Slavko Jovičić

МИЛАН МЛАДЕНОВИЋ ... Сјећање на великог музичара из састава Екатарина Велика

— Autor sjovicicslavuj @ 22:42
 
Сјећање на српског музичара

 На данашњи дан, 21.9. 1958. год. рођен је
.

МИЛАН МЛАДЕНОВИЋ 



Фронтмен групе ЕКВ – Милан Младеновић  добиће достојно спомен-обиљежје испред Дома омладине. Дјело чувене вајарке Олге Јеврић, наћи ће се у парку на Топличином венцу.
Ова иницијатива усвојена је на сједници Комисије за споменике и називе тргова и улица.

Милана Младеновића памте генерације љубитеља рока, а група чији је фронтмен био оставила је неизбрисив траг на нашој музичкој сцени. Пјесме „Круг”, „Ти си сав мој бол”, „Пар година за нас”…ушле су у су све анале музичке историје.
 

БРАВО СРБИЈО ... БРАВО СРПКИЊО ... НАТАЛИЈА САВИЋ постала свјетска шампионка у јуниорској конкуренцији у кик боксу!

— Autor sjovicicslavuj @ 22:30
 
Наталија Савић из Косовске Митровице 
постала је свјетска  шампионка у кик-боксу. Надмашила је три супарнице и злато освојила за јуниорску репрезентацију
Србије у категорији +60 кг у дисциплини low kick.
Наталија је прво радила са Рускињом, полу-финале са Туркињом и у финалу је поново била боља од руске такмичарке. Русија је велесила у кик-боксу, тако да је побједа над чак двије руске супарнице велики успјех.
 

ЗНАМЕНИТЕ СРПКИЊЕ ... Ове жене обиљежиле су историју и културу Србије ... а које су, нажалост, у новије вријеме скоро заборављене ... То се вијековима зове: "Српска посла"!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:59
 

 ЗНАМЕНИТЕ СРПКИЊЕ

Ове жене обиљежиле су историју 

и културу Србије

 
01

*****
ГРАДИТЕЉКА ЧИЈЕ ГРАЂЕВИНЕ И ДАНАС КРАСЕ БЕОГРАД
Одважна дама Јелисавета Начић одабрала је за себе умногоме необичан и несвакидашњи животни пут. Рођена је у богатој и угледној трговачкој породици у Београду 1878. године, школовала се с успјехом и након гимназије одлучила да упише факултет. То је била велика ријеткост у земљи у којој је у вријеме смјене вијекова једва седам процената жена било елементарно писмено.

Баш те, 1896. године, када је Јелисавета стасала за студије, у Београду је отворен посебан архитектонски одсјек на новооснованом Техничком факултету Велике школе у Београду. До тада су студенти ради студија архитектуре одлазили у иностранство, у велике средњоевропске универзитетске центре, па се враћали у домовину и запошљавали у Министарству грађевина.

Тако Јелисавета Начић постаје прва жена која је у Србији уписала овај типично мушки факултет, а 1900. године дио прве генерације дипломираних студената и прва жена дипломирани архитекта у Србији, и то са само 22 године.

Била је и прва жена урбаниста у Србији, а уједно и прва жена запослена у државној управи - Министарству грађевина. У Београдској општини се запошљава након Министарства, и ту остаје све до 1916. године. Те године је на Теразијама поставила славолук у част српских војника који су се враћали из Балканских ратова, на коме је писало „Нису сви Срби ослобођени“. Тада бива протјерана у логор Неџидер у Мађарској, гдје касније упознаје свог будућег мужа, Албанца Луку Лукаја, са којим добија ћерку Луцију.

Након рата живјела је с породицом у Београду и Скадру, гдје је учествовала у подизању устанка, а затим у Дубровнику. 

Умрла је 1955. у Дубровнику.

Са 25 година подигла је чувене Зелене барокне степенице на Калемегдану, преко пута Француске амбасаде. Три године након тога, подиже Основну школу Краљ Петар Први која се налази изнад Саборне цркве и која је и данас, након више од једног вијека, једна модерна грађевина. Као урбаниста је уредила Теразије, Калемегдан, пројектовала Цркву Св. Александра Невског на Дорћолу и цркву у Штимљу на Косову.

