Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2017 |
read_nums (370)
На данашњи дан, 31.3.
рођен је славни српски књижевник
БОРА СТАНКОВИЋ
------------------------
----------------------------
Autor sjovicicslavuj |
30 Mart, 2017 |
read_nums (337)
Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године.
Различити су путеви којим Бог води оне који желе Њему угодити и закон Његов испунити. У време цара Хонорија у Риму живљаше висок царски достојанственик Јевтимијан, врло угледан и врло богат. И он и жена му Аглаида провођаху живот богоугодан. Иако беше богат, Јевтимијан је седао само једанпут дневно за трпезу, и то по смирењу сунца. Имађаху јединца сина, овога Алексија, који кад одрасте, би принуђен да се ожени.
Но он те исте ноћи остави не само жену него и дом оца свога, седе у лађу и дође у град Едесу у Месопотамији где беше чувени лик Господа Исуса, послат од самог Господа цару Авгару. Поклонивши се томе лику Алексије се обуче у одело просјака и као просјак живљаше седамнаест година у том граду, непрестано молећи се Богу у паперти цркве Пресвете Богородице.
Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године.
Тада би откровење у цркви Светих Апостола у виду гласа који рече у присуству цара и патријарха: потражите човека Божја. Мало после откри се, да је тај човек Божји у кући Јевтимијановој. Цар с папом и целом пратњом дође у кућу Јевтимијанову, и после дужег распитивања дознаду да је онај просјак тај човек Божји. Кад уђу у његову избу, нађу га мртва, но у лицу светла као сунце. Из оне хартије родитељи његови сазнају, да је то њихов син Алексије, а невеста, која је тридесет четири године живела без њега, да је то њен муж, и обузе их све неизмерна туга и мука. Но после се утеше видећи како је Господ прославио Свога угодника. Јер, додиром до његовог тела лечаху се многи болесници, и из тела му потече миро благоухано. Тело му сахране у ковчег од мермера и смарагда. Глава му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.
Autor sjovicicslavuj |
28 Mart, 2017 |
read_nums (346)
За сјећање и памћење...
На данашњи дан, 29. марта
умро је славни српски фудбалер
За сјећање и памћење...
На данашњи дан, 29. марта
умро је славни српски фудбалер
РАЈКО МИТИЋ
---------------------------------------------------------------------------
21. децембар 2014.
Autor sjovicicslavuj |
28 Mart, 2017 |
read_nums (389)
За сјећање и памћење ...
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 28. марта рођен је
велики српски пјесник
БРАНКО РАДИЧЕВИЋ
Српска омладина је испунила песникову жељу
и године 1883. пренела је његове остатке
из Беча у Стражилово - брдо на Фрушкој Гори
на чијем врху се налази Бранков споменик.
------------------------------------
------------------------------------
Пјесму Бранка Радичевића посвећену Мини Караџић,
много деценија касније отпјевао је сјајни Здравко Чолић.
/Мина Караџић је била сликарка и књижевница,
кћерка Вука Стефановића Караџића .../
Autor sjovicicslavuj |
27 Mart, 2017 |
read_nums (278)
Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Autor sjovicicslavuj |
26 Mart, 2017 |
read_nums (355)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан / 26. марта/ рођен је
некадашњи предсједник 
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан / 26. марта/ рођен је
некадашњи предсједник
бивши предсједник
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
МИЛАН ЈЕЛИЋ
Autor sjovicicslavuj |
26 Mart, 2017 |
read_nums (328)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 26. марта
свој живот трагично је завршио
свој живот трагично је завршио
БРАНКО ЋОПИЋ
Autor sjovicicslavuj |
26 Mart, 2017 |
read_nums (356)
Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.
Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити...
Данас се обележава дан стравичног злочина регуларне Хрватске војске који је почињен у Сијековцу /Босански Брод/ 26. марта 1992. године.
Међутим, није то званичан почетак рата, а нити су то први злочини почињени на простору тадашње БиХ.
