Slavko Jovičić

НОВАК ЂОКОВИЋ/ĐOKOVIĆ NOVAK - Стварно најбољи на свијету ... враћа се НОЛЕ - шангајски краљ!

— Autor sjovicicslavuj @ 12:32
 
НОЛЕ је у Шангају ОСВОЈИО 

32. трофеј из Мастерс серије у каријери!



Био је ово 1.001 меч НОВАКА ЂОКОВИЋА у каријери
- "хиљаду и једна ноћ" по дану!

О каквој доминацији се радило показује и чињеница 
да је НОЛЕ је освојио Мастерс у Шангају, 
а да при том није изгубио ниједан сет!


НОВАК ЂОКОВИЋ - Борна Ћорић
2:0 (6:3, 6:3)

Овом побједом НОЛЕ је прешао "хиљадарку"! Новак Ђоковић је у досадашњем дијелу каријере одиграо 1.001 меч. Од тих 1.001-ог сусрета добио је 828, док је 173 изгубио. У тих 1.001 мечева стају 14 гренд слем трофеја, 32 мастерс титуле, односно 72 трофеја укупно!





ВОЈИСЛАВ ЛУБАРДА - Да се не заборави људско, интелектуално, књижевно и свако друго страдање истакнутог српског интелектуалца у Сарајеву, који спас за себе и породицу налази бјежањем у Београд.

— Autor sjovicicslavuj @ 15:45
 
На данашњи дан, 13. октобра 2013. године 
у Београду је умро 
истакмути српски интелектуалац, књижевник, 
члан Академије наука и умјетности 
и сенатор Републике Српске

ВОЈИСЛАВ ЛУБАРДА


 
Много раније почело је људско, интелектуално, књижевно и свако друго страдање Војислава Лубарде у Сарајеву, који спас за себе и породицу налази бјежањем у Београд. Било је то вријеме прогона најистакнутијих српских интелектуалаца из Сарајева.

Иво Андрић је био први на удару повампиреног једноумља - настојања исламских фундаменталиста, чији су се главни носиоци налазили у врховима партије и власти - да очисте СР Босну и Херцеговину од свега што квари такозвану босанску „самобитност“ и право „старинаца“ (аутохтоних старосједилаца), муслимана, да сами управљају Босном и Херцеговином

Почело је то да се остварује чувеним манифестом Мухамеда Филиповића „Босански дух у књижевности“, па се потом пренијело и на све друге друштвене и духовне облике живота. Програм чишћења СР Босне и Херцеговине од Срба и свега што додирује Србе и Србију наставио је да остварује пјесник Мак Диздар, са десетак јуришника, у специјално припремљеном двоброју часописа „Живот“. Главни смисао свих, углавном хушкачких текстова у „Животу“, био је да Срби „кастрирају“ прелијепи б-х језик и врше духовно, културно и свако друго поробљавање СР Босне и Херцеговине.

То је вријеме кад маспоковци подржавају исламске фундаменталисте, а фундаменталисти маспоковце, кад долази до спреге браће Поздерац Хакије и Хамдије (трећи брат Сакиб), Хасана Грапчановића и Џемала Биједића са Бранком Микулићем, кад Микулић наједном израња на површину и дуго, годинама, држи у руци кључ свих кретања у СР Босни и Херцеговини. Муслимански фундаменталисти се тада, као и за вријеме Независне Државе Хрватске, здружују са хрватским клерикалцима и ускликују о себи да су најљепше „хрватско цвијеће“.
------------------------------------------
 
Најпознатија дјела Војислава Лубарде
Ближњи свој, (1962)
Љуљашка, (1963)
Гордо посртање, (1970)
Преображење, (1979) (1980) (1982) (1990) Покајање, (1987)
Вазнесење, (1989)
Свилени гајтан,
Анатема (+ 5 наслова),
Тамни вилајет, (1994)
Српска беспућа: Књижевнополитички огледи
 
 
 
--------------
Војислав Лубарда интервјуу: НИН - 21. јануар 1990. 
 
 
»Најжешћи мој ударац била је „Посланица Маку Диздару“ објављена у листу „Студент“ (јер је други нико није смио да објави) у којој сам раскринкао, чак исмијао и разбуцао све оптужбе против Срба и Србије.
 
