СAРAЈЕВО - Истражна комисија за утврђивање трошења донаторских средстава која су у БиХ пристигла послије рата ће свим организацијама које нису доставиле податке о добијеним донацијама упутити опомену пред тужбу, закључено је на јучерашњој сједници Комисије у Сарајеву.

Комисија ће Државној агенцији за истраге и заштиту (SIPA) доставити списак институција које у предвиђеном року нису одговориле на питање о добијеним донацијама како би ова агенција провјерила због чега то нису урадиле.
На сједници је речено да је упућено четири хиљаде упита о добијеним донацијама и да је до сада стигло 1.313 одговора, од којих је 390 одговора да те институције или организације нису примале никакве донације.
Обрадом дијела пристиглих одговора дошло се до податка да је у БиХ пристигло око 7,1 милијарду марака донаторских средстава, од чега је према подацима Централне банке за институције БиХ дошло око 400 милиона КМ, а за Централну банку нешто више од 17 милиона.
----------------------------------------------------
Предсједавајући Комисије Сефер Халиловић каже да постоје основане сумње да они који нису доставили одговоре нешто крију.
- Сама чињеница да нису одговорили њих оптужује. Одговоре нисмо добили од бројних хуманитарних организација, попут Мерхамета, за које се зна да су добијале милионска донаторска средства - казао је Халиловић, додавши да од свих вјерских заједница у БиХ једино Ријасет Исламске заједнице није доставио тражене податке.
Рекао је да ће на сљедећој сједници Комисије бити саслушан и Џемалудин Латић, који је сам тражио да буде саслушан тврдећи да посједује значајна сазнања о приливу и трошењу донација.
----------------------------------------------------------
Члан Комисије Мирко Околић рекао је да поједине институције БиХ, попут Централне банке, опструишу рад овог тијела.
- Комисија ће зато од Министарства финансија БиХ тражити да достави потпуније податке о пристиглим донаторским средствима, посебно о онима која су пристизала на рачуне отваране у иностранству, јер је то кључ рјешења овог питања - рекао је Околић.
Додао је да SIPA треба да истражи шта је са оним институцијама и организацијама које су једноставно нестале или су се пререгистровале.
------------------------------------------------------
Мада Комисија не жели да процјењује колики је износ донација пристиглих у БиХ, члан Комисије Славко Јовичић казао је да је ријеч о више од 40 милијарди марака.
- Надлежне институције, Тужилаштво БиХ и полицијске агенције треба да разјасне, јер се ради о огромним средствима. Од енормних средстава која су пристигла у БиХ, 98 одсто је отишло у ФБиХ, а ни два одсто у РС и дистрикт Брчко - рекао је Јовичић.
-----------------------------------------------------
Зеница
Члан Комисије Шемсудин Мехмедовић упозорио је да су, и према прикупљеним подацима који су дошли Комисији, у БиХ стигла огромна донаторска средства.
- Према овоме што стоји, Зеничко-добојски кантон је добио толико донација од USAID-а да би тамо требало да тече мед и млијеко. Међутим, тамо је привреда у тоталном колапсу. Мора се испитати гдје су отишле и како су трошене донације - казао је Мехмедовић.
http://www.glassrpske.com/vijest/Tuzbe-zbog-skrivanja-podataka-o-donacijama.html
САРАЈЕВО,
15. ЈУЛА (СРНА) – Истражна комисија Парламентарне скупштине БиХ за
утврђивање трошења донаторских средстава свим организацијама које нису
доставиле податке о добијеним донацијама року упутиће опомену пред
тужбу.
На данашњој сједници Комисије одржаној у Сарајеву
закључено је да се Државној агенцији за истраге и заштиту (Сипа) достави
списак оних који у предвиђеном року нису одговорили на упит о добијеним
донацијама како би се провјерило зашто то нису урадили.
Према
подацима саопштеним на сједници, на 4 000 упућених упита о добијеним
донацијама до истека рока стигло 1 313 одговора, од којих 390 одговора
да те институције или организације нису примиле донације.
Обрадом
дијела пристиглих одговора дошло се до податка да је у БиХ пристигло
око 7,1 милијарди КМ донаторских средстава.
Према
ријечима предсједавајућег Комисије Сефера Халиловића, постоји сумња да
они који нису доставили одговор нешто крију.
„Сама
чињеница да нису одговорили њих оптужује“, рекао је Халиловић новинарима
наводећи да на упит нису одговориле хуманитарне организације, попут
Мерхамета, за које се зна да су добиле милионска донаторска средства.
Халиловић
је додао да од свих вјерских заједница у БиХ једино Ријасет Исламске
заједнице није доставио тражене податке.
„Неће бити изузетака кад
будемо слали опомене“, нагласио је Халиловић.