СВЕДОК СА ЛИЦА МЕСТА
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
************************************
Сијековац, Босански Брод
Сијековац, Босански Брод
26. марта 1992. године, десио се стравичан масакр српских цивила у Сијековцу, тадашња општина Босански Брод. Наиме, регуларна војска Републике Хрватске већ 3. марта исте године из Хрватске прешла је на територију Босне и Херцеговине.
Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.
Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
27. марта, дакле одмах сутрадан у Сијековац је стигла највиша "државна" делегација БиХ у којој су били Биљана Плавшић, српски чалан Председништва БиХ, затим Фрањо Борас, хрватски члан председништва и представник муслиманског народа члан Председништва БиХ Фикрет Абдић.
Тада као инспектор Државне безбедности задужен за безбедноост највиших функционера БиХ, заједно са још неколико колега, стигао сам у Сијековац. На лицу мјеста на сваком кораку били су видљиви још свежи трагови стравичних злочина. У двориштима испред својих кућа лежала су измасакрирана и изрешетана тела српских мученика. Видео сам стравичне слике, слике српског страдања. Да и то нагласим. Доласком у Босански Брод хрватски члан Председништва БиХ Фрањо Борас је побегао са места злочина и тек након неколико дана видео сам га у Сарајеву.
***************************************************
Као по ланчаној реакцији ратни пожар се ширио по БиХ, па се тако проширио и на подручје Семберије.
31. марта 1992. године отпочињу жестоки сукоби између муслимана и Срба у Бијељини и тако рат креће у свој крвави поход који ће, касније ће се испоставити, донети највећу несрећу свим народима у БиХ.
Опет је као и у ранијим сличним ситуацијама врло брзо оформљена "државна" делегација у којој су били: Фикрет Абдић, члан Председништва БиХ, Миодраг Симовић, потпредседник Владе БиХ и Јерко Доко, министар одбране БиХ. У Бијељину смо стигли 01. априла 1992. године. И поново исте стравичне слике страдања народа.
Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити...
----------------------------------
Кренула је незаустављива и једна од највећих трагедија свих народа у БиХ.
* * * * *
САСВИМ ЈЕ ЈАСНО да рат у БиХ није почео 1. марта 1992. године, нити због убиства српског свата покојног Николе Гардовића.
Такође, рат у БиХ није почео ни почињеним стравичним злочинима у селу Сијековац и агресијом Хрватске на тадашњи Босански Брод 26. марта 1992. године.
Рат у БиХ је почео много раније ...
Autor sjovicicslavuj |
25 Mart, 2017 |
read_nums (352)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 25. марта
умро је славни српски глумац
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 25. марта
умро је славни српски глумац
ДАНИЛО ЛАЗОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
25 Mart, 2017 |
read_nums (364)
Швајцарске власти изручиле су Босни и Херцеговини Елфету Весели,
осумњичену за монструозно убиство 12-годишњег дјечака Слободана
Стојановића,
из Доње Каменице код Зворника.
Након 25 година, Елфета Весели требало би коначно да одговара за монструозно убиство 12-годишњег Слободана Стојановића из села Доња Каменица код Зворника.
Жена монструм, како су о Елфети Весели званој Хосовка, казивали њени саборци, након више од двије деценије поново је на мјесту злочина – у БиХ
Оптужују је, у својим исказима саборци – припадници формације Сакиба Халиловића КИБЕТА, под чијом је непосредном командом злочин над дјечаком Слободаном, и починила.
Подсјетимо са непуних 12 љета, у јуну 92. године, пред надолазећим злочинцима, Слободан је са сестром и родитељима, побјегао код кумова у заселак Џенарике код Зворника.
Но у родној Кемници заборавио је завезаног пса Лесија. Невина дјечија љубав према љубимцу отргла га је из сигурног уточишта. У трку према селу да спасе пса, улетио је право у руке онима који су по Каменици већ убијали и уништавали све што је српско преостало.
Елфетини саборци, а најмање два чија имена знају у тужилаштву БиХ, казивали су како је Слободан заробљен. Како је у заробљеништву био неколико дана. И како га је неколицина војника, међу којима и командир формације Сакиб Халиловић, тукла и малтретирала. Пресудила је Елфета. И то свирепо, о чему је свој исказ дао и заштићени свједок, Елфетин саборац и очевидац убиства.