Та ме „безумност“ већ послије неколико дана коштала положаја уредника Редакције за умјетност и културу Телевизије Сарајево а убрзо је стигло избацивање с посла, без права на рад.
 
Ако не рачунамо информбировце, био сам први Југословен који је без суда и суђења чак и без састанка радничког савјета, изгубио практично сва грађанска права".
------------------------
 

НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:42

Потресна биографија Надежде Петровић и њено богато 
сликарско дјело говоре нам много о њој, али и о српској
 несрећи да лако и брзо заборављамо наше славне претке.

Послије година негирања и заборава, ретроспективна изложба њених дјела у Београду 1938. вратила је Надежди оно посебно мјесто у самом врху српског сликарства, које јој је припадало исто онолико као и славно место у српској херојској ратној историји.

До посљедње снаге сликала је шаторе ваљевске болнице, све док заразна болести није и њу оборила. 

Боловала је седам дана, а  умрла 3. априла 1915. године.




Уврштена у 100 најзнаменитијих 

Срба у нашој историји



--------------------------------------
---------------------

Надежда Петровић као ратна болничарка

у Призрену 10. априла 1913. године.
 
 
-----------------------
 
Грачаница, 1913. године
 
---------------------------
 
Поље косовских Божура
 
 

ЈОВАН ЦВИЈИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:39
 
На данашњи дан 12. октобра 1865. године 
у Лозници је рођен  
 
Јован Цвијић

Био је географ,
професор и ректор Универзитета у Београду
- академик.

Оснивач антропогеографије и геоморфологије
у Србији и Српског географског друштва.

Јован Цвијић 
је био предсједник Српске краљевске академије,
почасни доктор париске Сорбоне
и Карловог универзитета у Прагу.


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
 
у нашој историји




Еј Колумбо - што ти је то требало, забога!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:37


Еј Колумбо - што ти је то требало, забога!


Кад би сад из гроба устао и видио шта си открио,
одмах би истог часа од муке поново умро,
али би се претходно цијелом човјечанству
морао извинити за своју глупост и радозналост!
----------------------
На данашњи дан, 12. 10. 1492. године 
- шпански морепловац 
Кристифор Колумбо 
направио је највећу глупост 
од настанка човјечанства па до данас 
- открио је Америку!

 

Колумбов брод-Санта Марија
---------------------------------
 

Више од фудбалске утакмице .... Црна Гора - С Р Б И Ј А

— Autor sjovicicslavuj @ 12:51
 
 
 
 Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
 
Волим спорт. Волим све спортове. Кад год имам времена пратим све утакмице, а времена увијек нађем за спорт.

Ништа необично и ништа неуобичајено. Напротив, све је разумљиво.
Дошао је и тај дан. У Подгорици вечерас ће се играти фудбалска утакмица у Лиги нација између Црне Горе и Србије.

Живимо у таквом свијету и у таквој стварности у којој се чак ни спорт не може изоловано посматрати од укупног стања у друштвеној стварности. А то стање детерминишу историјске прилике и наравно у већини случајева и појединци. 

Појединци? Који? Они који су имали политичку моћ и који су клечали пред ногама великих и моћних свјетских политичара чинећи све да се прво развали некадашња заједничка држава Југославија, а касније и да се у свакој прилици СРБИЈИ нанесе велика штета.

Нема потребе за било каквим додатним елаборацијама оваквих констатација. Да одагнам све сумње и да одмах кажем - навијам за све репрезентативне селекције и то само за оне са грбом, заставом и химном СРБИЈЕ.

Појединачно навијам за све селекције Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. Али репрезентативни спорт Србије је изнад свега, без обзира да ли се ради о колективним или о појединачним спортовима.

Док пишем овај кратки осврт, данас ће у Подгорици снаге одмјерити фудбалске селекције Црне Горе и Србије. Овај двобој је много више од саме игре.

Немам никаквог разлога да према данашњим Црногорцима гајим било какве симпатије, кажем Црногорцима и мислим на данашње, мада не заборављам ни давне прадједовске црногорске корјене, али то је било давно и из времена кад су и Црногорци били Срби.

Данас су околности много другачије. Оне су допринијеле да Црна Гора има своје репрезентативне тимове.  Присутне разлике између Србије и "братске" Црне Горе морају се ставити у одређени временски и историјски  контекст.
Знам да многи спортисти, па и црногорски не сносе одговорност за за овакво стање.