*****

ДАМА КОЈА ЈЕ СТВАРАЛА РЕМЕК-ДЈЕЛА СРПСКОГ СЛИКАРСТВА XIX ВИЈЕКА 

Катарина Ивановић је рођена 15. маја 1811. године у породици српског грађевинског предузимача у Веспрему, у Аустријском царству. Дјетињство је провела у малој српској заједници у Београду. Талентована од дјетињства, сликарство је почела да учи захваљујући новчаној помоћи трговца Ђорђа Станковића у Пешти. Касније је њен дар за ликовну умјетност уочила и мађарска грофица Чаки, која јој је омогућила да сликарство учи у Бечу у Умјетничкој академији, гдје жене у то доба иначе нису имале приступ.

Даље се усавршавала на Академији у Минхену, гдје студира скоро двије године историјско сликарство. Ту је започела студију познате композиције „Ослобођење Београда 1806“. Године 1846. одлази у Београд, у ком остаје свега годину дана. Извјесно вријеме живјела је у Паризу и Загребу. Путовала је по Холандији и Италији, гдје је много научила о савременом сликарству. Пред крај живота вратила се у Београд, гдје је живјела и радила све до своје смрти. У том периоду ствара углавном историјске композиције, жанр-слике и мртву природу.

У српско сликарство је унијела нове теме: жанр сцене и мртву природу. Стилски у раскораку између бидермајера и романтизма, опробала се и у сликању историјских композиција, али је највише домете досегла у портрету, а посебну цјелину чине аутопортрети.

Међу њена најпознатија дјела спадају: „Аутопортрет“ (1836), „Портрет младог мушкарца“ (1837), „Грожђе с корпом“ (1838), „Српски Хомер“ (цртеж 1839), „Портрет Симе Милутиновића Сарајлије“ (1840), „Италијански виноградар“ (1842). Послије 1846. „Портрет кнегиње Персиде Карађорђевић“, „Портрет војводе Стевана Книћанина“, „Дјеца Павла Станишића“, „Београђанка“, „Млади Данић“, „Дјечак са соколом“ и др. Катарина Ивановић је насликала укупно 38 слика.

Она је од 1876. члан Српског ученог друштва и тако је постала прва жена академик код Срба. 

Преминула је у Столном Београду у Мађарској 22. септембра 1882. године.
Њени посмртни остаци 1967. пренијети су у Београд у Алеју народних хероја на Новом гробљу.
 
*****

РАТНА ХЕРОИНА - ЛЕГЕНДА КОЈА ЖИВИ
О Милунки Савић, српској хероини балканских ратова и Првог свјетског рата, испредане су легенде и приче.

Рођена је 1890. или 28. јуна 1892. године, како пише у њеној чланској карти Удружења резервних војних старјешина, у селу Копривница код Јошаничке Бање у Рашкој. Имала је двије млађе сестре, Миону и Славку, и брата Милана.

Када је по објављивању Указа о мобилизацији 1912. године дошло до масовног одзива, Милунка је одлучила да се пријави на једном од мобилизационих зборишта у Београду.
У српску војску пријавила се као добровољац, одјевена као мушкарац и тврдећи да је Милун Савић.

Била је дио Гвозденог пука, најелитнијег Другог пука српске војске „Књаз Михаило“. У том пуку, осим ње, борила се и Шкоткиња Флора Сандс. Милунка се истакла и као бомбаш у Колубарској бици.

Док је Милунка лежала са Флором Сандс у болници, долази у њихову собу престолонаследник Александар Карађорђевић и уручује Флори златни орден Карађорђеве звезде са мачевима. Тај исти орден добила је и Милунка на Јовањдан 1917. године. Уз то, носилац је и бројних других одликовања.

Више пута је рањавана, а сматра се да су њен прави идентитет саборци открили у Првом балканском рату.

Почетком 1920-их година за заслуге у рату од државе је добила имање у Степановићеву, селу крај Новог Сада, гдје је подигла кућу и са сестром Славком обрађивала имање, док је брак са Вељком западао у кризу, тако да је сама подизала четворо дјеце.

Касније, у потрази за бољим животом, заједно са ћеркама је отишла у Београд, гдје је мјесецима покушавала да нађе посао. За све то вријеме ишколовала је и одгајила тридесеторо дјеце коју је доводила из свог родног села.

Након рата, власт јој је 1945. додијелила пензију. Старост је провела у својој кући на Вождовцу, у друштву унука и у редовним сусретима са војним ветеранима. 

Умрла је штрикајући (према исповијести њеног унука) 5. октобра 1973. године. Сахрањена је у алеји великана.

