Slavko Jovičić

ЈОВАН ДУЧИЋ ... ЗА СВА ВРЕМЕНА!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:49
 
На данашњи дан, 22. октобра прије 17. година,
међу своје Србе у трајно почивалиште,
у своје родно Требиње поново је стигао славни
 
 ЈОВАН ДУЧИЋ
 

Пјесник и дипломата Јован Дучић преминуо је, након краће и тешке болести (шпанска грозница), 7. априла 1943. године у 1 час и 30 минута у Герију, држава Индијана. Био је у 75-ој години живота и имао је статус активног посланика Краљевине Југославије.

Сахрана је обављена 10. априла на гробљу Калвариус, у источном дијелу Герија. Тијело је балсамовано и "пренијето у православну цркву Светог Саве - у фраку, са лентом светог Саве, бијелим каранфилом на реверу, окружено многобројним одликовањима, са свиленом српском тробојком преко ногу, а на њу је био стављен дипломатски мач, двороги шешир са бијелим нојевим перјем, краљев вијенац од природног цвијећа..."

Дучић је ексхумиран 18. октобра 2000. године и преко Русије његови земни остаци пренијети су у Југославију. Наредног дана је ковчег изложен у Саборној цркви у Београду гдје је патријарх српски господин Павле држао заупокојену литургију.

У Црној Гори сандук је боравио два дана (обишавши Подгорицу, Никшић, манастир Острог). Црногорски свештеници служили су свету архијерејску литургију и опијело. Мошти је од Београда до Требиња пратио патријарх српски господин Павле.

Пјесник је по други пут сахрањен, након 57 година почивања у туђини, у недељу, 22. октобра 2000. године у родном Требињу. Обред полагања посмртних остатака обавио је, према жељи самог покојника, 95-тогодишњи прота Раде Вукомановић.

Сахрани су присуствовале бројне званице, угледни Срби из јавног, културног и политичког миљеа Републике Српске и тадашње Југославије.

Посљедња пјесникова жеља, изражена у његовом трећем тестаменту који датира из 1941. године, "да се моје тело пренесе и сахрани у красној православној цркви у Требињу у стилу оне у  косовској Грачаници", била је испуњена.

------------------------------------------------
----------------------------------------
 

БОРИСАВ СТАНКОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:46
 
На данашњи дан, 22. октобра 
УМРО је славни српски књижевник
 
БОРИСАВ СТАНКОВИЋ




ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ! С великим пијететом стријељаним Крагујевчанима помен-поему написао: Славко Јовичић Славуј

— Autor sjovicicslavuj @ 11:59



 

 ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ! 
С великим пијететом стријељаним Крагујевчанима написао: 
Славко Јовичић Славуј


Невино умореним српским душама, 
које су стријељали њемачки фашисти


Нек' вјечно живе ваше сјене и нек' дјечијим погледом 
и са осмјехом бдију у Царству небеском 
и нека шире коло српске радости у вјечном животу.

Њемачки фашисти 
- пролили сте и превише невине српске крви 
и због таквих стравичних злочина 
никад вам се ово не може заборавити, 
али ни опростити, 
мада нас православље учи да праштамо. 

Ми падамо на црну земљу не што нас је страх, 
већ што у себи носимо понос 
што смо Срби и што нас нисте уништили.

Убајали сте нас, стријељали нас, 
али ми смо сваки пут 
васкрсавали, подизали се и опстајали. 

Фашистички злочинци,
вас у паклу нема ко ни да ожали, 
јер пламен православних свијећа 
и наших молитви за упокојене наше Србе
створиће вам и у паклу 
онакав пакао који заслужујете. 

Ми морамо даље и само напријед, 
али на том путу никад не смијемо заборавити:
 нашу дјецу, мајке, очеве , родбину и српску браћу 
коју су ваше злочиначке фашистичке 
руке поубијале.



Вјечна слава и памјат 
свим звјерски умореним 
СРБИМА

АМИН!

+++++++++++++++++++++++++++++++++++
 
 

МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ ЧКАЉА - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:55
 
На данашњи дан 20. 10. умро је непоновљиви
 
Миодраг Петровић Чкаља
 
који је годинама уносио радост у наше домове 
и који нас је засмијавао до суза.



 

БРАНИСЛАВ НУШИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:49
 
Славни српски књижевник, комедиограф,
дипломата и академик

 
Бранислав Нушић
 

рођен је у Смедереву на данашњи дан

- 20. октобра 1864. године.

 
 
 
Писац цинцарког порекла, студирао је право у Грацу и Београду. Као дипломата је радио у конзулатима Србије у Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву.