Звјерско иживљавање над недужним дјечаком посматрао је, тврди, са удаљености од свега 7 до 10 метара. Годину касније у јулу 93. - унакажено Слободаново тијело без одјеће, одсјечених прстију, поломљених екстремитета и насилно извађених зуба пронађено је у масовној гробници у Новом селу.
"Трбух је био отворен у облику крста. Имали смо повреду у виду одсијецања једне ушне шкољке. Посјекотине у предјелу главе, прострелна рана"... набраја Слободанове ране патолог Зоран Станковић.
Дванаестогодишњи мученик сахрањен је на гробљу у Дрињачи. Касније поред њега и родитељи му Деса и Илија – пресвисли од бола рана свог јединца.
Жена монструм све до септембра прошле године, када је ухапшена, слободно је живјела у Швајцарском Нушетелу. Свједоци њене монструозности, Босном још слободно кроче.
Autor sjovicicslavuj |
24 Mart, 2017 |
read_nums (423)
На данашњи дан, 24. марта 1999. године
НАТО злочинци су почели агресију
на тадашњу СР Југославију!
------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
24 Mart, 2017 |
read_nums (331)
ОВОЗЕМАЉСКА ПРАВДА
И ПРАВО НЕ ПОСТОЈЕ!
ОВОЗЕМАЉСКА ПРАВДА
И ПРАВО НЕ ПОСТОЈЕ!
ТО СУ САМО ФИКЦИЈЕ.
ТАКОЗВАНУ ПРАВДУ ДИЈЕЛЕ НАЈЈАЧИ
НА СВИЈЕТУ И СПРОВОДЕ ЈЕ
СИЛОМ И ПУШКОМ!
НА СВИЈЕТУ И СПРОВОДЕ ЈЕ
СИЛОМ И ПУШКОМ!
Autor sjovicicslavuj |
23 Mart, 2017 |
read_nums (281)
Пре 75 година, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Мишевићи и Стари Брод, Црна легија Јуре Францетића и Ханџжар дивизија су убиле око 6.000 српског живља, избеглог пред усташама које су пустошиле источну Босну. О овом се ћутало деценијама, за злочине нико није одговарао, а тек је 2008.године обележено место великог страдања у Старом Броду.
„То се лешеви измешали, једни кољу отуд, једни одвуда, ја међу оне мртве паднем потрбушке и тако сам ти остао“, каже Ристо Боровчанин из Соколца.Злочин је заборавити злочин, поручује скромно спомен обележје и сведоче преживели, који су као деца на овој обали, само чудом избегли смрт.
Људи у збеговима, приспели од Сарајева, Кладња, Хан Пијеска, са Романије и Соколца, тражили су прелаз преко Дрине, молили за чамце и скеле, како би се домогли Србије. Већину су усташе ипак стигле.
Деливоје Косорић прича да су убијали, силовали, бацали у Дрину.
Мара Суботић са Пала каже да су мајке саме бацале своју децу у Дрину, а оне за њима да их „џелати не кољу“.
Циљ немачко-италијанске и усташке офанзиве је био, да се , како је наведено,“ територија НДХ, проширена до Дрине, очисти од православаца“. Усташе су биле толико ревносне, да су на крају, у Старом Броду и Немци интервенисали.ж
Деценијама се о овом стравичном злочину није смело говорити, а они који су се усудили да траже казну за злочинце, били су одмах ућуткани, кажњени, затварани.
Тек је од 2008. године Стари Брод означен као место великог страдања.
„Ми смо припадници народа који више не сме да не обилежава ова места, и не сме да прећуткује истину, да не би увредили некога другог“, каже Милорад Додик, председник Републике Српске.
Памтити – да се не понови, али не злопамтити, говоре људи са Дрине. Уверени да је ова река већ однела сувише жртава.
