Slavko Jovičić

БАШ ВОЛИМ ШТО МЕ НЕ ВОЛЕ!!!

— Autor sjovicicslavuj @ 21:29

 PIŠE: Slavko Jovičić Slavuj

 

Један мој пријатељ који воли да посећује бошњачке сајтове – послао ми је путем мејла читаву страницу текста који је „скинуо“ са портала Сарајево-x. Одмах да кажем да никада нисам до сада, а нећу сигурно ни у будуће – посетити ниједан бошњачки сајт. Једноставно, немам жеље да губим драгоцено време и да читам разне бљувотине, јер знам да на таквим порталима нећу никада ништа наћи афирмативно везано за српски народ, а поготово  не -  за Републику Српску.

Прегледајући, само летимично, пристигли „материјал“ – додатно сам се уверио да је моја одлука да не завирујем на такве сајтове потпуно исправна... Тако рецимо, све што је најнегативније, наравно и најувредљивије на овом свету, путем тог, па и сваког другог бошњачког сајта – фактурише се на српску адресу, а онда појединачно, углавном на адресу Милорада Додика, председника Владе Републике Српске, па наравно и на моје име...

Између осталог, у тим памфлетима се говори како сам ето неписмен??? Не тражећи никакав алиби, нити се било коме правдајући (коме да се правдам или да подносим извештај??? Боже сачувај!!!), ето, за "радозналце" ћу речи да сам до сада  објавио близу четири хиљаде ауторских текстова, и углавном писао сам за многе новине из Србије и Републике Српске. Био сам колумниста у неколико утицајних дневних новина. Тренутно пишем за двоје и сарађујем са бројним српским порталима, а најдраже ми је што сам сарадник и аутор текстова за многе портале и новине српске дијаспоре. И наравно, сарадник сам и  најутицајнијег политичког часописа и интернет новина у Србији – „Нова српска политичка мисао“! Кад знам ко све пише и сарађује са тим порталом, од задовољства ме језа ухвати... За тај портал пишу најеминентнија имена, са највећим академским и научним титулама из реда српског народа. Па, зар има веће части од тога да будем у том „тиму“, и у том саставу српске памети....

Друго, на том порталу Сарајево-x, сви учесници изражавају гнев и отворене фрустрације због чињенице да сам посланик у Парламентарној скупштини БиХ? Невероватно! Па, размишљају ли учесници те дебате да сам ја изабран на ову функцију вољом српског народа и то из Републике Српске. Треба нагласити - и плаћен новцима и средствима пореских обвезника из Републике Српске. И шта је ту проблем? Проблем би био да су такви, као што су  индивидуе што ме вређају - одлучивали о мом избору??? Наравно да нису и никада и неће, јер да је од њих било шта зависило, па одмах сад – била би укинута Република Српска?!? Уххх...глуво било!!!

Нама политичарима, из реда српског народа из Републике Српске, је сасвим јасно шта би се десило да они који нас мрзе,којим случајем, о било чему одлучују (не дао Бог!!!) – па, никада ниједан Србин из Републике Српске не би био изабран у било који орган или на било коју функцију на нивоу БиХ. Наша места би по њиховом, дакле тим србомрсцима, највероватније заузели Мирко Пејановић, Миро Лазовић, Богић Богићевић и неки други сарајевски Срби који у Републици Српској и српском народу не уживају никакав углед.

Дакле, сви ви којима смета Република Српска, а посебно Милорад Додик, па и моја маленкост, охладите главе, јер све што је с ваше стране усмерено против интереса српског народа и Републике Српске - "не пије воде", давно су то рекли паметни људи!  Но добро – шта да вам радим? Ништа! Не могу ја пити таблете ако вас боли глава. Шта год ви сањали или прижељкивали а, то није противзаконито, ипак, на вашу жалост - Република Српска биће трајна политичка, уставноправна и територијална категорија!!! Верујте ми, ја вам ту ништа не могу помоћи.

СХВАТИТЕ ДА ВИ О ТОМЕ НИШТА НЕ ОДЛУЧУЈЕТЕ, НИТИ СЕ ПИТАТЕ О БИЛО ЧЕМУ и биће вам лакше....