Због сатиричне песме "Два раба" осуђен је на две године затвора. Учествовао је као добровољац у Српско-бугарском рату 1885. године.
У Првом светском рату прешао је са српском војском преко Албаније.

Даровит портретиста и писац веома развијеног смисла за позоришну сцену и њене законе, запажао је негативне појаве и са много духа сликао свет који га је окруживао. Његова дела редовно су била на репертоару српских позоришта између два рата, а и данас се играју на нашим позоришним сценама.

Најпознатије Нушићеве комедије су: "Сумњиво лице", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Ожалошћена породица", "Покојник", "Пут око света", "Др", "Мистер долар".

Познате Нушићеве приповетке и романи су: "Аутобиографија", "Приповетке једног каплара", "Општинско дете", као и трагедије "Кнез Иво од Семберије" и "Хаџи- Лоја".


 

Да се не заборави! "ФИЋИ" У СЛАВУ *** ЗА РОЂЕНДАН!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:43
 
18. октобра 1955. године,
 
у крагујевачкој "Застави" почела је производња
 
националног аутомобила "ФИЋЕ"
 
 

Аутомобил је престао да се производи
18. новембра 1985. године.
 
  
 

БРАВО ... ЧЕСТИТКА! ... "Бањалучанке" - апсолутни побједник!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:37
 
Женски камерни хор "Бањалучанке" освојио је златну медаљу и тријумфовао као апсолутни побједник у категорији традиционалне музике на Интернационалном хорском такмичењу у грчком граду Каламата.
 

"Бањалучанке"
апсолутни побједник у категорији традиционалне музике
 
Под умјетничким руководством композитора
и диригента професора Младена Матовића,
хор `Бањалучанке` је наступио
као једини представник Републике Српске
и БиХ на овом значајном
и лиценцираном међународном такмичењу".

Такмичење, које је одржано од 11. до 15. октобра у организацији Свјетске хорске асоцијације "Интеркултур - музика мунди", у фестивалском и такмичарском програму окупило је више од 50 хорова из читавог свијета /Норвешка, Италија, Бразил, Кина, Израл, Естонија, Грчка Русија, Иран, Шведска/.

Све хорове је оцјењивао интернационални стручни жири,
сачињен од угледних светских експерата за хорску музику
из Данске, Италије, Њемачке и Грчке.

 

ТОШЕ ПРОЕСКИ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! Прошло је десет година од трагичне погибије ...

— Autor sjovicicslavuj @ 07:20

 
За сјећање и памћење...

НА ДАНАШЊИ ДАН 16. 10. умро је


ТОШЕ ПРОЕСКИ




----------------------------------------------------------------------
------------------------------------------
Zajdi, zajdi, jasno sonce 

Zajdi, zajdi, jasno sonce, 
zajdi, pomraci se, 
i ti, jasna le mesecino, 
begaj, udavi se. 

Crni goro, crni sestro, 
dvajca da crnime, 
ti za tvojte lisja, le goro, 
jas za mojta mladost. 

Tvojte lisja, goro sestro, 
pa ce se povratat. 
Mojta mladost, goro le sestro, 
nema da se vrati... 
----------------------------
Won't you sink, bright sunshine 
Won't you sink, bright sunshine, 
disappear into the dark, 
and you, clear moonlight too, 
go away, drown yourself. 

Sorrow forest, my sorrowful sister, 
let us sorrow together, 
you for your leaves, forest, 
me for my youth. 

Your leaves, forest - my sister, 
are going to return. 
My youth, forest - my sister, 
is not coming back. 
-------------------------------------

Zadji, zadji, jasno sunce 

Zadji, zadji, jasno sunce 
Zadji pomrači se 
I ti jasna mesečino, 
Beži, utopi se 

Tužna goro, moja tužna sestro 
Hajde da žalimo zajedno 
Ti za tvojim lišćem goro, 
Ja za mojom mladošću 

Tvoje lišće, goro sestro, 
Ono će da se vrati, 
Moja mladost, goro sestro 
Neće da se vrati
 

Нажалост, вратила су се нека давна времена, иако се ни замислити није могло да ће се то вријеме поново вратити!

— Autor sjovicicslavuj @ 07:15
 
КУЛУК У НАЈГОРЕМ ОБЛИКУ

ПОНОВО ЈЕ ВРАЋЕН!

--------------------------------------------------

 

МИЛОРАД ПАВИЋ ... За сјећање и памћење...

— Autor sjovicicslavuj @ 19:31
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 15. октобра рођен је 
славни српски књижевник
 

МИЛОРАД ПАВИЋ
 



 

ДАНИЛО КИШ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 19:28
 
На данашњи дан 15. 10.
умро је славни књижевник
 

ДАНИЛО КИШ
 
 


Био је један од десет највећих свјетских писаца 
друге половине XX вијека.
 
