потеза. Нисам ни ја баш толико наиван па да оставим простора разним експертима који би једва дочекали да кажу: „одлично, нема Дејтонског споразума, онда важи предратни Устав бивше Републике БиХ“!? Али, заборављају они да је Дејтонски споразум много важнији и значајнији  од сваког другог политичког и правног акта у овој земљи. Јер, међународни споразуми имају супермат над домаћим актима и, такође, домаћим законодовством.

 Одох ја и предалеко, мада ми никако с ума не силази Дејтонски споразум! Ништа од мене више не зависи. Уосталом, зашто да се једини ја бринем за то, кад сви други размишљају о новој години.  Срећна вам Нова 2009. година, драги мој народе и, такође, конститутивни народи у БиХ, а и вама осталим, и свакако и вама још преосталим!


Притвореници данима чекају на пријем у болницу Кошево

— Autor sjovicicslavuj @ 18:36
                                               
 
 ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 25. ДЕЦЕМБРА (СРНА) - Притвореници из затвора "Кула" у Источном Сарајеву, који служе казне или им се суди за ратне злочине, по директиви Суда БиХ, упућују се у болницу Кошево гдје на пријем морају чекати по три дана.

Посланик у Парламентарној скупштини БиХ Славко Јовичић, предсједник Удружења логораша Републике Српске (РС) Бранислав Дукић и предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз изнијели су ове чињенице након посјете притвореницима и изјавили да су фрапирани њиховом неадекватном здравственом заштитом, али да ће учинити све што је у њиховој моћи да то буде промијењено.

Јовичић је рекао да настојати да се у Парламентарној скупштини БиХ покрене расправа о измјени закона из 2003. године, према којем се сада притвореницима ретроактивно суди за кривична дјела која су починили раније.

"Тим људима се суди ретроактивно по закону из 2003. године чиме су доведени у неравноправан положај у односу на оне којима се за иста кривична дјела судило раније", рекао је Јовичић.

Он је додао да је искористио прилику и посјетио десет притвореника хрватске националности и честитао им Божић.

"Ово је моја четврта посјета људима којима се суди или су осуђени за ратне злочине. Био сам у затворима у Фочи, Туњици, Централном затвору. Овом посјетом завршавамо циклус посјета, јер раније Борачка организација није имала ни евиденцију о тим људима којих има око 150", рекао је Ћургуз.

Дукић је напоменуо да се притвореници не жале на саме услове у затвору, али је истакао да ти људи нису у стању да сами припреме одбрану пред судом, због чега власти РС треба да им помогну достављањем докумената, а невладине организације успостављањем стручних тимова, који ће пратити процесе.

Ћургуз, Јовичић и Дукић су истакли да притвореници за себе не траже ништа, већ само да се њиховим породицама омогући нормалан живот.


"Глас Српске" истражио ратну прошлост Вахида Каравелића

— Autor sjovicicslavuj @ 01:05

                                   

Kаравелић крив за ратне злочине

Постоје докази да је бивши високи официр бошњачке Армије БиХ директно, али и по командној одговорности, крив за ратне злочине и да се терети за прогон, мучење и
убијање углавном сарајевских Срба и Хрвата са подручја Грбавице.

Извјештај, који је прије три године Центар јавне безбједности Источно Сарајево поднио Тужилаштву овог града против бившег високог официра бошњачке Армије БиХ Вахида Каравелића, због ратног злочина против цивилног становништва, буди извјесну наду да би овог генерала коначно могла да стигне рука правде. Иако су медији незванично сазнали да је "један од челника Првог корпуса Армије БиХ" управо Каравелић, наводи из
извјештаја полиције Источног Сарајева и раније су везивани за име овог бошњачког генерала. У поменутом извјештају пише да је Вахид Каравелић, између осталог, од 1993. до 1995. године одобрио спровођење војне стратегије гранатирања и снајперског дјеловањаса подручја тадашњег муслиманског дијела Сарајева по градским дијеловима Грбавице, Вогошће, Хаџића, Неџарића, Рајловца и Лукавице.

"Посљедице таквог дјеловања биле су убијање, сакаћење и рањавање цивилног становништва. Уништен је или оштећен велики број кућа и зграда, иако на том простору није било легитимних војних циљева", наведено је у саопштењу ЦЈБ Источно Сарајево. Наш лист је и раније, у неколико наврата, писао о Каравелићевој ратној прошлости, изнијевши свједочења бројних појединаца, удружења и органа у Републици Српској, који су указали на чињеницу да је управо он многе српске, али и хрватске, породице завио у црно. Прецизније речено, постоје докази да је директно, али и по командној одговорности, Вахид Каравелић крив за ратне злочине и да се терети за прогон, мучење и убијање углавном сарајевских Срба и Хрвата са подручја Грбавице. Каравелић је, наиме, од почетка рата у БиХ био на високим позицијама у бошњачкој Армији БиХ.

Одлуком такозваног Предсједништва БиХ, на чијем челу је био Алија Изетбеговић, Вахид Каравелић је 22. маја 1992. године унапријеђен у чин бригадног генерала. У августу 1993. године именован је за команданта Првог сарајевског корпуса самопрокламоване Армије БиХ и на тој дужности остао је до пред сам крај рата. За почињене ратне злочине над Србима, Тужилаштво Републике Српске је још 1995. године против њега подигло оптужницу, у којој је, између осталог, Каравелићу на терет стављено да је oдговоран за ликвидацију 23 заточеника логора "Силос" у Тарчину.

Предсједник Удружења "Истина" из Источног Сарајева Душан Зуровац рекао је за "Глас Српске" да је Каравелић један од "заслужних" за постојање овог, по злу чувеног, конц-логора за Србе.

    Злогласни концентрациони логор за Србе - "СИЛОС"                                             

 

- "Силос" је формиран у мају 1992. године. Тада је, под директном Каравелићевом командом, 550 српских цивила, међу којима је било много жена и дјеце, истјерано из својих
домова и заточено у овом логору - прецизирао је Зуровац. Он је додао да удружење, на чијем је челу, посједује документе који потврђују да је Каравелић 11. маја 1992. године наредио да се нападне касарна бивше Југословенске народне армије у Крупи код Тарчина и да се заробљени војници и официри спроводу у "Силос". Из извора блиског Војсци Републике Српске сазнали смо да овај бошњачки генерал на души има и 37 убијених и 34 рањена српска војника, који су страдали на положајима на Игману и Бјелашници крајем августа 1993. године.

- Те године, 14. августа, потписан је Споразум о повлачењу између нас, бошњачке Армије БиХ и УНПРОФОР-а, у којем је била предвиђена демилитаризација тог подручја. Приликом повлачења из такозване безбједносне зоне, тадашње муслиманске јединице, иако је УНПРОФОР гарантовао да се то неће десити, напале су наше војнике.

Напад су извршили припадници Првог сарајевског корпуса, којим је у то вријеме командовао Вахид Каравелић - тврди наш извор. Кривична пријава против њега поднесена је, такође, и због ратних злочина, почињених над Хрватима у Грбавици 1993. године.

Каравелић најмање десет пута, током 1994. и 1995. године, долазио у директан контакт са логорашима. Приликом обраћања подређеним старјешинама говорио да би "радо побио све четнике као пашчад, али му требају за размјену и да раде најтеже послове", присјетио се Славко Јовичић.