У таквој констелацији укупних друштвених односа, а спорт је само један сегмент тог стања, и Црногорци морају да знају, а сигурно знају, да наши анимозитети према њима су најизраженији кад играју против наше СРБИЈЕ, као што и ми разумијемо Милове /Ђукановићеве/ Црногорце.

Ако ћемо бити искрени и поштени, онда треба отворено казати – владајући режим Мила Ђукановића ни смислити не може Србе, па на крају крајева ни СРБИЈУ. Сваки други закључак било би најобичније лицемјерство и људска подлост са највећом дозом покварености.

Никакво уљепшавање стварности не може да промијени чињенично стање, дакле ово, па чак и спортско надметање на терену и у међусобним односима и то не само спортских екипа, већ у крајњој линији и у међусобним “пријатељским” међудржавним односима, много пута изнуђеним. Но, то је тако, па ком' било мило било му, а ком' не било, опет ће остати овако.

И да закључим. Најважније је да утакмица двије спортске репрезентације протекне у спортском духу. Срби  најбоље знају како се воле своји спортисти, али и како се поштују и они који играју против наше Србије.

Текст који написах је ствар личног опредјељења и сопствене перцепције и у њему нема мржње према црногорском народу, али нема ни љубави као некада, кад су нас многи лагали да су СРБИ и Црногорци “братски” народи. Можда и није лоше да напокон и то знамо. 

Слика из Подгорице ће отићи у свијет, у онај свијет који је много зла нанио Србији и чију мржњу према Србима неће и не може да опере ниједан меч, јер данашњи почетак фудбалског дуела између Црне Горе и Србије је више од сваке игре. Таквој атмосфери највише је допринио режим Мила Ђукановића који на сваком мјесту забија нож у леђа Србије. Режим Мила Ђукановића је био други у Европи, одмах након Бугара, који је признао тзв. независно Косоово.

Исти тај режим чини све да направи своју Црногорску православну цркву, негирајући при том постојање само једне - Српске православне цркве, као и српских светиња у Црној Гори. Мило Ђукановић је тако устоличио и свог приватног тзв. митроплоита Мираша Дедејића, наводног врховног поглавара непостојеће Црногорске православне цркве. Режим Мила Ђукановића у хировитом налету чини све да у својој држави затре све што има префикс српски и што је вијековима постојало и звало се српским именом. 

У новије вријеме режим Мила Ђукановића прави спискове непожељних Срба којима треба бити забрањен улазак у Црну Гору. На Миловом списку нашли су се многи, међу првима српски патријарх Иринеј и славни Србин Матија Бећковић.
Послије оваквих срамних поступака актуелне власти у Црној Гори, сваког Србина ће бити срамота ако се којим случајем не нађе на фамозном списку непожељних Срба којима је забрањен улазак у царство Мила Ђукановића.

Због такве неподношљиве атмосфере за Србе у Црној Гори, није онда никакво чудо што неуобичајено јаке полицијске снаге Црне Горе чувају и на сваком кораку прате репрезентативце Србије. 
Остаје питање - од кога их чувају?

Утакмица може да почне ...
 

БРАВО СРБИЈО ... БРАВО НАДИЦЕ ... НАДИЦИ БОЖАНИЋ сребро на Олимпијским играма младих.

— Autor sjovicicslavuj @ 12:49
 
Надица Божанић, репрезентативка Србије у теквондоу освојила је сребрну медаљу на Олимпијским играма младих које се одржавају у Буенос Ајресу.
 
Божанићева је у категорији до 63кг у финалу пружиила руку Иранки Валинејад Јалди која је славила са 23:17.
 
 На путу ка сребру Надица је у првој борби убједљиво савладала Хрватицу Луцију Доминиц са 13:7, а у полуфиналу и Асунте – 16:4.

 

СИЛВАНА АРМЕНУЛИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:04
 
На данашњи дан 10.10. погинула је
 
СИЛВАНА АРМЕНУЛИЋ
 
- једна од највећих естрадних звијезда тог времена
у тадашњој Југославији


--------------------------
Силвана Арменулић
 

- Силвана Арменулић и Миодраг Петровић Чкаља 
у серии "Љубав на сеоски начин"
 
***************

 
 

10. октобра 1976. године, у тешкој аутомобилској несрећи, 
која се око 21,15 часова догодила
на магистралном путу Београд-Ниш,
погинуле су пјевачице народне музике
Силвана Арменулић (37) и Мирјана Барјактаревић (26),
као и популарни естрадни умјетник, маестро на виолини
и шеф Народног оркестра Радио Телевизије Београд, 
Миодраг Јашаревић (60).

