САРАЈЕВО, 31. МАРТА /СРНА/ - Посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ Славко Јовичић огорчен је усвајањем Декларације о Сребреници у Скупштини Србије, јер сматра да Србија није била у обавези да доноси било какву декларацију.

        Јовичић је у изјави Срни нагласио да посланици у Скупштини Србије нису свјесни посљедица и шта све може произвести ноћас усвојена Декларација.

        "У сваком случају било је прихватљивије да су усвојили декларацију у којој би били осуђени злочини над свим народима на просторима бивше Југославије. Међутим, они су се опредијелили за то и не можемо ми ту да утичемо", истакао је он.

        Према његовим ријечима, нити једна резолуција неће довести до повјерења међу народима, а у случају Декларације се говори о помирењу.

        "Помирење је индивидуалан чин и нико не може донијети закон да се неко мири са неким", истакао је посланик СНСД-а.

         Јовичић је подсјетио да је 16. јануара 2009. године упутио директно писмо предсједници Скупштине Србије Славици Ђукић Дејановић и свим парламентарним клубовима у којем је навео какве посљедице по српски народ у цјелини може имати, а поготово у РС и БиХ, једна таква декларација може имати.

         Скупштина Србије усвојила је ноћас Декларацију о Сребреници којом најоштрије осуђује злочин над бошњачким становништвом Сребренице у јулу 1995. године, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде, и тражи и од осталих држава на простору бивше Југославије да на исти начин осуде злочине над Србима.

 

        САРАЈЕВО, 25. МАРТА /СРНА/ - Прегласавање српских министара данас у Савјету министара БиХ смишљен је чин како би се посланици политичких партија из Републике Српске оптужили да злоупотребљавају ентитетско гласање, упозорава посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ Славко Јовичић.

        "Није први пут да су министри из реда српског народа у Савјету министара БиХ прегласани. Није ми јасно шта тиме чине министри из реда бошњачког и хрватског народа", рекао је Јовичић Срни и додао да је и њима потпуно јасно да ће ти законски акти бити оборени у Парламентарној скупштини БиХ.

        "Нагласио бих да посланици из РС никад нису злоупотријебили ентитетско гласање већ су га користили да се онемогући усвајање противуставних закона. Сваки закон који није био противуставан у парламентарној процедури је добио подршку, а добиће и убудуће", рекао је Јовичић.

        Он је напоменуо да је потпуно јасно да сви закони који су противуставни и донесени прегласавањем министара из реда српског народа неће добити подршку из РС.

        "Ти законски акти неће бити усвојени, а нека нас онда невладине организације и политичари осуђују. Они то чине са циљем да би могли рећи да је РС реметилачки фактор и да кочи напредак БиХ према евроатлантским интеграцијама, што није тачно", напоменуо је Јовичић.

        Он је додао да је као легалиста потписао да ће штити Устав БиХ, што је чинио и раније, а наставити чинити и убудуће.

        Прегласавањем министара из српског народа данас је Савјет министара БиХ утврдио Приједлог закона о забрани свих фашистичких и неофашистичких организација и употреби њихових симбола у БиХ којим су дефинисане фашистичке и неофашистичке организације, те "четничке организације", "усташке организације" и "организације које се ослањају на традицију Ханџар дивизије".

        Прегласавањем српских министара Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог закона о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона о Суду БиХ и Приједлог закона о усвајању Закона о измјенама и допунама Закона о Тужилаштву БиХ, које је високи представник за БиХ 14. децембра прошле године прогласио на привременој основи.

        Српски министри прегласани су и приликом утврђивања Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о полагању правосудног испита у БиХ.

25-03-2010

Živković uvrijedio državu!