*****
 СКРОМНА НАУЧНИЦА ИЗ СЈЕНКЕ СУПРУГА ГЕНИЈА
Милева Марић-Ајнштајн била је српска математичарка, прва супруга Алберта Ајнштајна, једног од најгенијалнијих људи 20. вијека. Постоје тврдње да је она допринијела раним Ајнштајновим радовима, али је степен њеног учешћа у открићима непознат и предмет је бројних полемика.

Рођена је у Тителу у Војводини, који је тада био дио Аустроугарске. Милева је 1886. године кренула у женску гимназију у Новом Саду, а 1888. је прешла у гимназију у Сремској Митровици, гдје је матурирала 1890. као најбоља у разреду из математике и физике. Од 1890. је похађала Краљевску српску школу у Шапцу. Када се преселила у Загреб, добила је специјалну дозволу да би ишла у школу у коју су ишли само дјечаци.

Студије је наставила у Цириху на медицини, а потом и на Државној политехничкој школи на студијама математике и физике. Она је била тек пета жена примљена у ову школу. Један он њених колега на предавањима из физике био је Алберт Ајнштајн, који је тада имао 17 година.

Једном приликом никако није могао да добије резултат до којег је она дошла путем експеримента. По први пут, Алберт је пришао тихој и повученој колегиници, а она му је мирно и јасно објаснила поступак рада којим је дошла до рјешења. Био је то њихов први контакт.

Љубав је убрзо планула, а Милева је родила дијете незавршивши факултет, због чега ју је породица одбацила. Њихова љубав била је и више него турбулентна, прво дијете, ћерка Лизерл, преминуло је (или дато на усвајање, о томе и даље постоје полемике), али су након тога добили два сина.

Читавог живота њих двоје су заједно истраживали, водили научне расправе, ипак она је све своје знање након рођења дјеце ставила у његову службу.

Њен живот није био нимало лак, љубав је полако испарила, а Алберт Ајнштајн је послије развода отишао да живи са својом рођаком љубавницом којом се оженио.

 Милева је умрла у болници и сахрањена је на циришком гробљу Нордхајм.

*****
ЖЕНА ЧИЈЕ СУ АКРОБАЦИЈЕ ОСТАВЉАЛЕ БЕЗ ДАХА 
Даница Томић била је прва жена пилот у Србији. Било је то тридесетих година прошлог вијека, у доба када је и у свијету ваздухопловство важило за мушку професију.

Своје знање крала је од супруга, команданта 6. ваздухопловног пука, мајора Миодрага Томића, пилота са највећим бројем побједа у Првом свјетском рату.

Као супруга чувеног пилота могла је да ужива у чарима лагодног живота, али је она све више читала књиге о ваздухопловству, летењу, авијатици. Више од свечаних хаљина њу су занимале небеске висине.

Остало је записано да је 1928. године на прослави 15. годишњице аеродрома Даница привукла пажњу престоничких новинара када је летјела „над провалијом дубоком 2.500 метара“.

Лет авионом за њу је било истинско уживање, зато није више жељела да се задовољи обичним „земаљским“ животом.

Када је 1930. године објављен оглас Друштва резервних летача за пријем кандидата у цивилну пилотску школу у Београду, уз подршку супруга и она се пријавила.

Комисија је о њој причала да лети врло мирно, сигурно, сталожено и са веома ријетким самопоуздањем. Записи комисије о кандидатима који су тада учествовали показују да је она била вјештија и од многих мушких кандидата.

Према записима комисије, Даница је била најбоља у својој класи и прва је жена која је изводила лупинге, што је једна од најтежих ваздушних акробација која подразумијева обртај авионом у вертикалној равни од 360 степени.

Након добијања дозволе, Даница је пала у заборав. Њен муж, мајор Томић, пао је у заробљеништво током Другог свјетског рата. Након завршетка рата се преселио у Америку. Супруга је вјјероватно пошла с њим, али јој се од 1933. године губи сваки траг. О Даничином приватном животу нема података. Њен датум рођења и година смрти нису познати.

Није забиљежена чак ни у списима људи који прикупљају информације о авијатици у ондашњој Југославији.


БРАВО СРБИ ... БРАВО СРБИЈИО ... У невјероватној утакмици СРБИЈА је савладала Летонију и постала првак Европе!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:13
 
Репрезентација Србије у баскету 3×3 освојила је златну медаљу на Европском првенству у Букурешту.

СРБИЈА - Летонија 19:18

Басекташи Србије потврдили су 
да су најдоминантнија 
екипа на планети, 
пошто су први пут постали 
и прваци Европе!