Аутомобил "форд гранада", којим је управљао Јашаревић, 
при брзини од преко 130 километара на сат,
из необјашњивих разлога је скренуо и ударио у камион "ФАП", 
који се кретао својом траком из супротног правца. 

Сахрани Силване и Мирјане
присуствовало је преко 30.000 Београђана.
 
 

ИВО АНДРИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:00

На данашњи дан ...


9. октобра 1892. године,
рођен је славни српски нобеловац
 
 
ИВО АНДРИЋ

-------------------------------------------
ИВО АНДРИЋ - Шта је Босна?




 

МИХАЈЛО ПУПИН ... За сјећање и памћење

— Autor sjovicicslavuj @ 07:58
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! 

На данашњи дан, 9. октобра 1854. године, 
рођен је славни српски научник свјетског гласа 
 
 
МИХАЈЛО ПУПИН
 
 
 
 

БРАВО СРБИ ... БРАВО СРБИЈО ... Трећа медаља за Србију на Олимпијским играма за младе!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:41
 
Репрезентативка Србије у стрељаштву 
Марија Малић освојила је данас 
бронзану медаљу ваздушном пушком 
на Олимпијским играма младих у Буенос Ајресу.

--------------------
То је друга медаља у стрељаштву за Србију у Буенос Ајресу,
након што је Алекса Митровић
ваздушном пушком, такође освојио бронзу.
---------------------
Српска пливачица Ања Цревар освојила је 
сребрну медаљу у дисциплини 200 метара 
мјешовито првог дана такмичења 
на Олимпијским играма младих у Буенос Ајресу.




ИЗБОРИ У БиХ - пропали политичари, пропали самозвани аналитичари опште праксе и њихови помагачи, као и једнострани навијачки медији ...

— Autor sjovicicslavuj @ 13:44
 
ПОБИЈЕДИЛИ СУ СРПСКИ НАРОД 
 
И РЕПУБЛИКА СРПСКА!
 
 

Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Завршени су избори у Босни и Херцеговини. Резултати су  познати, али су и непознати. Дакле, познати су прелиминарни, непотпуни, односно познати су привремени резултати избора који у крајњој линији не говоре ништа. Коначни резултати избора неће се знати све док то не саопшти Централна изборна комисија БиХ. Међутим, то ће потрајати, не мало, већ много дуже. 

Због компликованог изборног система, па и саме процедуре гласања, великом броју грађана у БиХ изборни закон потпуно је непознат. Но и поред свега, крајњи рок да Изборна комисија БиХ саопшти коначне резултате општих избора је 7. новембар (!).

Истина, за неке нивое власти и то оне највише резултати ће се знати за неколико дана, јер треба све довести “уред”. Кад кажем уред, онда се подразумијева да ће се збрајати резултати по изборним мјестима, па по општинским изборним комисијама, као и по изборним јединицама и цјелокупни изборни материјал ће се доставити у Централну изборну комисију, а онда ће се све поново прегледати, пребројавати, утврђивати...

На све то додаће се гласови из такозваних фамозних врећа, а то су гласови оних који су гласали у дијаспори, па онда гласови оних који су гласали у одсуству и гласови оних који су због непотпуних идентификационих података гласали на непотврђеним гласачким листићима и на крају гласови које су прикупљали такозвани мобилни бирачки тимови /кућне посјете болесницима који нису могли доћи на изборна мјеста/.

Ово ће бити разумљиво само онима које ово интересује и ко се добро разумије у Изборни закон Босне и Херцеговине. Мада је мало таквих, поготово кад се помене категорија такозваних компензационих мандата. 

Закључак би могао бити – све је компликовано до зла бога.

Сад кад се бар по нешто зна, неке странке ће славити, јер су оствариле зацртане и пројектоване резултате. Неке ће туговати, неке странке ће тек сад схватити колико су била нереална њихова очекивања и апетити у борби за власт. Јер избори, поједностављено гледано – нису ништа друго осим борба за власт, како странака, тако и појединаца за разне функције.

Неке странке ће нестати са политичке сцене, јер нису ништа урадиле, заправо прогутала их је њихова нереална жеља да буду неки важан политички фактор.