СРПСКИ логораши су спремни да аргументовано и вјеродостојно пред Судом БиХ докажу одговорност команданта Првог сарајевског корпуса бошњачке Aрмије БиХ Вахида Каравелића за ратне злочине, који се данас у федералној штампи представља као миротворац што је, најблаже речено, цинизам и хипокризија човјека, који жели да својим изјавама опере своју савјест, а тиме и одговорност за недјела која је чинио током протеклог
рата. Републички Савез логораша је, због свега што је Каравелић учинио у периоду од 1992. до 1995. године, 2005. године оспорио његово именовање за амбасадора БиХ у Пакистану, за шта се залагао Сулејман Тихић.

Бивши логораш Славко Јовичић био је један од заточеника логора "Силос", који је био  управо под командом Каравелића. Јовичић је посвједочио да је Вахид Каравелић најмање десет пута, током 1994. и 1995. године, долазио у директан контакт са логорашима. Он се за "Глас Српске" присјетио Каравелићевих обраћања подређеним старјешинама, приликом којих им је говорио да би "радо побио све четнике као пашчад, али му требају за размјену и да раде најтеже послове".

- Из такозваног матичног логора наређивао је да се логораши у групама шаљу у Храсницу, на прву борбену линију, гдје су били живи штитови - рекао је Славко Јовичић, нагласивши да посједује доказе о непосредној Каравелићевој одговорности за ратне злочине.
Он је додао да се добро сјећа да је Вахид Каравелић 1995. године био у генералској маскирној униформи са гуменим рударским чизмама на ногама, јер су временски услови у јануару и фебруару те године у логору "Силос" били неподношњиви.

Српски логораши су, рекао је Јовичић, негдје у то вријеме у цијелости изградили зграду 14. муслиманске дивизије. Правили су је од материјала украденог од српских породица, чији су сви мушки чланови били у "Силосу". У близини оближњег хелиодрома, српски логораши су, у немогућим временским условима, оскудно одјевени, изградили и бензинску пумпу за потребе пуњења хеликоптера горивом. Наш саговорник је потврдио да је Вахид Каравелић, као командант Првог сарајевског корпуса, био одговоран за постојање 124 логора на подручју Сарајева и ближе околине, који су сви били под војном муслиманском управом.

Такође, био је одговоран и за неселективно гађање цивилних циљева, као што је болница "Жица" у Блажују, у општини Илиџа, приликом којих је страдало више болесних цивила.

Такође, Јовичић је Каравелићу ставио на душу уништавање вјерских објеката, цркве у Блажују и потпуно спаљивање манастира Светог Петра и Павла на Осенику у Пазарићу, који је био удаљен најмање десет километара ваздушне линије од сукобљених муслиманских и српских војски.

- Само у "Силосу" било је затворено више од 550 српских цивила, узраста од 14 до 85 година. Дакле, сви мушкарци, изузев три до четири непокретна инвалида. У "Силосу" је било заточено и 11 жена. Међу њима и једна трудница у шестом мјесецу трудноће, Радојка Лојаница, али и три-четири потпуно ментално ретардиране мушке особе. Најмлађи логораш био је Лео Капетановић, који је у то вријеме имао само 14 година, а најстарији потпуно сенилни старац Васо Шаренац, који је, нажалост, због стравичних тортура и патњи глађу и умро у "Силосу" - прецизирао је Јовичић. Он је подсјетио да је Вахид Каравелићу одговоран и за страдање преко 300 цивила на подручју Храснице и Трнова. Постоје, такође, индиције да је Каравелић директни извршилац убиства поручника, тада регуларне ЈНA, на аеродрому "Дубраве" у Тузли. За ове тврдње постоји и изјава тадашњег ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића.

Не треба заборавити да је Каравелић био један од утемељивача и активни члан "Патриотске лиге", која је била претеча муслиманске војске. Славко Јовичић је подсјетио да је Савез логораша Републике Српске главном тужиоцу Хашког трибунала Карли дел Понте уручио доказни материјал, не само против Вахида Каравелића, него и бројних других највиших политичких и војних званичника из реда муслиманског народа.

- Управо Карла дел Понте, због свог селективног и једностраног приступа, највећи је кривац зашто ниједан овај предмет није отворен у Хагу, због чега је Савез логораша прије четири године прекинуо сарадњу са Хагом. Јасно је да јој је циљ био да окриви само српски народ и да изврши његову потпуну сатанизацију у очима свјетске јавности - сматра Јовичић.

Дигресије ради, додао је он, као илустрација може послужити сада већ заборављени случај ратног злочинца Насера Орића, за којег је управо жена монструм-тужилац Дел Понте бирала најблаже тачке оптужнице и теретила га за страдање само шест логораша у полицијској станици Сребреница, као и уништавање сточног фонда. При томе, рекао је Јовичић, ни на ум јој није пало "да Орића и његову булументу ратних злочинаца и најбољих сарадника оптужи за страдање више од три хиљаде цивила и уништавање више од стотину српских села на подручјима Братунца, Сребренице и Милића".

М. Џепина

СИЛAЈЏИЋ И ИЗЕТБЕГОВИЋ

Славко Јовичић је подсјетио да су послије изградње зграде за 14. муслиманску дивизију логораши из "Силоса" морали да направе хелиодром, са којег су више пута, летећи хеликоптерима из Сарајева пут Сплита, путовали Aлија Изетбеговић, Харис Силајџић и други муслимански високи политички и војни званичници.Одатле су, истакао је он, кретали у свијет ширећи лажи од страдању само муслиманског народа.

КАЗАНИ

И сарајевски недјељник "Дани", у серији текстова о Казанима, у којима су "убијани грађани Сарајева, углавном српске националности", објављеним у септембру 2004. године, споменуо је Каравелићево име. Тачније, споменуо га је бивши начелник Центра јавне безбједности Сарајево Мунир Алибабић, који је рекао да је "о поменутим криминалним дешавањима" био информисан и "врх". Међу неколико војно-полицијских руководилаца он је споменуо и Каравелића и додао да би "њихова казивања могла бити интересантна.


Slavko Jovičić Slavuj: GMO BiH

— Autor sjovicicslavuj @ 11:01
Puls - kolumna
 
| 23.12.2008  

Na dnevnom redu sjednice Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, naći će se, između ostalog, i Prijedlog zakona o genetički modifikovanim organizmima.

 Ne tražim unaprijed bilo kakav alibi, niti mi je namjera da tražim aboliciju za ličnu odgovornost vezanu za sudbinu ovog zakona. Ali, moram zbog javnosti da kažem da sam na predloženi zakon uložio 10 amandmana, pa ćemo vidjeti kakva je njihova parlamentarna sudbina? Za svaki slučaj - želim da se zna da sam protiv donošenja ovakvog zakona!

Možda sam ja i retrogradan i antievropejac, ali ne mogu da dozvolim da se naši konstitutivni narodi truju umjetnom hranom!? A baš smo mi iz BiH poznati po proizvodnji zdrave hrane. Jedini problem je u tome što mi skoro da i nemamo domaće proizvodnje!?! Ali, to je neka druga tema. Kažem - neću dozvoliti da se i dalje trujemo nezdravom hranom, jer i ovako smo zatrovani svime i svačim - mržnjom, nacionalizmom, međunacionalnim odnosima, entitetskim ustavnim ustrojstvom i inim kombinacijama mnogih drugih zala...To je sadašnja i još dugo će, nažalost, biti naša surova stvarnost u BiH!

U dosadašnjoj praksi u BiH nije bila dozvoljena proizvodnja genetski modifikovanih proizvoda. Sve dosadašnje vlasti u BiH su vrlo odlučno, brzo, revnosno i beskompromisno djelovale u sprečavanju primjene jedne od bezbroj zapadnih novotarija koje nemaju nikakvog izgleda da budu prihvaćene u BiH. Kod "običnih" ljudi koji, na neki volšeban način, uspijevaju da kako tako životare, ovakvi zakonski prijedlozi izazivaju posebne reakcije, naravno negativne!

