srijeda, 09 jun 2010

Istražna komisije parlamenta BiH za utvrđivanje trošenja donatorskih sredstava 15. juna trebalo bi da razmatra informacije po upitniku kojeg su poslali na 10.000 adresa, a u kojem bi trebalo da budu pohranjeni svi podaci o donacijama u BiH od 1996. godine pa do danas. Rekao je ovo za "Fokus" Slavko Jovičić, član Istražne komisije i dodao da je do sada stiglo nekoliko stotina odgovora, a da mnoge nevladine organizacije nikada neće ni odgovoriti, jer su ugašene i teško im je ući u trag. - Među njima je veliki broj stranih organizacija koje su na taj način pridobijale korist za sebe i one ljude iz BiH koji su im omogućavali takvo djelovanje. Mi do kraja ovog mandata nećemo završiti taj posao. Parlament BiH treba da bude u funkciji samo diktiranja tempa realizacije donesenog zaključka, a da istražni organi, SIPA i Tužilaštvo pokrenu istražne radnje o više od 50 milijardi maraka koje su ušle u BiH - rekao je Jovičić. Jovičić je naglasio da će svi dobijeni podaci biti proslijeđeni Tužilaštvu BiH, za koje smatra da je zajedno sa SIPA to trebalo uraditi do sada. On ističe da je preko 98 odsto doniranih sredstava zadržano u Federaciji, a da je RS dobila svega nešto više od jedan i po odsto. Jovičić smatra da se zbog toga, iz Sarajeva najviše opstruiše, naročito ako se zna da donirana sredstva nisu mogli uzeti građani koji nisu na nekoj od funkcija ili bliski vlasti. - Odlučili smo da pozovemo i guvernera Centralne banke BiH, Kemala Kozarića, jer je veliki broj donacija upravo išao preko Centralne banke BiH - rekao je Jovičić naglasivši da im je u radu mnogo koristio izvještaj Istražne komisije u ranijem sastavu, jer se došlo do podataka kojima se može opravdati sedam i po milijardi maraka.

SARAJEVO 09. 06. 2010

BiH će morati da na ime odštete plati najmanje tri miliona maraka zbog izgubljenih sporova u sudovima koje su vodili strani tužioci. Bivši predsednik RS Mirko Šarović traži 480.000 KM jer je godinu dana nevin bio u zatvoru

Strani tužioci u Tužilaštvu BiH koštaće državu najmanje tri miliona maraka zbog izgubljenih sporova u sudovima BiH. Toliko će minimalno BiH morati da plati kao odštetu ljudima koji su nevini mesecima bili u pritvoru ili su im bili zabranjeni političko delovanje i rad!

Stranci su, naime, izgubili gotovo sve sporove koje su vodili i oni su završeni oslobađajućim presudama za okrivljenje. Da stvar bude još i gora, većina stranih tužilaca više nije u BiH i ne postoji nikakav način da se oni pozovu na odgovornost zbog štete koju su pričinili BiH.

Tužili bez dokaza

Sagovornik Pressa RS iz Suda BiH kaže da su optužnice koje su u proteklom periodu podizane protiv političara u oba entiteta redom padale zbog nesposobnosti tužilaca koji su vodili te predmete.

- Te optužnice su bile toliko klimave i bez dokaza i unapred su bile osuđene na propast! To, međutim, nije smetalo pravosudnim organima da bivšeg predsednika RS Mirka Šarovića, koji je optuženom u slučaju „Privredna banka Srpsko Sarajevo", drže u pritvoru skoro godinu dana. Šarović je u međuvremenu oslobođen svih optužbi. Lider HDZ-a BiH Dragan Čović je proteklih pet godina više bio u sudu nego što je vodio stranku, ali i dalje nije osuđen. Proces protiv šefa PDP-a Mladena Ivanića će takođe na kraju završiti oslobađajućom presudom. Sve slučajeve vodili su strani tužioci - kaže naš izvor.

- Amerikanac Džonatan Ratel je podigao optužnicu protiv Šarovića, a zatim je otišao iz BiH. Slučaj preuzeo je Šveđanin Erik Larson, koji nije dočekao žalbeni postupak i oslobađajuću presudu, jer je i on u međuvremenu otišao iz zemlje. Da sve bude još smešnije, Larson se, posle angažmana u Keniji i na Kosovu, ponovo vratio u BiH i sada je tužilac u Odeljenju za ratne zločine Suda BiH - kaže naš izvor.

Ratel je, priča naš sagovornik, podigao i optužnicu u procesu protiv Dragana Čovića 2006. kada je lideru HDZ-a BiH suđeno za slučaj „Lijanovići", ali je presuda bila oslobađajuća.

- U drugostepenom postupku proces je vodio Nemac Peter Kornek. On je, takođe, izgubio spor. Interesantno je da je Kornek bio tužilac i u procesu protiv Čovića i bivšeg federalnog premijera Edhema Bičakčića. I taj spor je završen oslobađajućom presudom za okrivljene. Finski tužilac Hajki Vendorf je podigao optužnicu protiv Mladena Ivanića i još nekoliko funkcionera PDP-a, ali će i taj proces završiti oslobađajućim presudama. Vendorf je, kako su mi ispričali pravnici koji su pratili suđenje, pokazao da ne poznaje osnovne pravne postulate - kaže naš sagovornik.

Pravne neznalice

Advokat Siniša Đorđević kaže da su u Tužilaštvu BiH radili nestručni ljudi iz inostranstva i da su strani tužioci izabrani po blago rečeno kriminalnim kriterijumima.

- Bili su zaštićeni kao medvedi i širili su oko sebe oreol velikih pravnih stručnjaka jer su došli iz inostranstva. Njihovu stručnost, međutim, niko nije proveravao. Sada će zbog njihovih propusta i neznanja država morati da plaća milionske odštete - kaže Đorđević.

On dodaje da u pravosudnom sistemu BiH postoje i izuzeci, ali da je reč o malom broju ljudi

Advokat Dragiša Jokić, koji brani Mirka Šarović, kaže da njegov klijent traži 480.000 maraka na ime odštete jer je godinu dana nevin bio u zatvoru.

- Slučaj je još u proceduri. Problem je što o odštetnom zahtevu odlučuje organ koji je i sudio Šaroviću, Sud BiH, a u tu instituciju nemam mnogo poverenja. Da sve bude još interesantnije, ministarstva pravde u budžetu ne predviđaju sredstva za isplatu odšteta. Mnogo bi lakše sve bilo kada bi se mogle postići nagodbe. Ovako, moramo na sud - kaže Jokić.   

Ž. MARKOVIĆ

СAРAЈЕВО - Уставноправна комисија Парламента БиХ у петак је подржала иницијативу посланика Славка Јовичића да на једној од идућих сједница Парламента буде достављена информација о средствима која се издвајају из буџета институција БиХ по тужбама особа које су биле оптужене пред Судом БиХ, а касније правоснажним пресудама ослобођене.

Јовичић је прошлог мјесеца иницирао да се као редовна тачка на дневни ред Парламента уврсти захтјев да Тужилаштво и Суд БиХ доставе податке о томе за колико је оштећен буџет БиХ након што су пале многе оптужнице против политичара и носилаца власти које је подизало ово тужилаштво.

Јовичић је поставио питање како је било могуће да се подигну оптужнице против најзвучнијих имена и покрену велике медијске афере, а да касније све то падне на суду.

- У буџету нема марке предвиђене за ове намјене, а стићи ће на наплату милионске одштете, јер људи имају право на то, с обзиром на то да су бесправно били притварани, што је показано правоснажним пресудама - рекао је Јовичић.

Он је додао да је још рано да се говори о тачном износу.

- Бошњаци су били против уврштавања ове иницијативе на дневни ред, јер су многе од оптужница биле политички исфабриковане, а углавном су против Срба и Хрвата - рекао је Јовичић.

-------------------------------------------

Члан Уставноправне комисије Парламентарне скупштине БиХ Лазар Продановић казао је да је право и обавеза Парламента да разматра рад тужилаштава.

- Највише су страни тужиоци у низу предмета у протеклих година дизали оптужнице које су падале на судовима - рекао је Продановић и додао да је могуће говорити о штети од неколико хиљада па и до више милиона марака.

--------------------------------------------------------

Трошкови истраге у овим пропалим случајевима, као и трошкови рада полиције, судија и тужилаца нису урачунати у ову цифру.

Само одштетни захтјев бившег предсједника РС Мирка Шаровића за одштету износи 480.000 КМ. Он очекује пресуду у своју корист.

- Поднио сам захтјев за накнаду штете, материјалне и нематеријалне, за све оно што сам претрпио и ја и моја породица током скоро годину притвора у Добоју и у Кули, значи претрпљену штету, душевни бол, нарушени углед у друштву, кредибилитет - казао је Шаровић.

Суд БиХ у октобру 2006. године изрекао је ослобађајућу пресуду Шаровићу, који се од новембра 2005. године налазио у притвору по "предмету Привредна банка Српско Сарајево".

---------------------------------------------------------

Судско тражење одштете од БиХ најавио је и бивши премијер ФБиХ Едхем Бичакчић, који је, заједно с бившим федералним министром финансија Драганом Човићем, недавно ослобођен оптужби у случајевима набавке станова за званичнике ФБиХ.

За сада нема коначних података о томе колико су државу коштали одштетни захтјеви и судски трошкови правоснажно ослобођених. Према подацима Правобранилаштва БиХ у прошлој години евидентирано је више од 160 тужби по разним основама, с одштетним захтјевима који збирно износе више милиона марака.