О да...Има неки форумаш са тог портала који каже да му страшно смета што се скоро свакодневно појављујем у медијима. Тачно је да сам много експониран у јавности...Али, тај дотични или извесни, а боље је речи неизвесни форумаш,  неће да каже да у безброј својих јавних иступа никада нисам увредио ниједног појединца, а поготово никада нисам ништа ружно рекао о неком другом народу...

И да не дужим...Рекао сам безброј пута да волим БиХ, али само ако је у њој и Република Српска. Дакле, шта је и овде проблем? По мени није ништа, јер  као легалиста поштујем Устав, као највећи политички и правни акт ове земље...

Драго ми је да неки од тих мојих критизера посећују мој блог...Уххх...док нисам забранио коментаре, ма нисам могао да „живим“ од ОГРОМНЕ НАЈЕЗДЕ  недобронамерних типова, који су се служили речником непримереним за нормалну комуникацију. Уххх...било је ту свега и свачега и неизбежних разних увреда и лажи на рачун Срба, Републике Српске...Али, сад тога више нема и драго ми је да многи радозналци хрле на овај блог....

Знам да им смета што пишем ћирилицом...

Знам да им смета што пишем екавски...

Знам да им много тога смета, али то су њихови провблеми....

Мој проблем би био кад би ме такви, не дао Бог, волели??? Али, већ сам рекао - то није мој проблем, већ је то проблем мојих "симпатизера"??? Да ме такви хвале,е, онда бих се запитао шта је са мном? Овако, потпуно сам опуштен, релаксиран и уопште ми није битно шта та „екскурзија“ србомрзаца мисли о Републици Српској...Додику....Србима...мени... Ја знам да никога не мрзим, јер мржња је болест....


Besmislenost jedne istine...

— Autor sjovicicslavuj @ 03:02

 Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 Голема несрећа надвила се над српским народом и, нажалост, ниједно живо биће, бар у догледно вријеме, не може предвидјети њен ''рок трајања''!? Само Драги Господ Бог зна шта нас још чека у потпуно неизвјесној будућности. Али, ни Свевишњи нам не може помоћи, односно не може нам опростити многобројне гријехе, јер ни као појединци, нити као народ у цјелини, не показујемо вољу и, како стоје ствари, не исказујемо жељу за покајањем. А без покајања нема ни праштања!

 ПРОФИТАБИЛНИЈЕ ЈЕ ПЉАЧКАТИ РЕПУБЛИКУ, НЕГO JE БРАНИТИ, ОНАКО ДЕМОКРАТСКИ, ЕКОНОМСКИ И ПРАВНО

            Ризикујући да изазовем оправдани гњев свих оних који из економских разлога нису у стању да прехране себе и своју породицу, ево, унапријед им се извињавам, јер овај слоган се заиста не односи на њих. Вјерујте ми на ријеч! Дакле, извињавам се стотинама хиљада гладних, опљачканих, обесправљених и потпуно сиромашних људи. Посебно се извињавам пензионерима и увјеравам их да се, како већ рекох, овај слоган из наслова овог текста не односи на њих. Уосталом, зашто би се они на мене љутили кад имају безброј разлога да се оправдано љуте на све претходне власти и властодршце који су их довели на руб опште пропасти. Ионако им нико годинама није повећавао пензије.

Доласком на власт Додика ствари се поправљају у свим сегментима друштва....

 Милорад Додик, предсједник Владе Републике Српске, који увијек зна шта хоће, али је јединствен и по томе што зна, кад треба, да каже и шта неће.....

 

 Све се ипак промијенило на боље доласком Милорада Додика на власт и на чело Владе Републике Српске. Наравно да многи успјеси актуелне власти ни из близа нису довољни за мирнији и бољи живот свих грађана у Републици Српској, али очито је да се у свим сферама живота осјеча напредак. Пензионери јесу осјетљива категорија, но, они су цијели радни вијек градили ову земљу, земљу која је ратном катаклитмом потпуно девастирана и разорена и њима је у овом времену тешло саставити „крај с крајем“. Па тако, Удружење пензионера им наплаћује чланарину за ''добровољно'' чланство у тој асоцијацији. Сви им, дакле, по нешто узимају. А ту је и Господ Бог ''досљедан'', те им и ОН све учесталије узима душу и испоручује је на небо.