A bogami, čini mi se, da bez reakcija neće ostati ni oni iz dobrostojećeg sloja društva koji žive vrlo raskošno i to od lopovluka. Prve misli siromašnih i gladnih ljudi idu u smjeru da su se i bez modifikovane hrane - svi do posljednjeg političara - koji su zaraženi opasnim virusom korupcije, projektovanom od strane svuda prisutnih živućih i živahnih lopova i moderno nazvanih tajkuna - na vrijeme modifikovali i samim time, prilagodili savremenim svjetskim trendovima. Stara je to ovozemaljska naša priča.

Samo nesrećni, gladni i nezaštićeni bivaju žrtve revnosnih državnih činovnika i dežurnih lopova. U cijeloj toj rašomonijadi prvi stradaju seljaci. Zašto? Zbog i u ime čega? Zarad tamo nekog ministarskog tapšanja po ramenu nekog mlađeg referenta: Bravo ekspertu! To je pravi put u Evropu. Zovi onog našeg novinara. Neka skocka priču da afirmišemo ovakve evropske vrijednosti?! Onako, znaš, evropski! Slušaj, vidi, nađi neki seminar negdje u inostranstvu. Troškovi, dnevnice, put, ma daj pusti to. To je sitnica. Zaslužio si ti to"!

Moj utisak je da niti taj ponizni državni činovnik, niti njegov šef, niti ogroman procenat građana imaju bilo kakvu predstavu o tome šta je to genetska modifikacija. Lično spadam u dio stanovništva koje o svemu tome malo zna, ali zbog pozicije i moje lične uloge u izglasavanju ili u odbijanju ovakvog zakona, morao sam se potruditi, više nego ostali, da se upoznam s tom materijom!? Stalno surfujem internetom i tražim nove informacije o tome. S oprezom jedem bilo kakvu hranu. Neću da mi neko, ne daj bože, podvali modifikovanu - "galofak" hranu!?. Ali, ne pada mi na pamet da javno protestujem zbog donošenja ovakvog zakona, jer ipak mislim da imamo mehanizme da spriječimo njegovo izglasavanje u parlamentu.


ЈОВИЧИЋ: ФБиХ да плати коришћење нелегално одузете имовине

— Autor sjovicicslavuj @ 18:56
 

                                     
САРАЈЕВО, 13. ДЕЦЕМБРА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић рекао је да би нови закон о реституцији требало да предвиђа да сву нелегално одузету имовину која се користи у Сарајеву треба да плате власти Кантона Сарајево, а имовину на подручју Федерације БиХ њене власти.

Он је истакао да би Приједлог закона о реституцији требало што прије да се појави у парламентарној процедури и да би, као година за враћање имовине, требало да се узме она када су је комунисти денационализовали.

Јовичић је рекао да први закон о реституцији није добио парламентарну већину, јер није у исту раван ставио све три вјерске заједнице у БиХ, па је сва имовина Исламској заједници и Католичкој цркви враћена, а само СПЦ чека на закон.

Он је навео за "Глас Српске" да је то директна увреда за српски народ и за СПЦ.

Договор око враћања имовине СПЦ требало је да буде постигнут на састанку првог замјеника високог представника Рафи Грегоријана и митрополита дабробосанског Николаја који је одгођен на неодређено вријеме.

Ђакон у Митрополији дабробосанској Митар Танасић рекао је за "Глас Српске" да је митрополит Николај замолио Грегоријана да се тај састанак одложи за седам дана како би му присуствовали и представници Светог синода СПЦ, на што они нису одговорили.

"Иако смо раније слали писмо високом представнику, састанак на којем бисмо се договорили око враћања имовине никада није одржан, нити је заказиван нови", рекао је Танасић.


Borba protiv mafije

— Autor sjovicicslavuj @ 20:23
Puls - kolumna
PIŠE: Slavko Jovičić Slavuj | 12.12.2008  

Na nedavnoj sjednici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, na zahtjev Kluba SNSD, na dnevnom redu imali smo aktuelnu bezbjednosnu situaciju u BiH, s posebnim osvrtom na terorizam

Traženu informaciju  dobili smo samo dan prije održavanja sjednice, što smo ocijenili kao vrlo neozbiljan potez Ministarstva bezbjednosti i nikako nismo mogli da prihvatimo, rekao bih, vrlo neozbiljan odnos predstavnika tako važne institucije prema nama, poslanicima. Pogotovo, nismo bili zadovoljni sadržajem podataka koji su prezentovani u informaciji.

Ali, ono o čemu želim da pišem jeste moj prijedlog zaključka, koji je usvojen na sjednici ovog doma 3. decembra 2008. godine. U prijedlogu zaključka tražio sam da nadležna ministarstva, Ministarstvo pravde i  Ministarstvo bezbjednosti, pripreme izmjene i dopune Krivičnog zakona BiH. Izmjene će tretirati povećanje krivičnih sankcija na maksimalnu zatvorsku kaznu predviđenu našim zakonodavstvom, koje će biti izricane i do 40 godina za najteže oblike svih kriminalnih radnji i pošasti!

Tako će za sva djela terorizma, dilanja droge, trgovine ljudima, oružjem i svim opasnim stvarima koje mogu da ugroze bezbjednost ljudi i materijalnih sredstava, teška nasilja nad djecom (silovanja), te neke oblike najtežeg organizovanog kriminala, biti predviđene maksimalne zatvorske kazne i do 40 godina zatvora, koliko je predviđeno domaćim zakonodavstvom.

Očekujem da nadležna ministarstva što prije ispune svoju obavezu i da odgovore na moj prijedlog zaključka, koji je Predstavnički dom usvojio na sjednici 3. decembra ove godine.

Cilj moje inicijative jeste da stvorimo zakonske preduslove pravosudnim organima da, na zakonit i institucionalan način, mogu da se obračunaju sa svim vidovima najopasnijeg i najorganizovanijeg kriminala. Ova zemlja ne smije dozvoliti da je pobijedi mafija i lopovi, odnosno teroristi koji siju strah i trepet i zastrašuju poštene građane. Nakon izmjena i dopuna Krivičnog zakona i nakon zaprećivanja maksimalnih zatvorskih kazni, za sve pošasti za koje tražim povećanje sa sadašnjih zakonskih kazni na maksimalne, naravno da očekujem i da  pravosudni sistem, zajedno sa svim bezbjednosnim agencijama u BiH, definitivno krene u slamanje svih najtežih kriminalnih aktivnosti i svih drugih oblika zločinačkih djelovanja.

U slamanju svih najtežih oblika kriminala moramo naći novac za kadrovsko i svako drugo opremanje bezbjednosnih agencija, uključujući tu i entitetske MUP-ove, kao nezaobilazan faktor u očuvanju ukupne bezbjednosne situacije u zemlji. Nas očekuje vrlo teška naredna kalendarska godina, a posebno ekonomska, kada možemo da očekujemo otpuštanje na hiljade radnika, pa i velike socijalne nemire. U takvoj situaciji imaćemo ugroženu unutrašnju bezbjednost i država mora biti spremna za to. Svim raspoloživim sredstvima ova zemlja mora odgovoriti na sve izazove i mora primijeniti sve materijalne i tehničke resurse protiv onih čije su namjere usmjerene ka narušavanju unutrašnje bezbjednosti i ugrožavanju ustavnog poretka.

Ova država spriječiće svaki oblik destruktivnih ponašanja koji bi ugrozio bezbjednost građana. I tu kompromisa s mafijom nema i nikada ga neće ni biti!


Genetski modifikovani proizvodi i modifikovani političari...