Само на основу 34 изгубљена процеса из прошле године, БиХ је била дужна да исплати више од милион и по марака. Ослобађајуће пресуде у пет судских процеса, вођених на Суду БиХ против политичара и носилаца власти, пореске обвезнике коштале су 290.000 КМ.

Ови трошкови односе се само на накнаде исплаћене из буџета Суда БиХ адвокатима, свједоцима, вјештацима, као и оптуженима који су правоснажно ослобођени свих оптужби.

---------------------------------------------------------------------

- Тужилаштво је оваквим импровизованим оптужницама које су подизане, а касније доказано на суду да су биле неосноване, оштетило буџет БиХ. Тражим имена тужилаца чије су многе оптужнице пале и да кажу које су њихове референце, која је њихова стручност, на бази чега су подизали оптужнице које су касније све пале на суду - рекао је Јовичић.

 Tekst na portalu glassrpske/vijest/novosti/Oslobodjeni u procesima traze milionske isplate.

Autor: Biljana Gagula

četvrtak, 03 jun 2010

Tokom održavanja sastanka predstavnika EU i Zapadnog Balkana u Sarajevu nije bilo nikakvih nepredviđenih i vanrednih okolnosti, zbog kojih bi visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbjednost, Ketrin Ešton, bila onemogućena da se novinarima obrati na pres-konferenciji. ----------------------------------------------------------- Ovo je rekla Željka Kujundžija, portparol SIPA, odbacujući tvrdnje da je Agencija, u stvari, onemogućila Eštonovu da se obrati predstavnicima sedme sile. - Mi jesmo obezbjeđivali VIP ličnosti, ali ne znam kakve to ima veze s njenim obraćanjem ili neobraćanjem, jer ona diktira tempo, a mi idemo za njom. Koliko znam, nije bilo nikakvih nepredviđenih situacija i sve je bilo do organizatora - rekla je Kujundžija i naglasila da bi pitanje zašto je došlo do odstupanja od programa trebalo uputiti MIP-u BiH. ----------------------------------------------------------- U vezi s ranijim najavama da bi Eštonova mogla da se obrati novinarima ispred zgrade parlamenta BiH, dan prije održavanja konferencije u Sarajevu, Saša Rajačić, portparol OHR-a, je saopštio da je i ova varijanta odbačena pošto je SIPA ocijenila da nije u mogućnosti da to obezbijedi, jer nije bilo pravovremeno najavljeno. -------------------------------------------------------------- Slavko Jovičić, poslanik u parlamentu BiH smatra da sam skup nije poručio rezultate koji su se očekivali, naročito jer se svi nisu odazvali na njega. - Bila su prevelika očekivanja od tog skupa, pogotovo u Sarajevu, kao da će tog dana desiti promjena Ustava ili liberalizovati vizni režim. To je bila obična konferencija i Eštonova jednostavno nije imala šta da kaže, jer Evropa je sve rekla kada je u pitanju BiH - naglasio je Jovičić. ----------------------------------------------------------------- Emil Vlajki, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjoj Luci smatra da je neobraćanje Eštonove novinarima blisko povezano s američko-britanskom politikom koja sve više i agresivnije ide prema stavljanju BiH, a samim tim i RS, pred dominacijom Turske. U toj namjeri, navodi on, prisilili su i Srbiju da krčmi RS i preda je u ruke Turske. - Ne slažu se svi u EU s takvom politikom, jer agresivni nastup SAD koje guraju Tursku na Balkan i koje stvaraju islamske entitete očito ne prija Evropi. Sve više se javlja otpor prema tome, a Eštonova je jedna od tih koja je na to praktično reagovala - rekao je Vlajki i dodao da se niko, pa ni Eštonova, ne može suprotstaviti SAD. ------------------------------------------------------------------- Predsjednik Vlade RS, Milorad Dodik, ocijenio je da je samit u Sarajevu ličio na pozorište i da je gluma to što se pokušalo napraviti veliko dostignuće koje to u suštini nije. Dodik je rekao da je na samitu vladala dezorganizacija prilikom prijema delegacija i da Evropa pokušava da BiH i region doživljava neozbiljno, zato što stalno postavlja neke zadatke. - Evropa je obuhvaćena svojim problemima i vidljivo je da gubi interes. S druge strane, evropski komesar za pridruživanje kaže da nije pristojno da BiH aplicira za kandidata za članstvo u EU, jer ima OHR. A ko ukida OHR? Pa, Evropa. To je licemjerje koje vidimo - rekao je Dodik. ----------------------------------------------------------------------- LAZAREVIĆ: Eštonova nije imala šta da kaže na rusko njet Predrag Lazarević, politički analitičar kaže da je Eštonova teško mogla šta reći, jer je skup održan iza zatvorenih vrata. - Mi ne znamo o čemu je raspravljano na tom skupu. Postavio bih pitanje da li je postojalo jedinstvo stavova, da li se došlo do zajedničkih rješenja na skupu, kada ona nije mogla izaći i reći šta misli. Da zajednička rješenja ne postoje, upućuje nas, po mom mišljenju, to što je visoki predstavnik vrlo drsko optužio RS pred Savjetom bezbjednosti da ona koči razvoj. Neposredno poslije toga, ruski ambasador ga je demantovao. Ako Rus nekog demantuje ili ako Amerikanac nekog demantuje, onda je gospođa Ešton vrlo mala, jedna mala curica - rekao je Lazarević dodajući kako smatra da Eštonova nije imala šta da kaže na rusko njet.

Kad bismo bili iskreni i kad Sarajevo i bošnjački političari ne bi vidjeli nikakvu opasnost u postojanju RS, i Banja Luka bi mnogo bolje prihvatala BiH kao svoju i kao suverenu zemlju

RAZGOVARALA: Sanita ROŽAJAC 29/05/2010

Jovičić: Republika Srpska nije na dobošu

Da je bilo koja država na svijetu imala ovakav krvavi rat, ovolika razaranja i stradanja, ta država danas ne bi ni postojala. Ako budemo razumni i ako u prvi plan stavimo ekonomiju i bolji život svih u BiH, uvjeren sam da ćemo lakše rješavati i ove sadašnje političke probleme. Budućnost BiH je u Evropskoj uniji i tada će nam biti mnogo drukčije.

Ovo je na početku razgovora za "Dnevni avaz" kazao Slavko Jovičić, poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamenta BiH.

Kontroverzni Slavuj ističe također da "nijedan narod u BiH ne može sam odlučiti o sudbini zemlje i zato treba prekinuti sa špekulacijama o raspadu BiH, kao što ne treba ni pomišljati na nestanak RS".

***Kako biste ocijenili rad Parlamenta BiH u protekle tri godine, ali i cjelokupno funkcioniranje državnih institucija?

- Parlament BiH je u ovom mandatu radio u vrlo složenim uslovima. Mogu slobodno da kažem da su poslanici po prvi put nakon rata mogli sami da donose zakone i da regulišu cijelu zakonodavnu oblast u našoj zemlji. Istina, bilo je i nekoliko nametnutih rješenja od visokog predstavnika. Međutim, ipak je to mnogo manje nego u vrijeme ranijih visokih predstavnika, pogotovo u vrijeme Pedija Ešdauna (Paddy Ashdown).

Sigurno je da smo možda mogli i mnogo više da uradimo, ali uvijek moramo imati na umu ustavnopravnu organizaciju BiH. Uostalom, kao i u svim zajedničkim institucijama BiH, tako se i u Parlamentu prelamaju različiti interesi tri konstitutivna naroda, pa onda interesi dva entiteta, pa reći ću i stranački interesi. Zato nijedan model organizacije iz bilo koje države u Evropi nije moguće preslikati kod nas.

***Statistike pokazuju da je u proteklom mandatnom periodu zbog stranaka iz RS, posebno SNSD-a, blizu 100 zakona putem entitetskog glasanja palo u Državnom parlamentu. Da li ta stranka svjesno podriva državne institucije u korist jačanja entiteta?

 - Srpski poslanici, a pogotovo poslanici iz SNSD-a, nijednom nisu zloupotrijebili entitetsko glasanje. Privid je to i sasvim je netačno da SNSD podriva državne institucije. Mi samo poštujemo Ustav BiH i zato nismo nikada ni mogli, ali ni htjeli da u Parlamentu glasamo za takve zakone kojih je, želim da naglasim, bilo više od stotinu i trideset. Dakle, na naše poslaničke klupe stizali su zakoni koji su bili protivustavni i sasvim je logično što ih nismo mogli prihvatiti. Odgovornost je onih koji su u proceduru stavljali takve protivustavne zakone.

***Po kuloarima kruže priče da je Klub poslanika SNSD-a u Parlamentu BiH podijeljen u dva tabora i Slavka Jovičića. Je li tačno da ste u lošim odnosima sa klupskim kolegama, odnosno da ste u puno boljim odnosima sa poslanicima SDA i SBiH nego SNSD-a?

 - Tačno je da se u nekoliko navrata mogao steći takav utisak da vlada razjedinjenost u Klubu SNSD-a, ali kažem da se radilo samo o utisku. Istini za volju, dešavalo se i to da sam u nekoliko navrata istupao na način da nisam baš imao podršku nekih svojih kolega u Klubu. To je i normalno, jer od svih srpskih poslanika jedini sam ja izbjeglica i jedini sam kao bivši logoraš bio žrtva rata.