 Вишеструки „кандидат“ за Нобелову награду. 
Добитник највећих југословенских књижевних признања.

------------------------

Иако је био прогањан, ипак још за живота
изабрао је своје трајно мјесто
у вјечном царству небеском 
- Сахрањен је у Београду.


Киша је мајка крстила у православној цркви, 
што му је спасило живот 
у Другом свјетском рату.

Пишчева жеља да буде сахрањен 
по православном обреду 
била је испоштована и савим јасна.


 

Надежда Петровић - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:09
 
Потресна биографија Надежде Петровић и њено богато сликарско дјело говоре нам много о њој, али и о српској несрећи да лако и брзо заборављамо наше славне претке.

Послије година негирања и заборава, ретроспективна изложба њених дјела у Београду 1938. вратила је Надежди оно посебно мјесто у самом врху српског сликарства, које јој је припадало исто онолико као и славно место у српској херојској ратној историји.

До посљедње снаге сликала је шаторе ваљевске болнице, све док заразна болести није и њу оборила. Боловала је седам дана, а  умрла 3. априла 1915. године.
---------------------------------------
Надежда Петровић као ратна болничарка
у Призрену 10. априла 1913. године.

------------------------------------
Грачаница, 1913. године
---------------------------------------------------

Поље косовских Божура
 

ЈОВАН ЦВИЈИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:23
 
 
На данашњи дан 12. октобра 1865. године 
у Лозници је рођен  
 
 
Јован Цвијић
 
 
Био је географ,
професор и ректор Универзитета у Београду
- академик.

Оснивач антропогеографије и геоморфологије
у Србији и Српског географског друштва.

Јован Цвијић је био
предсједник Српске краљевске академије,
почасни доктор париске Сорбоне
и Карловог универзитета у Прагу


 

Еј Колумбо - што ти је то требало, забога!?

— Autor sjovicicslavuj @ 09:20



Еј Колумбо - што ти је то требало, забога!?

Кад би сад из гроба устао и видио шта си открио,
одмах би истог часа од муке поново умро,
али би се претходно цијелом човјечанству
морао извинити за своју глупост и радозналост!
----------------------
На данашњи дан, 12. 10. 1492. године 
- шпански морепловац 
Кристифор Колумбо 
направио је највећу глупост 
од настанка човјечанства па до данас 
- открио је Америку!

 

Колумбов брод-Санта Марија
---------------------------------
 

СИЛВАНА АРМЕНУЛИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 12:32
 
На данашњи дан 10.10. погинула је
 
СИЛВАНА АРМЕНУЛИЋ
 
- једна од највећих естрадних звијезда тог времена
у тадашњоуј Југославији



СРБИЈА се пласирала на Свјетско првенство у Русији!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:22
 
 9.10.2017.
 
 
 
СРБИЈА
 
 
 
се пласирала на Свјетско првенство 
у Русији!

Србија се послије осам година пласирала 
на велико такмичење

 
Србија – Грузија 1:0 (0:0)

Стријелац: 1:0 Aлександар Пријовић у 74. минуту.

СРБИЈА: Стојковић, Ивановић, Ни. Максимовић, Д. Тошић, Рукавина, Гудељ, Матић, Коларов, Тадић (од 89. Костић), А. Митровић (од 77. Миливојевић), Љајић (oд 61. Пријовић). 
Селектор: Славољуб Муслин



 

ВЛАДИМИР ПУТИН - Владимир Владимирович Путин - VLADIMIR PUTIN

— Autor sjovicicslavuj @ 09:36
 
Данас, 7. 10. рођендан слави

велики пријатељ српског народа
 
ПРЕДСЈЕДНИК РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
 
 
ВЛАДИМИР ПУТИН

 
С Днем рождения, Владимир Владимирович!

Дай Вам Бог здоровья, 
долгих лет жизни и храни Вас Бог!


 
------------------------

 

Ово смо ми - САМО ЈОШ ЈЕДНА ОД БЕЗБРОЈ СРПСКИХ СРАМОТА: Овако је умро легендарни мајор Гавриловић

— Autor sjovicicslavuj @ 09:32
 
НАПОМЕНА:

ИСТОРИЈО, СВА ИЗГОРЈЕЛА 
- ЈЕР НАС НИКАД НИЧЕМУ, 
А ПОГОТОВО ПАМЕТИ 
- НИСИ НАУЧИЛА! 

/Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ/.

---------------------------
ИЗ СЛАВНЕ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ!
На данашњи дан, 7. октобра 1915. године.