 У ствари, сви они који не купују новине и који, на само њима познати начин још само биолошки преживљавају - неће ни знати шта то ја пишем, под условом да им неко од бројних доушника то не дојави. Такође, такве дојаве могу да стигну и од бројних обавјештајних служби, чији агенти свакодневно и на сваком мјесту вршљају по Републици Српској, траже информације у новинама, сурфују по интернету и форумима...ма свугдје и на сваком мјесту. Искрено се надам да се ти обавјештајци неће бавити тако, за њих, неважним стварима, јер знам да имају пречег посла.

 Писати текст као осврт на најважније догађаје који су обиљежили живот грађана у протеклим, годинама, мјесецима и данима и није тешко, али јесте, можда, бесмислено и то из више разлога. Можда би најнормалније било да пишем о политичкој и привредној ''европеизацији'' Босне и Херцеговине, а самим тиме и Републике Српске. Али, то су већ урадили ''експерти'' из међународно-домаће, мјешовито састављене Еждаунове „Булдожер комисије“, која нажалост и данас вуће рецидиве апсолутистичке и диктаторске владавине „цара Еждауна“ Босном и Херцеговином.

 Педи Еждаун, високи представник у БиХ, који је нанио највећу штету Републици Српској. Педи Еждаун је имао једини циљ - укинути Републику Српску. На његову жалост - то му није успјело.

Иако сам све учинио и подузео, ипак, још нисам сазнао да ли тај булдожер користи гориво из Рафинерије у, још увијек, Броду. Или су нафташки лобистички тајкуни намјерно разриједили састав горива и на тај начин смишљено блокирали цијели реформски пројекат. Јер, бјелосвјетски лобији све чине да Рафинерија у Броду никада и не проради и да остане само старо гвожђе. На сву срећу, прво запослених радника у Рафинерији, па онда и цијеле Републике Српске – Рафинерија није и неће пропасти, захваљујући актуелној власти, која је приватизацијом Рафинерије у Броду спасила овај енергетски гигант од трајне пропасти.

Безброј је перспективних и исплативих привредних пројеката који се требају реализовати. Ипак, реформа је најомрженија ријеч, поготово кад ју је константно изговарао сада већ заборављени и „ненадмашни“ привредни „визионар“ - некада предсједник Владе Републике Српске Драган Микеревић. Стално се питам зашто смо заборавили на скоро највећу штеточину српског народа у посљедњих десетак година?! У његовој верзији реформа је била само препарирана форма. Међутим, нигдје у тим назови рефорским пројектима није било суштине. А, истина у цијелој овој причи је у томе што се огромна већина народа тада налазила у општој катаклизми и безнађу. Права суштина – требао би бити бољи живот за све, а не само за огроман број лопова и пљачкаша сопственог народа.

 Како онда изаћи из ове кризе? Има ли уопште и излаза из овог хаоса, у коме се налазимо више од једне деценије? Наравно да има! Ко може помоћи у овој рашомонијади јавашлука, пљачке и свеопштег сиромашења јадног народа? Заправо, овдје и сада, стално се као у таласима протурају тезе да нам безбројни душебрижници из Европе помажу у сваком погледу. Међутим, много ми се важнијим чини да кажем колико нам ти исти истовремено – одмажу. Јер, сасвим је јасно да су те центрипеталне силе ''моћи одмагања'' много јаче, у поређењу са оним центрифугалним силама наводног ''помагања''. Видљиво је то на сваком кораку.