Послије четири титуле првака свијета, 
ево освојена је и једина титула 
која им је недостајала 
- ПОСТАЛИ СУ ПРВАЦИ ЕВРОПЕ!

Они су у финалу савладали Летонију и објединили 
су титуле шампиона свијета и Старог континента!
 

Екипа је играла у стандардном саставу:

 Душан Домовић-Булут, Дејан Мајсторовић, 
Марко Савић и Марко Ждеро.

Најбољи баскеташ Европског првенства је 
Душан Домовић-Булут!
 

16.9.2018. Директно: ПАЛЕ/Берлин Ватерполисти СРБИЈЕ освојили бронзану медаљу на Свјетском купу у Берлину!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:11
 
Ватерполисти
 
 
СРБИЈЕ
 
 освојили су бронзану медаљу,
на Свјетском купу!

СРБИЈА  Њемачка 
15:9 (6:2, 3:2, 3:2, 3:3)

Бронзану медаљу су освојили:

Димитрије Ристичевић, Лазар Добожанов,
Душан Мандић, Никола Јакшић,
Виктор и Страхиња Рашовић,
Радомир Драшовић, Сава Ранђеловић,
Немања Вицо, Ђорђе Лазић,Огњен Стојановић,
Матеја Асановић и Гаврил Суботић.
---------------------------------
 

МИЛОЈЕ ВАСИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:34
 
На данашњи дан, 16. септембра рођен је

свјетски познати археолог Србин 


Милоје Васић
 


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба

у нашој историји


--------------------------

У Великом Градишту, родном мјесту 
познатог професора, 20. априла 2007. 
постављена је његова спомен биста, 
испред Средње школе Велико Градиште.

 

Пробој Солунског фронта. Вријеме кад је славна српска војска спасила Европу!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:50
 
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!
ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКИМ ЈУНАЦИМА!
СРБИ СУ СПАСИЛИ ЕВРОПУ! 


Српски непријатељи су их запамтили!
Историја им је одредила заслужена мјеста
овјенчана вјечном славом.
Само ми Срби их заборављамо! 
--------------------------------------------------------------------------
На данашњи дан 15. септембра 1918. године почео је пробој Солунског фронта, у Првом свјетком рату. Једна по једна окупаторска сила је падала пред славном Српском војском!

Прва и Друга српска армија биле су носиоци пробоја, што се испоставило као одлучујуће за слом Централних сила. Мјесец и по дана потом капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка. Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да положи оружје 
30. септембра. 

Срби су приликом ослобађања отаџбине наступали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, пошто француске трупе нису успијевале да држе корак са српском пјешадијом.
Строј припадника Прве српске ескадриле
на летелишту Вертекоп код Солуна

Солунски фронт настао је као покушај савезника да помогну Србију у јесен 1915. године против заједничког напада Њемачке, Аустро-Угарске и Бугарске. Помоћ је дошла прекасно и у недовољном броју да спријечи пад Србије. Фронт је утврђен годину дана касније, након опоравка српске војске и обнове српске државе на територији Грчке.

Операције на Солунском фронту почеле су најесен 1917. године. Британска војска поново је напала Турску, а Французи и Срби кренули су на сјевер.
Пробој Солунског фронта отпочео је 15. септембра 1918. године, на команду француског маршала Франша Д'Епереа. Српска војска учинила је невјероватан подвиг, продирући чак 700 километара у правцу своје земље за само петнаест дана.

Кључни сукоб одиграо се у бици код Доброг Поља, у којој је фронт пробијен. На заповест краља Александра, српско напредовање настављено је несмањеном жестином. Бугарска се убрзо предала, а њемачка војска покушала да се организује новим појачањима.
У борбама код Ниша четрдесет седам њемачких батаљона није успјело да заустави двадесет седам српских. Војвода Петар Бојовић савладао је Једанаесту њемачку армију, исту ону која је 1915. године освојила Београд, и 12. октобра ушао у Ниш. Након побједа код Параћина и Крушевца, Срби су већ 19. октобра стигли у Београд.

Пробој Солунског фронта био је одлучијући 
за слом централних сила у Првом свјетском рату.

На данашњи дан, 15. септембра, године 1918. у 5:30 минута дивизије првог ешалона Друге армије, под командом војводе Степе Степановића, почеле су пробој фронта. Српска војска је пребачена на Солунски фронт прољећа 1916. године. Крајем септембра, послије борби и много жртава, заузели су Кајмакчалан и ушли на територију своје државе.