Такође, сви ће заборавити такозване политичке аналитичаре који су “висили” по медијима, поготово на оним пристрасним приватним телевизијама, које су мислиле да се избори добивају испирањем народне памети и сервирањем лажи, неистина и фаворизовањем својих политичких пулена и странака са којима су се сродили и политички, а неки и економски и на крају и срасли. 

Дакле, ти такозвани аналитичари опште праксе за све и за свашта, на крају се показало и доказало да су били ни за шта, јер ниједна њихова прогноза се није показала тачном. Нико се више и не може сјетити њихове памети којом су обасипали медије и путем којих су даноноћно покушавали да слуде народ.

У истом кошу остаће и они политичари “у покушају” који су без икаквих реалних аргумената покушали да се домогну власти. И они након дебакла пакују кофере, спаљују предизборне илузије и текстове својих говоранција, јер трагове бруке треба сакрити. Али то ће поћи за руком само оним виспреним и већ изверзираним ликовима у таквим работама. 

Остали ће се вратити у преостале потрошене политичке маргиналце који су били упамћени само дестак дана и то опет захваљујући неким приватним телевизијама које су се заједно са тим маргиналцима понадале да ће моћи заједно да подијеле изборни колач. 


Можда би се то и десило да није било народа. Међутим, народ, односно бирачи то нису дозволили. 


Ниједно име нећу да помињем, а могао бих барем десетак, тек онако да их се народ присјети, мада су већ заборвљени. 


И на крају, ипак на пристојан начин желим да завршим овај текст...


Побједницима честитам, а губитницима желим више среће на неким наредним изборима.
 
Вријеме је за кафу ...
 
 

Онај ко не воли животиње и цвијеће - не воли ни људе ... Аааајд' здраво!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:41
 


ВЛАДИМИР ПУТИН - Владимир Владимирович Путин - VLADIMIR PUTIN

— Autor sjovicicslavuj @ 13:36
 
Данас, 7. 10. рођендан слави
велики пријатељ српског народа
ПРЕДСЈЕДНИК РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
 
 
ВЛАДИМИР ПУТИН

 
С Днем рождения, Владимир Владимирович!
 
Дай Вам Бог здоровья, 
долгих лет жизни и храни Вас Бог!
 
 
 
 
 ----------------------

 

Ово смо ми - САМО ЈОШ ЈЕДНА ОД БЕЗБРОЈ СРПСКИХ СРАМОТА: Овако је умро легендарни мајор Гавриловић

— Autor sjovicicslavuj @ 13:34
 
НАПОМЕНА:

ИСТОРИЈО, СВА ИЗГОРЈЕЛА 
- ЈЕР НАС НИКАД НИЧЕМУ, 
А ПОГОТОВО ПАМЕТИ 
- НИСИ НАУЧИЛА! 

Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

---------------------------
ИЗ СЛАВНЕ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ ...

На данашњи дан,
7. октобра 1915. године.

У Први светски рат Гаврииловић је ступио као мајор и био командант батаљона у 10. кадровском и 12. пешадијском пуку. Два пута је рањен, први пут 1914. на Конатици, а други пут на Дунавском пристаништу октобра 1915. кад је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда

Храброст српских војника у Великом рату (И Светски рат), битке које су водили и у којима су до тада невиђеном храброшћу побеђивали бројнијег и боље опремљенијег непријатеља и данас се изучавају се у војним школама и академијама свуда у свету.

А као пример највећег јунаштва и најтрагичније војне команде икада издате, памти се легендарни говор чувеног мајора Гавриловића браниоцима српске престонице, 7. октобра 1915. када је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда:

– Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате више да се бринете за своје животе, који више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!
Овај говор забележио је водник 10. кадровског пука Ђорђе Рош, када је, како је такође записао “загрмео Гавриловићев глас пун заноса”.
------------------------------------------
Драгутин П. Гавриловић рођен је 25. маја 1882. у Чачку. По завршеном шестом разреду гимназије примљен је у Нижу школу Војне академије.

Његова 32. класа посебно се истакла у ратовима за ослобођење и уједињење, чијој слави ће и он много допринети.

Указом каља Александра Обреновића, од 15. августа 1901. године, произведен је у чин пешадијског потпоручника као 109. у рангу од 192 свршена питомца.