Pred­sta­vni­čki dom Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH ni­je se jučer izjaš­nja­vao o pri­je­dlo­gu re­zo­lu­ci­je o va­žnos­ti osu­de ge­no­ci­da u Sre­bre­ni­ci i ra­tnih zlo­či­na u BiH za iz­gra­dnju traj­nog mi­ra. Jovičiću nije vrijeme  Klub po­sla­ni­ka SDP-a BiH, čiji je po­sla­nik De­nis Be­ći­ro­vić autor rezolucije, pre­dlo­žio je da se jučerašnja dis­ku­si­ja tre­ti­ra­la kao ras­pra­va u prvom či­ta­nju, te omo­gu­ći aman­dman­sko dje­lo­va­nje da bi se po­bolj­šao pre­dlo­že­ni tek­sta, što je, zbog ne­pos­to­ja­nja en­ti­tet­ske ve­ći­ne iz RS, upu­ćen Ke­le­gi­ju na usa­gla­ša­va­nje. Ko­le­gij, po Po­slo­vni­ku, ima rok od tri da­na da po­ku­ša pos­ti­ći sa­gla­snost. Jučer su, inače, zas­tu­pni­ci SNSD jasno rekli da ne­će pri­hva­ti­ti Bećirovićevu re­zo­lu­ci­ju jer, kako je rekao poslanik Slav­ko Jovi­čić, još ni­je do­šlo vri­je­me da se ona usvo­ji. - Ovo ne mo­že bi­ti pri­hva­će­no, jer ne­će do­pri­ni­je­ti traj­nom mi­ru. Ne­će­mo sa ovim pos­ti­ći mir, ne­go ide­mo u no­ve su­ko­be i kon­fron­ta­ci­je i ovo nas još vi­še ra­zje­di­nju­je. Ovo ni­je vri­je­me da na Sre­bre­ni­ci tra­ži­mo po­mi­re­nje i su­ži­vot - sma­tra Jo­vi­čić. ---------------------------------------------------------------------- Šef klu­ba po­sla­ni­ka SDA Ba­kir Ize­tbe­go­vić je re­kao da će ta stran­ka po­drža­ti ovu re­zo­lu­ci­ju, pod­sje­ća­ju­ći da je svo­je­vre­me­no SDA pre­dla­ga­la sli­čnu re­zo­lu­ci­ju, na­kon što je ona usvo­je­na u Evrop­skom par­la­men­tu. Zas­tu­pni­ca SBiH Azra Ha­džia­hme­to­vić je na­gla­si­la da je svrha usva­ja­nja ovog do­ku­men­ta, za­pra­vo, su­oča­va­nje sa na­ma sa­mi­ma. - Mi se mo­že­mo po­na­ša­ti kao no­je­vi ili će­mo otvo­ri­ti ovu pri­ču u in­te­re­su svih gra­đa­na. Ovo ni­je re­zo­lu­ci­ja o gro­blji­ma i o bro­ju me­za­ra - ja­sna je Ha­džia­hme­to­vi­će­va. Ina­če, na po­čet­ku ras­pra­ve Be­ći­ro­vić je pro­testirao što u par­la­men­tar­noj sa­li ni­je bio pri­su­tan do­vo­ljan broj po­sla­ni­ka, pa se stal­no ra­di­lo na ivi­ci kvo­ru­ma. Važno nama samima - Mi smo po­ku­ša­li da ni­ko­ga ne uvri­je­di­mo i da osu­di­mo sve ra­tne zlo­či­ne po­či­nje­ne na te­ri­to­ri­ji BiH. Tre­ba da po­ka­že­mo spre­mnost da usvo­ji­mo re­zo­lu­ci­ju i izra­zi­mo spre­mnost da gra­di­mo mir. Is­to ta­ko, u re­zo­lu­ci­ji tre­ba re­ći da je sva­ko ve­li­ča­nje ge­no­ci­da zlo­čin ko­ji ugro­ža­va us­ta­vni po­re­dak ove ze­mlje - na­gla­sio je Be­ći­ro­vić. Po­sla­nik SDA Še­fik Dža­fe­ro­vić je ka­zao ka­ko ne tre­ba tro­ši­ti pu­no ri­je­či da ka­že ko­li­ko je ovo va­žna te­ma "ra­di nas sa­mih i uku­pnih odno­sa u BiH", te je po­zvao ko­le­ge da po­drže pre­dlo­že­nu re­zo­lu­ci­ju. Za­mje­nik pred­sje­da­va­ju­ćeg Pred­sta­vni­čkog do­ma Ni­ko Lozančić je re­kao da će HDZ BiH po­drža­ti re­zo­lu­ci­ju. - Ne­će­mo pre­bro­ja­va­ti ko­li­ko je zlo­či­na­ca, žrta­va i gro­bo­va, ali se sla­že­mo da je pre­vi­še gro­bo­va i me­za­ra za ova­ko ma­lu ze­mlju. Svi smo mi žrtve na ovaj ili onaj na­čin, jer da ni­smo, ne bi nam bi­lo te­ško do­ni­je­ti odlu­ku - ka­že Lo­zan­čić. ---------------------------------------------------------------------- Ina­če, ju­če­raš­nja sje­dni­ca naj­ve­ćim di­je­lom je pro­te­kla u ver­bal­nom su­ko­bu po­sla­ni­ka SNSD-a s je­dne i SDP-a sa dru­ge stra­ne i to za vri­je­me ras­pra­ve o iz­vje­šta­ju o akti­vnos­ti­ma Vi­je­ća Evro­pe u pro­šloj go­di­ni. Sve je po­če­lo od na­ro­dnih izre­ka i po­slo­vi­ca, ko­jim su se slu­ži­li po­je­di­nim po­sla­ni­ci u svo­jim izla­ga­nji­ma. Vrhu­nac se de­sio u tre­nut­ku ka­da je pred­sje­da­va­ju­ći Pred­sta­vni­čkog do­ma Mi­lo­rad Živ­ko­vić re­kao ka­ko je čuo izre­ku po ko­joj "ka­da ži­vo­ti­nje go­vo­re ljud­skim gla­som, da se to zo­ve ba­sna, a ka­da lju­di go­vo­re ži­vo­tinj­skim gla­som, on­da je to Bo­sna". Bur­no je re­ago­vao poslanik Be­ći­ro­vić.  Belkiću neugodno  - Ne­ma di­le­me da je ovo te­ška uvre­da za drža­vu BiH - lju­ti­to je re­kao Be­ći­ro­vić, tra­že­ći od ko­le­gi­ja da re­agu­je na Živ­ko­vić is­tup. U ci­je­lu pri­ču uklju­čio se po­sla­nik SNSD-a Dra­go Ka­la­bić, ko­ji je re­kao da ne vi­di "ni­šta spor­no kad ne­ko spo­me­ne uzre­či­cu ko­ja se ču­je na sva­kom ko­ra­ku. Pri to­me se os­vrnuo na ne­da­vnu si­tu­aci­ju u Pred­sta­vni­čkom do­mu, ka­da je pred­sje­dnik SDP-a Zlat­ko La­gu­mdži­ja, re­kao da bi ga "plju­nuo ka­da bi za to imao do­vo­ljno gra­đan­ske sna­ge". Ka­la­bić je do­dao da se zbog to­ga La­gu­mdži­ja ni­ka­da ni­je izvi­nio, op­tu­žu­ju­ći SDP da proi­zvo­di in­ci­den­tne si­tu­aci­je u Par­la­men­tu, ne nu­de­ći za njih rje­še­nja. Umjes­to izvi­nje­nja, Živ­ko­vić je re­kao ka­ko mu je žao što su se ne­ki pre­po­zna­li u ovo­me, te je u do­go­vo­ru sa dru­ga dva čla­na ko­le­gi­ja sam se­bi izre­kao opo­me­nu. Ko­li­ko je sa­ma ras­pra­va bi­la mu­čna i iri­ti­ra­ju­ća mo­glo se vi­dje­ti i iz izja­ve za­mje­ni­ka pred­sje­da­va­ju­ćeg Pred­sta­vni­čkog do­ma Be­ri­za Bel­ki­ća. On je re­kao da mu je pos­ta­lo ne­la­go­dno i op­te­re­ću­ju­će da se sva­ko ma­lo odre­đu­je o po­na­ša­nju ozbi­ljnih i od­go­vor­nih lju­di. - Ne že­lim da me na sva­koj sje­dni­ci ne­ko od po­sla­ni­ka pro­zi­va i os­ta­le čla­no­ve ko­le­gi­ja da se odre­đu­je­mo o ova­kvim stva­ri­ma - ka­že Bel­kić.  U ras­pra­vi o iz­vje­šta­ju o akti­vnos­ti­ma Vi­je­ća Evro­pe u pro­šloj go­di­ni dio po­sla­ni­ka je za­tra­žio da čla­no­vi stal­ne de­le­ga­ci­je Par­la­men­ta BiH na za­si­je­da­nja Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne Vi­je­ća Evro­pe ubu­du­će idu sa usa­gla­še­nim sta­vo­vi­ma. Živ­ko­vić je oci­je­no da su ovaj i ra­ni­je ra­zma­tra­ni iz­vje­šta­ji o Vi­je­ću Evro­pe po­li­ti­čki obo­je­ni, ali da će sve bi­ti dru­ga­či­je ka­da, ka­ko on ka­že, OHR ode iz BiH. A. Žigo Opijač

 

        САРАЈЕВО, 24. МАРТА (СРНА) - Клуб посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ неће подржати усвајање Приједлога резолуције о важности осуде геноцида у Сребреници и ратних злочина у БиХ за изградњу трајног мира, коју је предложио посланик СДП-а БиХ Денис Бећировић.

        Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Славко Јовичић нагласио је током расправе да усвајање овакве резолуције не може допринијети трајном миру, већ може водити само у нове сукобе и конфронтације.

        "Тражим резолуцију која ће помирити народе у БиХ, a oваква резолуција их разједињује још више. Oна не може проћи, јер огроман дио Срба које ми заступамо такав текст резолуције не би подржао. Није вријеме да се на `Сребреници` од српског народа тражи нови суживот и градња повјерења", истакао је Јовичић.

        Предлагач резолуције посланик СДП-а БиХ Денис Бећировић навео је да се приједлогом резолуције покушавају суштински осудити сви ратни злочини почињени у БиХ и исказати почаст према свим жртвама рата, без обзира које су нације и вјере.

        "Покушали смо да никога не увриједимо. Ова резолуција мора бити изнад дневне политике, и страначких интереса и у њој нема стереопита да су читави народи колективно одговорни за ратне злочине“, рекао је Бећировић.

        Он је истакао да се приједлогом резолуције правни систем и државни органи позивају да јасно осуде и санкционишу релативизовање геноцида и ратних злочина, а свако величање, оправдавање и релативизовање ратних злочина и геноцида је злочин који угрожава уставни поредак БиХ.

        Клубови СДА и Странке за БиХ изразили су подршку приједлогу ове резолуције, а замјеник предсједавајућег Представничког дома Нико Лозанчић навео је да не види зашто институционално не би били осуђени сви ратни злочини у БиХ.

        "У овом приједлогу не видим ништа иритантно, резолуција оваквог типа требало је давно да буде донесена. То би био одличан гест овог сазива парламента да искаже пијетет и саучешће према свим жртвама рата и порука да у БиХ неће бити прикривања и величања ратних злочина, већ да ће она бити осуђивана", истакао је Лозанчић.

Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH obavio je raspravu o principima Prijedloga zakona o praznicima BiH, koji je predložio poslanik SDP-a BiH Denis Bećirović.
 
Predloženim zakonom predviđeno je da državni praznici BiH, osim Nove godine i Prvog maja, kao međunarodnih praznika, budu: 1. mart - Dan nezavisnosti BiH; 9. maj - Dan pobjede nad fašizmom i Dan Evrope; 22. maj - Dan pristupanja BiH u članstvo Organizacije ujedinjenih naroda; 11. juli - Dan sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici i svih ratova; 27. juli - Dan ustanka protiv fašizma u BiH i 25. novembar - Dan državnosti BiH.
 
Predloženi zakon o praznicima BiH definira i neradne dane u BiH za vrijeme vjerskih praznika.   
 
Za poslanike stranaka iz Republike Srpske predloženi zakon je neprihvatljiv, a posebno su sporna tri datuma: 1. mart - Dan nezavisnosti BiH, 25. novembar - Dan državnosti BiH i 11. juli - Dan sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici i svih ratova.
 
Poslanik SNSD-a Slavko Jovičić je kazao da je 1. mart dan najveće nesreće za srpski narod.
 
Poslanik PDP-a Branko Dokić smatra da predlagač ovaj zakon nije predložio s namjerom da on „prođe“, nego s nekom drugom namjerom.
 
I za njega je 1. mart kao dan nezavisnosti BiH neprihvatljiv, jer je, kako je kazao, to dan „koji nas je definitivno uveo u rat“. Naveo je da u predloženom zakonu nema 21. novembra koji je „donio mir“.

Poslanik HDZ-a 1990. Vinko Zorić je kazao da će poslanici te stranke podržati zakon u prvom čitanju, ali je najavio da će imati puno amandmana.

Poslanik SDS-a Mirko Okolić je, ističući da predloženi zakon vjerovatno neće dobiti prolaznost jer ga neće podržati poslanici stranaka iz RS, predložio zaključak da Predstavnički dom formira komisiju za izradu zakona o praznicima BiH u kojoj bi sudjelovali predstavnici svih političkih stranaka.

 

 

САРАЈЕВО, 23. МАРТА (СРНА) - Посланици странака из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ не прихватају да 1. март буде проглашен даном независности БиХ, нити да празници буду 25. новембар и 11. јули.

        У расправи о принципима Приједлога закона о празницима БиХ, који је предложио Денис Бећировић из СДП БиХ, посланици из РС су истакли да 1. март, када је 1992. одржан референдум о отцјепљењу БиХ од Југославије, не може бити дан независности, јер је ријеч о датуму који је БиХ увео у рат.

        Славко Јовичић из СНСД-а рекао је да би проглашавање 1. марта даном независности била увреда за српски народ, јер је то датум највеће несреће за српски народ, а противи се и Бећиревићевом приједлогу да се 25. новембар обиљежава као дан државности БиХ.

        "Прогласити 25. новембар за празник, а срушити једну државу без воље једног народа, неће проћи", рекао је Јовичић, који није сагласан ни са проглашавањем 11. јула "даном сјећања на жртве геноцида у Сребреници и свих ратова".

        Као један од противаргумената да 1. март буде празник у БиХ, Бранко Докић из ПДП-а је навео да "БиХ није ни суверена, ни независна", а против је и приједлога да 11. јули буде државни празник.

        "Истиче се једна трагедија, док се друге које су се десиле у БиХ уопштавају", истакао је Докић, који је предлагачу замјерио што у приједлог закона о празницима није уврстио 21. новембар, дан када је 1995. године склопљен мир у БиХ.

        Предсједавајући Представничког дома парламента БиХ Милорад Живковић сматра да је Бећировићев приједлог политички чин у служби предизборне кампање.

        Живковић је подсјетио да је СНСД својевремено подржао приједлог закона о празницима Савјета министара БиХ, на који ентитети и Међурелигијско вијеће БиХ нису имали примједби.

        Винко Зорић из ХДЗ 1990 најавио је да ће ова странка подржати предложени закон у првом читању, али да ће "амандмански дјеловати на њега, посебно на преношење празника уколико падају у нерадне дане".

        У расправи о Приједлогу закона о празницима више пута је речено да БиХ треба закон о празницима, али само онима о којима постоји консензус.

        Бећировић за празнике на нивоу БиХ предлаже и Нову годину - 1. и 2. јануара, Међународни празник рада - 1. и 2. маја, 9. мај - Дан побједе над фашизмом и Дан Европе, те 22. мај као дан приступања БиХ у чланство УН и 27. јули - дан устанка против фашизма.

Nakon što su ministra sigurnosti BiH saslušali inspektori MUP-a RS zbog navodne umiješanosti u aferu "seksualnog zlostavljanja maloljetne Romkinje iz Bratunca" koju je stipendirao, osobe koje dobro poznaju Sadika Ahmetovića rekle su nam da se radi o čovjeku koji je često davao novac u humanitarne svrhe te da to za njega nije ništa neobično.