Moje kolegice i kolege, na svu sreću, nisu doživjele takvu ratnu sudbinu. Shvatam da nisu bili u situaciju da razumiju mene i moja nastojanja da u Parlamentu govorim i o toj populaciji, odnosno o izbjeglicama i stradalnicima rata. A što se tiče odnosa sa drugim kolegama, iz drugih naroda i stranaka, mislim da svi mogu potvrditi da sam uvijek nastupao tako da sam štitio Ustav BiH, naravno i srpske nacionalne interese, ali to nisam nikad radio na štetu bošnjačkog ili hrvatskog naroda, pa ni na štetu bilo kojeg kolege pojedinca iz bilo kojeg naroda.

***Na jednoj od prethodnih sjednica Parlamenta BiH Vaša kolegica Vesna Šain izjavila je da su četnici bili oslobodioci, što je zgrozilo, ali i uvrijedilo javnost. Kako Vi komentirate ovakav istup inače neprimijetne poslanice SNSD-a?

- Nikad se ne upuštam da dajem lični sud o istupu bilo kojeg poslanika u parlamentu, a pogotovo to ne činim kad su u pitanju moje stranačke kolege. Istup kolegice Šain, na način o kojem i Vi govorite, samo potvrđuje moju tezu da u BiH postoje tri dominantne nacionalne i na desetine hiljada pojedinačnih istina i interesa o mnogim stvarima, pa i o četničkom pokretu. Pratio sam veliku pompu koja se podigla, pogotovo na svim portalima, i uslijedile su velike osude istupa kolegice Šain.

Znam da su bošnjačke i hrvatske kolege žestoko reagovale, pa i javnost iz reda tih naroda, ali ja upravo mislim da je parlament i mjesto da se o svemu baš tu razgovara i da se u parlamentu trebaju otvoriti sva naša bolna pitanja. I sam sam kao osvjedočeni antifašista tražio da ako nadležna sudska instanca svojom presudom kaže koje su to fašističke organizacije i ako i danas djeluju u BiH, ne da se samo zabrani rad takvim organizacijama ili udruženjima već da se najoštrije sankcionišu i članovi takvih organizacija. Jer niko nema pravo da vrijeđa nacionalna ili vjerska, pa i lična, osjećanja bilo koga ko dolazi iz drugog naroda.

***Je li u SNSD-u napeta situacija, kako se priča. Navodno Špirić i Živković ne razgovaraju, Dušanka Majkić pretendira na mjesto ministra vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Mladena Zirojevića, a Vi ste u lošim odnosima sa Rajkom Vasićem...?

- Zaista ne znam kakvi su odnosi Živkovića i Špirića, a Boga mi, to me puno i ne interesuje. Znam samo da našim sastancima klubova rijetko kad prisustvuje neko od naših ministara. Špirić je bio u nekoliko navrata, kao i Sredoje Nović. Uostalom, ja i nisam zadužen za takvu vrstu koordinacije, jer nemam nikakvu funkciju u stranci. Reći ću Vam istinu. Mi uopšte i ne razgovaramo na klubu o pojedinačnim odnosima bilo čijim, pa je onda i logično da o takvim stvarima i ja čitam u medijima.

Takođe, ne znam ni za kakve, navodne, nesporazume između Majkić i ministra Zirojevića. Moji odnosi sa Rajkom Vasićem nisu ni postojali u nekom stranačkom obliku. Nisam imao potrebe da ga za bilo šta pitam, niti je on mene bilo kada za bilo šta zvao. Vasić je stranački funkcioner i ja to poštujem. SNSD je velika stranka, sa više od 140 hiljada članova, i naravno da je moguće da postoje neki nesporazumi, ali to do mene nikad ne dolazi, što je i razumljivo.

***Iako ste poslanik u Parlamentu BiH već više od tri godine, tek prije nekoliko dana uzeli ste člansku kartu SNSD-a? Zbog čega to niste ranije učinili?

- Istina je da sam zvanično postao član SNSD tek 12. maja ove godine. Na izborima 2006. godine bio sam jedini kandidat na svim stranačkim listama, a da nisam bio član stranke koja me je predložila iako sam učestvovao u osnivanju SNSD-a 1998. godine na Palama, kad je bila hrabrost i biti u društvu nekog od članova SNSD-a. Predsjednika Dodika dobro znam još od 1990. godine kad je bio najmlađi poslanik u predratnoj Skupštini BiH, a ja sam tada bio u bezbjednosti i upravo zadužen za tadašnju skupštinu.

Dakle, bio sam lični izbor Milorada Dodika da se nađem na listi SNSD-a na prethodnim izborima. Ne znam još, ali mislim da predsjednik Dodik na mene računa i za predstojeće izbore i nisam htio da ne ispunim i tu formalnost uzimanja knjižice. Uvijek sam smatrao da knjižica ne znači i pripadnost nekoj ideji ili stranci, pogotovo što sam bio svjedok bacanja komunističkih knjižica u koje su se mnogi kleli.

***Protekle tri godine političku scenu u BiH obilježili su neuspjeli politički dogovori, nacionalističke tenzije i retorika, recesija... Mnogi će reći da je za to velikim dijelom zaslužna neuspješna aktuelna vlast.

- Na to pitanje sam već u nekoliko navrata odgovorio. Potpuno razumijem rezigniranost i razočarenje mnogih, pa i njihovo ogorčenje na naš rad. Svjestan sam da su samo u fokusu napada, pa i gnjeva poslanici i delegati u Parlamentu BiH. Šta je s radom drugih institucija BiH, Predsjedništva, Savjeta ministara, pa i više od 60 raznih agencija, ministarstava i organizacija koje postoje na nivou države?! Bilo koja vlast da je bila u ovom prethodnom mandatu uradila bi mnogo manje, u to sam siguran.

***Mislite li da će u budućnosti BiH biti bez entiteta i duboke nacionalne trodiobe koja je sad karakterizira?

 - BiH je i sad jedinstvena zemlja iako je čine dva entiteta. Na pravom smo pitanju. Kad bismo bili iskreni i kad Sarajevo i bošnjački političari ne bi vidjeli nikakvu opasnost u postojanju RS, i Banja Luka bi mnogo bolje prihvatala BiH kao svoju i kao suverenu zemlju. RS nije remetilački faktor i to nikada neće ni biti, već je konstruktivniji i bolji dio BiH. Cijelu zemlju naprijed bi povukao samo ekonomski napredak i bolji život svakog pojedinca.

Umjesto da se dva entiteta takmiče samo u toj sferi, eto, mi smo u stalnom grču hoćemo li uopšte ekonomski preživjeti. Ne postoji način, niti je to moguće, da nestane RS i o tome, ni ja niti bilo koji političar SNSD-a ne želi ni da pomišlja da s bilo kime razgovara, a pogotovo ne da pregovara!

Republika Srpska nije na dobošu pa da bilo ko s njom trguje ili da je ubuduće razvlašćuje kako se to dešavalo do dolaska SNSD-a na vlast!

Ništa od inata

- Drago mi je da se odnosi s našim prvim susjedima unapređuju i da su svakim danom sve bolji. Volio bih da takve dobre političke odnose prate i ekonomski, ali nije tako. Prošle godine smo s Hrvatskom imali spoljnotrgovinski deficit veći od milijardu i osamstotina miliona maraka, a sa Srbijom veći od 550 miliona.

Ekonomija je najbolji katalizator povezivanja svih zemalja u susjedstvu, što bi nam trebao biti prioritet, pa naravno i sa EU, koja nam je u svakom smislu cilj. Bio sam u Parlamentu BiH 14. aprila kad nam se obratio predsjednik Hrvatske. Imao sam čast da razgovaram s gospodinom Josipovićem i tada sam ga pozvao da posjeti i Banju Luku i, evo, ta će posjeta biti realizovana.

***Kako komentirate Tadićev poziv Silajdžiću da ga posjeti u Beogradu?

- Predsjednik Srbije Tadić je bio nekoliko puta u BiH. Bio je i u Sarajevu, Mostaru i u Banjoj Luci, ali je bio i u Potočarima. Greška je i do sada bila što se Silajdžić inatio i što je odbijao svaku i pomisao da posjeti Beograd. Ja plediram da se stalno razgovara na svim nivoima i sa svima koji nam misle dobro, jer razgovori će ipak nešto riješiti. Inaćenje i nesporazumi nikad ništa i nikome neće bolje donijeti.

***Je li tačno da ste pred rat bili potpredsjednik džamijskog odbora u Pazariću i znaju li to Vaše stranačke kolege?

- U sredini u kojoj sam prije rata živio bio je vrlo mali procenat Srba i tada se to nije gledalo, pa sam po "nacionalnom ključu", koji je i tada važio, mogao da budem sve. Moja pokojna majka je bila drugi donator za izgradnju džamije u Pazariću.

Prije nje, pokojni otac i moja cijela porodica bili su poznati po tome što su svima pomagali, a najviše muslimanima. Tako da nije bilo iznenađenje da budem i u džamijskom odboru.

Nije tačno da sam bio, jer nisam ni mogao zato što sam kao mlad bio sluđen SKJ, iako mi je pokojni deda bio više od 30 godina predsjednik crkvenog odbora.

Ali, bio sam sve drugo i u kulturno-umjetničkom društvu i u mjesnoj zajednici i mnogo puta sam bio u mnogim džamijama. Tada sam znao da proučim Kulhuvallahu i Subhaneke i toga se ne stidim, kao što se ponosim što sam išao i u crkvu na vjeronauku.