— Autor sjovicicslavuj @ 16:01

                                                 PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ                                            

Na dnevnom redu sjednice Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, koja će se održati 17. ovog mjeseca naći će se, izmedju ostalog, i Prijedlog zakona o genetički modifikovanim organizmima (drugo čitanje – u prevodu: konačno usvajanje ili odbijanje zakona).

Ne tražim unaprijed bilo kakav alibi, niti mi je namjera da tražim aboliciju za ličnu odgovornost vezanu za sudbinu ovog zakona. Ali, moram zbog javnosti da kažem da sam na predloženi zakon uložio 10 amandmana, pa ćemo vidjeti kakva je njihova parlamentarna sudbina? Za svaki slučaj - želim da se zna da sam protiv donošenja ovakvog zakona! Možda sam ja i retrogradan i "antievropejac", ali ne mogu da dozvolim da se naši konstitutivni narodi truju umjetnom hranom!? A baš smo mi iz BiH poznati po proizvodnji zdrave hrane. Jedini problem je u tome što mi skorao da i nemamo domaće proizvodnje!?! Ali, to je neka druga tema. Kažem - neću dozvoliti da se i dalje trujemo nezdravom hranom, jer i ovako smo  zatrovani svime i svačim - mržnjom, nacionalizmom, medjunacionalnim odnosima, entitetskim ustavnim ustrojstvom i inim kombinacijama mnogih drugih zala...To je sadašnja i još dugo će, nažalost, biti naša surova stvarnost u BiH!

 U dosadašnjoj praksi u BiH nije bila dozvoljena proizvodnja genetski modifikovanih proizvoda. Şve dosadašnje vlasti u BiH su vrlo odlučno, brzo, revnosno i beskompromisno djelovale  u sprečavanju primjene jedne od bezbroj zapadnih novotarija koje nemaju nikakvog izgleda da budu prihvaćene u BiH.

Kod “običnih” ljudi  koji, na neki volšeban način, uspijevaju da kako tako životare, koji  ponešto i rade za minimalne ili nikakve plate, ovakvi zakonski prijedlozi izazivaju posebne reakcije, naravno negativne! A bogami, čini mi se, da bez reakcija neće ostati ni oni iz dobrostojećeg sloja društva koji žive vrlo raskošno i to od lopovluka.  Prve misli siromašnih i gladnih ljudi idu u pravcu da su se i bez modifikovane hrane - svi do poslednjeg političara - koji su  zaraženi opasnim virusom korupcije, projektovanom od strane svudaprisutnih živućih i živahnih lopova i moderno nazvanih tajkuna - na vrijeme modifikovali i samim time, prilagodili savremenim  svjetskim  trendovima.

Stara je to ovozemaljska naša priča. Samo nesrećni, gladni i nezaštićeni bivaju žrtve revnosnih državnih činovnika i dežurnih lopova.  U cijeloj toj rašomonijadi prvi stradaju seljaci. Zašto? Zbog i u ime  čega? Zarad tamo nekog ministarskog tapšanja po ramenu nekog mlađeg referenta:  “Bravo  ekspertu! To je pravi put u Evropu. Zovi onog našeg novinara. Neka skocka priču da afirmišemo ovakve evropske vrijednosti?! Onako, znaš, evropski! Slušaj, vidi, nađi neki seminar negdje u inostranstvu. Troškovi, dnevnice, put, ma daj pusti to. To je sitnica. Zaslužio si ti to"!

 Moj  utisak je da niti taj ponizni državni činovnik, niti njegov šef, niti ogroman postotak građana imaju bilo kakvu predstavu o tome šta je to genetska modifikacija. Osim nekoliko časnih izuzetaka, preostalo stanovništvo nema pojma o tome. Lično spadam u dio stanovništva koje o svemu tome malo zna, ali zbog pozicije i moje lične  uloge u izglasavanju ili u odbijanju ovakvog zakona, morao sam se potruditi, više nego ostali, da se upoznam sa tom materijom!? Na ovom, meni do sad toliko nepoznatom polju, sam sam se prisilio na asketski način života i na  dodatnu edukaciju. Skoro da i nespavam. Stalno surfujem internetom i  tražim nove informacije o tome. Sa oprezom jedem bilo kakvu hranu. Neću da mi neko, ne daj bože, podvali modifikovanu - "galofak" hranu!?. Ali, ne pada mi na pamet da javno protestvujem zbog donošenja  ovakvog zakona, jer ipak mislim da imamo mehanizme da spriječimo njegovo izglasavanje u parlamentu...

 Eto ideje nekoj “resornoj” NVO da   organizuje svetski simpozijum na temu:
”Kompromitacija državnog ugleda od strane bosanskohercegovačkog seljaka, sa posebnim osvrtom na genetske spekulacije u modifikaciji primjene evropskih standarda u periodu tranzicije”. A ko će to da plati? Pa naravno, neka tzv. svjetska  humanitarna organizacija, kojoj je stalo da nas dokrajči umjetnom hranom. Dupla je to korist za te organizacije. Prvo, utrpaće nam “hranljivi” otpad iz svojih država, a i zaradiće tako ogromne pare, pa će iz tih sredstava moći finansirati naše, domaće tzv. nevladine organizacije čiji je rad usmjeren na prihvatanje  "naprednih
" evropskih ideja i standarda?! 

Da naglasim da sam protiv svih vrsta zabrana i prijetnji. Pogotovu emitovanih od strane tzv. medjunarodne zajednice. Ne trpim silu argumenata. Opet, kad malo razmislim, čini mi se da po nešto i moramo prihvatiti, jer zaboga, moramo biti svjesni da nam svijet želi dobro a, eto, kao mi sami sebi ne mislimo to isto, ponudjeno,  dobro!? Mora se to stanje duha promijeniti!  

Usudio bih se, ipak, da umjesto zabrana predložim vidno obilježavanje genetski modifikovanih proizvoda.  To je baš, onako, demokratski. Što bi se reklo: slobodno i voljno. Ali da bude obilježeno. Vidno i čitko. Na jezicima svih naroda i narodnosti i na dva ravnopravna pisma. I naravno, na jezicima nacionalnih manjina. I to mora važiti za sve proizvode! Ne samo za poljoprivredne. Za proizvode evropskog društvenog trenutka i otpada, pod obavezno. Eto, naprimjer, ako bi ovaj zakon, ne daj bože, ugledao svjetlost dana, odmah bi predložio da poslanici koji bi glasali za zakon na reverima  nose oznaku GMP - genetski modifikovani političari. Na taj način bi se jasno iskristalisala pozicija svih nas i tako bi se potvrdila istina  da su se mnogi političari genetski modifikovali u demokrate i u evropejce, a da uopšte nisu ni probali genetski modifikovanu hranu!?

 . Nemam ništa protiv raznih modifikacija, ali sam zato da se zna o čemu se ovdje radi? Uostalom, mnoge moje kolege, po političkoj vokaciji, su se tokom svojih mandata, na neki način, već poodavno genetski modifikovali. Ipak, po meni, naravno, ako bi se prihvatio prijedlog, onda bi 2008. godinu mogli proglasiti godinom genetske modifikacije tri konstitutivna naroda u BiH i, na kraju krajeva i, genetskom transformacijom i modifikacijom involvirane medjunarodne zajednice u BiH.. Svi smo se nekako genetski modifikovali. U svjetskim naučnim krugovima ova promjena (modifikacija) u BiH bila bi obilježena  kao trenutno ’’neobjašnjiva’’, ali u istorijskom smislu ona bi bila genetski verifikovana.

E, sada da se vratim na početak priče. Zamislite da se naredi  sprovodjenje programa genetske modifikacije političara u BiH, naravno, onih preostalih koji su se “odmetnuli” od evropeizacije BiH!? Ne smijem ni ja više o ovome….