Jedan od njegovih bivših kolega iz Državnog parlamenta kazao nam je kako se sjeća da se Ahmetović jednom prilikom odrekao novca od službenih putovanja u iznosu od 2.000 maraka i da je kompletan iznos donirao u humanitarne svrhe.

Saznali smo i da je pomaganje siromašnima i nezbrinutima praksa većine poslanika u Državnom parlamentu. Ali, oni ne žele da to bilo ko, osim onih kojima je novac potreban, sazna. Zbog toga niko od državnih poslanika s kojima smo jučer kontaktirali nije bio raspoložen o tome razgovarati. Većina njih objasnila nam je da bi se bilo kakva izjava u tom smjeru pogrešno protumačila. Potvrdu da se radi o povjerljivoj informaciji koja je diskreciono pravo svakog poslanika i delegata, dali su nam i iz Sektora Parlamenta BiH za odnose s javnošću.

No, nezvanično smo, ipak, uspjeli saznati imena nekih poslanika koji pomažu učenike, studente, institucije ili udruženja. Jedan od njih je i Šefik Džaferović iz SDA, koji svakog mjeseca paušal od oko 750 maraka daje Fondu za školovanje posebno nadarenih učenika i studenata "Fonus" iz Sarajeva.

I poslanik SNSD-a Slavko Jovičić pomaže školovanje djece u BiH. Već nekoliko mjeseci daje po 100 maraka za stipendiranje dva studenata iz RS.
 
Nezvanično saznajemo da se predsjedavajući Kluba poslanika SDA u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Bakir Izetbegović odriče paušala u korist Udruženja "Žena-žrtva rata". Novac u humanitarne svrhe daju i Bajazit Jašarević iz SDA, ali i Beriz Belkić iz SBiH.

Prijedlog izmjena i dopuna Krivičnog zakona BiH zastupnika SDP-a Denisa Bećirovića kojim se traži zakonska zabrana fašističkih i neofašističkih organizacija i grupa izazvao je burnu raspravu na današnjem nastavku sjednice Predstavničkog doma Parlamenta BiH.

Prvo je samostalni poslanik Momčilo Novaković istakao kako ne postoji niko ko ne podržava zakonsku zabranu fašističkih organizacija, ali je prije toga nužno definirati neke odredbe, odnosno odrediti ko je takav.

Komisijska ocjena

Predložio je i amandman kojim se traži formiranje posebne komisije koja bi ocjenjivala da li je neka organizacija ili skupina fašistička ili ne.

- Smatram kako bi bilo bolje da je predlagač išao sa posebnim zakonskim prijedlogom, istakao je Novaković, zaključivši da je i on prije izvjesnog vremena predlagao rezoluciju o osudi totalitarnih (komunističkih) režima, ali nije bilo spremnosti da se to prihvati.

Poslanik SDA Šefik Džaferović rekao je kako već godinama pokušavaju donijeti zakonska rješenja kojim će se sankcionirati fašizam, te da je stoga jako važna poruka koja bi se građanima poslala usvajanjem izmjena i dopuna Krivičnog zakona BiH koji su predloženi.

Na definiranju fašističkih organizacija insistirao je poslanik SNSD-a Slavko Jovičić ističući nezadovoljstvo odlukom da se sudiji i tužiocu ostavi diskreciono pravo da to ocjenjuje.

Njegov stranački kolega i predsjedavajući Predstavničkog doma Milorad Živković povezao je izmjene ovog zakonskog akta sa formiranjem kriznog štaba za oslobađanje bivšeg člana Predsjedništva SR/R BiH Ejupa Ganića i izjava predsjednice Suda BiH date tim povodom.

- Ovi slučajevi ne daju nam sigurnost u nezavisnost pravosuđa. Osim toga, ako je četnički ravnogorski pokret fašistička organizacija koja predstavlja strah bošnjačkog naroda, onda treba jasno i glasno reći i da su mudžahedini, selefije i vehabije isto tako grupe koje izazivaju strah u mom narodu. Kada o tome budete imali snage da govorite, onda predložite da se raščisti sa tim, ali na svim stranama, a ne samo jednoj, istakao je Živković.