У Први светски рат Гаврииловић је ступио као мајор и био командант батаљона у 10. кадровском и 12. пешадијском пуку. Два пута је рањен, први пут 1914. на Конатици, а други пут на Дунавском пристаништу октобра 1915. кад је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда

Храброст српских војника у Великом рату (И Светски рат), битке које су водили и у којима су до тада невиђеном храброшћу побеђивали бројнијег и боље опремљенијег непријатеља и данас се изучавају се у војним школама и академијама свуда у свету.

А као пример највећег јунаштва и најтрагичније војне команде икада издате, памти се легендарни говор чувеног мајора Гавриловића браниоцима српске престонице, 7. октобра 1915. када је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда:

– Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате више да се бринете за своје животе, који више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!
 
Овај говор забележио је водник 10. кадровског пука Ђорђе Рош, када је, како је такође записао “загрмео Гавриловићев глас пун заноса”.
------------------------------------------
Драгутин П. Гавриловић рођен је 12. маја 1882. у Чачку. По завршеном шестом разреду гимназије примљен је у Нижу школу Војне академије.

Његова 32. класа посебно се истакла у ратовима за ослобођење и уједињење, чијој слави ће и он много допринети.

Указом каља Александра Обреновића, од 15. августа 1901. године, произведен је у чин пешадијског потпоручника као 109. у рангу од 192 свршена питомца.

У Балканским ратовима као капетан командовао је четом у 10. пешадијском пуку Шумадијске дивизије и позива.

У Први светски рат ступио је као мајор и био командант батаљона у 10. кадровском и 12. пешадијском пуку. Два пута је рањен, први пут 1914. на Конатици, а други пут на Дунавском пристаништу октобра 1915. када је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда.

Јуриш који је после легендарног говора повео није успео, највише због снажне бочне артиљеријске ватре са монитора.

Мајор Гавриловић тешко је рањен у врат и возом пребачен у чачанску болницу где је оперисан. После три недеље на лични захтев је отпушен да би се вратио на фронт – овог пута у чину потпуковника. Због овог рањавања касније је оглашен за ратног инвалида са 40 посто телесне неспособности. За заслуге новембра 1915. године током освајања бугарског положаја на Новом брду код Приштине одликован је Орденом Белог орла са мачевима ИИИ реда.

Приликом повлачења преко Албаније истакао се одбраном Везировог моста када је цео дан водио борбу са Шиптарима на Шимшировом брду све док се и последњи војник Моравске дивизије ИИ позива и Комбинованог одреда Одбране Београда није пребацио на леву обалу Великог Дрима, а потом је и своје борце успешно извукао из борбе. По повлачењу преко Албаније Десети кадровски пук је упућен на опоравак у Тунис и ту му се завршава ратни пут.

Потпуковник Драгутин Гавриловић распоређен је за команданта Првог батаљона Десетог комбинованог пука. За учешће у борбама 1916. године одликован је Орденом Белог орла са мачевима В реда.

Током пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. лично је у првом борбеном реду предводио своје борце Јуришне чете и Другог батаљона Дванаестог пука “Цар Лазар” и вештим маневром у једном налету заузео је бугарске положаје на Западном Ветернику, а одмах потом је са леђа ударио на Бугаре на Источном Ветернику због чега је убрзо и овај положај пао. Потпуковник Гавриловић одликован је за храбро држање Орденом Белог орла са мачевима ИВ реда и француским Ратним крстом.

Непосредно по завршетку Великог рата најпре је био командант Велике Кикинде, потом Вршца, а онда командант српских трупа у Новом Саду. Током 1919. године са својим батаљоном био је распоређиван по Банату и Македонији.

Наредне године је унапређен у чин пуковника и следећих десет година био је командант 47. пешадијског пука.

Када је 1930. премештен за шефа Административног одсека Генералштабног одељења Министарства војске и морнарице, град Крушевац га је 7. маја у знак захвалности прогласио за свог првог почасног грађанина. У Београду је, уз остале дужности, био предавач на Војној академији где му је објављен уџбеник „Војна администрација“.

И поред свих ратних заслуга и највиших службених оцена које је редовно добијао током целокупне војне службе ипак остаје горак укус неправде јер из административних разлога никад није унапређен у чин бригадног генерала; није добро решио неки “домаћи задатак” потребан за тај чин!

Приватно, Драгутин Гавриловић био је ожењен Даринком и имали су петоро деце: сина Драгоша и ћерке Милицу, Љубицу, Даницу и Емилију. Његов лични опис из службеног картона гласио је: стас висок, лице округло, коса проседа, очи смеђе, нос правилан, бркови проседи подшишани, уста правилна, браду брије, особених знакова нема.