Са једне стране фронта били су француски, британски и српски војници, којима се касније прикључио и један број Грка и Италијана, док су са друге линије, добро укопани у ровове били аустроугарске њемачке и бугарске дивизије.

Између 26. и 30. септембра 1916. врх Кајмакчалан је више пута био заузиман док га српска војска није заузела 30. септембра. Српске снаге су укупно имале 4.643 погинулих, рањених и несталих војника, од којих је Дринска дивизија имала 3.320 односно 3.804 избачених из строја или три четвртине укупног броја војника. Међу погинулима био је и командант добровољачког одреда Војвода Вук.

Упркос том првом успјеху српске војске након катастрофе 1915, Солунски фронт је остао споредно ратиште, па је од 1916. до септембра 1918. углавном владало затишје. Одлучено је да офанзива почне на сектору Добро поље – Ветерник – Козјак на којем се налазила српска војска коју је укупно чинило шест дивизија са 140.0000 војника, међу којима је било и око 25.000 добровољаца. Српска војска била је подијељена у двије армије – Прву, којом је командовао Петар Бојовић и Другу, на чијем је челу био Степа Степановић, док је командант штаба био војвода Живојин Мишић.

Борбе су почеле 14. септембра цјелодневном артиљеријском паљбом и свих савезничких топова по бугарским, њемачким и аустроугарским положајима, да би у зору 15. септембра (у 5.30 часова) послије снажне артиљеријске припреме, кренуле у напад дивизије првог ешалона Друге армије, под командом војводе Степе Степановића на фронту: Сушица – Соко.

Водила се борба прса у прса, бајонетима на бајонете.

Већ првог дана пробијено је 11 км фронта, други дан је ширина проширена на 40 км и тиме отпочиње слом централних сила на Солунском фронту чија линија се распала.

Прва армија је силовито напредовала и већ 1. новембра је стигла до Београда и ослободила га. Пробојом Солунског фронта начињен је први продор у окупирану територију коју су држале централне силе, чиме је започео војни расплет рата не само на Балкану, већ и на осталим фронтовима.
++++++++++++
Вјечна слава свим српским јунацима који су изгинули у ратовима за слободу српског народа!

-------------------------------------------------------------
Шта су о величанственом подвигу српске војске 
тада рекли највиши европски функционери:

Франше д’Епере, француски маршал:
То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине...”

Роберт Лесинг, министар спољних послова САД:  
Кад се буде писала историја овог рата њен најславнији одељак носиће назив Србија. Српска војска је учинила чуда од јунаштва, а српски народ претрпео је нечувене муке и такво пожртвовање и храброст не могу проћи незапажено – они се морају наградити.”

Винстон Черчил, министар британске морнарице
Што се тиче Србије она се заиста борила очајнички и славно, са страшним последицама по себе...”

Пол де Шанел, председник француског парламента
После Турске – Бугарска, после Бугарске – Аустрија, Срби су у Београду. Ми се поносимо што смо били на страни ових хероја за време њиховог трогодишњег изгнанства и ратовања.”

Алфред Краус, аустријски генерал
Овом приликом треба напоменути да смо упознали Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их увек сматрао као војнички најјаче од свих наших непријатеља. Задовољни са малим, лукави, особито покретљиви, добро наоружани, вешти у коришћењу земљишта, врло добро вођени, они су нашим трупама задавали много више тешкоћа од свих осталих.”

Виљем Други, немачки цар, у телеграму бугарској Врховној команди
Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је о исходу рата. Срамота!”
 

БРАВО СРБИЈО ... БРАВО СРПКИЊО ... Сташа Гејо остварила је велики успјех освојивши бронзану медаљу у дисциплини болдер на Свјетском првенству у Инсбруку.

— Autor sjovicicslavuj @ 08:43
Сташа Гејо
 
 
трећа на свијету у болдеру

 
Сташа на трећој стази стигла до врха!

Највећи успјех у сениорској каријери 20-годишња
Нишлијка Сташа Гејо
остварила је освојивши бронзану медаљу 
у дисциплини болдер на Свјетском првенству 
у Инсбруку.

Сташа је у финале ушла као пета, 
али је успјела да дође до постоља.
 




На данашњи дан 14. септембра 1219. године проглашена је аутокефалност Српске православне цркве

— Autor sjovicicslavuj @ 08:22
 
Значај који су ктитори, Свети Сава и Стефан Првовенчани наменили манастиру Жичи као центру самосталне српске цrркве, крунидбеном месту будућих краљева и саборном храму српског народа, данас истичемо кроз прославу националног јубилеја 800 година постојања и непрекинуте духовне мисије овог светог места.
 