Он је најавио да
ће на идућој сједници Комисије, на сопствени захтјев, бити саслушан
Џемалудин Латић, који тврди да посједује значајна сазнања о приливу и
трошењу донаторских средстава.
Према ријечима члана Комисије
Мирка Околића, поједине институције БиХ, попут Централне банке,
опструишу рад овог парламентарног тијела.
Околић тражи од
Министарства финансија БиХ да достави потпуније податке о пристиглим
донаторским средствима, посебно онима на рачуне који су отварани у
иностранству.
„Имам незваничне податке да је ту било
малверзација“, истакао је Околић, који са Халиловићем дијели увјерење да
донаторска средства нису сврсисходно трошена.
Иако Комисија не
жели да процјењује колики је износ донација пристиглих у БиХ, Славко
Јовичић рекао је да се ради о више од 40 милијарди КМ, од чега је
значајан дио добијен злоупотребом рата и сиротиње.
„Надлежне
институције, Тужилаштво БиХ, Сипа и Обавјештајно-безбједносна агенција
треба ово разјасне, јер се ради о огромним средствима“, истакао је
Јовичић додавши да сам може за барем пет организација свједочити да су
ненамјенски трошиле добијена донаторска средства.
Чланови
Комисије задовољни су до сада урађеним, јер, подсјетили су, до садашње
истражне комисије нису се помакле са почетне тачке.
САРАЈЕВО, 14. ЈУЛА /СРНА/ - Министар безбједности БиХ Садик Ахметовић предложио је провођење Стратегије за борбу против тероризма и постојећих закона након терористичког напада у Бугојну, убрзавање процедуре доношења одговарајућих закона у Парламентарној скупштини БиХ, те потписивање споразума о полицијској сарадњи са сусједним државама.
Када је ријеч о акцији "Свјетлост", проведеној 2. фебруара у Маочи, током које је ухапшено осам лица, Ахметовић је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ информисао да је од Тужилаштва БиХ добио информацију да је у току истрага, односно вјештачење пронађеног материјала.
Ахметовић је, такође,
предложио и да се Обавјештајно-безбједносној агенцији БиХ дају
полицијска овлаштења, иницира доношње закона о превенцији и борби против
тероризма, те да Министарство правде БиХ преиспита кривичну политику у
случајевима у вези са тероризмом.
Министар безбједности
је подсјетио је да ово министарство нема оперативних надлежности када су
у питању ови и слични акти.
У Представничком дому
Парламентарне скупштине БиХ у току је расправа о информацији
Министарства безбједности БиХ о полицијским аспектима акције "Свјетлост"
у Маочи и информацији Савјета министара БиХ о терористичком нападу на
Полицијску станицу у Бугојну.
Посланик СНСД-а Драго Калабић је поновио
да у БиХ нема политичке воље за обрачун са тероризмом и да постоји
опструкција борбе против тероризма, наглашавајући да након данашње
расправе не очекује да ће Парламентарна скупштина БиХ дати допринос у
борби против тероризма у БиХ.
"Након извјештаја о
постојању 3 000 терориста у БиХ, није засједало Предсједништво ни Савјет
министара. Предсједавајући Предсједништва БиХ Харис Силајџић говори о
свим другим стварима, али не и о овом питању", рекао је Калабић.
"О извршиоцу напада у Бугојну полицијске агенције су имале 40
информација, а нико није реаговао", каже
Јовичић.
Посланик СДА Бакир
Изетбеговић сматра да је за експлозију у Полицијској станици у Бугојну
"крив чудак који нема везе са организацијама из иностранства".
"Вјерски
радикализам у БиХ има корјен у стресу и насиљу кроз који је народ
прошао током протеклог рата", рекао је Изетбеговић.
Реагујући на ову Изетбеговићеву тврдњу, Живковић је рекао да се "БиХ као тежак болесник мора суочити са истином и прихватити терапију која је радикална за добробит суживота".
Посланик Странке за БиХ Ремзија Кадрић од затражио од Министарства безбједности БиХ да сачини свеопшту анализу о томе ко све руши уставни поредак и територијални интегритет.
Посланик
СДП БиХ Селим Бешлагић заложио се да парламент усвоји закон о борби
против тероризма у којем би био дефинисан појам тероризам те да се
прихвате мјере које предлажу стручњаци из области борбе против
тероризма.
"Број од 3000 није измислио нико од
парламентараца. На комисији је речено да то нису људи из иностранства
него из БиХ који добивају финансијску помоћ из изностранства", рекао је
Бешлагић.
Посланик СНСД Лазар Продановић изразио је
бојазан да, када је ријеч о осуди тероризма, БиХ скрива глава у пјесак.
"Немам
проблема са тим да осудим тероризам, ма са које стране долазио", рекао
је Продановић и позвао да се заједнички рјешава овај проблем.