Овдје су, пак, важни само они ''високи'' и, ништа мање битни, они сасвим ''патуљасти'' представници међународне заједнице. Све је, дакле у њиховим рукама, а искрено говорећи, врло мало је и у њиховим главама. Кад кажем да је све у њиховим рукама, Боже ми опрости, некад помислим као да су нас све, онако кумовски држали на рукама приликом крштења. Наиме, толико су брижни и заинтересовани за нашу будућност да се напросто у силној њиховој умилности осјећам срећним што се толико брину за нас, чак више и од нас самих!? Али, та њихова ''брижност'', ексклузивно намјењена само нама, изгледа, да нас стално прати и никад да нас стигне. А, и неће. Зато се и прибојавам да нас све онако ђутуре не испоруче на распеће. Они би то сигурно урадили, али за то би им требали милиони крстова од којих, на срећу, бјеже као ђаво. Ех, гдје би нам био крај да је овдје само један ђаво!?

Било би логично да нам ти ''наши усречитељи'' (наши старатељи) помогну корисним и конзистентним дјеловањем, демократски и транспарентно и да овдје спроводе оно што ће унаприједити међунационалне односе: што ће поправити садашњи још довољно неопорављени економски положај у коме се налази бар 30-40 одсто пропалог, потпуно опљачканог и дезорјентисаног народа. Но, неће они то да спроводе. Овдје су, због њихове погубне политике, ипак, много учесталији спроводи (сахране) и умирање у биједи и очају овог народа. Искрено говорећи, није све тако црно као што се чини. Има ту и неких помака. Помакну, а не ријетко и смакну, они свакога до кога им је ''стало'', или уклоне они свакога ко им стоји на њиховом путу дисциплиноваља народа, највише српског, наравно.

 И сасвим на крају, у свеопштем овом кошмару, изгледа, да је једина утјеха у томе што ни из близа не знамо шта нас још чека: како у блиској, тако и у оној даљној будућности.!? Једно је сигурно да нас ништа више не може изненадити!? Taкође, сигуран сам да ми, као народ, још нисмо способни, а нити смо спремни на покајање. О међусобном опраштању, илузорно је и размишљати... Али, има наде, јер нада посљедња умире! Још смо живи и, на сву срећу - преживјећемо!

Почели су да дувају неки нови вјетрови, дакако политички, јер све је данас, нажалост - политика! Политика по упроштеној дефиницији је „умијеће могућег“. Али, политика у нашој стварности је умијеће стварања државног ентитета из праха и пепела. Само је питање – хоће ли на том путу издржати Милорад Додик, који је одлучно и осмишљеном политиком кренуо у боље сутра за све...Вјерујем да хоће!!!


Подвале са Миљацке

— Autor sjovicicslavuj @ 15:57

Пише: Славко Јовичић Славуј

Враћањем Сарајева у пријератне оквире, Срби би у потпуности изгубили свој национални идентитет, јер би Бошњаци чинили oгромну вечину популације.

 

 Башћаршија

 

У посљедње вријеме из појединих бошњачких и хрватских политичких кругова снажно се заговара теза да новим уставним рјешењима у БиХ град Сарајево треба да добије посебан статус. На том фону су и интенције бошњачких политичара који се грчевито залажу да је у БиХ неопходно што прије донијети закон о Сарајеву као главном граду БиХ, а у склопу уставних промјена, административне границе града Сарајева вратити у пријератне оквире. Тиме би се Сарајеву административно припојиле и општине које су у саставу Републике Српске, Трново, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Источни Стари Град и Пале.

Међутим, идеја о посебном статусу града Сарајева и мијењању дејтонских граница за нас, српске политичаре, је потпуно неприхватљива.

Лично се жестоко супростављам свим насртајима на уставну и територијалну цјеловитост Републике Српске. Могу слободно речи да неће бити враћања у предратне границе града Сарајева, неће бити ни стварања дистрикта Сарајево и свака таква идеја која долази углавном од Бошњака, али и Хрвата, никада неће добити подршку српског народа. Зато упозоравам да би враћањем Сарајева у пријератне оквире Срби у потпуности изгубили свој идентитет, јер би Бошњаци чинили огромну већину своје популације, а Срби и Хрвати би имали мање од укупно десет посто својих народа и никад не би били у прилици да чак изаберу градоначелника из ова два народа.