Други светски рат је провео у немачком заробљеништву. По изласку из логора вратио се у Београд.

Жељан да се прошета београдским улицама, обукао је једино расположиво одело, парадну официрску униформу са широким црвеним лампасима (украсне траке на панталонама).

На улици су га уочили увек будни, ревносни скојевци, и вероватно провоцирани његовим изгледом, брутално претукли.

Гавриловић је некако дошао до куће и после краћег боловања преминуо. Међутим, ту се прича не завршава. Док је лежао у кући на одру, упала је група младих активиста и исекла лампасе да од њих реже петокраке. Врли скојевци су се постарали да Гавриловић оде у вечну кућу у истом оделу у којем се родио – наг!

Сахрањен је 21. јула 1945. године у Београду.

Оно што су за Грке Термопили, за Београђане би требало да буде угао улица Цара Уроша и Мике Аласа. Међутим, Драгутину Гавриловићу и херојским браниоцима Београда, 2011. године, неки нови нараштаји дрзнули су се да украду и спомен плочу са зида на углу улица Цара Уроша и Мике Аласа, где је Гавриловић одржао свој легендарни говор.

Две године касније, 2013. Градски одбор Српске напредне странке, на иницијативу глумца Тихомира Арсића, уредио је зид од написаних графита и поставио другу спомен-плочу српским херојима. 
 

Војислав Илић Млађи - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:24
 
Војислав Илић Млађи

Рођен је 7.10. 1877. у међуратном периоду
био јенајчитанији српски писац,
због чега је по популарности
сврставан одмах уз Јована Јовановића Змаја.

Стихове на маузолеју на Зејтинлику, 
посвећене “солунцма”, 
написао Војислав Илић Млађи

Његови стихови налазе се на неколико мјеста,
на улазима у маузолеј, капелу и крипту.
Уз “Плаву гробницу” Милутина Бојића,
најчувенији стихови посвећени “солунцима”, 
управо су стихови Војислава Илића Млађег 
уклесани на ударном мјесту, на улазу у маузолеј:
****************

Незнани туђинче, кад случајно минеш
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!

Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо
И чији су борци, дивљења достојни!

Падали од зрна, од глади и жеђи,
Распињани на крст, на Голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу
Никад, ни за часак, изгубили нису…
 

Има ли данас оваквих људи у Србији и у српском народу? НЕМА! Илија Милосављевић Коларац - За сва времена!

— Autor sjovicicslavuj @ 07:29
 
Да се не заборави

Илија Милосављевић Коларац

Умро је 6. октобра 1878. године у Београду


 
Рођен је око 1800. године у селу Колари надомак Смедерева, по коме је и добио надимак Коларац, а умро је 6. октобра 1878. у Београду.

Као дијете је рањен у Првом устанку. По његовој пропасти, Илијина породица пребјегла је преко Дунава, али се Илија брзо нашао у Београду, са 30 пара. 
Радио је као трговачки момак за друге трговце, а 1827. године оженио се ћерком једног од њих Милутина Радовановића, Синђелијом Радовановић, рођеном 1809. године. 

Отворио је сопствену радњу, болту. Недуго затим, преселио се у Панчево, због страха од кнеза Милоша. Тамо је развио велику трговину и са Србијом и унутар Аустроугарске, првенствено са храном, али и са стоком, и веома се обогатио.

Синђелија, коју је много волио, умрла је 1855. године и сахрањена у Београду, гдје се и сам Илија Коларац преселио сљедеће године. Ту се бавио трговином сољу ишалитром, а улагао је и у руднике. 

Дуго је помагао ствараоце у књижевности, а 1861. је основао Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца уз помоћ Косте Цукића. До Првог свјетског рата фонд је издао 120 књига.

Крајем 1877. године замало је страдао. Влада га је оптужила за велеиздају због наводног учешћа у Тополској буни, заједно са Јевремом Марковићем и Аћимом Чумићем, а пријеки војни суд осудио на тамницу. Кнез Милан га је убрзо помиловао, али је затвор нарушио Коларчево здравље и убрзо је умро.

Тестаментом је оставио своје имање (око милион тадашњих динара) фонду за стварање београдског универзитета, што је била велика Коларчева жеља, и фонду за помагање књижевности. 

-----------------------

Спада у велике задужбинаре Србије. 
Његова најпознатија задужбина је Коларчев универзитет.
---------------------------------------------
Коларчев гроб у Алеји великана 
на београдском Новом гробљу
 
 

1 2 3 ... 103 104 105  Sledeći»

Powered by blog.rs