У Балканским ратовима као капетан командовао је четом у 10. пешадијском пуку Шумадијске дивизије и позива.

У Први светски рат ступио је као мајор и био командант батаљона у 10. кадровском и 12. пешадијском пуку. Два пута је рањен, први пут 1914. на Конатици, а други пут на Дунавском пристаништу октобра 1915. када је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда.

Јуриш који је после легендарног говора повео није успео, највише због снажне бочне артиљеријске ватре са монитора.

Мајор Гавриловић тешко је рањен у врат и возом пребачен у чачанску болницу где је оперисан. После три недеље на лични захтев је отпушен да би се вратио на фронт – овог пута у чину потпуковника. Због овог рањавања касније је оглашен за ратног инвалида са 40 посто телесне неспособности. За заслуге новембра 1915. године током освајања бугарског положаја на Новом брду код Приштине одликован је Орденом Белог орла са мачевима.

Приликом повлачења преко Албаније истакао се одбраном Везировог моста када је цео дан водио борбу са Шиптарима на Шимшировом брду све док се и последњи војник Моравске дивизије ИИ позива и Комбинованог одреда Одбране Београда није пребацио на леву обалу Великог Дрима, а потом је и своје борце успешно извукао из борбе. По повлачењу преко Албаније Десети кадровски пук је упућен на опоравак у Тунис и ту му се завршава ратни пут.

Потпуковник Драгутин Гавриловић распоређен је за команданта Првог батаљона Десетог комбинованог пука. За учешће у борбама 1916. године одликован је Орденом Белог орла са мачевима.

Током пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. лично је у првом борбеном реду предводио своје борце Јуришне чете и Другог батаљона Дванаестог пука “Цар Лазар” и вештим маневром у једном налету заузео је бугарске положаје на Западном Ветернику, а одмах потом је са леђа ударио на Бугаре на Источном Ветернику због чега је убрзо и овај положај пао. Потпуковник Гавриловић одликован је за храбро држање Орденом Белог орла са мачевима. 

 Одликован је Карађорђевом звездом, орденима Светог Саве, Белог орла, Југословенске круне,Француским ратним крстом, Легијом части, медаљом Милоша Обилића, Споменицом на рат 1914. и са још 12. одличја.

Непосредно по завршетку Великог рата најпре је био командант Велике Кикинде, потом Вршца, а онда командант српских трупа у Новом Саду. Током 1919. године са својим батаљоном био је распоређиван по Банату и Македонији.

Наредне године је унапређен у чин пуковника и следећих десет година био је командант 47. пешадијског пука.

Када је 1930. премештен за шефа Административног одсека Генералштабног одељења Министарства војске и морнарице, град Крушевац га је 7. маја у знак захвалности прогласио за свог првог почасног грађанина. У Београду је, уз остале дужности, био предавач на Војној академији где му је објављен уџбеник „Војна администрација“.

И поред свих ратних заслуга и највиших службених оцена које је редовно добијао током целокупне војне службе ипак остаје горак укус неправде јер из административних разлога никад није унапређен у чин бригадног генерала; није добро решио неки “домаћи задатак” потребан за тај чин!

Приватно, Драгутин Гавриловић био је ожењен Даринком и имали су петоро деце: сина Драгоша и ћерке Милицу, Љубицу, Даницу и Емилију. Његов лични опис из службеног картона гласио је: стас висок, лице округло, коса проседа, очи смеђе, нос правилан, бркови проседи подшишани, уста правилна, браду брије, особених знакова нема.
----------------------------------------

Други светски рат је провео у немачком заробљеништву. По изласку из логора вратио се у Београд.

Жељан да се прошета београдским улицама, обукао је једино расположиво одело, парадну официрску униформу са широким црвеним лампасима (украсне траке на панталонама).

На улици су га уочили увек будни, ревносни скојевци, и вероватно провоцирани његовим изгледом, брутално претукли.

Гавриловић је некако дошао до куће и после краћег боловања преминуо. Међутим, ту се прича не завршава.
 
Док је лежао у кући на одру, упала је група младих активиста и исекла лампасе да од њих реже петокраке.
 
Злочиначка банда тзв. скојевца се постарала да Гавриловић оде у вечну кућу у истом оделу у којем се родио – наг! 
 

Сахрањен је 21. јула 1945. године у Београду.
 