17-03-2010

Ras­pra­va o pri­je­dlo­gu do­pu­ne drža­vnog Kri­vi­čnog za­ko­na ko­jim se pre­dvi­đa­za­bra­na fa­šis­ti­čkih or­ga­ni­za­ci­ja, ju­čer je u Par­la­men­tu BiH po­no­vo iza­zva­la bur­ne rea­kci­je. Pre­dla­gač ove iz­mje­ne, po­sla­nik SDP-a De­nis Be­ći­re­vić tvrdi da je pri­je­dlog za­ko­na u skla­du sa europ­skim za­ko­ni­ma ko­ji tre­ti­ra­ju pro­ble­ma­ti­ku fa­šis­ti­čkih or­ga­ni­za­ci­ja. - Vje­ru­jem da ima do­vo­ljno po­li­ti­čke vo­lje da se po­drži za­kon ko­ji pre­dvi­đa za­bra­nu dje­lo­va­nja fa­šis­ti­čkih i ne­ofa­šis­ti­čkih or­ga­ni­za­ci­ja. Za­bra­na ta­kvih or­ga­ni­za­ci­ja je u in­te­re­su svih gra­đa­na i na­ro­da BiH. Kri­vi­čni za­kon BiH tre­ba po­prav­lja­ti i usa­gla­ša­va­ti sa za­ko­ni­ma su­sje­dnih ze­ma­lja. Naš kri­vi­čni za­kon po­tre­bno je do­pu­ni­ti sa de­fi­ni­ci­ja­ma poj­mo­va, ko­je je po­tre­bno za­bra­ni­ti kao i dje­lo­va­nje svih fa­šis­ti­čkih i ne­ofa­šis­ti­čkih or­ga­ni­za­ci­ja u BiH. To je in­te­res BiH kao i svih onih žrta­va, ko­je su bi­le žrtve u bh. is­to­ri­ji - sma­tra Be­ći­re­vić. -------------------------------------------------------- Iako Klub po­sla­ni­ka SNSD ni­je ulo­žio ni­ka­kve aman­dma­ne na ovaj pri­je­dlog, po­sla­nik te stran­ke Slav­ko Jo­vi­čić tvrdi za "San" da je pri­je sve­ga ne­op­ho­dno da ne­ko od po­sla­ni­ka pri­je usva­ja­nja za­ko­na ka­že ko­je su to fa­šis­ti­čke or­ga­ni­za­ci­je da bi se po­hap­si­li svi ko­ji su­dje­lu­ju u nji­ho­vom ra­du. - Po­go­to­vo to tre­ba ako su nji­ho­ve dje­la­tnos­ti us­mje­re­ne pro­tiv us­ta­vnog po­ret­ka BiH i ako ši­re mržju pro­tiv dru­gih na­ro­da. Svje­dok sam da se i sa­da po­jav­lju­ju tek­sto­vi i pri­lo­zi u ko­ji­ma se VRS ka­ra­kte­ri­zi­ra kao fa­šis­ti­čka i zbog to­ga je ne­mo­gu­će pri­hva­ti­ti ovaj za­kon - ka­že Jo­vi­čić. Po nje­go­vim ri­je­či­ma sve or­ga­ni­za­ci­je za ko­je se tvrdi da su fa­šis­ti­čke, le­gal­no su re­gis­tri­ra­ne u Mi­nis­tar­tvu prav­de BiH. ----------------------------------------------------------------- Za­mje­nik pred­sje­da­va­ju­ćeg Pred­sta­vni­čkog do­ma Par­la­me­ne­ta BiH Be­riz Bel­kić je to­kom di­ja­lo­ga sa pred­sje­da­va­ju­ćim Mi­lo­ra­dom Živ­ko­vi­ćem, re­kao da ni­je bi­tno ko će se na­ći u toj de­fi­ni­ci­ji. - Ko se na­đe u toj de­fi­ni­cji odno­sno or­ga­ni­za­ci­ji ne­ka i od­go­va­ra, ta­man da mi je i oče­va - is­ta­kao je Bel­kić. Šta je pri­je­dlog Po pri­je­dlo­gu De­ni­sa Be­ći­ro­vi­ća u Kri­vi­čni za­kon se uvo­de ka­zne od je­dne do pet go­di­na za­tvo­ra za osni­va­če i pri­pa­dni­ke fa­šis­ti­čkih ili ne­ofa­šis­ti­čkih or­ga­ni­za­ci­ja, te slu­žbe­na li­ca ko­ja omo­gu­će osni­va­nje ovih or­ga­ni­za­ci­ja. Ka­zne se pre­dvi­đa­ju i za is­ti­ca­nje fa­šis­ti­čkih sim­bo­la i tran­spa­re­na­ta, te pje­va­nje fa­šis­ti­čkih pje­sa­ma na spor­tskim te­re­ni­ma. B. M. Š. Otpu­šte­ni voj­ni­ci Po­sla­ni­ci su ju­čer za­klju­čkom oba­ve­za­li Vi­je­će mi­nis­ta­ra da u ro­ku od se­dam da­na dos­ta­vi svoj pri­je­dlog iz­mje­na i do­pu­na Za­ko­na o slu­žbi u Oru­ža­nim sna­ga­ma BiH, te mje­ra ko­je će bi­ti po­du­ze­te ra­di traj­nog rje­ša­va­nja sta­tu­sa bh. voj­ni­ka ko­ji zbog go­di­na mo­ra­ju na­pus­ti­ti voj­sku. Za­kju­če­no je to to­kom ras­pra­ve o pri­je­dlo­gu iz­mje­na tog Za­ko­na ko­jim je Se­fer Ha­li­lo­vić za­tra­žio da se voj­ni­ci­ma omo­gu­ći os­ta­nak u Oru­ža­nim sna­ga­ma do sti­ca­nja pra­va na pen­zi­ju.

Predstavnici stranaka iz entiteta RS u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH u raspravi o Prijedlogu zakona o dopuni Krivičnog zakona, kojim se predlažu kazne za osnivanje fašističkih ili neofašističkih organizacija, istakli su da se ovim zakonskim aktom ne precizira ko može neku organizaciju proglasiti fašističkom ili neofašističkom.

Poslanik SNSD-a Slavko Jovičić naglasio je da se mora znati koja je institucija nadležna da proglasi neku organizaciju fašističkom.

- Ne može se ostaviti diskreciono pravo nekom tužiocu ili sudiji da odredi da je, recimo, Vojska Republike Srpske bila fašistička - rekao je Jovičić.

Novaković predložio osnivanje komisije

Nezavisni poslanik Momčilo Novaković predložio je amandman kojim se predviđa osnivanje komisije koja bi utvrdila kriterijume prema kojima će neke organizacije, institucije ili stranke biti označene kao fašističke.

Konstatujući da se u BiH istorija različito tumači, Novaković je ocijenio da bi ovaj amandman riješio probleme u primjeni zakona.

Predsjedavajući Predstavničkog doma Milorad Živković istakao je da jasno i nedvosmisleno treba reći koje su organizacije fašističke, a još više koje su neofašističke.

Živković skreće temu sa fašizma na selefije

Reagujući na raspravu u kojoj su četnici označeni kao fašisti, Živković je pozvao Denisa Bećirovića, koji je predlagač izmjena i dopuna Krivičnog zakona BiH, da se izjasni o organizacijama mudžahedina, selefija i vehabija u BiH.

Bećirović nije odgovorio na ovo pitanje, ali je ocijenio da bi usvajanje predloženog zakona pozitivno uticalo na liberalizaciju viznog režima.

Prema njegovim riječima, u zemljama EU pitanje zabrane fašističkih i neofašističkih organizacija regulisano je krivičnim zakonima.

Bošnjaci podržali Bećirevića

Bošnjački poslanici iskazali su podršku Bećirovićevom  prijedlogu kojim se uvode kazne od jedne do pet godina zatvora za osnivače i pripadnike fašističkih ili neofašističkih organizacija, te službena lica koja omoguće osnivanje ovih organizacija.

Kazne se predviđaju i za isticanje fašističkih simbola i transparenata, te pjevanje fašističkih pjesama na sportskim terenima.

Bećirović: I u Evropskoj Uniji sudije određuju šta je fašizam

Bećirović je danas izjavio novinarima u Sarajevu da je vrlo bitno usvojiti dopune Krivičnog zakona BiH, kojima se, između ostalog, predviđa zabrana osnivanja i uspostavljanja fašističkih ili neofašističkih organizacija.

- Dopune Krivičnog zakona BiH predviđaju zabranu osnivanja i uspostavljanja fašističkih ili neofašističkih organizacija, koje šire ksenofobične ili druge nacionalističke ideologije, šire mržnju među narodima, te ugrožavaju sigurnost ljudi u BiH - rekao je Bećirović, koji je i predlagač ovih dopuna Zakona.

On je dodao da bi usvajanje ovog zakona bila važna poruka svim narodima i građanima u BiH, "jer se svi građani BiH osjećaju nesigurni kada vide da fašističke organizacije nisu sankcionisane u BiH".