На данашњи дан, 14. септембра 1219. године, проглашена је аутокефалност Српске православне цркве код ромејског (византијског) цара Теодора I Ласкариса и никејског патријарха Манојла Харитопула.

Аутокефалност је издејствовао Сава Немањић, који је изабран за првог српског архиепископа са седиштем у манастиру Жича.

Цар Стефан Душан Немањић је 1346. године уздигао српску цркву у ранг патријаршије. Успостављање српске патријаршије значило је остваривање духовног јединства српског народа са осталим народима који су живели у Душановом царству.

Оно је, међутим, значило и сукоб са обновљеном Византијом и цариградским патријархом. После пада српске државе под турску власт, патријаршија је престала да постоји.

Обновљена је 1557. године, на заузимање Мехмеда Соколовића, који је за патријарха поставио свог брата Макарија.
 

Откривено спомен-обиљежје страдалој дјеци Српског Сарајева

— Autor sjovicicslavuj @ 17:24
 
 Предсједник Републике Српске Милорад Додик и директор Основне школе "Свети Сава" у Источном Новом Сарајеву Данијела Мрда данас су свечано открили спомен-обиљежје страдалој дјеци Српског Сарајева у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату и положили вијенце.

Спомен-обиљежје за 120 најмлађе страдалих у минулом рату на овом подручју освештали су свештеници Митрополије дабробосанске, а вијенце су положили и родитељи страдале дјеце Источног Сарајева.

Предсједник Српске Милорад Додик нагласио је да је уназад кроз историју српски народ навикао да му убијају дјецу, почевши од Другог свјетског рата и трагичног Јасеновца. Простори Крајине, рекао је Додик, остали су пусти због наређења да се побије српски народ, поготово новорођене дјеце.

Предсједник Додик се осврнуо на страдање дјевојчица Наташе Учур и Милице Лаловић које су убијене од снајперског метка док су се безазлено играле.
 
Како су злочиначки на Грбавици убијене
МИЛИЦА ЛАЛОВИЋ /10. година/ и НАТАША УЧУР /9. година/ 
док су играле ластиш - прочитати ОВДЈЕ
 
"Морамо покренути истрагу и сазнати ко је убио Милицу и Наташу. Тај злочин не смије остати некажње. Зар је могуће да човјек ко је учинио такав злочин, још увијек хода слободно", упитао је Додик.
Он је упитао и зашто на данашњем догађају нема ниједног представника дипломатског кора и додао да је очигледно да они немају емпатију према страдању српске дјеце.

Најмлађе дијете је похађало први разред, док најстарије није успјело да подигне посљедње свједочанство.

Спомен-обиљежје невино страдалој дјеци са подручја Српског Сарајева од 1992. до 1995. постављено је у дворишту Основне школе "Свети Сава", а на споменику су уклесани стихови пјесника Горана Врачара "Сумрак", који су посвећени страдалој дјеци.

Споменик симболизује голуба раширених крила
Споменик је изграђен на инцијативу школског одбора и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево с циљем његовања сјећања на 120-оро убијене дјеце, од којих је најмлађе имало 16 мјесеци, најстарије 17 година. 
 

ДУШКО ТРИФУНОВИЋ - За сјећање!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:13
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ ...

На данашњи дан 13. 9. рођен је 

ДУШКО ТРИФУНОВИЋ




------------------------------
Споменик Душку Трифуновићу 
у Сремским Карловцима, мјесту 
гдје је по властитој жељи и сахрањен



Свети новомученици јасеновачки ... Зашто новомученици јасеновачки нису црвено слово у календару СПЦ /појашњење/

— Autor sjovicicslavuj @ 11:10
 
13. септембра СПЦ обиљежава дан

Светих новомученика јасеновачких


Први пут 2010. године, цјелокупна Српска православна црква обиљежила је Сабор јасеновачких новомученика, који се, према одлуци из 1960. године Светог архијерејског Сабора СПЦ, обиљежава 13. септембра.

Највише црквено тијело приклонило се већ постојећој традицији која је живјела у Епархији аустралијско-новозеландској, а то је да се 13. септембра или у данима око овог датума, обиљежавају новомученици јасеновачки.

Јасеновац је постао симболичка ријеч за страдање у Другом свјетском рату.