***Kćerka Vam je tužiteljica u Kantonalnom tužilaštvu Sarajevo. Imate li problema zbog toga?

- Ponosim se što imam divnu porodicu, koja mi je i najveći oslonac u životu. Da, moja kćerka je kantonalni tužilac u Sarajevu. Ona danas, takođe, ima svoju porodicu. Bilo je nekih koji su čuli za ovo i koji su mi prigovarali kako to da moja kćerka radi baš u federalnom Sarajevu. No, moram da kažem da se ne osvrćem na takva razmišljanja, niti ih uopšte uzimam za ozbiljno, jer se radi o minornim tipovima koji bi sve dali da, upravo, oni rade u Sarajevu. Jer takvima ništa ne bi značila nacija, oni bi sve dali za pare.

***Sudeći prema istupima državnih poslanika, stječe se dojam da je predizborna kampanja, pogotovo kada je riječ o Državnom parlamentu, već odavno počela?!

- Kod nas nikad ne prestaje predizborna kampanja ako bi se tako posmatralo djelovanje političkih stranaka, pa i onih najistaknutijih funkcionera koji su u vrhu političkih oligarhija. Već sam rekao da se u našoj zemlji sve odvija na relaciji tri nacionalna interesa i od toga ne treba da bježimo. Siguran sam da će rezultati predstojećih izbora biti skoro isti i sa malim, skoro neznatnim, rezultatskim promjenama u odnosu na one izbore iz 2006. godine.

U Republici Srpskoj se one neće ni primijetiti, ali će zato u Federaciji BiH najveći faktor iznenađenja, ako se to uopšte može tako nazvati, biti stranka Fahrudina Radončića, mislim u pozitivnom rezultatskom smislu.

Autor: Srđan Šekara

četvrtak, 27 maj 2010

Postojeće rakete, odnosno strijele za markiranje ciljeva, koje su u kasarnama ostale poslije odlaska JNA iz ratom zahvaćenog Sarajeva, po naređenju Glavnog štaba Armije RBiH, pretvarane su u ubojito hemijsko oružje, zahvaljujući materijama proizvedenim u sarajevskim laboratorijama. Ovo je "Fokusu" potvrdio dobro obaviješten izvor, blizak nekadašnjem bošnjačkom vojnom vrhu, napomenuvši da nijedan komad hemijskog oružja u Sarajevu ne bi mogao da bude proizveden bez izričite naredbe i znanja predsjednika Ratnog predsjedništva RBiH, Alije Izetbegovića. Dobro obaviješteni izvor "Fokusa" tvrdi da postoje dokazi da je svoju "fabriku smrti" u Sarajevu imala i specijalna jedinica "Ševe", koju je tokom 1992. godine osnovao Alija Delimustafić, a kasnije pod kontrolu preuzela tajna muslimanska služba AID, što upućuje na to da bi o njenom djelovanju dosta mogli znati i neki aktuelni pripadnici, pa i visoki funkcioneri OBA BiH. Ova jedinica bila je zadužena i za izvršavanje specijalnih terorističkih zadataka uperenih protiv lokalnog stanovništva u Sarajevu, poslije kojih je u ratnom sukobu u BiH obično optuživana druga strana. Naš izvor dalje navodi i podatak da je u Sarajevu postojalo nekoliko tajnih fabrika biološkog oružja koje su korištene protiv pripadnika Vojske Republike Srpske na sarajevskom i još nekim ratištima. Da je tako, pokazuje i obiman materijal koji je u posjedu Boračke organizacije RS i Saveza logoraša RS, a koji je, uz izjave zaštićenih svjedoka, proslijeđen na dalje postupanje MUP RS. -------------------------------------------------------------------- Koordinator tima MUP RS za istraživanje i dokumentovanje krivičnih djela ratnih zločina, Simo Tuševljak, potvrdio je "Fokusu" da su u toku intenzivne provjere podataka o ratnoj fabrici "Behar" na Medicinskom fakultetu u Sarajevu, fabrici na Građevinskom fakultetu u tom gradu, kao i mini-fabrikama koje su postojale na još nekim lokacijama. - Sve dokaze do kojih dođemo, a neke već i posjedujemo, uskoro ćemo dostaviti Tužilaštvu BiH, koje poslije treba da donese odluku o otvaranju istrage u cijelom slučaju. Sudeći po prvim saznanjima, nema sumnje da je u ratnom Sarajevu proizvođeno biološko oružje - rekao je Tuševljak. On je napomenuo da su istražni organi došli do saznanja da su pripadnici Armije RBiH prikrivali žrtve napada zabranjenim sredstvima, što je cijelu priču i održavalo pod velom tajne. - Imamo saznanja da su pripadnici Armije RBiH uklanjali leševe i druge tragove koji bi mogli ukazivati na upotrebu biološkog oružja, jer su oni koji su stajali iza ovog bezumnog projekta dobro znali kakve bi sve posljedice predstavljalo otkrivanje istine o korištenju raketa punjenim otrovnim hemikalijama i zabranjenim supstancama - ističe Tuševljak. ---------------------------------------------------------------- Poslanik SNSD u Predstavničkom domu PSBiH Slavko Jovičić kaže da će, ukoliko postoje indicije da je na određenim lokacijama u dijelu Sarajeva koji je tokom rata bio pod kontrolom muslimanske vojske organizovana proizvodnja biološkog, odnosno hemijskog oružja, te ako dobije bilo kakvu inicijativu koja na to ukazuje, zatražiti od svih nadležnih institucija da dostave zvanične informacije o cijelom slučaju. - Tužilaštvo BiH moralo bi da provjeri sve navode i informacije u vezi s postojanjem fabrika biološkog oružja u ratnom Sarajevu i njegovoj upotrebi. I sama pomisao da su moji sunarodnici ubijani upotrebom sredstava koje zabranjuje maltene cijeli civilizovani svijet zgrožava me i uznemiruje i pred mene stavlja zadatak da kao izabrani predstavnik srpskog naroda u najvišem zakonodavnom tijelu ove zemlje zatražim hitno i potpuno rasvjetljavanje cijelog slučaja - zaključio je Jovičić --------------------------------------------------------------------- KARAN Za toksikološku analizu nema novca Željko Karan, patolog i direktor Zavoda za sudsku medicinu RS, kazao je da je do sada radio obdukcije na 4.500 ekshumiranih skeleta, ali da nikada nije rađena toksikološka analiza na osnovu koje bi se moglo utvrditi da li je neko život izgubio zbog uticaja hemijskog oružja. - Obdukcije se rade na ostacima leša, odnosno na kostima, i to nekoliko godina nakon što je neko lice stradalo. Zbog toga je vjerovatnoća dokazivanja uticaja hemijskog oružja teška i komplikovana. Teorijski, takve stvari bi se mogle uraditi, ako nikako drugačije onda putem hemisjko-toksikološke analize zemljišta gdje je tijelo pronađeno. Ovo kod nas nikada nije rađeno, jer ne postoje adekvatne laboratorije. Za sve to treba mnogo vremena i novca - kazao je Karan.

ponedjeljak, 17 maj 2010

Namjerom da u Sarajevu organizuje koncert podrške za Ejupa Ganića, bivši visoki predstavnik Kristijan Švarc Šiling možda je želio, bar na trenutak, da se probudi, jer je više nego poznato da je svoj kompletan poslovni angažman na mjestu lidera OHR - prespavao! Šalu na stranu, namjera bivšeg šefa OHR u BiH prava je lakrdija! Zašto bilo ko iz inostranstva treba da se petlja i da daje podršku Ejupu Ganiću, kad ne zna da je najveća odgovornost Ganića za evidentne ratne zločine počinjene nad golobradim mladićima u Doborovoljačkoj ulici, tada pripadnicima JNA. Švarc Šiling se u toku rata, prema mojim informacijama, stavio samo na jednu stranu, bošnjačku, a sada se stavio samo na stranu jednog čovjeka. On, kao neko ko dolazi iz demokratske zemlje, ne bi trebalo da se miješa u pravosudne institucije i organe, neka pravosudne institucije utvrde odgovornost Ejupa Ganić, a koja je neupitna. To što će organizovati koncert, napraviti neku zabavu, samo pokazuje neozbiljnost jednog "iskusnog" diplomate. Podrška Ejupu Ganiću stiže i od Pedi Ešdauna, koji je osvjedočeni srbomrzac i lobista za pravdu bošnjačkog naroda. Ešdaun i Švarc Šiling, dvojac bez kormilara, plovi beskrajnom pučinom neizvijesnosti i sunovrata. Plove bez kompasa i bez bilo kakve orijentacije, ponovo vrijeđajući srpske žrtve koje su stradale u Doborovoljačkoj ulici, za čije je stradanje najodgovorniji Ejup Ganić. Sve ovo pokazuje da su oba ova visoka predstavnika, koja danas ništa ne znače, činila sve da s tadašnjih pozicija nanesu najveću štetu srpskom narodu. Danas, kada nemaju nikakvih funkcija ni uloga, žele da običnom lakrdijom ponovo daju podršku Ejupu Ganiću, što nas samo vraća u vrijeme kada su oni bili suvereni vladari, bolje rečeno diktatori i vlastodršci BiH i gospodari života i smrti običnih građana. Oni su mogli odlučiti sve u ovoj zemlji i zato ona nije ni mogla dalje od ovoga ambijenta u kojem se danas nalazi. Bivši visoki predstavnici mogu biti dirigenti na izvođenju tih kompozicija, ali neće ih niko od srpskog naroda ni gledati, niti će ih primijetiti i slobodno su mogli koncert izvesti u svojoj kući, jer to nikoga ne interesuje kada je u pitanju srpski narod. Ipak, sramota je da se Ešdaun i Švarc Šiling, ponovo, iz udobnih penzionerskih fotelja, petljaju u unutrašnje stvari BiH.  Komentar: Slavko Jovičić