Skandal: Komisija za utvrđivanje trošenja donatorskih sredstava u BiH doživela fijasko. Oko 40 milijardi KM pomoći stiglo u BiH. Ko ih je i na šta potrošio i dalje tajna
BANJALUKA - Istraga oko utvrđivanja trošenja donatorskih sredstava, koja su u BiH stizala za vreme i posle rata, a koju je vodila komisija parlamenta BiH doživela je pravi fijasko! Što je najstrašnije, podaci o tome gde je završilo 40 milijardi maraka, koje su ušle u Bosnu i Hercegovinu, kao pomoć, ostaje i dalje velika tajna.
Za 18 meseci rada, koliko je postojala komisija parlamenta BiH, oko ovog problema nije urađeno ništa i nije otkrivena ni jedna jedina marka pokradenih donacija. Pare su naprosto isparile, a firme koje su dobijale donacije, odavno više i ne postoje na tlu BiH. Tako će svi problemi, vezani za nestale donacije, ostati na leđima novog saziva parlamenta BiH, pod uslovom da se slična komisija ponovo formira i da ima odrešene ruke.
Slavko Jovičić, član komisije parlamenta BiH, koja se bavila istragom oko stranih donacija, kaže za "Novosti" da su opstrukcije bošnjačkih političara i Mustafe Cerića, kao prvog čoveka Islamske zajednice BiH, bile prevelike da bi se bilo šta uradilo.
- Koliko smo god puta tražili podatke, kako od Islamske zajednice, tako i od bošnjačkih političara iz Sarajeva, jer se ipak u Sarajevo slilo 98 odsto stranih donacija, nismo dobili nijedan jedini podatak. I sad je sve jasno - vile koje su sagrađene od stranog novca, namenjenog sirotinji u izbeglištvu, ostaće u rukama bošnjačke političke elite - tvrdi Jovičić.
Kad se, kako kaže Jovičić, uzme u obzir i da u čitavu istragu nisu hteli da se uključe ni SIPA, ni Tužilaštvo BiH, onda činjenica da nema rezultata u istrazi i nije veliko iznenađenje.
- SIPA i Tužilaštvo BiH su nemo posmatrali rad naše komisije. Ni u jednom trenutku nisu hteli da nam pomognu, da pokrenu akcije i dođu do osoba koje su bile umešane u krađu donatorskih sredstava - ističe Jovičić.
Članovi komisije su, kako navodi Jovičić, od Islamske zajednice uporno pokušavali da dobiju podatke koliko je novca stiglo u BiH, kao donacije za pomoć izbeglicama, ili imena ljudi koji su raspolagali tim novcem. Ali, odgovora nije bilo.- Prikupili smo spisak više od 500 pravnih subjekata, političkih stranaka, crkvi i verskih zajednica, nevladinih i humanitarnih organizacija i udruženja građana koji su imali prijem novčanih sredstava, kako u ratu, tako i posle. Ali, povratnog odgovora nema. Kad se tu uzme i da je Islamska zajednica jasno dala do znanja da ne želi da ustupi podatke našoj komisiji, onda je sasvim jasno zašto je komisija doživela debakl - poručio je Jovičić.
JOVIČIĆ kaže da ako bude izabran u novi saziv parlamenta BiH da će odmah tražiti formiranje slične komisije. - Posao se mora nastaviti i isterati do kraja. Ali, ovog puta u njega se moraju uključiti i SIPA i Tužilaštvo BiH - poručio je Jovičić.
---------------------------------------------------------------
Koliko je tačno novca na ime stranih donacija stiglo u BiH i da li je to veća cifra od 40 milijardi, koliko je utvrdila parlamentarna komisija, niko ne zna. U dva navrata, 2001. i 2007. godine, u BiH su u nevladinom sektoru urađene dve studije. Utvrđeno je da je u različitim oblicima, u razdoblju od 1992. do 2000. godine, BiH dobila pomoć vrednu između 71 i 81 milijardu dolara. Ipak, rezultati ovih studija ostali su samo mrtva slova na papiru, jer niko iz parlamenata BiH nije izrazio želju da ih vidi i proveri.
-----------------------------------------------------------------------------
PORTPAROL Tužilaštva BiH Boris Grubešić kaže za "Novosti" da ova institucija radi na pojedinim slučajevima zloupotrebe donacija pristiglih u BiH. Međutim, i oni, po Grubešićevim rečima, čekaju rezultate rada parlamentarne komisije za neke veće akcije.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:292360-Isparile-milijarde-KM

Dok privrednici očekuju prve sankcije iz Evrope, parlamentarci se i
dalje prepucavaju da li su ovi poslovi u nadležnosti države ili
entiteta. Međutim, “problem” je što je obaveza donošenja državnog zakona
već prihvaćena. Predsedavajući Zajedničke komisije za evropske
integracije Halid Genjac napominje kako u članu 70. SSP piše da je zakon
trebalo da bude donesen do 1. jula ove godine i da se uspostavi državno
telo za evidenciju državne pomoći.