Када се каже новомученици јасеновачки, ту су и јадовински и глински и корићки и пребиловачки новомученици.

Спомен јасеновачких новомученика се у црквеним календарима појавио осамдесетих година 20. вијека и то за вријеме трајања несрећне црквене подјеле у дијаспори. 

У календарима које је штампала тадашња Слободна митрополија из Нове Грачанице код Чикага објављиван је и празник Јасеновачких мученика. Касније, након зацјељења те велике црквене ране заслугом патријарха Павла, митрополита Иринеја и других архијереја.

Празник Светих јасеновачких новомученика
 обавезујући је за читаву Српску цркву. 


 


Многи су се питали, а претпотстављам да нису знали 
и зато сам се потрудио да пронађем ПОЈАШЊЕЊЕ 
– Зашто Дан новомученика јасеновачких није црвено слово 
у Малом црквеном календару Српске православне цркве.

---------------------

Имена у малом џепном календару нису ни издалека сва која се помињу на тај дан. То је мали, џепни календар, а у црквеним књигама из којих се врше богослужења има много више имена. Осим тога, разлика је у томе што се у појединим локалним црквама службе локалних светитеља прослављају и славе веħим богослужењима и празновањем од 1 до 3 дана. 

(Обиљажавају се црвеним словом – нерадни дан, црним „масним“, или пак обичним словима. Срби светитељи се у нашем календару обиљежавају косим словима.) 
Постоји много локалних светитеља у Русији, Грчкој, Малој Азији, Риму, Палестини и т.д. који се тамо прослављају као заштитници, а овде за њих нико није чуо. 
А Господ познаје свакога и нама је немогуħе да све њих достојно прославимо, јер је сам Бог тај који их је прославио. 

Тако је био случај и са Србима када су прешли у Аустроугарску. Добијали су књиге из Русије и у њима је било много локалних (руских и других) светитеља, који су тамо обиљежавани црвеним словом, као нерадни дани и локални празници.
Тако је око 1700 године у календар Српске цркве на територији Аустрогарске, доспјело преко 150 празника – нерадних дана. Што практично значи да је скоро пола године било „нерадно“. 

То је ријешено тако што су ти дани обиљежени умјесто црвеним – црним „масним“ словима, као радни, како се и данас може видјети у нашем малом џепном календару. А сва имена су и даље тамо где су одувек и била, и нико није „избрисан“, нити је икоме пало на памет да се неко уопште може „избрисати“ из календара.
 

Симо Матавуљ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:16
 
На данашњи дан, 12.9. рођен је 
српски књижевник
Симо Матавуљ


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба

у нашој историји



 

НОВАК ЂОКОВИЋ - трећи пут освојио Гренд слем у Њујорку!

— Autor sjovicicslavuj @ 01:45
 
НОВАК ЂОКОВИЋ
 
поново покорио планету!

 
Новак Ђоковић
 
- Дел Потро

3:0 (6:3, 7:6/7:4/, 6:3)

 
 
НОЛЕ 
трећи пут освојио УС Опен!
 


Новак Ђоковић
 
је одиграо своје 23. финале 
на неком од највећих турнира 
/гренд слем/ и освојио 14. трофеј, 
а други узастопни,пошто је прије два мјесеца 
тријумфовао на Вимблдону.
---------------------------------


 

ТОЛСТОЈ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:21
 
На данашњи дан, 9. 9. рођен је
славни руски књижевник 
 
 
ТОЛСТОЈ
 
 
Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја:

"Све срећне породице налик су једна другој, 
свака несрећна породица несрећна је на свој начин".


 

ЉУБИША САМАРЏИЋ СМОКИ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 15:22
 
На данашњи дан, 8.септембра рођен је
прослављени српски глумац

ЉУБИША САМАРЏИЋ СМОКИ


 

Данас, 8. септембра су Свети мученици Адријан и Наталија

— Autor sjovicicslavuj @ 12:18
 
Муж и жена, обоје од племенита и богата рода из Никомидије. Адријан беше начелник претора и незнабожац, а Наталија потајна хришћанка. Обоје млади, и живљаху у браку свега 13 месеци до мучеништва.

Када опаки цар Максимијан посети Никомидију, нареди да се хришћани хватају и на муке стављају. Близу града у једној пећини беху скривени 23 хришћанина. Неко их достави власти, и бише љуто шибани волујским жилама и штаповима, па онда бачени у тамницу. По том их изведоше из тамнице и доведоше претору, да им имена попише. Адријан посматраше ове људе, измученено трпељиве, мирне и кротке, па их закле, да му кажу, шта они очекују од свога Бога за толике муке претрпљене? Они му говораху о блаженству праведних у царству Божјем.