- Ovaj zakon je potpuno u skladu s evropskim zakonima koji tretiraju ovu problematiku, a na sudskoj je vlasti da ona tumači šta je fašizam ili nije. To tako rade i u EU, a ne vidim razloga zašto se tako i u BiH ne bi ponašali - dodao je Bećirović.

Prema njegovim riječima, trenutne odredbe u Krivičnom zakonu BiH nisu adekvatne.

- Evidentno je da ovaj zakon treba popravljati i usaglašavati sa krivičnim zakonima, za početak, susjednih zemalja. U tom smislu potrebno ga je dopuniti sa ovim odredbama kojima će se na jasan način osuditi i zabraniti djelovanje svih fašističkih i neofašističkih organizacija u BiH - kazao je Bećirović.

Kako je rekao, to je interes i budućnosti BiH, ali i svih naroda koji su bili žrtve fašističkih organizacija u bh. historiji.

- Jasno je šta je fašizam i njega treba na vrlo jasan način osuditi, bez obzira na to ko, kada i kako ga počinio - zaključio je.

Posebne kazne za pjevanje fašističkih pjesama

Prijedlogom zakona o dopuni Krivičnog zakona BiH propisuju se kazne za osnivače fašističkih organizacija, pripadnike, ali i za službena lica koja dozvole registraciju ovakvih organizacija.

Također, predviđene su kazne za isticanje fašističkih simbola na javnim mjestima, a posebno se predviđa kažnjavanje za isticanje fašističkih simbola, transparenata i pjevanje fašističkih pjesama na sportskim takmičenjima.

        САРАЈЕВО, 16. МАРТА (СРНА) - Представници странака из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ у расправи о Приједлогу закона о допуни Кривичног закона, којим се предлажу казне за оснивање фашистичких или неофашистичких организација, истакли су да се овим законским актом не прецизира ко може неку организацију прогласити фашистичком или неофашистичком.

        Посланик СНСД-а Славко Јовичић нагласио је да се мора знати која је институција надлежна да прогласи неку организацију фашистичком.

        "Не може се оставити дискреционо право неком тужиоцу или судији да одреди да је, рецимо, Војска Републике Српске била фашистичка", упозорио је Јовичић.

        Независни посланик Момчило Новаковић предложио је амандман којим се предвиђа оснивање комисије која би утврдила критеријуме према којима ће неке организације, институције или странке бити означене као фашистичке.

        Констатујући да се у БиХ историја различито тумачи, Новаковић је оцијенио да би овај амандман ријешио проблеме у примјени закона.

        Предсједавајући Представничког дома Милорад Живковић истакао је да јасно и недвосмислено треба рећи које су организације фашистичке, а још више које су неофашистичке.

        Реагујући на једностране расправе у којима су искључиво четници означени као фашисти, Живковић је позвао Дениса Бећировића, који је предлагач измјена и допуна Кривичног закона БиХ, да се изјасни о организацијама муџахедина, селефија и вехабија у БиХ.

        Бећировић није одговорио на ово питање, али је оцијенио да би усвајање предложеног закона позитивно утицало на либерализацију визног режима.

        Према његовим ријечима, у земљама ЕУ питање забране фашистичких и неофашистичких организација регулисано је кривичним законима.

        Бошњачки посланици исказали су подршку Бећировићевом приједлогу којим се уводе казне од једне до пет година затвора за осниваче и припаднике фашистичких или неофашистичких организација, те службена лица која омогуће оснивање ових организација.

        Казне се предвиђају и за истицање фашистичких симбола и транспарената, те пјевање фашистичких пјесама на спортским теренима.

        Претходно је Представнички дом, без веће расправе, размотрио више приједлога закона међу којима и Приједлог закона о измјенама и допунама закона о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ.

 

 

 Banjaluka 13. 03. 2010

NEZAKONITO ZAPOŠLJAVANJE U MISIJI BiH PRI UN

Ministar spoljnih poslova u banjalučkom restoranu „Maj vej", uz jagnjetinu, pokušao da ubedi glavnog tužioca BiH da zaustavi istragu o nezakonitom zapošljavanju Erola Avdovića i Saše Toperića u misiju BiH u Njujorku

Ministar inostranih poslova BiH Sven Alkalaj zatražio je od glavnog tužioca BiH Milorada Barašina da zaustavi istragu o nezakonitom zapošljavanju Erola Avdovića i Saše Toperića u misiji BiH pri UN u Njujorku!

Odlično obavešteni izvori Pressa RS tvrde da je ovaj zahtev Alkalaj Barašinu uputio za kafanskim stolom u restoranu „Maj vej" u Banjaluci, gde su uz vruću jagnjetinu razgovarali o mogućnostima zataškavanja istrage o skandalu koji nije zabeležen u savremenoj diplomatiji. Naime, Alkalaj je u misiji BiH pri UN zaposlio svoje miljenike Erola Avdovića i Sašu Toperića. Zapošljavanje novinara i pijaniste u jedno od najvažnijih diplomatskih predstavništava u svetu ne bi bilo toliko sporno da njih dvojica nisu radili po ugovoru o delu!

Na osnovu ovog neverovatnog angažmana Toperić je radio na mestu savetnika, a Avdović je dobio funkciju trećeg sekretara. Prema saznanjima Pressa RS, njih dvojica su po ugovoru o delu primali po 3.000 KM mesečno.

Barašin nije kapitulirao?

Toperić i Avdović nezakonito su pustošili budžet BiH sve dok u Tužilaštvo BiH nije stigla anonimna prijava o načinu na koji su primljeni u radni odnos. Međutim, čim je tužilaštvo započelo istragu, Avdović i Toperić ekspresno su suspendovani iz misije.

- Istraga još traje i tužioci detaljno pregledaju dokumentaciju koja će, bez ikakve sumnje, odvesti do pravog krivca u celoj priči, a to je ministar Alkalaj. Bez njegovog znanja i blagoslova sporna imenovanja nisu ni mogla da prođu - kaže dobro obavešteni izvor Pressa RS iz MIP-a BiH.

Prema njihovim tvrdnjama, Alkalaj je potpuno svestan da je u velikom škripcu, zbog čega je nedavno zatražio pomoć glavnog tužioca BiH Barašina.

- Koliko mu je sastanak sa Barašinom bio značajan potvrđuje i to što je komfor aviona zamenio za automobil, samo da bi se našao s glavnim tužiocem. Jer, Alkalaj je, najpre, avionom iz Brisela sleteo u Zagreb, odakle je produžio za Sarajevo automobilom, samo da u glavnom gradu Srpske „predahne" uz razgovor i jagnjetinu sa Barašinom.