Осим тога, стварањем дистрикта биле би нарушене ентитетске границе, а Срби не би имали никаква права, јер дистрикт одговара само оном народу који чини више од 51 одсто сопственог становништва. У садашњој констелацији националних односа у БиХ, Бошњаци имају више од 90 одсто свог народа у тзв. мултиетничком Сарајеву.

Мирко Пејановић

 

Шта то значи за Србе? Значи поразну чињеницу. Можда би се поново нашли неки нови "клонирани" Срби у лику Мирка Пејановића и Мире Лазовића који би испуњавали етничке критеријуме, али они не представљају српски народ и у Српској не уживају никакав углед.

 

Mиро Лазовић

 

С тога истичем свој лични став да је дејтонско рјешење најбоље за БиХ и да би прекрајање граница загарантованих Дејтонским мировним споразумом представљало отварање Пандорине кутије. Сматрам да је иницијатива Сарајево дистрикт, коју снажно посљедњих мјесеци потенцирају странке са хрватским предзнаком, закаснила најмање 12 година. Она је имала и то само дјелимичног смисла прије него што је из Сарајева, током фебруара и марта 1996. године, изашло или протјерано више од 150 хиљада Срба. Поготово се чудим што на дистрикту Сарајево инсистирају Хрвати, јер је данас 90 одсто мање Хрвата у том граду, него што их је било 1995. године, на крају рата.

Мишљења сам да је иницијатива да се Сарајево врати у пријератне границе нереална, јер би значила прекрајање линија разграничења између ентитета, а ако би се границе ентитета нарушиле на Сарајеву, не би било разлога да се поштују ни на другом мјесту, што би довело у питање дејтонску архитектуру БиХ.

Сва ова ујдурма и халабука би "можда и пила воде" непосредно након потписивања Дејтонског споразума када су у општинама Илијашу, Вогошћи, Трнову, Хаџићима и Илиџи живјели Срби који су те просторе напустили управо због дејтонских мапа и раздвајања и подјеле БиХ на два ентитета – Републику Српску и Федерацију БиХ. Уколико би се на политичкој сцени у БиХ објелоданила и актуелизовала идеја о статусној промјени града Источног Сарајева, уколико би дошло до спајања појединих општина у граду Источном Сарајеву и њиховог припајања федералном Сарајеву, према Европској повељи о локалној самоуправи чији је потписник и БиХ, становништво града Источног Сарајева имало би право на референдум и опредјељење у каквој локалној заједници жели да живи.

Треба нагласити да у БиХ још увијек не постоји закон о главном граду, те да се град Источно Сарајево и дванаест година послије Дејтона бави статусним питањима. Сасвим је извјесно и постоје увјеравања од релевантних политичара у Српској да ће новим републичким Уставом Источно Сарајево постати уставна категорија, што би коначно разријешило све дилеме.

Дакле, ми не прихватамо да град Источно Сарајево буде дио главног града БиХ, јер град Источно Сарајево ни у ком случају не може бити изузет из уставноправног оквира Српске. И главни град БиХ може и треба да прати уставно уређење БиХ која је састављена из два ентитета, па и сам главни град може да функционише од дијелова главног града који припадају Федерацији БиХ и дијелова који припадају Републици Српској. Сличних примјера имамо у свијету и по томе не бисмо били изузетак.

Посебан статус Сарајева предлажу они који настоје да на мала врата елиминишу принцип на коме БиХ једино може опстајати, а то је онемогућавање прегласавања. Грдно се варају они који рачунају да ће будућим уставним промјенама обезбиједити грађански принцип одлучивања, јер БиХ може постојати само ако су конститутивни народи и ентитети равноправни.

Постоји само један други принцип који је већ примјењен у неким свјетским метрополама. Дакле, могуће је прогласити једино екстериторијалне зоне и то тамо гдје се налазе заједничке институције као што су Предсједништво, Парламентарна скупштина БиХ, Савјет министара и Централна банка. То би значило да исто право на тај дио територије полажу свe три конститутивна народа и да се не дира у територијалну цјеловитост ентитета.


Powered by blog.rs