Гроб Драгутина Гавриловића на Новом гробљу у Београду
 
 Оно што су за Грке Термопили, за Београђане би требало да буде угао улица Цара Уроша и Мике Аласа. Међутим, Драгутину Гавриловићу и херојским браниоцима Београда, 2011. године, неки нови нараштаји дрзнули су се да украду и спомен плочу са зида на углу улица Цара Уроша и Мике Аласа, где је Гавриловић одржао свој легендарни говор.

Две године касније, 2013. Градски одбор Српске напредне странке, на иницијативу глумца Тихомира Арсића, уредио је зид од написаних графита и поставио другу спомен-плочу српским јунацима. 
  
 

Војислав Илић Млађи - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:32
 
Војислав Илић Млађи

Рођен је 7.10. 1877. у међуратном периоду био је
најчитанији српски писац, 

због чега је по популарности
сврставан одмах уз Јована Јовановића Змаја.


Стихове на маузолеју на Зејтинлику, 
посвећене “солунцма”, 
написао Војислав Илић Млађи

 
Његови стихови налазе се на неколико мјеста,
на улазима у маузолеј, капелу и крипту.
Уз “Плаву гробницу” Милутина Бојића,
најчувенији стихови посвећени “солунцима”,
управо су стихови Војислава Илића Млађег 
уклесани на ударном мјесту, на улазу у маузолеј:

****************

Незнани туђинче, кад случајно минеш
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!

Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо
И чији су борци, дивљења достојни!

Падали од зрна, од глади и жеђи,
Распињани на крст, на Голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу
Никад, ни за часак, изгубили нису…
 

Сутра, 7.10.2018. су Општи избори у Босни и Херцеговини!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:22
 
НИКАД ВИШЕ СТРАНАКА, НИКАД ВИШЕ КАНДИДАТА 
ЗА РАЗНЕ ФУНКЦИЈЕ НА ИЗБОРИМА У БиХ 7.10.2018.

А све је могло проћи са само једном листом 
и са четири кандидата 
и то баш као што написах 
"на великом паноу" у прилогу! 
 
 
И наравно све је могло проћи 
са десет хиљада пута  мање трошкова.
 
**********************
ПОЛИТИЧКИ СУБЈЕКТИИ
 
На гласачким листићима наћи ће се укупно 128 политичка субјекта, од тога 58 политичких странака, 36 коалиција и 34 независна кандидата.
У односу на задње Опште изборе одржане 2014. године број је већи за 30 политичких субјеката, јер смо на изборима 2014. године имали 98 политичких субјеката од чега 50 политичких странака, 24 коалиције и 24 неовисна кандидата.
 
КАНДИДАТСКЕ ЛИСТЕ И КАНДИДАТИ

Овјерене су 804 редовне кандидастке листе са 7.497 кандидата и 73 кандидатске листе за додјелу компензацијских мандата са укупно 842 кандидата.
 
БИРАЧИ

Централна изборна комисија БиХ је 30.08.2018. године донијела Одлуку о закључивању и потврђивању извода из Централног бирачког списка за Опште изборе 2018. године и објављивању броја бирача за сваку изборну јединицу са стањем на дан 23.08.2018. године у 24:00 сати.
 
Према наведеној одлуци 3.352.933 бирача су уписана у изводе из Централног бирачког списка за Опште изборе 2018. године.



Има ли данас оваквих људи у Србији и у српском народу? НЕМА! Илија Милосављевић Коларац - За сва времена!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:19
 
Да се не заборави

Илија Милосављевић Коларац

Умро је 6. октобра 1878. године у Београду


Рођен је око 1800. године у селу Колари надомак Смедерева, по коме је и добио надимак Коларац, а умро је 6. октобра 1878. у Београду.
Као дијете је рањен у Првом устанку. По његовој пропасти, Илијина породица пребјегла је преко Дунава, али се Илија брзо нашао у Београду, са 30 пара. 

Радио је као трговачки момак за друге трговце, а 1827. године оженио се ћерком једног од њих Милутина Радовановића, Синђелијом Радовановић, рођеном 1809. године. 

Отворио је сопствену радњу, болту. Недуго затим, преселио се у Панчево, због страха од кнеза Милоша. Тамо је развио велику трговину и са Србијом и унутар Аустроугарске, првенствено са храном, али и са стоком, и веома се обогатио.