Alkalaj je tužiocu najavio da će razgovarati o slučaju „Ganić". Međutim, ta tema veoma brzo je preusmerena na razgovor o nezakonitom zapošljavanju službenika u misiji BiH u Njujorku. Ministar je pokušao da sazna dokle je stigla istraga i da ubedi tužioca da se cela priča gurne pod tepih. Prema nezvaničnim informacijama, Barašin to nije prihvatio, bez obzira na to što se priča da je Alkalaj platio jagnjetinu - kaže izvor Pressa RS.

U Tužilaštvu BiH nisu želeli da komentarišu naša saznanja, niti da govore o istrazi o nezakonitom prijemu diplomata u misiju u Njujorku.

 - Ne možemo da komentarišemo taj slučaj - rekao je portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić.

---------------------------------------------------------------------

Diplomate iz RS nezaštićene

Nekadašnji prvi sekretar misije BiH pri UN Darko Trifunović kaže za Press RS da ga nezakonitosti u radu misije nimalo ne čude. Trifunović tvrdi da su bošnjačke strukture odavno privatizovale ne samo predstavništvo u UN, nego i gotovo celu diplomatsku mrežu.

- Naravno da će se oni koji kontrolišu sve te tokove ponašati bahato i smatrati da im niko ne može ništa, pa će zapošljavati razne likove u misiji na nezakonit način. Neverovatno je da je Alkalaj na ta radna mesta primio jednog novinara i osobu za koju je dokazano da se lažno predstavlja kao Jevrejin. Ako pravosudni organi ne podlegnu pritiscima, onda će Alkalaj sigurno odgovarati - kaže Trifunović.

On ističe da je pokretanje istrage u vezi sa zapošljavanjem Toperića i Avdovića dokaz da je, ipak, došlo do određenih pomaka.

- Pretpostavljam da je ova istraga pokrenuta nakon svojevrsnog pritiska srpske strane. To je veoma bitno jer su srpski kadrovi u diplomatiji BiH potpuno nezaštićeni. Takav odnos organa RS i srpskih predstavnika u zajedničkim organima mora da se promeni jer su ti ljudi ostavljeni na milost i nemilost Alkalaju i njegovoj ekipi - tvrdi Trifunović.  

Ž. MARKOVIĆ

 

 

Nemili politički događaji koji su obilježili proteklu, ali i ovu sedmicu, jučer su bili u žiži rasprava poslanika Predstavničkog doma Državnog parlamenta.

Hapšenje ratnog člana Predsjedništva RBiH Ejupa Ganića, različiti stavovi o incidentu koji se dogodio u zgradi institucija BiH povodom obilježavanja Dana nezavisnosti i dopis Ministarstva sigurnosti UN-u, u kojem se 45 organizacija iz BiH dovodi u vezu s terorističkim aktivnostima, raspirili su strasti poslanika.

Pravna nesigurnost

Na prijedlog poslanika SDP-a Zlatka Lagumdžije, Predstavnički dom uvrstio je u dnevni red informaciju o skandaloznom dopisu Ministarstva sigurnosti, ali se, zbog preobimnog dnevnog reda, poslanici o njoj nisu izjašnjavali.

Zbog toga je Lagumdžija zatražio da ovaj dokument bude stavljen van snage, „jer izaziva pravnu nesigurnost građana u BiH“.

- Povezivanje jedne aviokompanije (BH Airlines), Investicijske banke za razvoj i drugih institucija sa svjetskom mrežom terorista traži hitnu akciju. Jer, ova stvar znači mogućnost da avioni naše zemlje mogu svaki čas biti stavljeni pod sumnju - naveo je Lagumdžija. 

--------------------------------------------------------------

Raščišćavanje računa

Srpski poslanici iskoristili su priliku da likuju nad hapšenjem Ganića, bošnjački su nastojali utvrditi konkretan prijedlog koji će mu pomoći, a hrvatski su nijemo slušali sve te verbalne rafale. Ni ostale tačke zbog mnogobrojnih pauza i višesatnih rasprava nisu došle na dnevni red.

- Otkud bh. ambasadi u Londonu pravo da se stavi u funkciju Ganića i njegove djece - zapitao se poslanik SNSD-a Slavko Jovičić, dok je šef Kluba poslanika te stranke Drago Kalabić naglasio da je „konačno stiglo i FBiH ono sa čime je RS raščistila krajem devedesetih godina“.

-----------------------------------------------------

Razočaran tokom diskusije i likovanjem srpskih poslanika, ratni načelnik Tuzle Selim Bešlagić poručio je da bi Srbi, kao konstitutivan narod u BiH, trebali štititi građane ove zemlje.

Tražena krivična odgovornost Mustafića

Dok su bošnjački poslanici insistirali na zaštiti Ejupa Ganića, poslanici iz RS tražili su da se „rasvijetli slučaj provaljivanja u salu institucija BiH“ na Dan nezavisnosti. Poslanik SDS-a Mirko Okolić insistirao je da „Predstavnički dom osudi vandalsku provalu u salu i da Kolegij podnese krivičnu prijavu protiv Ibrana Mustafića, koji je razvalio vrata“.

Naravno, ovakav prijedlog nije dobio podršku poslanika iz FBiH.