Чувши то и опет посмотривши те људе Адријан се наједанпут окрете писару и рече му: „запиши и моје име са овима светима, и ја сам хришћанин!" Када за то чу цар, упита Адријана: „да ниси с ума сишао?" На што Адријан рече: „нисам с ума сишао него сам к уму пришао." Чувши за ово Наталија веома се обрадова, и када Адријан са осталим сеђаше окован у тамници, она дође и служаше им свима; а када мужа њеног шибаху и мучаху разним мукама, она га храбраше да истраје до краја.

После дугих мука и тамновања нареди цар, да се однесе у тамницу наковањ, и да им се чекићем пребију и ноге и руке. То би и извршено, и Адријан са 23 чесна мужа издахну у претешким мукама.

Мошти њихове пренесе Наталија у Цариград, и тамо их чесно сахрани. После неколико дана јавијој се св. Адријан сав у светлости и красоти и позва је да и она пође Богу, и она мирно предаде дух свој Богу.
 

На данашњи дан, 7. септембра 1812. године, вођена је Бородинска битка - једна од најкрвавијих битки у историји човјечанства!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:12
 
 7. септембра 1812. године догодила се битка на Бородину – највећа битка рата 1812. године, између руске војске под командом генерала Михајла Кутузова и француске војске Наполеона Бонапарте. Мјесто битке: село Бородино, 125 километара западно од Москве. Руски губици, према различитим подацима, кретали су се од 38 до 58 хиљада људи.
 

Мало ко зна да се у чувеној Бородинској бици у руској армији борило и десет српских генерала, као и мноштво српских војника нижег ранга. У саставу царске армије Александра Првог под командом фелдмаршала Кутузова борили су се генерали Георгиј Емануил, Јован Шевић, Јован Адамовић, Никола Вујић, Иљја Дука, Петар Ивелић и Никола Ивановић те Прерадовић. Скоро сви они су били представници друге или треће генерације српских исељеника у Русију у 18. вијеку за вријеме владавине Петра Великог и Елизабете.
Бородинска битка најзначајнија је битка Наполеонових ратова и једна од најкрвавијих битака свих времена. Битка се одиграла у рејону села Бородино, 115 км западно од Москве. Линија фронта била је дугачка свега десетак километара. Руском војском командовао је Генерал Михаил Иларионович Кутузов а француском Наполеон Бонапарте. Кутузов је под командом имао 110.000 војника, 10.000 резервиста, 7.000 козака и 640 топова. Наполеон је командовао са 130.000 војника и 587 топова.
Дан уочи битке кроз редове руске војске кретала се литија са иконом Смоленске Богородице. Литија се кретала са војницима који су носили пушке окренуте ка земљи.

-------------------------------------------------
Кад слике говоре све и ништа. Унутрашњост затвореног Музеја Бородинске битке ... Невјероватан призор, рељефно, тонски и војно дочаравање битке у аутентичном музејском простору...

Бородинска битка је најзначајнији ратни окршај који је руска војска водила против Наполеонове агресије (1812) - Бородинска битка ...

 Овај музеј је јединствен по свему. У затвореном простору је дочаран скоро аутентичан сукоб војски ... Призор и све виђено није могуће описати ,,,
-----------------------------------
Имао сам велику част и срећу да 2009. године 
посјетим Музеј Бородинске битке.
 

Срећан рођендан - ЉИЉНИ ХАБЈАНОВИЋ - ЂУРОВИЋ

— Autor sjovicicslavuj @ 13:09
 
На данашњи дан, 6.9. рођена је једна 
од најуспјешнијих и најпознатијих 
српских књижевница

Љиљана Хабјановић -Ђуровић



Љиљана Хабјановић -Ђуровић:

"Љубав никада није једнострана.
Љубав је оно што везује две снажне,
слободне личности.
Само таква љубав даје слободу.
Све остало је зависност.
А свака зависност је болест".
 
 

ЈОВАН РИСТИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:18
 
На данашњи дан 4. септембра 1899. године умро је
 
 
ЈОВАН РИСТИЋ
 
 

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји


---------------------------------
Споменик и Трг Јована Ристића у Крагујевцу
 

1 2 3 ... 126 127 128  Sledeći»

Powered by blog.rs