nedjelja, 16 maj 2010

Predsjednik Opštinskog odbora SNSD Istočno Novo Sarajevo, Mladen Zirojević, uručio je novim članovima ove stranke s područja Istočne Ilidže i Istočnog Novog Sarajeva 250 članskih knjižica. Zirojević je na svečanoj ceremoniji poručio novim članovima da je njihov izbor više nego dobar, jer su izabrali najjaču, najorganizovaniju i najstabilniju političku organizaciju u Srpskoj i šire. On je ocijenio da je ova svečanost očigledna potvrda snage i pokazatelj ozbiljnog rada odbora SNSD-a Istočno Novo Sarajevo i Istočne Ilidže, ali i garancija i uvod u novu veliku izbornu pobjedu SNSD-a na predstojećim oktobarskim izborima. Generalni sekretar SNSD, Rajko Vasić, ocijenio je da prijem novih 250 članova s područja Istočnog Sarajeva u stranku predstavlja pravu sliku uspona SNSD, koji je na tom području prije deset godina počeo djelovati sa skromnim brojem ljudi. Čast da prvi dobije člansku knjižicu SNSD pripala je poslaniku u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Slavku Jovičiću koji je, prema riječima Zirojevića, postao "zaštitni znak" srpskih parlamentaraca u ovoj instituciji, a koji je, iako nije bio zvanični član ove stranke, za nju mnogo učinio. - Od danas nas 250 postaju članovi najjače porodice u BiH. Iako sam ja, s Perom Marinkovićem, 1998. godine osnovao ovu stranku u Palama, do danas zvanično nisam bio njen član. Smatrao sam da je najvažnije da poštujem platformu stranke i da aktivno učestvujem na poboljšanju svih njenih aktivnost - rekao je Jovičić.

 

        ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 15. МАЈА (СРНА) - Предсједник Општинског одбора Савеза независних социјалдемократа /СНСД/ Источно Ново Сарајево Младен Зиројевић уручио је данас новим члановима ове странке са подручја Источне Илиџе и Источног Новог Сарајева 250 чланских књижица.

        Зиројевић је на свечаној церемонији поручио новим чановима да је њихов избор више него добар, јер су изабрали најјачу, најорганизованију и најстабилнију политичку организацију у Српској и шире.

        Он је оцијенио да је данашња свечаност очигледна потврда снаге и показатељ озбиљног рада одбора СНСД-а Источно Ново Сарајево и Источне Илиџе, али и гаранција и увод у нову велику изборну побједу СНСД-а на предстојећим октобарским изборима.

        Обраћајући се младим колегама, Зиројевић је рекао да су приступили странци која је основана и која постоји као странка слободе, мира и демократије.

        "Акционим планом дјеловања Младих  социјалдемократа, заснованом на Програму рада СНСД-а и програмској платформи 'Друштво знања', ова странка је јасно дефинисала свој интерес, а то је да буде носилац промјена у развоју омладинске политике на локалном нивоу, а самим тим и побољшања положаја младих у РС", навео је Зиројевић.

        Генерални секретар СНСД-а Рајко Васић оцијенио је да пријем нових 250 чланова са подручја Источног Сарајева у странку представља праву слику успона СНСД-а, који је на том подручју прије десет година почео дјеловати са скромним бројем људи.

        Васић је члановима странке пренио поздраве предсједника СНСД -а Милорада Додика који, због неповољних временских услова, није могао присуствовати данашњој свечаности.

        "Нама се стално дешава да у години избора имамо велики прилив чланства, тако да сада имамо 140 000 чланова", рекао је Васић и додао да СНСД има више од 3000 мјесних одбора у РС.

        Васић је истакао да је СНСД и у години економске кризе успио да сачува економску стабилност РС и да ће у наредном мандату наставити да стабилизује Српску.

        Предсједник Извршног одбора Општинског одбора СНСД-а Источна Илиџа Синиша Додик подсјетио је младе људе који први пут постају чланови једне странке да је СНСД, као позициона партија, урадила много добрих ствари за ово подручје.

        "Влада РС је у протеклом периоду уложила више од 85 милиона КМ у ово подручје, што су омогућили људи који је воде. Направили смо школе, изградили путеве, спортске дворане, а то ћемо и даље радити. За то нам треба ваша подршка, а да бисмо наставили овдје живјети, морамо заједно радити", нагласио је Додик.

        Част да први добије чланску књижицу СНСД-а припала је посланику у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славку Јовичићу који је, према ријечима Зиројевића, постао "заштитни знак" српских парламентараца у овој институцији, а који је, иако није био званични члан ове странке, за њу много учинио.

        "Од данас нас 250 постајемо чланови најјаче породице у БиХ. Иако сам ја, са Пером Маринковићем, 1998. године основао ову странку на Палама, до данас званично нисам био њен члан. Сматрао сам да је најважније да поштујем платформу странке и да активно учествујем на побољшању свих њених активности", рекао је Јовичић.

        Он је подсјетио да актуелна власт у протекле три године није пренијела ниједну надлежност са РС на БиХ и истакао да то никада неће учинити.

        "На првом мјесту је РС, а испред тога је српски народ. О свему другом можемо се договарати, али не са оним који желе да нас нема на овим просторима. Остаћемо овдје и зато вас позивам на пуну мобилност да бисмо сачували оно што смо градили четири године. Зато навијајте за предсједника Додика, за РС и српски народ", поручио је Јовичић.

 

Предложени закон није добио довољан број гласова посланика из Републике Српске.

У циљу спречавања подстицања националне, расне или верске мржње и насиља међу народима и грађанима БиХ, предложени закон предвиђао је да се забрањује било који облик деловања, регистровања фашистичких и неофашистичких организација, као и употреба фашистичких и неофашистичких симбола у БиХ.

Током расправе, поједини посланици сугерисали су да овај законски предлог треба повући из парламентарне процедуре, како би се на тај начин избегла могућност вођења расправе којом се подстиче проблем фашистичке и неофашистичке идеологије и покрета.

Посланици Странке демократске акције (СДА) подржали овај закон, док су опречног мишљења били у Савезу независних социјалдемократа (СНСД).

Заступник СНСД-а Славко Јовичић предложио је Представничком дому да изнађе неко решење како би се овај законски предлог повукао из процедуре.

"Предлажем да се овај закон повуче, јер нећемо ништа решити. Ко ће ми доказати која је то фашистичка организација, а која није . Нема никакве користи од овог закона ", закључио је Јовичић.

Заступница СНСД-а Весна Шаин казала је да јој се не свиђа предложени закон јер сматра да се "прекраја историја".

Према њеним речима, четнички покрет је, у ствари, "ослободилачки покрет, настао у борби против отоманске Империје".

"Четнички покрет не може да се сврста у ове фашистичке организације које ми хоћемо да забранимо", казала је Шаин, додајући да је она за то да се забране фашистичке и неофашистичке организације, али не на овакав начин.

На њену дискусију реплицирао је заступник социјадемократске партије (СДП) БиХ Денис Бећировић .
"Свашта смо чули у овом парламенту, али баш овако да неко јавно, наглас изјави да је злочиначки покрет Драгољуба Драже Михајловића ослободилачки покрет, то још није имао нико снаге да у овом парламенту до сада барем јавно каже. Али, ето и то смо чули ", казао је Бећировић додајући да мисли да је то прво" увреда за близу 100.000 жртава четничког покрета само у Другом светском рату ".

Како се каже у образложењу овог закона, разлог за његово доношење је и што постојећи систем кривичних санкција у БиХ није на адекватан начин регулисао питања која се односе на обезбеђивање одговарајућих правних прописа којим се "директно забрањује деловање организација и појединаца, симбола и осталих обележја којим се подстиче на националну, расну или верску мржњу ".
Наведени су примери 03:00 најважнијих фашистичких организација у БиХ, иако се законом забрањује свака фашистичка и неофашистичке организација.

Фашистички симболи који приказују починиоце ратних злочина и злочина против човјечности, такође се забрањују овим законом.

С циљем сузбијања вршења ових дискриминаторских дела, законом су предвиђене новчане казне од 5.000 до 100.000 КМ.

      

 САРАЈЕВО, 12. МАЈА /СРНА/ - Шеф Клуба посланика СДА у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Бакир Изетбеговић изјавио је да од 1943. године у БиХ није направљено ништа што би се могло назвати угледањем на идеологију Ханџар дивизије.

        "Разумијемо да Бошњаци морају сносити своју кривицу, али од 1943. Ханџар дивизије нема и нико се није позвао на њену идеологију, ни од 1991. до 1995. године како се то у предложеном закону жели указати", оцијенио је Изетбеговић током расправе о Приједлогу закона о забрани свих фашистичких и неофашистичких организација и употребе њихових симбола у БиХ.

         Дајући сагласност СДА на термин Ханџар дивизија, Изетбеговић је питао "зашто да се говори да је на њеној идеологији постојало нешто у БиХ од 1991. до 1995. године, када то није тако"?

         Независни посланик Момчило Новаковић оцијенио је да се навођењем Ханџар дивизије у Приједлогу овог закона "прави вјештачка равнотежа, али само зато да би се лакше `прогурале` усташе и четници", који се такође наводе у приједлогу закона.