Teško ćemo zapjevati himnu

— Autor sjovicicslavuj @ 21:43
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

SARAJEVO - Od čak 339 prijedloga pristiglih na javni natječaj za izbor teksta himne BiH, posebno Povjerenstvo državnog Parlamenta izbor je svelo na samo dva. Jedan od njih će najvjerojatnije sljedeće godine biti upućen Parlamentu na razmatranje. Optimisti vjeruju da će se nova BiH himna s tekstom početi intonirati na proljeće sljedeće godine. Član državnog Povjerenstva za izbor teksta himne BiH Slavko Jovičić Slavuj, koji zastupa RS u Zastupničkom domu, najglasniji je zagovornik da bh. himna dobije i tekst.

Neki prijedlozi odmah odbačeni

U razgovoru za Dnevni list ističe da je bio šokiran pojedinim prijedlozima koji su pristigli na natječaj za himnu. Tvrdi da je neke prijedloge odmah odbacio. Svi radovi su stigli pod šifrom i članovi Povjerenstva ne znaju tko su autori. “Očigledno je da je mnogima ovaj natječaj poslužio da pokažu autorsku neozbiljnost. Nije mi jasno kako je netko mogao i pomisliti da bi tekst u kojem se spominju “agresija na BiH”, “tisućljetna državnost Bosne” ili “Kulin ban” mogao dobiti podršku članova Povjerenstva iz svakog naroda. Čudi me da nitko nije spomenuo Daytonski sporazum, a moram priznati da sam očekivao i da ću naći tekst i o Richardu Holbruku. Na sreću, njega nitko nije spomenuo”, pojašnjava Jovičić.

Dva neutralna teksta

“Ne znam zašto meni pripisuju da se samo bavim bh. himnom kada je od 11 članova Povjerenstva svaki član pregledao po deset pristiglih tekstova. Sada su ostala dva prijedloga i predlažem da televotingom ovi tekstovi idu u javnost, pa neka se narod izjasni što mu bolje zvuči”, kazao je Jovičić izražavajući sumnju samo u jednoj varijanti – je li moguće napisati tekst himne koji će odgovarati željama tri konstitutivna naroda i da ostali prepoznaju tekst državne himne. “Po momom mišljenju svaki tekst himne izražava patriotizam. Veliko je pitanje kako svaki narod shvaća taj patriotizam i hoće li se prepoznati u ponuđenom tekstu”, pojašnjava Jovičić i dodaje da su izabrana dva neutralna teksta u kojima se ne spominju ni geografski pojmovi, imena rijeka, ni planina.

Tko će pjevati - solista ili zbor?

“Tako je 'moj neki Srbin' napisao da se treba pjevati o pogači i kiseljaku, baš kao da je na nekoj krsnoj slavi. Bilo je i plagijata, kao što je recimo pjesma Alekse Šantića 'Ostajte ovdje'. Mislim da je mnogima bila primamljiva nagrada od 30.000 maraka”, kazao je Jovičić. Povjerenstvo će na kraju pozvati za sada dva anonimna autora i u suglasnosti s njima ispraviti, ako bude potrebno, tekst predloženih himni te će odlučiti hoće li tekst pjevati solista ili zbor, hoće li zbor biti mješoviti, ili samo žene ili muškarci. No, Jovičić kaže da u svom tom poslu ima još mnogo nedoumica.

Piše: R. Dautefendić


Suhi tekstovi državne himne

— Autor sjovicicslavuj @ 21:46

              
 10.12.2008.
 
Jovičić: Da se izjasne svi građani
 
Sadržaj i autori još su tajna...

Nijedan od dva prijedloga za budući tekst himne BiH, koje je izabrala nadležna parlamentarna komisija, uopće ne sadrži odrednicu BiH, niti bilo kakve etničke ili geografske pojmove.

- S obzirom na nacionalni sastav BiH i njeno ustavno uređenje, nije bilo moguće prihvatiti bilo šta što bi vrijeđalo ili favoriziralo jedan od konstitutivnih naroda - izjavio je za "Dnevni avaz" član Komisije za izbor teksta himne BiH Slavko Jovičić.

Komisija bi se trebala ponovo sastati do nove godine, kada će njenim članovima biti predstavljena oba prijedloga, u horskoj i solo izvedbi, a čiji su tekstovi i autori i dalje tajna. Prijedlog koji dobije najvišu ocjenu bit će upućen Vijeću ministara i Parlamentu BiH na razmatranje i potvrđivanje, čime će postati i zvanični tekst himne BiH.

- Prije toga, kada koverte sa šiframa budu otvorene, pozvat ćemo ova dva autora i dogovoriti se s njima o detaljima, jer imamo pravo na intervencije - rekao je Jovičić, dodajući da tekstovi moraju biti prilagođeni muzici čiji je autor Dušan Šestić.

Jovičić je predložio Komisiji da se o tekstu himne izjasne svi građani BiH, putem televotinga, jer bi to bilo najracionalnije rješenje.
 
- Ne znam kako će se cijela priča završiti, ali ne daj Bože da ovo propadne. Tekstovi su "suhi". Pitanje je sada ko će prihvatiti taj neutralni tekst, odnosno ko će se identificirati s njim - kazao je Jovičić.

Prema riječima Jovičića, među 339 prijedloga za budući tekst državne himne bilo je izuzetno neozbiljnih prijedloga, čiji su autori vjerovatno bili inspirirani nagradom koja iznosi 30.000 KM.

Autor: A. MUMINOVIĆ

Za kriminal i terorizam zatražene maksimalne kazne

— Autor sjovicicslavuj @ 17:32
 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

SARAJEVO- Vijeće ministara, odnosno državno Ministarstvo pravosuđa i Ministarstvo sigurnosti, zaduženo je da u što kraćem roku pripremi amandmane na postojeći Kazneni zakon BiH, a čiji je cilj omogućavanje izricanja najviših kazni za djela organiziranog kriminala, terorizma, te ostalih teških kaznenih djela. Inicijator izmjena postojećeg zakona, izaslanik SNSD-a Slavko Jovičić, za Dnevni je list potvrdio kako je njegova inicijativa urodila plodom u državnom Parlamentu, koji je nakon toga zadužio Ministarstvo pravosuđa da krene u realizaciju izmjena postojećeg zakona.

Kriminal ne poznaje granice

Nužnost provedbe ovog zahtjeva, objašnjava Jovičić, krije se u poražavajućoj činjenici kako se za najteža kaznena djela izriču nezamislivo male kazne, što je uz blago sačinjene optužnice pogodovalo razvoju različitih oblika organiziranog kriminala i terorizma u BiH. “Mi smo tranzicijska zemlja, i upravo stoga smo plodno tlo za različite oblike današnjih pošasti. Međutim, država konačno mora aktivno krenuti u suzbijanje organiziranog kriminala i terorizma”, upozorio je Jovičić, podsjetivši na nedavne događaje u zemlji, ali i susjedstvu koji su na najizravniji način pokazali kako organizirani kriminal ne poznaje granice.