Tекст ореузет са сајта Радио-телевизије Србије
---------------------------------------------------------------------
++++++++++++++++++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj |
23 Mart, 2017 |
read_nums (310)
Црна Гора – Србија 0:1 (0:0)
Стријелац: 0:1 – Ступаревић у 57. минуту.
СРБИЈА: Гордић, Илић, Павловић, Јанковић, Каменовић, Гаврић (od 84. Звеканов), Ступаревић, Ђерлек, Нешковић (од 79. Шеховић), Костић, Видосављевић.
Кадетска репрезентација Србије (играчи рођени 2000.) изборила је пласман на Европско првенство које се одржава у Хрватској од 3. до 19. маја.
Селекција коју предводи селектор Перица Огњеновића, послије побједе у првом колу против Швајцарске (2:1) и пораза у мечу са домаћином турнира Шкотском (0:1), савладала је у трећем колу Црну Гору и заслужено остварила велики успјех.
Autor sjovicicslavuj |
22 Mart, 2017 |
read_nums (292)
На данашњи дан, 22. марта рођен је
На данашњи дан, 22. марта рођен је
један од највећих умјетника
и музичара на простору бивше Југославије -
и музичара на простору бивше Југославије -
ГОРАН БРЕГОВИЋ!
----------------------------------------------------------------
*******************************************************
Autor sjovicicslavuj |
22 Mart, 2017 |
read_nums (349)
Четрдесет Светих мученика - МЛАДЕНЦИ
-----------------------------------------------
Римски војници у Севастији, тврдо вероваху у Господа. Кад за време Ликинија поче прогон, буду изведени пред суд, али не хтедоше да се одрекну вере. Каменовани, али камење се враћао од њих и падало на њихове мучитеље. Везани и бачени у ледено језеро, али се, осим једног, не поколебаше.
Ноћу, док су се мрзли, нека Светлости паде с неба и загреје воду и тела мученика, а са светлошћу се спустише венци на њихове главе. Кад то виде један стражар, и он се на исповеди у име Исусово, и уђе у језеро да би се удостојио цетрдесетог венца.
Сутрадан, пребисе им голени и њихова тела бацише у воду, да их хришћани не би сахранили.
Трећег дана јавише месном епископу Петру и позваше га да сабере по води мошти њихове. У мрачној ноћи епископ и клир видеше како се кости мученика у језеру сјаје и тако покупе све мошти и часно сахране 320. године.
На овај дан се прослављају Младенци, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан са неким прастарим обичајем даривања младих брачних парова, оних који су се венчали од претходних Младенаца до тада.
Овај дан је посвећен њима и због венаца којима су мученици овенчани (венчани) љубављу Христовом. Јер и на венчањима (овенчањима) у цркви, на главе младих супружника (младенаца), се стављају венци, који имају троструку символику: венци царски-сваки је човек цар у свом малом царству, својој кући, венци мученички, јер у браку треба подносити жртве и венци бесмртне славе у Царству Христовом.
Овим се указује на то да супружници треба да буду један другом верни, као што су севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.
Ноћу, док су се мрзли, нека Светлости паде с неба и загреје воду и тела мученика, а са светлошћу се спустише венци на њихове главе. Кад то виде један стражар, и он се на исповеди у име Исусово, и уђе у језеро да би се удостојио цетрдесетог венца.
Сутрадан, пребисе им голени и њихова тела бацише у воду, да их хришћани не би сахранили.
Трећег дана јавише месном епископу Петру и позваше га да сабере по води мошти њихове. У мрачној ноћи епископ и клир видеше како се кости мученика у језеру сјаје и тако покупе све мошти и часно сахране 320. године.
На овај дан се прослављају Младенци, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан са неким прастарим обичајем даривања младих брачних парова, оних који су се венчали од претходних Младенаца до тада.
Овај дан је посвећен њима и због венаца којима су мученици овенчани (венчани) љубављу Христовом. Јер и на венчањима (овенчањима) у цркви, на главе младих супружника (младенаца), се стављају венци, који имају троструку символику: венци царски-сваки је човек цар у свом малом царству, својој кући, венци мученички, јер у браку треба подносити жртве и венци бесмртне славе у Царству Христовом.
