Intermeco uz Kulina...Sarajevski pisac brži od parlamentarne komisije
Sarajevo 31. 08. 2012.
Književnik Zlatko Topčić napisao je stihove „Zemljo Kulinova“, koje zvanično Sarajevo pokušava da nametne kao tekst uz muziku himne „Intermeco“! Nazovinova himna je premijerno izvedena na Danima Policije kantona Sarajevo, a tu himnu, kako je planirao Topčić, otpevaće navijači reprezentacije BiH u Zenici 11. septembra pred početak meča Kvalifikacija za SP u fudbalu protiv Litvanije!
neće proći
Himnu
je premijerno izveo vokalni ansambl „Art Vivo", koji je između ostalog
nastupao i na nedavnoj manifestaciji „Sarajevska crvena linija". Prema
pisanju sarajevskih medija, publika je sa oduševljenjem pozdravila prvo
javno izvođenje Topčićevog teksta, a autor je izjavio da je za njega
frustrirajuće što himna BiH, odnosno delo „Intermeco" banjalučkog
kompozitora Dušana Šestića, još uvek nema tekst.
- Ovo je pokušaj da
se to, makar neformalno, ispravi! Izgleda da drukčije nije moguće u
zemlji u kojoj nedostaje Kulinove mudrosti, tolerancije, državotvornosti
i političke volje da se budimo kao sav ostali normalan svet. „Zemljo
Kulinova" podseća na dugu istoriju ove države - rekao je Topčić.
Osuđena na propast
On
je dodao da ga ne zanima hoće li njegov tekst himne postati službena
himna, već da mu je stalo da pesmu prihvate „Bosanci i Hercegovci".
-
Prilika da čujemo „Zemlju Kulinovu" u interpretaciji naših navijača je
već 11. septembra u Zenici, na Bilinom polju na kojem je 1203. godine
veliki ban Kulin prihvatio akt javnog odricanja - rekao je Topčić.
On
nije naveo na koji način misli da navijače reprezentacije BiH ubedi da
pevaju njegov tekst himne. Tim pre, jer takozvani „BH Fanatikosi" uoči
svakog meča dok se intonira „Intermeco" pevaju reči himne takozvane
Republike BiH „Jedna si, jedina".
------------------------------------------------------
Član prethodne komisije Slavko Jovičić Slavuj kaže za Press RS da će navijačima najmanji problem biti da pevaju novi tekst, ako to budu hteli. On smatra da je inicijativa Zlatka Topčića ozbiljna priča i očekuje da će se, osim navijača, uključiti i nevladine organizacije, udruženja, a možda i međunarodna zajednica.
- Ne bi me iznenadilo da se pokrene široka kampanja o tom tekstu i da se pojave mnogi koji će ga gurati. Ipak, na kraju će tekst će morati da dođe u parlament, a onda je jasno šta će se njim dogoditi. Da je pomenuo klasje i žito, možda bismo i mogli da razmišljamo o prihvatanju teksta, ali ovakva verzija sa banovima, zemljicama i ostalim stvarima ne dolazi u obzir. Razmišlja li taj pesnik o tome kako će se narod prehraniti. Narodu ne trebaju Kulini banovi ni himne, narodu treba žita. Gladna usta ne pevaju nijednu himnu - kaže Jovičić.
On je, dok je bio član komisije, imao priliku da pročita i analizira 336 pristiglih tekstova na konkursu za novi tekst, pa mu onda nije bio problem da za naš list prokomentariše i reči pesme Zlatka Topčića.
- Kao prvo, ne znam o kakvoj majci trojice sinova priča. Da li misli na tri naroda? A gde su mu onda Sejdić i Finci!? Dalje, on tu pominje neku dedovinu, a Srbi mogu imati samo đedovinu. Dakle, neprihvatljivo. Na kraju se poručuje „živela" zemljo Kulinova i valjda se pritom misli na BiH, a veliko je pitanje da li će ova zemlja uopšte preživeti.
S druge strane, ne znam kako nameravaju da navijače BiH nauče da pevaju taj tekst s obzirom na to da je do te utakmice ostalo malo vremena. Zato verujem da bi mogli videti veliku kampanju učenja teksta, ali ko garantuje da će biti uspešna!? Ne bi me začudilo da navijači otpevaju prvu strofu, a onda nastave sa već poznatom „A da me vidi babo" - zaključuje Jovičić.
----------------------------------------------------------
Inspirisan Kulinom banom
--------------------------------------------------------------------
Istoričar Ranko Pejić kaže za Press RS da bošnjački intelektualci i političari zloupotrebljavaju neke nesporne istorijske činjenice u političke svrhe.
- Oni ih izvrću i tumače kako njima odgovara da bi dokazali da je Bosna navodno njihova država, da su oni najstariji narod. Pričaju o pradomovini i kontinutitetu državnost od 1.000 godina, što nema nikakve veze sa istorijom. U tom smislu treba posmatrati i tu priču oko teksta himne u kojoj dominira Kulin ban. Naravno da je to tema za širu priču i o tome upravo pišem jedan rad čiji cilj je pobijanje tih njihovih teza - kaže Pejić.