Stanje je kaotično

Kad će Ministarstvo pravosuđa završiti svoj dio posla, Jovičić nije mogao kazati, međutim, prema njegovu mišljenju, BiH si ne može priuštiti odlaganje reforme pravosudnog sustava ukoliko želi postati sigurna zemlja, spremna za euroatlantske integracije. “Kako ćemo u EU i NATO ukoliko nam je stanje u zemlji kaotično”, pita se Jovičić, te najavljuje kako bi spomenute izmjene Kaznenog zakona upravo trebale pridonijeti smanjivanju kaosa, a krajnji je cilj, tvrdi, omogućiti da se građani koliko-toliko osjećaju sigurno. Inače, nedavno je i Bariša Čolak, državni ministar pravosuđa, za Dnevni list potvrdio kako njegov tim konstantno prati sve inicijative koje dolaze od parlamentaraca te da će one za koje se utvrdi da omogućuju lakšu borbu protiv kriminala, kao i oduzimanje imovine, biti uzete u obzir. Naime, on je naglasio da je cilj rada njegova tima otklanjanje nedostataka koji su dosad državi držali vezane ruke kad je u pitanju učinkovita borba protiv organiziranog kriminala.

Piše: Dario Pušić


SPALA HIMNA NA DVA SLOVA!

— Autor sjovicicslavuj @ 22:47

SARAJEVO, 09.12.2008

Od 339 predloga za tekst himne BiH, komisija izabrala dva „neutralna", optimisti predviđaju da bi građani BiH na proleće mogli i da dobiju kompletnu himnu

KO ĆE PRVI ZAPEVATI... Himna BiH se već deset godina intonira bez teksta

Od čak 339 predloga pristiglih na javni konkurs za izbor teksta himne BiH, posebna komisija Parlamenta BiH izbor je svela na samo dva! Jedan od njih će do kraja godine biti upućen Savetu ministara i Parlamentarnoj skupštini na razmatranje, pa optimisti veruju da bi na proleće naredne godine „nema himna" BiH konačno mogla da dobije i tekst.

Jovičić: Srećom, nema Holbruka!

Slavko Jovičić napominje da je bio šokiran pojedinim predlozima koji su pristigli na konkurs za himnu. Tvrdi da je neke predloge odmah odbacio, jer su autori „omanuli u startu".

- Svi radovi su stigli pod šifrom i članovi komisije ne znaju ko su autori. Očigledno je ipak da je mnogima ovaj konkurs poslužio da pokažu autorsku neozbiljnost. Nije mi jasno kako je neko mogao i pomisliti da bi tekst u kojem se pominju „agresija na BiH", „tisućljetna državnost Bosne" ili „Kulin ban" dobiti podršku članova komisije iz svakog naroda! Čudi me da niko nije pomenuo Dejtonski sporazum, a moram priznati da sam očekivao i da ću nabasati i na Ričarda Holbruka. Na sreću, njega niko nije pomenuo - navodi Jovičić.

Dva predloga koja su ušla u uži izbor u narednom periodu biće usklađena sa muzikom koju je napisao banjalučki kompozitor Dušan Šestić i oni će se ponovo naći na dnevnom redu parlamentarne komisije, posle čega bi državni organi trebalo da donesu konačnu odluku! Tako bi sportisti, politički zvaničnici i svi građani BiH najzad dobili priliku da, shodno svojim osećajima prema toj državi, počnu i da pevaju njenu himnu, koja se već 10 godina izvodi kao instrumentalna verzija pod nazivom „Intermeco".

Od Kulina do Alekse

Press RS saznaje da je među 339 predloga teksta himne bilo svakojakih pokušaja, od kojih se neki mogu ubrojiti u humorističke. Kao potpuno promašene pokušaje naši izvori iz Parlamenta BiH navode stihove iz jednog predloga: „Morem preko Dinarida do Posavine/ Bosna i Hercegovina pro patria semper"???

U pokušaju dokazivanja „tisućljetne" državnosti BiH neki „autori" su posegnuli i za Katarinom Kosačom: „Katarina, bosanska posljednja kraljice/ čuvaćemo Bosnu, čuvaćemo njeno srce", a neki opet za Kulinom banom: „Bosno i Hercegovino, zemljo Kulinova/ tisućljetni ponosu svog naroda".

Članovi komisije koji su morali da pročitaju prispele predloge imali su priliku da saznaju da i „ćilim cveta sred Balkana", da je Bosna „od Konjica do Vakufa", ili da su „horde gazile ovaj divan kraj/ za sve dušmane ovo je bio pravi raj"... Među predlozima koji nisu prošli bilo je, kako saznajemo, i klasičnih plagijata, pa je tako jedan autor poslao kompletan tekst pesme „Ostajte ovdje" Alekse Šantića.

Nije patriotska

Član Komisije Slavko Jovičić Slavuj ističe da, iako je dobar deo posla odrađen, on još nije potpuno priveden kraju.

- U dva predloga koja su ušla u najuži izbor, osim što se ne pominje BiH, nigde se ne pominje niti jedna nacija koja živi na ovom prostoru. Sada od predstavnika svakog naroda zavisi da li će prihvatiti takav tekst, a postavlja se pitanje da li će uopšte da zaživi u narodu - kaže Jovičić.

 

PRIJAVILI SU SE SKRIBOMANI... Ranko Risojević, član komisije

On dodaje da bi svaka himna trebalo da budi nekakve patriotske emocije i osećaje pripadnosti državi, ali i da mu se čini da se to sa predloženim tekstovima neće postići.

- Ostaje takođe da odlučimo da li će himnu pevati solista ili hor. Ipak, nakon što otvorimo koverte i saznamo ko su autori tekstova, pozvaćemo ih na dodatne konsultacije, jer će na oba teksta biti potrebno napraviti manje intervencije. U samom konkursu je ostavljena mogućnost da članovi komisije imaju pravo na sugestije u dogovoru sa autorom i to pravo ćemo sigurno upotrebiti - objašnjava Jovičić.

On ističe da je u ovom trenutku teško predvideti kako će se, prema konačnom predlogu, odrediti organi BiH. Bilo je predloga, kaže Jovičić, i da ova dva predloga, kada se ukomponuju sa muzikom, budu predstavljena javnosti koja bi dala svoj sud. Jovičić dodaje i da, što se tiče odabira tekstova, odnosno eliminacije neprihvatljivih radova, za većinu predloga nije bilo teško doneti odluku.

Član Komisije, ugledni banjalučki književnik Ranko Risojević, kaže da o detaljima tekstova koji nisu zadovoljili kriterijume konkursa ne može da govori dok ceo posao ne bude završen.

Mnogo posla

- Očigledno je da su se na konkurs prijavili razni skribomani i prilično neobavešteni ljudi, koji nisu želeli da uvaže realnost! Radi se o veoma složenom pitanju o kome će konačan sud dati organi BiH! Nakon što sve bude završeno, moći ćemo da uradimo neku rekapitulaciju celog procesa - ističe Risojević za Press RS.

Podsećamo, Komisiju za izbor teksta himne ima multietnički karakter i čini je 11 članova, šest iz Parlamentarne skupštine i pet književnika, kompozitora i publicista. Nagrada autoru teksta čiji predlog postane himna BiH iznosi 30.000 maraka.

Ž. MARKOVIĆ


Parlamentu omogućen nadzor nad špijunima

— Autor sjovicicslavuj @ 21:39

 


 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

SARAJEVO- Usvojene izmjene Zakona o OSA-i imat će za cilj osposobljavanje ove jedine obavještajne agencije u BiH, ali će omogućiti i kvalitetniji nadzor nad njezinim radom, pogotovu zbog činjenice da je u ovom trenutku sustav za presretanje telefonskih i elektronskih komunikacije već u funkciji. Jedan od članova parlamentarnog Povjerenstva za nadzor nad radom OSA-e Slavko Jovičić za naš je list kazao kako javnost mora postati svjesna da će upravo ove izmjene zakona omogućiti bolji nadzor nad radom obavještajaca. Iako se zloporabe ne mogu isključiti, dodaje Jovičić, svatko iz povjerenstva će dati maksimum da spriječi eventualnu manipulaciju sa sustavom.