Овим се указује на то да супружници треба да буду један другом верни, као што су севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.
Autor sjovicicslavuj |
21 Mart, 2017 |
read_nums (294)
Ни мање слова, ни мање ријечи, а све је речено...
----------------------------------------------------------
Не знам да је неко до сад написао краћу,
али ни бољу пјесму, као што је ево ја написах
за Свјетски дан поезије!
Са љепотом жене
и љепотом природе,
ништа се не може поредити!
----------------------------------------------------------
Не знам да је неко до сад написао краћу,
али ни бољу пјесму, као што је ево ја написах
за Свјетски дан поезије!
Autor sjovicicslavuj |
20 Mart, 2017 |
read_nums (551)
Споменко Гостић (1978 — 1993) био је војник и најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Одликован је Медаљом заслуга за народ.
Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.
Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.
Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.
У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
Послије рата
Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији Босне и Херцеговине, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште радикалних исламиста, вехабија.
Покретана је иницијатива за измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Републике Српске. Међутим, то још увек није остварено.
У неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу. На годишњицу његове погибије, 20. марта 2014. године, у Добоју испред цркве откривен је споменик овом младом хероју.
Три године касније, јуче 19. марта 2017, у вишеградском насељу Гарча, једна од улица је понијела име овог младог хероја.
Autor sjovicicslavuj |
20 Mart, 2017 |
read_nums (373)
Звездини јуниори још једном су нас одушевили одличним резултатима. На Првенству Србије одржаном у Шумицама звање најуспјешнијег такмичара у јуниорској конкуренцији припало је нашем Милану Бунчићу
Звездини јуниори још једном су нас одушевили одличним резултатима. На Првенству Србије одржаном у Шумицама звање најуспјешнијег такмичара у јуниорској конкуренцији припало је нашем Милану Бунчићу
који се такмичио у конкуренцији до 73 килограма.
Уз Милана Бунчића најсјајније медаље у Звездину богату ризницу додали су и златни Марко Сарић (до 66 кг) и Милош Мандић (до 100кг).
Сребрне медаље освојили су Светозар Стајковац(преко 100 кг) и Марко Трифуновић (до 73 кг).
Бронзаним одличјем окитио се Александар Крсмановић (преко 100 кг).
Милану Бунчићу је ово осма титула шампиона државе у свим узрастним категоријама. Када су у питању рекорди Звездин џудиста је већ трећи пут у низу шампион у категорији до 73 килограма, док је већ други пут и лауреат најуспешнијег на Првенству државе.
У укупном пласману Звездини јуниори су најбољи са три златне, двије сребрне и бронзаном медаљом.
Autor sjovicicslavuj |
18 Mart, 2017 |
read_nums (367)
За сјећање и памћење ...
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 19. марта, умро је
славни српски шансоњер
славни српски шансоњер
- непоновљиви
ДРАГАН СТОЈНИЋ
++++++++++++
---------------------------------------------------------------------------------
Bila je tako lijepa
****************
Ref.
Bila je tako lijepa
uvijek se sjecam nje
bila je tako lijepa
kao tog jutra dan
Bila je tako lijepa
uvijek se sjecam nje
bila je tako lijepa
kao tog jutra dan
Divna je ona bila
kada sam ostao sam
vise se nismo sreli
jer nju je odnio dan
jer nju je odnio dan
Sve je kao tajna
ostalo na keju tom
oci, njene ruke
placni pogled njen
ostalo na keju tom
oci, njene ruke
placni pogled njen
Mozda je tako bolje
zaborav brise sve
al' ipak, ipak cesto
cesto se sjetim nje
zaborav brise sve
al' ipak, ipak cesto
cesto se sjetim nje
Danima kisa lije
uz prozor stojim sam
proslo je mnogo dana
obuze tad me san
uz prozor stojim sam
proslo je mnogo dana
obuze tad me san
Sjetih se onog jutra
nasega rastanka
sjetih se tihe rijeke
kojom je otisla
nasega rastanka
sjetih se tihe rijeke
kojom je otisla
Ref.