         Нагласивши да је за то да се забране и осуде фашистичке и неофашистичке организације, Весна Шаин из СНСД-а подсјетила је да су усташе били фашистичка организација, а да је Ханџар дивизија била дио СС трупа Трећег рајха.

         "Четнички покрет настао је као покрет за борбу против Отоманске империје, а у Другом свјетском рату четничка организација коју је основао Дража Михаиловић била је први антифашистички покрет у Европи", подсјетила је Шаинова.

         Према њеним ријечима, ствар је идеологије и политике након Другог свјетског рата што су четници проглашени фашистима.

         "Дража Михаиловић увео је култ клања и култ ножа, за који се до тада није знало", ријечи су Дениса Бећировића из СДП-а БиХ који тражи да се прихвати став да је четнички покрет "злочиначка организација".

        Након ових расправа, замјеник предсједавајућег Представничког дома Бериз Белкић замолио је да се више не предлаже закон о забрани фашистичких и неофашистичких организација, како би се избјегле овакве ситуације.

         "Овим се не рјешава, него подстиче проблем и из ове сале шаљу поруке које охрабрују фашистичке идеологије и покрете", истакао је Белкић.

        Други замјеник предсједавајућег Представничког дома Милорад Живковић подсјетио је да је овај приједлог закона Савјет министара усвојио прегласавањем српских министара, због чега је најавио да посланици СНСД-а неће подржати његово усвајање у првом читању.

        Посланик СНСД-а Славко Јовичић поставио је питање институције која би могла доказати да неко у БиХ представља фашистичку организацију, оцијенивши да од оваквог закона нема користи, односно да не доноси ништа боље за народе у БиХ. 

 

        САРАЈЕВО, 10. МАЈА /СРНА/ - Заједничка комисија за надзор над радом Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ Парламентарне скупштине БиХ разматрала је данас Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о заштити тајних података, који је предложио Савјет министара БиХ, изјавио је Срни члан ове комисије Славко Јовичић.

        Он је нагласио да се комисија није изјашњавала о приједлогу измјена закона, јер је на овај законски акт два амандмана уложила замјеник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић.

        "Пошто на сједници Комисије није било овлаштеног предлагача Закона, односно представника Савјета министара БиХ, чланови Заједничке комисије су донијели закључак да се изјашњавање одложи до наредне сједнице", рекао је Јовичић.

        Он је напоменуо да постоји пословничка могућност да се од Колегијума Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ затражи и додатно вријеме за изјашњавање о Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о заштити тајних података док се предлагач овог законског акта не изјасни о амандманима.

        На данашњој сједници разматрани су и Извјештај о посјети Комисије Великој Британији и извјештај о посјети сједишту Обавјештајно-безбједносне агенције у Сарајеву.

        САРАЈЕВО, 9. МАЈА (СРНА) - Посланик Савеза независних социјалдемократа (СНСД) у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић сматра да би политичке тензије у БиХ спласнуле када би почела економска утакмица између два ентитета.

        Јовичић је нагласио да је Република Српска (РС) много бољи дио БиХ, те да она није реметилачки фактор, али да се из Сарајева стално врше напади на њу.

        Према његовом мишљењу, у РС ће бити одржан референдум уколико буде угрожена њена позиција.

        Он је оцијенио да БиХ није потребан високи представник, а да јој треба ЕУ као партнер, да јој помаже.

        "Нико други нама не може донијети срећу и будућност уколико се сами не договоримо", сматра Јовичић.

        Он је рекао да није задовољан радом Парламентарне скупштине БиХ. "Уложимо напоре, али резултата нема. Потрошимо вријеме и вријеме на разне комисије и расправе", рекао је Јовичић.

        Говорећи о празницима у БиХ, Јовичић је рекао да је немогуће од Срба у РС тражити да славе 1. март, јер ће тај датум за њих, како је нагласио, остати најцрњи дан.

        Према његовом мишљењу, да међу народима у БиХ још постоји мржња.

        "Овдје су се три народа убијала. Требаће времена да то легне на мјесто", рекао је Јовичић гостујући у програму Телевизије ОБН.

         Јовичић је рекао да је у Добровољачкој улици у Сарајеву десио злочин, али да правосуђу треба препустити да о томе да своју ријеч.  

Autor: Mladen Kremenović   četvrtak, 06 maj 2010 Približavanjem oktobarskih izbora povećava se i broj profila koje na Fejsbuku otvaraju političari u nadi da će slanje ili prihvatanje frend rikvesta donijeti koji glas više. U ovom trenutku desetine je profila koje su otvorili kandidati, koji će se najvjerovatnije naći na raznim listama, kao i Fejsbuk grupa otvorenih za "obožavanje" pojedinih političkih partija, ali i njihovih lidera. "Fokus" je istražio koji političari imaju otvoren profil, ali i zavirio koje grupe "obožavaju" ovi političari, iako u pojedinim slučajevima nije izvjesno da iza profila zaista stoje političari. Među bošnjačkim političarima nije rijetko pristupanje grupama tipa "ukinimo entitetsko glasanje", dok s druge strane kod Srba najomiljenije grupe jesu one posvećene patrijarhu Pavlu. ------------------------------------------------------------- Kao lider u broju prijatelja na Fejsbuku nametnuo se poslanik SNSD u parlamentu RS Srđan Mazalica, za koga kažu da je prilično aktivan na Fejsu. Mazalica kaže da u predizbornoj kampanji namjerava koristiti Fejsbuk da bi promovisao vlastite stavove i aktivnosti te da od 1.500 prijatelja sa Fejsa više od 1.100 jeste u njegovoj izbornoj jedinici. - Radi se o tome da preko Fejsa lakše komuniciramo po pitanjima koji su od interesa mladih. Recimo, postoji grupa omladine SNSD iz Banje Luke, gdje se svakodnevno plasiraju informacije koje mladima i te kako mogu koristiti - kaže Mazalica. ------------------------------------------------------------------- Neprikosnoven lider u posvećenosti Fejsbuku jeste poslanik iste stranke u parlamentu BiH Slavko Jovičić, koji zbog vlastitog principa da bira društvo na ovoj stranici ima svega 49 prijatelja. Jovičić uporno ponavlja da mu Fejsbuk oduzima previše vremena, da gubi živi kontakt s ljudima, zbog čega već mjesecima najavljuje zamrzavanje profila. Poznata su i Jovičićeva česta transparentna brisanja s liste prijatelja onih koji ne pokazuju interes za prilično živim debatama koje ovaj poslanik svakodnevno inicira na ovoj stranici. - Nema govora da Fejsbuk koristim za političku promociju. Imam svega 49 prijatelja, sve ih lično poznajem. Preko 2.000 zahtjeva sam odbio, ne želim fiktivna prijateljstva. Profil sam otvorio jer je mnogo lažnih profila, koja iz ko zna kojih razloga otvaraju sasvim drugi ljudi - rekao je Jovičić i podsjetio da ima svoja dva bloga, koje smata ozbiljnijom formom od Fejsbuka. ------------------------------------------------------------------ Kandidat SDS za predsjednika RS Ognjen Tadić ima zadovoljavajućih 840 prijatelja. Tadić je između ostalih član grupa "Poruke i citati iz Biblije", kao i one "Niko kao raja iz Sarajeva". --------------------------------------------------------------- Siniša Dodik, takođe veoma aktivni fejsbukovac, inače poslanik u parlamentu RS, prikupio je 921 prijatelja. ------------------------------------------------------------- Branislav Borenović, potpredsjednik PDP, ima 283 prijatelja. Na njegovom profilu i oni koji mu nisu prijatelji mogu pogledati galeriju fotografija, većinom s putovanja po EU, gdje je čest učesnik raznih seminara. - Nisam prečesto aktivan na Fejsbuku. Previše je globalan, otvoren, omogućava pristup svima, pa nemam vremena svima odgovoriti. Ipak, povremeno pogledam profil, dobra strana jeste što mi je omogućio kontakt s ljudima iz osnovne i srednje škole, koje nisam vidio 20 godina. Generalno, postaje pomalo i zamoran. Moguće da neko pomoću Fejsbuka prikuplja glasove, ali to nije moj slučaj. Imam prijatelje iz različitih političkih opcija - rekao je Borenović.  --------------------------------------------------------------------- Fesjsbuk profil ima i  Nikola Baštinac, koji ima 468 prijatelja, ali i mnogi drugi političari. ---------------------------------------------------------------------  Lažni profili i grupe Profile na Fejbuku, ali po svemu sudeći lažne, ima i Milorad Dodik, lider SNSD i predsjednik Vlade RS, kao i predsjednik RS, Rajko Kuzmanović, koji ima oko 300 prijatelja.  ---------------------------------------------------------- Milanko Mihajlica, lider srpskih radikala, skupio je 58 prijatelja. Član je interesantne grupe "To što dotakne pjesma, nikada neće ruka". ------------------------------------------------------------------ Anton Kasipović, potpredsjednik Vlade RS, ima 91 prijatelja. Kasipović po svemu sudeći pedagoški bira grupe kojim pristupa pa je tako član "Svi koji jedva čekaju 18 rođendan" i serije "Lud, zbunjen, normalan". ------------------------------------------------------------ Nikola Špirić, predsjedavajući Savjeta ministara BiH, ima 348 prijatelja. Član je grupe "Evropska BiH" i "Mladi BiH". ----------------------------------------------------- Među grupama na Fejsbuku jeste i grupa Sulejmana Tihića, koja ima 697 obožavaoca. Na njoj su prilično uredno ažurirane stranačke aktivnosti. ---------------------------------------------------------------------- Grupa Mladena Ivanića, lidera PDP, skupila je 144 obožavaoca. Simpatizeri ove partije mogu pogledati fotografije stranačkih aktivnosti. Interesantno je da među prijateljima ove grupe jeste i SNSD iz Teslića.  --------------------------------------------------------------- Grupa Harisa Silajdžića ima 1.222 obožavaoca. Na uredno ažuriranim aktivnostima najbrojnije su aktivnosti i tekstovi govori lidera SBiH koji se odnose na optužbe na račun Srbije. Stranka za BiH ima 273 obožavaoca.  ------------------------------------------------------------------ SDP BiH prikupila je 247 obožavaoca, kojim prilično neredovno nudi novosti. Među svega tri fotografije nalazi se fotografija Josipa Broza Tita. --------------------------------------------------------------------- HDZ BiH na neažuriranoj grupi ima 101 obožavaoca. ------------------------------------------------------------------------  Šijaković: Internet bolji od mitinga Ivan Šijaković, sociolog, rekao je da se internet u današnjici mora shvatati sve ozbiljnije s obzirom na ulogu koju zauzima u životu ljudi, i istakao da mu je daleko bliža opcija političkog komuniciranja preko Interneta i Fejsbuka, nego na histeričnim mitinzima po gradskim trgovima. - Sve je počelo na američkim izborima kada je Barak Obama postavio svoj profil, skupio dva miliona prijatelja, što je mnogim političkim činiocima bio način da se dođe do birača. Internet znatno pomaže političarima, jer je svijest ljudi sve više usmjerena prema globalnoj mreži. Kao što je ranije važilo pravilo da ukoliko nisi na televiziji, kao da ne postojiš, danas je to slučaj s Internetom - kaže Šijaković. Prema njegovim riječima, evidentno je da se političari trude da postave profile ili kreiraju Fejsbuk grupe. - Nisu političari jednako informatički pismeni, ali u političkim štabovima to rade mladi ljudi. To se pojačava u kampanji jer se može diskutovati s ljudima. Mreže na Internetu sve više mijenjaju mreže u civilnom društvu. Uzalud je biti prisutan na trgu ako nisi na nekoj od mreža na Internetu. Postoje ljudi koji sve nalaze preko Interneta - zaključuje Šijaković. ------------------------------------------------------------         RAMIĆ: Redovan na Fejsbuku Edin Ramić, šef Kluba Bošnjaka u Vijeću naroda RS, preko Fejsbuka se druži sa 447 prijatelja. Djeluje i politički, pa je član grupa "Podržimo ukidanje entitetskog glasanja" i "Bosanska dinastija Kotromanića". Ramić kaže da se prilično redovno kači na Fejsbuk, u principu svakodnevno ili svaki drugi dan. On ističe da mladi ljudi pokazuju interesovanje za rad Vijeća naroda RS, zbog čega na tu temu često odgovara preko Fejsbuka, navodeći da će dolaskom predizborne kampanje interesovanje građana sasvim sigurno postati veće, zbog čega će ovaj vid komunikacije koristiti za razgovor sa građanima. - Svaki vid komunikacije sa građanima je dobar, pa ljudima odgovaram na pitanja kad god to mogu - rekao je Ramić.