Uz pratnju i strogi nadzor

No, izmjene Zakona o zaštiti tajnih podataka koje će parlamentarcima omogućiti pristup tajnim podacima bez provjere, izazvali su čak i veću buru u javnosti, no Jović kaže kako će svaki tajni podatak parlamentarac moći preuzeti samo ukoliko mu je to nužnu za posao koji radi i uz maksimalan videonadzor i pratnju ovlaštene osobe. Tvrdi da se osobno protivio provjerama nad parlamentarcima, jer mu je nelogično da se provjeravaju javne osobe koje upravo imaju zadaću nadzora nad radom obavještajaca. Ipak, on sugerira javnosti da ne bude zabrinuta, jer je uvjeren kako danas u BiH praktično i ne postoje tajne, a za koje već ne znaju strane obavještajne službe, koje u BiH posebno aktivno djeluju.

Kontrola djelatnika i telekoma

Zamjenik predsjedatelja Povjerenstva za nadzor nad radom OSA-e Božo Rajić napominje da se izmjenama Zakona o OSA-i napokon definirala uloga nadzora Parlamenta nad obavještajcima. Tijekom izradbe izmjena zakona velika je pozornost bila posvećena kontroli telekom operatera koji imaju mogućnosti za nadzor komunikacija, te kako provesti sigurnosne provjere nad ljudima koji će raditi na ovom poslu.

Piše: Dario Pušić

 


PIŠE Slavko Jovičić Slavuj: Ponos i dostojanstvo

— Autor sjovicicslavuj @ 21:05
                 Puls - kolumna
 
                        05.12.2008 

      Oni...?! Da. Oni... Prethodno su falsifikovali istoriju i na taj monstruozni ideološki način izbrisali su iz naših sjećanja, kroz vjekove, ogromno srpsko stradanje, a posebno u Drugom svjetskom ratu.

      Zabetonirali su jame napunjene srpskim kostima i istinu su sahranili duboko u njima. Nikada nisu ni pomislili da na dostojanstven način sahrane srpsku djecu, srpsku mladost i starost, koju su, ponajviše, oni žrtvovali i ubijali... Bili su im važni samo ideali. Jedino Srbi nisu znali da za ideale ginu budale! Svi drugi narodi shvatili su to prije nas.

      I u tom vremenu i već tada, prije manje od pola vijeka, pametni narodi počeli su s pripremama za stvaranje sopstvenih nacionalnih država, dakako za svoje potomke, a nas su uljuljkivali i sluđivali bratstvom i jedinstvom!? I, na kraju, samo su Srbi ostali bez prave i jedinstvene srpske države. O, bože, kakva naivnost i kakva zabluda naših nedavnih predaka i sunarodnika.

      U nama su, nametnutom i prepariranom istorijom, ubijali svaku i pomisao da kažemo ko smo, da kažemo šta smo... Nestajali smo u sramnim bespućima laži. Padali smo vrlo lako, ali smo teško ustajali. Ali, ipak smo se podizali, gordo i dostojanstveno. Nikada nam u istoriji nije bilo lako, ali smo iz ogromnih poteškoća, skoro uvijek, na volšeban način, uspijevali da prvo sami sebe pobijedimo, pa onda i one druge, mnoge. A, nikada ih nije bilo malo...

      U posljednjem ratu ubijali su nas, ranjavali, zatvarali, silovali su nam majke, sestre i djecu, i ni to im nije bilo dosta. Koristili su sve metode i sredstva da nas unište. Medijski i lobiranjem pokušali su da nas u potpunosti satanizuju. Mnoge svjetske ale i lopuže urotile su se protiv nas. Smetali smo im samo zato što nikada nismo bili ponizni i što nismo dozvolili da u nama ubiju duh čestitog i ponosnog naroda.

      Kroz cijelo naše postojanje, uvijek smo se branili, a oni su nakon toga još žešće kidisali na nas. Ubijali su nas, kidali su nam dijelove tela, razvlačili su nam pamet, pa im je čak i to bilo malo. Sve nas je to strašno boljelo, ali bol pred njima nismo pokazivali. Trpjeli smo i istrpjeli. Nisu nas nikada ponizili, niti dokrajčili! A, to su, zapravo, samo željeli.

      Eto, valjda zbog toga, ili iz nužde, i ja sam postao pisac.

      Naučio sam da nalazim riječi. Ranije, dok sam bio tinejdžer (uhhh, davno je to bilo), riječi su nalazile mene. Riječi svakakve: gubave, tuđe, kvrgave, ubuđane. Bivalo je tu i tamo i nježnih reči, ali su ih, meni mnogo važni ljudi, nestrpljivo "utrljavali" u mene. A kasnije, dosta kasnije, preparirali su mi mozak i cijeli mentalni sklop užeglim pluskvamperfektima i jalovim futurima. Riječima koje su udarale, zaudarale, koje su obećavale, lagale, koje bi me vrijeđale, u tipičan niz ređale, šapatima koji bi šaptače napaljivali, a mene nedovoljno rasanjivali. 

      Univerzalna poruka:

NIKAD SE NE RASPRAVLJAJTE S

BUDALAMA!

**********************


Država će slomiti mafiju i sve oblike terorizma i organizovanog kriminala...

— Autor sjovicicslavuj @ 20:15
                                      PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

                                         

       Na sjednici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, koja je održana 5. novembra ove godine, a na zahtjev Kluba SNSD-e, na dnevnom redu imali smo – Aktuelnu bezbjednosnu situaciju u BiH, sa posebnim osvrtom na terorizam.

       Traženu informaciju  dobili smo samo dan prije održavanja sjednice, što smo ocijenili kao vrlo neozbiljan potez Ministrastva bezbjednosti i nikako nismo mogli prihvatiti, rekao bih, vrlo neozbiljan odnos predstavnika tako važne institucije prema nama poslanicima.  A pogotovo, nismo bili zadovoljni sa sadržajem podataka koji su prezentirani u informaciji.

      No, ono o čemu želim da pišem – jeste  prijedlog mog Zaključka koji je usvojen na sjednici ovog doma 3. 12. 2008. godine. U prijedlogu zaključka tražio sam da nadležna ministrastva - Ministarastvo pravde i  Ministarstvom bezbjednosti pripreme izmjene i dopune važećeg Krivičnog zakona BiH. Izmjene će tretirati povećanje krivičnih sankcija na maksimalnu zatvorsku kaznu predvidjenu našim zakonadovastvom, koje će biti izricane i do 40 godina za najteže oblike svih kriminalnih radnji i pošasti!

       Tako će za sva djela - terorizma; dilanja droge; trgovine ljudima, oružjem i svim opasnim stvarima koje mogu ugroziti bezbjednost ljudi i materijalnih sredstava; teška nasilja nad djecom /silovanja/, zatim neki oblici najtežeg organizovanog kriminala – biti predvidjene maksimalne zatvorske kazne i do 40 dodina zatvora, koliko je predvidjeno domaćim zakonodavstvom.

       Očekujem da nadležna ministarstva što prije ispune svoju obavezu i da odgovore na prijedlog mog Zaključka, koji je Predstavnički dom usvojio na sjednici 3. 12. ove godine.

       Cilj moje inicijative je da stvorimo zakonske preduslove pravosudnim organima da se,  na zakonit i institucionalan način, mogu obračunati sa svim vidovima najopasnijeg i najorganizovanijeg kriminala. Ova zemlja ne smije dozvoliti da je pobjedi mafija i lopovi, odnosno teroristi koji siju strah i trepet i zastrašuju poštene gradjane. Nakon izmjena i dopuna Krivičnog zakona i nakon zaprječivanja maksimalnih zatvorskih kazni, za sve pošasti za koje tražim povećanje sa sadašnjih na maksimalne zakonske kazne, naravno da očekujem i da  pravosudni sistem zajedno sa svim bezbjednosnim agencijama u BiH i definitivno krene u slamanje svih najtežih kriminalnih aktivnosti i svih drugih oblika zločinačkih  djelovanja.