Četvrtak, 11 Ožujak 2010

MOSTAR - Slučaj Ejupa Ganića, člana ratnog Predsjedništva BiH, pored činjenice da je digao na noge dio sadašnjeg državnog vrha koji je spreman pravno i financijski pomoći njegovoj obrani, otkrio je i zabrinjavajuću tendenciju prema kojoj se država BiH mnogo više skrbi za visoke dužnosnike iz, uvjetno rečeno, bošnjačkog korpusa. Iako se radi o nešto izmijenjenim okolnostima, u vrijeme kada je u Den Haag putovala hrvatska skupina na čelu s bivšim ministrom vanjskih poslova BiH Jadrankom Prlićem, reakcija službenog bh. vrha je izostala. Manjak pozornosti BiH nije mnogo uradila za skupinu bivših visokih dužnosnika Hrvatske zajednice Herceg Bosne, tvorevine čija je prva zadaća bila obrana područja te iste BiH od agresije JNA, upozorio je izaslanik HDZ-a BiH u državnom Domu naroda Ivo Miro Jović, naglasivši kako nije problem financiranje obrane, nego nedostatak pozornosti spram onog što se događa u Haagu. “Jasno je koliko se malo pozornosti pridaje ljudima i njihovoj žrtvi koju podnose u Haagu”, smatra Jović, kojeg posebno smeta činjenica je šestorka često unaprijed osuđivana, dok su oni koji su počinili zločine na drugoj strani amnestirani. Čak što više, krvavi događaji u kojima su stradali Hrvati uopće se ne nazivaju zločinima, tvrdi Jović. ------------------------------------------------------------ Nitko ne diže glas Mnogo nezadovoljniji odnosom državnog vrha spram obrane bošnjačkih kadrova osumnjičenih za ratne zločine su predstavnici srpskog naroda, koji upozoravaju kako je nepojmljivo da se u obranu osumnjičenih za zločine stavljaju i državne institucije, dok isto nije slučaj kada su u pitanju Srbi ili Hrvati. Prema riječima Slavka Jovičića, zastupnika SNSD-a u državnom Parlamentu, činjenica je da je politički vrh Bošnjaka stao u obranu Ganića, koji čak nije ni optužen, pa se čak traži i da Parlament BiH stane iza ovoga. Istodobno, dok su Hrvati i Srbi uhićivani, nitko iz institucija BiH nije digao glas, istaknuo je Jovičić, koji sada želi da se ispita  tko je Ganiću dao diplomatsku putovnicu i na čiji trošak idu djelatnici Harisa Silajdžića u London. Nisu svi jednaki “Jasno da su reakcije oštre kada je u pitanju netko iz bošnjačkog naroda te se čak prijeti i prekidom diplomatskih aktivnosti sa Srbijom, dok se prilikom uhićenja Hrvata i Srba prave spektakli i manifestacije”, tvrdi Jovičić, koji usput izražava sumnju u to da su pred zakonom u našoj zemlji jednaki pripadnici svih triju konstitutivnih naroda. ------------------------------------------------------ Pitanje Herceg Bosne S druge strane, budući da se Herceg Bosna kao tvorevina u kontekstu suđenja šestorici Hrvata često osuđuje među bošnjačkim političarima, Jović podsjeća da se tu radi o legalnom i legitimnom tijelu Hrvata u BiH, čiji je slijednik nakon Washingtonskog sporazuma postala Federacija. Piše: D. Pušić

četvrtak, 11 mart 2010

Dok Haris Silajdžić na račun svih građana BiH pomaže osumnjičenom za ratne zločine, porodica prvog predsjednika Republike Srpske, Radovana Karadžića, koji se nalazi u Haškom tribunalu, gotovo godinu dana nije ga posjetila. Razlog je - nedostatak novca! Sonja Karadžić-Jovičić, kćerka Radovana Karadžića, kazala je za "Fokus" da nisu otvoreno ni tražili pomoć od institucija RS, svjesni da bi se to protumačilo na drugačiji način, ali priznaje da su očekivali da će nadležni imati sluha za potrebe porodice prvog predsjednika RS. - Taj sluh, vidimo, imaju svi u Federaciji, posebno kada su u pitanju ljudi poput Ganića ili Silajdžića, koji mogu državni novac koristiti u privatne svrhe. Naša posljednja porodična posjeta bila je krajem marta prošle godine i nemamo u planu neke nove odlaske, pošto nemamo novac za troškove puta i boravka u Hagu. Smatram da bi se taj problem morao riješiti na neki način, pa da članovi porodice haških zatvorenika bar dva ili tri puta godišnje vide svoje najbliže - istakla je Karadžić-Jovičić. -------------------------------------------------------------------- Za razliku od najbližih članova porodice Karadžić, problema za redovna putovanja u Hag nemaju članovi pojedinih nevladinih organizacija iz FBiH, poput "Majki Srebrenice", koje su se krajem oktobra prošle godine organizovano uputile ka Haškom tribunalu, kako bi prisustvovale početku suđenja Karadžiću. Slavko Jovičić, poslanik SNSD u Predstavičkom domu Parlamentarne skupštine BiH, kazao je da je on lično doživio niz neprijatnosti nakon što je rekao da bi mogao da se pojavi kao svjedok u predmetu istine u vezi s Karadžićem. - Kako bi tek sarajevski političari reagovali da sam kojim slučajem rekao da idem da posjetim Karadžića - upitao je Jovičić. -------------------------------------------------------------------- Gostimir Popović, politički analitičar, kazao je da bi iz zvaničnog Sarajeva stizale žestoke kritike u slučaju da Vlada RS ili neko od sprskih političara na bilo koji način pokuša da pomogne Karadžiću ili bilo kome drugom osumnjičenom za ratne zločine. - Bošnjački političari po srpskom narodu osipaju paljbu i zbog vremenskih nepogoda, a samo se može zamisliti šta bi se desilo da se u Srpskoj organizuje prikupljanje potpisa za bilo koga osumnjičenog za ratne zločine, posebno za nekog tako visokog zvaničnika - naglasio je Popović. Kako je istakao, odnosi predstavnika RS prema ljudima kojima se sudi zbog navodih ratnih zločina uvijek su bili na određenoj distanci. - Reakcija srpskih lidera uvijek treba da bude zasnovana na istini i pravdi, te domaćim i međunarodnim pravnim regulativama, a ne da bude miješanje politike u pravne slučajeve kao što to sad rade bošnjački političari - naglasio je Popović.

        ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 11. МАРТА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Славко Јовичић нада се да Скупштина Србије неће прихватити резолуцију о Сребреници, јер би на тај начин било обиљежено страдање само једног народа у БиХ.

        Он је подсјетио да је 16. јануара прошле године послао отворено писмо предсједнику Скупштине Србије Славици Ђукић-Дејановић у коме је навео да су у грађанском рату на просторима БиХ страдали сви - и Бошњаци, и Срби, и Хрвати, али и други, припадници националних мањина.

        "У том писму сам истакао да се потпуно занемарује чињеница да се прије 11. јула 1995. године десила и српска Сребреница, а 1993. године десила су се стравична убиства и погром над српским народом у Сребреници, те у Братунцу када су злочиначке фаланге предвођене Насером Орићем звјерски ликвидирале више од 3 500 углавном српских цивила и потпуно спалиле више од 50 српских села", рекао је Јовичић Срни.

        Он је навео да би, усвајањем резолуције о Сребреници, "Скупштина Србије поново убила десетине хиљада српских жртава које су страдале у рату у БиХ".

        Према његовим ријечима, никада се не смије заборавити да је истина једна, да је недјељива и да нико нема ексклузивно право на само своју истину.

        Јовичић је изразио наду да посланици Скупштине Србије неће подлећи притисцима неких невладиних организација које траже да Србија призна нешто са чиме нема никакве везе.

        Он је подсјетио да је прије четири године у Београду поднио тужбу против активиста неких невладиних организација - Наташе Кандић, Соње Бисерко, Биљане Ковачевић-Вучо, Сташе Зајовић, због "блаћења српског народа".

        Предсједник Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић изјавила је раније да очекује да ће резолуција о Сребреници бити усвојена у марту.

        Она је навела да још нема посланичке иницијативе за заказивање ванредне сједнице о резолуцији о Сребреници, али да посланичке групе активно раде на тексту резолуције.