DOGAđAJI DANA

04-05-2010

"Ni­gdje u svi­je­tu ne­ma da se agre­sor vra­ća na mjes­to zlo­či­na" i "šta tre­ba, da po­li­ci­ja drži po­ča­snu stra­žu ov­dje gdje su os­ta­vi­li ru­že", dvi­je su od rea­kci­ja ko­je su se ju­čer pri­je po­dne mo­gle ču­ti na­kon što su bez in­ci­de­na­ta za­vrše­na dva pa­ra­lel­na sku­pa u sa­mo 150 me­ta­ra u sa­ra­jev­skoj Do­bro­vo­lja­čkoj uli­ci. S je­dne stra­ne po­li­cij­skog kor­do­na pos­tav­lje­nog kod Fa­kul­te­ta po­li­ti­čkih na­uka bi­lo je oko dvi­je sto­ti­ne Sa­raj­li­ja oku­plje­nih na mos­tu Drve­ni­ja na pro­tes­tu ko­jeg su or­ga­ni­zo­va­le "Ze­le­ne be­ret­ke" da bi po­ka­za­li ogor­če­nje zbog obi­lje­ža­va­nja 18. go­diš­nji­ce stra­da­nja pri­pa­dni­ka biv­še JNA u biv­šoj Do­bro­vo­lja­čkoj uli­ci. ---------------------------------------------------------------------------- - Ra­ja Sa­ra­je­va je 2. i 3. ma­ja od­bra­ni­la grad i drža­vu. Ni­je se zna­lo ko se ka­ko zo­ve, ko se mo­lio u ko­joj bo­go­mo­lji, us­ta­li smo i odu­prli se pro­fe­si­onal­nim voj­ni­ci­ma i ofi­ci­ri­ma, mi ra­ja u te­na­ma. Ko­man­dant Mi­lu­tin Ku­ka­njac je re­kao da je po­gi­nu­lo šest ofi­ci­ra. Oni ko­ji ov­dje ne­što or­ga­ni­zu­ju ne zna­ju ko­li­ko ih je po­gi­nu­lo i ka­ko se zo­vu - re­kao je na tom sku­pu pred­sje­dnik udru­že­nja "Ze­le­ne be­ret­ke" Mu­ha­med Švra­kić. On je "po­što­va­nim gra­đa­ni­ma, su­bor­ci­ma i ro­di­te­lji­ma ubi­je­ne dje­ce" re­kao da se "tre­ba­mo okre­nu­ti da tra­ži­mo prav­du pro­tiv na­ših lo­ših po­li­ti­ča­ra i tu­ži­la­ca". - Mi že­li­mo da na­še tu­ži­laš­tvo na­po­kon uhap­si ne­ko­ga za vi­še od 1.600 ubi­je­ne dje­ce i vi­še od če­trna­est hi­lja­da ubi­je­nih ci­vi­la - re­kao je Švra­kić. ---------------------------------------------------------------- Na mjes­tu na ko­jem su "Ze­le­ne be­ret­ke" or­ga­ni­zo­va­le mi­ting, u re­ži­ji vlas­ti RS tre­ba­lo je bi­ti po­lo­že­no cvi­je­će u znak sje­ća­nja na pri­pa­dni­ke biv­še JNA ko­ji su po­gi­nu­li 1992. go­di­ne to­kom iz­vla­če­nja Ko­man­de 2. voj­ne oblas­ti pre­ma Lu­ka­vi­ci. Ten­zi­je ko­je su di­za­ne da­ni­ma do­pri­nje­le su da se ju­čer u zra­ku, dok se če­kao do­la­zak auto­bu­sa iz RS, osje­ti žes­to­ka na­pe­tost, a tmur­no ne­bo iznad gra­da pod­sje­ti­lo je na ra­tne de­ve­de­se­te. -------------------------------------------------------- Ubrzo je, me­đu­tim, šef ka­bi­ne­ta sa­ra­jev­skog po­li­cij­skog ko­me­sa­ra Dra­gan Mi­oko­vić pre­nio odlu­ku, do­ne­se­nu na zah­tjev or­ga­ni­za­to­ra, da se cvi­je­će po­lo­ži 150 me­ta­ra ni­že. - Štab po­li­ci­je MUP-a Kan­to­na Sa­ra­je­vo pri­hva­tio je zah­tjev i ta ce­re­mo­ni­ja je pro­šla bez bi­lo ka­kvih pro­ble­ma - re­kao je Mi­oko­vić. -------------------------------------------------------------- Čla­no­vi po­ro­di­ca po­gi­nu­lih pri­pa­dni­ka biv­še JNA i pred­sta­vni­ci vlas­ti RS su u Uli­ci Ham­di­je Kre­šev­lja­ko­vi­ća na zi­du os­ta­vi­li bi­je­le ru­že i za­pa­li­li svi­je­će. Krat­ko su se za­drža­li, a po­tom oti­šli u Is­to­čno Sa­ra­je­vo, gdje je po­gi­nu­lim slu­žen pa­ras­tos. Ne­ko­li­ci­na Sa­raj­li­ja ni­je odo­li­la že­lji da do­đe na mjes­to gdje su os­tav­lje­ne ru­že, a ta­mo su nam re­kli da se osje­ća­ju po­ni­že­nim jer se, ka­žu, zna ko je bio žrtva, a ko agre­sor. ------------------------------------------------------- - Moj muž je u ra­tu os­tao in­va­lid, ja se i da­nas pa­tim s njim i ni­ko me ne pi­ta ka­ko ži­vim, a oni su ov­dje do­šli da po­la­žu cvi­je­će. Ni­je im to tre­ba­lo do­zvo­li­ti, ne­ka je bru­ka i sra­mo­ta one ko­ji su ovo do­zvo­li­li - vi­dno po­tre­se­na re­kla je Su­ada Ade­mo­vić. ---------------------------------------------------------------------------- I Edin Ši­rić sma­tra da ova­kav skup ni­je tre­ba­lo do­zvo­li­ti jer je to bio "po­tez fa­šis­ti­čke po­li­ti­ke Mi­lo­ra­da Do­di­ka". - Za­ne­ma­re­na je pra­va is­ti­na šta se de­si­lo 3. ma­ja. Nas je Srbi­ja na­pa­la i to tre­ba da se zna. Ovo nam na­mjer­no ra­de da se na­pra­vi ha­os u gra­du i upe­re­no je pro­tiv pra­vih žrta­va Sa­ra­je­va, ali, opet, u je­dnu ru­ku mi je dra­go što je skup pro­šao bez in­ci­de­na­ta - re­kao je Ši­rić. --------------------------------------------------------------- Po­je­din­ci su, me­đu­tim, bi­li miš­lje­nja da čla­no­vi­ma po­ro­di­ca ubi­je­nih tre­ba do­zvo­li­ti da do­đu, a ne da se po­li­ti­ka mi­je­ša u sve to. A. Ž. O. ---------------------------------------------------------------------------------------- Jovičićeva "pobjeda" Po­sla­nik SNSD u Par­la­men­tu BiH Slav­ko Jo­vi­čić, ko­ji je ju­čer ta­ko­đer po­lo­žio cvi­je­će u Do­bro­vo­lja­čkoj, oci­je­nio je da obi­lje­ža­va­nje 18 go­di­na od stra­da­nja voj­ni­ka JNA "pred­stav­lja ve­li­ku po­bje­du, jer je to prvi put da su Srbi ima­li pri­li­ku da na ne­koj lo­ka­ci­ji u Sa­ra­je­vu obi­lje­že go­diš­nji­cu stra­da­nja nji­ho­vih naj­mi­li­jih". - Sud će odre­di­ti ko je kriv za ra­tne zlo­či­ne, ali ipak se, na odre­đen na­čin, pri­zna­lo da se tu de­sio zlo­čin - re­kao je Jo­vi­čić Srni. On je is­ta­kao da je po­li­ci­ja Kan­to­na Sa­ra­je­vo za­slu­ži­la sve po­hva­lu i za­hval­nost za po­tpu­nu bez­bje­dnost svih uče­sni­ka, te do­dao da su mu član Pred­sje­dniš­tva BiH Že­ljko Ko­mšić i li­der SDP BiH Zlat­ko La­gu­mdži­ja te­le­fo­nom re­kli da su za­do­vo­ljni što je sve pro­te­klo bez in­ci­den­ta. Jo­vi­čić je na­ja­vio da će i u Tu­zli na dos­to­jan­stven i mi­ran na­čin bi­ti odat po­men ne­vi­no stra­da­lim pri­pa­dni­ci­ma JNA u "tu­zlan­skoj ko­lo­ni". ------------------------------------------------------------- Nevini vojnici JNA?! - Že­li­mo po­no­vo da ka­že­mo i ape­lu­je­mo na od­go­vor­ne - 2. i 3. ma­ja 1992. go­di­ne iz­vršen je ne­su­mnjiv zlo­čin nad ne­vi­nim pri­pa­dni­ci­ma JNA u Do­bro­vo­lja­čkoj uli­ci u Sa­ra­je­vu - re­kao je on mi­nis­tar ra­da i bo­ra­čko-in­va­lid­ske za­šti­te RS Ra­de Ris­to­vić. -------------------------------------------------------------------------- Majka se prepala Je­la Mi­la­no­vić, ses­tra Zdrav­ka To­mo­vi­ća, de­ve­tna­es­to­go­diš­njeg voj­ni­ka ko­ji je po­gi­nuo u Do­bro­vo­lja­čkoj uli­ci 3. ma­ja 1992. go­di­ne, ni­je smo­gla sna­ge da do­đe u Sa­ra­je­vo. - Već 18 go­di­na u me­ni ti­nja že­lja da svom bra­tu upa­lim sve­ću u Do­bro­vo­lja­čkoj uli­ci, ali mo­ja maj­ka, ko­ja ima sa­mo još me­ne, zbog stra­ha ni­je mi do­zvo­li­la da si­đem do Do­bro­vo­lja­čke - re­kla je Mi­la­no­vi­će­va u Is­to­čnom Sa­ra­je­vu. --------------------------------------------------------------------------- Pohvale policiji Po­li­cij­ska mi­si­ja EU u BiH poz­dra­vi­la je pro­fe­si­onal­no obav­ljen po­sao po­li­ci­je, ko­ja je po­du­ze­la sve da bi omo­gu­ći­la si­gur­no okru­že­nje učes­nci­ma ju­če­raš­nje ko­me­mo­ra­ci­ja. - Ta­ko­đer je va­žno is­ta­knu­ti vi­sok ste­pen sa­ra­dnje i ko­or­di­na­ci­je izme­đu MUP-a Kan­to­na Sa­ra­je­vo i CJB Is­to­čno Sa­ra­je­vo - re­kao je ko­me­sar EUPM Šte­fan Fe­ler. ----------------------------------------------------------------- Por­tpa­rol MUP-a Kan­to­na Sa­ra­je­vo Ir­fan Ne­fić izja­vio je da je sa­ra­jev­ska po­li­ci­ja ozbi­ljno shva­ti­la svoj po­sao. - Mi­slim da je ovo pri­mjer svim po­li­cij­skim agen­ci­ja­ma ka­ko tre­ba da se ra­di - za­klju­čio je Ne­fić.