      U slamanju svih najtežih oblika kriminala moramo  naći novac za kadrovsko i svako drugo opremenje bezbjednosnih agencija, uključujući tu i entitetske MUP-ove kao nezaobilazni faktor u očuvanju ukupne bezbjednosne situacije u zemlji. Nas očekuje vrlo teška naredna i kalendarska, a posebno ekonomska godina, kada možemo očekivati otpuštanje na hiljade radnika, pa i velike socijalne nemire. U takvoj situaciji imaćemo ugroženu unutrašnju bezbjednost i država mora biti spremna za to. Svim raspoloživim sredstvima ova zemlja mora odgovoriti na sve izazove i mora primijeniti sve materijalne i tehničke resurse protiv onih čije su namjere usmjerene ka narušavanju unutrašnje bezbjednosti i ugrožavanja ustavnog poretka. Ova država će spriječiti svaki oblik destruktivnih ponašanja koja bi ugrozila bezbjednost svojih gradjana. I tu kompromisa sa mafijom nema i nikada ga neće ni biti!  

      Bezbjednosni su problem bile i dosadašnje vrlo  blage kazne za najteža krivična djela, te naopaka praksa nagodbe tužilaca s kriminalcima, čiju nam je praksu, uzgred rečeno, "uvalio" demokratski svijet koji je, upravo, u permanentnom strahu od svih vidova terorizma i najtežih oblika kriminala.Time se, stalno upozoravam, samo stimulišu kriminalci, a BiH čini manje bezbjednom zemljom.

      Naglašavam - nikada ne smijemo dozvoliti da mafija i lopovi pobijede institucije ove zemlje!

     Svjedoci smo skoro svakodnevnih zločinačkih aktivnosti i svih oblika najtežih krivičnih djela koja usložnjavaju bezbjednosnu situaciju u BiH. Sve bezbjednosne institucije ove zemlje moraju biti stavljene u potpunu operativnu i funkcionalnu aktivnost. To se posebno odnosi na sve obavještajne i policijeke strukture. Upravo, ove strukture ne smiju da ustuknu pred dobro organizovanom i na sve spremnom mafijom i udruženim zločinačkim organizacijama.

      Činjenica je da se Bosna i Hercegovina nalazi na, rekao bih, idealnom geografskom položaju, na tranzicionom putu od Bliskog istoka prema Evropi i svijetu. Upravo ti putevi su i najpogodniji za šverc droge, ljudi, oružja i svih drugih nedozvoljenih stvari. Svima su poznati evropski centri iz kojih se odvijaju sve kriminalne aktivnosti koje su ogromna prijetnja za bezbjednost gradjana, pa i same zemlje. Trenutno je na Evropskom kontinentu dominantna Albanska mafija koja raspolaže sa milijardama evra, koje stalno „ivestira“ u nove kriminalne aktivnosti. Nažalost, Evropa to još nije prepoznala, niti je to  ozbiljno shvatila?! Izgleda, takodje, nažalost, da ni mi  ovdje u BiH to  nismo ozbiljno shvatili! Na ovakve stvari stalno upozoravam sve nadležne institucije u BiH, pa preko ambasadora i neke druge evropske zemlje, ali...?


Ucjene 'izgubljenim' dosjeima

— Autor sjovicicslavuj @ 20:42
02. 12. 2008. |
   OTKRIVAMO OSA naslijedila samo 60.000 dosjea SDB-a i bivših entitetskih službi

Ucjene 'izgubljenim' dosjeima

 

       Autor Dejan Jazvić    

 
 
Rijetki ostvarili uvid u dosje
 
 

 

Najveći broj dosjea o događajima, skupinama i pojedincima, koje su tajne i obavještajno-sigurnosne službe prikupljale na teritoriju BiH u zadnjih 60 godina, nisu u posjedu legalnih institucija države.

Obimna dokumentacija

Manji je dio obimne dokumentacije, koja uključuje i najtajnije podatke o nekim događajima i ličnostima, uništen. No, najveći broj obavještajno-sigurnosnih dokumenata iz vremena bivše Jugoslavije pohranjen je u vojnim i obavještajnim arhivima u Beogradu, dok su dosjei bivših nacionalnih i entitetskih obavještajnih službi u BiH uglavnom “izgubljeni”.

Po dostupnim informacijama, Obavještajno-sigurnosna agencija (OSA) raspolaže sa svega 60.000 dosjea koje je naslijedila od bivše Službe državne bezbjednosti (SDB), FOSS-a i OBS-a. Kako doznajemo, riječ je uglavnom o dokumentima koji se odnose na osobe koje više nisu među živima ili su se potpuno pasivizirale.

Da su u pitanju “neatraktivni” dosjei potvrđuje informacija da je vrlo mali broj osoba na koje se oni odnose iskoristio zakonsku mogućnost i ostvario uvid u svoj dosje. Večernjakov izvor blizak obavještajnom sektoru kaže da je ogromna količina obavještajnih dosjea, a posebno onih kojima su raspolagale nacionalne i entitetske obavještajne službe, završio u privatnim arhivima, te da se podaci iz njih i danas koriste u političkim i drugim obračunima.

Da je ta tvrdnja i te kako utemeljena slaže se i zastupnik u državnom Parlamentu i član parlamentarnog povjerenstva za nadzor nad radom OSA-e Slavko Jovičić Slavuj, koji ističe kako je sasvim sigurno da sudbina mnogih personalnih dosjea nikada neće biti rasvijetljena, odnosno da neće biti dokazano tko ih je i kako prisvojio.

– Sigurno je da je ogroman broj dokumenata uništen tijekom rata na sve tri strane. Bilo je i privatnih osoba, onih koji su radili u SDB-u, a koji su neovlašteno iznijeli mnoge dosjee i sada im služe kao osobna arhiva i sredstvo za ucjene pojedinih ljudi.

Događalo se to i poslije rata, kada su mnogi dokumenti “sklonjena” radi zaštite svoga identiteta i zloporaba. Toga je bilo i vjerojatno da OSA-i, iako je to zakon propisao, nije predana sva dokumentacija dotadašnjih entitetskih, odnosno nacionalnih obavještajnih agencija – kaže Jovičić.

Sredstvo za ucjene
Različiti su razlozi zbog kojih sva obavještajna dokumentacija, uključujući i personalne dosjee, nije predana OSA-i. Neki dokumenti su sakriveni ili uništeni kako se ne bi kompromitirali oni koji su ih obrađivali, ali je očito kako je mnogo više dokumenata koji su sklonjeni kako bi se prikrile određene aktivnosti ili iskoristio njihov sadržaj za kompromitaciju ili ucjene određenih ljudi.

 



   
 
 
Kakva je sada uloga OSA-e
 Jovičić, koji je i sam radio u obavještajno-sigurnosnom sektoru, kaže da je današnja OSA koncipirana drukčije u odnosu na ranije službe. Tako je smanjena mogućnost zloporaba kakve su se događale ranije. OSA se bavi prikupljanjem i obradom obavještajnih podataka i nema policijske ovlasti. Ne provodi istražne radnje, ne uhićuje ljude. Prikupljene informacije obrađuju se i ustupaju ovlaštenim policijskim agencijama koje mogu postupati po njima.
 
   
   
   
   
   
   
   

Powered by blog.rs