Синђелија, коју је много волио, умрла је 1855. године и сахрањена у Београду, гдје се и сам Илија Коларац преселио сљедеће године. Ту се бавио трговином сољу ишалитром, а улагао је и у руднике. 
Дуго је помагао ствараоце у књижевности, а 1861. је основао Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца уз помоћ Косте Цукића. До Првог свјетског рата фонд је издао 120 књига.
Крајем 1877. године замало је страдао. Влада га је оптужила за велеиздају због наводног учешћа у Тополској буни, заједно са Јевремом Марковићем и Аћимом Чумићем, а пријеки војни суд осудио на тамницу. Кнез Милан га је убрзо помиловао, али је затвор нарушио Коларчево здравље и убрзо је умро.

Тестаментом је оставио своје имање (око милион тадашњих динара) фонду за стварање београдског универзитета, што је била велика Коларчева жеља, и фонду за помагање књижевности. 

Спада у велике задужбинаре Србије. 

Његова најпознатија задужбина је 
Коларчев универзитет.
---------------------------------------------
Коларчев гроб у Алеји великана 
на београдском Новом гробљу
 

Отворена болница "Србија" у Источном Сарајеву

— Autor sjovicicslavuj @ 13:55
 
5.10.2018.

У Источном Сарајеву данас је отворена болница "Србија", чијом изградњом је успостављена модерна и функционална здравствена установа у којој ће медицинска заштита бити доступна за око 120.000 грађана сарајевско-романијске регије.
Послије деценија чекања данас су грађани Источног Сарајева добили нову болницу која ће замијенити старе објекте.

Дуго су се медицински радници мучили и радили у тешким условима. Захваљујући Влади Републике Српске, ангажману предсједника Српске Милорада Додика и локалном руководству, изникла је једна модерна здравствена установа.

Важније од свега је да ће пацијенти из нехуманих услова прећи у модерне просторе болнице.
Ово је важан догађај, не само за сарајевско-романијску регију, већ за читаву Републику Српску, за здравствени систем Српске.

Градњом ове болнице ријешен је горући проблем здравства Републике Српске.
Братска Србија је пружила несебичну помоћ Републици Српској донирајући пет санитетских возила.

Болница која је отворена 1921. године више није адекватно лијечилиште, јер није могло да испуњава услове, тако да је послије готово 100 година било неопходно ући у пројекат изградње новог објекта. У новој болници бити примијењене савремене технологије.

Новоизграђени болнички комплекс отворио је предсједник Републике Српске Милорад Додик. Отварању је присуствовала и премијер Жељка Цвијановић.
У име предсједника Србије Александра Вучића отварању болнице присуствовали су потпредсједник Владе Србије др Небојша Стефановић и министри здравља у Влади Републике Србије др Златибор Лончар и Зоран Ђорђевић министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања у Влади Републике Србије,

У изградњу нове болнице у Источном Сарајеву уложено је више од 54 милиона КМ. Саграђена је по највишим европским стандардима, прије предвиђеног рока, и савремено је опремљена.

Болница је назив добила у знак захвалности Србији за лијечење грађана сарајевско-романијске регије у ратном и поратном периоду, као и за сталну подршку допринос у едукацији здравствених радника с циљем развоја здравственог система на подручју Источног Сарајева
Ова здравствена установа повезана је са претходно изграђеним и опремљеним амбулантним дијелом-Поликлиником и чини комплекс од око 15.000 метара квадратних, са око 210 болничких кревета.

Нова болница подијељена је на функционални и стационарни дио и располаже са свим медицинским специјалистичким службама, као што су одјељење неурологије, онкологије, офталмологије, одјељење за болести уха, грла и носа, пуломологије, урологије, интерно одјељење, одјељење нефрологије, педијатрије, хирургије, гинекологије, као и порођајно одјељење и неонатологије.

Нова болница има и одјељења интензивне и полуинтензивне његе, као и централну лабораторију.
Камен темељац за изградњу болнице "Србија" положен је 7. јула прошле године.
 

МИЛЕНИ ДРАВИЋ - Срећан рођендан!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:45
 
На данашњи дан , 5.10. рођена је
ЖЕНА, дама, умјетница, глумица ...


МИЛЕНА ДРАВИЋ


коју су многи од нас вољели 
и коју ће и даље вољети!


 

1 2 3 ... 128 129 130  Sledeći»

Powered by blog.rs