 

Sarajevo 04. 05. 2010

 Održan pomen u dobrovoljačkoj

Porodice 42 vojnika JNA, koji su pre tačno 18 godina ubijeni iz zasede u Dobrovoljačkoj ulici, na mestu zločina zapalile su sveće i položile cveće za svoje najmilije

Pomen žrtvama, kojem su prisustvovali i zvaničnici RS i predstavnici Srpske u institucijama BiH, održan je na jedvite jade, a planirana mirna šetnja ulicom u kojoj se desio jedan od najvećih zločina u proteklom ratu otkazana je zbog okupljanja „Zelenih beretki" i rizika od napada na učesnike skupa.

------------------------------------------------------

Više od 400 do zuba naoružanih specijalaca MUP-a Sarajevskog kantona razdvajalo je dve grupe, ali im nije padalo na pamet da rasteraju „beretke", bez obzira na to što njihov skup nije bio prijavljen. Ipak, tri kordona policije uspela su da obezbede porodice žrtava masakra u Dobrovoljačkoj i predstavnike RS da održe pomen, koji je kasnio zbog okupljanja „Zelenih beretki" u Dobrovoljačkoj ulici i na mostu Drvenija.

Policija je dva autobusa sa učesnicima skupa zadržala na entitetskoj liniji na Vracama dok nije potisnula „beretke" i raščistila trasu za prolazak porodica žrtava i predstavnika RS do početka Dobrovoljačke.
Na tom malom delu ulice, porodice ubijenih vojnika i predstavnici vlasti i nevladinih organizacija uz ogradu su zapalili sveće i položili 42 ruže za svakog ubijenog vojnika. Ni to, međutim, nije prošlo bez pretnji i psovki „Zelenih beretki" i okupljenih Sarajlija, koji su podržavali protest veterana iste formacije koja je 2. i 3. maja imala glavnu ulogu u streljanju vojnika JNA iz zasede.

Gordana Gvozdenović, sestra Obrada Gvozdenovića, jedne od žrtava masakra u Dobrovoljačkoj, kaže da je i pre 18 godina, dok je tragala za telom svog brata, imala problema da uđe u Sarajevo.
- Ovaj grad ni danas nije slobodan za Srbe. Ovaj dan treba da bude poruka celom svetu da se osudi ono što se desilo nedužnim mladićima u Dobrovoljačkoj. Osamnaest dana sam tražila brata, a 18 godina čekam pravdu, čekam da neko odgovara za taj zločin - poručuje Gordana.

---------------------------------------

I Bogdana Tomović, majka ubijenog Zdravka Tomovića, kaže da se slično osećala posle 18 godina od mučke likvidacije sina jedinca, koji je 3. maja 1992. imao 19 godina.
- Osamnaest godina traje ova nepravda i sve to vreme slušam neistine druge strane. Moj Zdravko bio je redovan vojnik, koji je služio istu onu vojsku koju su služili i oni koji su ga ubili. Krenuo je da izađe, da napusti to Sarajevo, ali nisu mu dozvolili. Ubili su mi ga! To im nikada ne mogu oprostiti! - kaže kroz plač majka Bogdana.
Ona poručuje da se u Dobrovoljačkoj desio zločin za koji moraju da odgovaraju i oni koji su ga naredili, ali i oni koji su ga izvršili.

- Zna se ko su oni! Neka odgovara Ejup Ganić, čija je porodica mirno živela u Prijepolju dok je on radio ovo što je radio po Dobrovoljačkoj - poručuje Bogdana Tomović, dok njena ćerka Jela dodaje da su u automobilu s njenim bratom bili i Hrvati i muslimani.
- Imamo nameru da idemo do kraja, jer ovaj zločin mora da se osudi. Ti ljudi su bili nenaoružani i sve što im se dogodilo bilo je smišljeno i namešteno - upozorava sestra ubijenog Zdravka Tomovića.

Na okupljanje pred crkvu u Miljevićima, u Istočnom Sarajevu, stigli su i oni koji su preživeli masakr u Dobrovoljačkoj, ali nisu hteli da idu u Sarajevo jer su podsećanja na ono što im se desilo isuviše bolna. General Dušan Kovačević, koji je u Dobrovoljačkoj teško ranjen, ističe da žrtve tog zločina zaslužuju da im se svakog 3. maja oda počast.
- Moramo znati istinu o ovom zločinu, koji ne sme da se zaboravi. Moramo zapamtiti i prevaru koja je dovela do tog zločina kako na takve prevare nikada više u budućnosti ne bismo nasedali - poručuje general Kovačević.    

Z. ŽUŽA