“Stručnjaci EK su nam pre dve godine ponudili zakon, po svojim
standardima. Međutim, predstavnici RS su blokirali da taj zakon uđe u
Savet ministara BiH, a potom u parlament, jer smatraju da se oduzimaju
nadležnosti entiteta. Potom je direktor Direkcije za zapadni Balkan u
Evropskoj komisiji Pjer Mirel dva puta dolazio u BiH i držao seminare u
Sarajevu i Banjaluci, objašnjavajući šta znači taj zakon. Ali, mi ga još
nemamo ni u proceduri”, žali se Genjac. On objašnjava da kršenje
Sporazuma znači da se naša preduzeća više ne mogu smatrati ravnopravnim
sa inostranim, na evropskom tržištu. Zbog toga je moguće očekivati da
nam članice EU ukinu neke trgovinske beneficije.
“Indirektne posledice su užasno teške, jer smo poslali poruku da ne možemo poštovati obaveze iz Sporazuma. Procena sprovođenja Sporazuma, koja sledi, zbog ovoga neće biti povoljna, što umanjuje šanse za kandidatski status i korištenje pretpristupnih fondova”, kaže Genjac.
----------------------------------------------------------------
Međutim, poslanik SNSD u državnom parlamentu Slavko Jovičić kaže da jedinstven prostor u BiH postoji i sada, budući da nema granica među entitetima, što znači da nije potreban nikakav zakon da bi on postojalo. Jovičić upozorava da funkcionisanje takvog jedinstvenog prostora sprečavaju “razni lobiji”.
“To se najbolje vidi u slučaju Rafinerije goriva u Brodu, koju osporavaju na sve načine, kako bi lobisti mogli da uvoze gorivo iz susedstva. Zato bi međunarodni eksperti na to trebalo da obrate pažnju i da spreče monopol država koje ugrožavaju jedinstven ekonomski prostor u BiH, koga ne ugrožava RS”, kaže Jovičić. On podseća da je PS BiH u poslednjoj godini dana usvojila 14 zakona iz ekonomskih oblasti koji pomažu i spajaju jedinstven prostor.
------------------------------------------------------
U Delegaciji EU u BiH, ipak, podsećaju da je Privremeni sporazum prekršen, kao i deo SSP, koga još nisu ratifikovale sve članice EU, jer zakon nije usvojem. Kako nam je potvrđeno, evropski zvaničnici još nisu utvrdili formalne mere koje bi se primenile protiv BiH. Nezvanično, konsultacije o tome već traju.
Da ova tema državnim poslanicima nije ni “na kraj pameti” pokazuje i
činjenica da mnogi od njih i ne znaju o kom zakonu je reč. Tako nas je,
na primer, poslanik HDZBiH Ivo Miro Jović uveravao da to nije zakon o
državnoj pomoći, nego zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, koji je već u
proceduri.
Izbegavanje privilegija Prema rečima Halida Genjca, cilj zakona o državnoj pomoći je da na jednom mestu evidentira pomoć koju država dodeljuje privatnim preduzećima, da se ona dodeljuje po kriterijumima koji neće narušiti lojalnu konkurenciju i da se pomoć dodeljuje sa jednog mesta. Zakon je obaveza svih članica EU, i svake godine se u Brisel šalje izveštaj o tome koliko je koja država dala pomoć kom preduzeću. Time se, kaže, izbegava situacija da neka firma, zbog velike državne pomoći, bude u boljem položaju od one koja ne dobija ništa. |
DNS: Kriva je Federacija
Demokratski narodni savez saopštio je da “sa naročitom zabrinutošću” posmatra izveštaj Evropske komisije u pogledu ozbiljnog kršenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. DNS podseća da je NS RS usvojila ovakav zakon, ali da FBiH nije, te da su predstavnici političkih elita FBiH i “neposredno odgovorni za novonastalu krizu odnosa sa EU”.
http://www.blic.rs/Vesti/Republika-Srpska//Privrednici-zrtve-lose--politike
|
|
|
|
petak, 09 jul 2010 PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ |
|
Najveći interes Srba jeste da se utvrdi istina o Srebrenici. Veći je srpski interes za tom istinom, nego bošnjački. Bošnjaci su nakon samog događaja počeli s ogromnom medijskom kampanjom, i to ne samo iz Sarajeva i preko nevladinih organizacija. Za sagovornike su našli mnoge lobiste, čiji je jedini zadatak bio da se potpuno satanizuje srpski narod. Najbolje za to poslužilo je da raznim manipulacijama iskoriste srebreničku tragediju. Istina je jedna i nedjeljiva. Niko na nju nema ekskluzivno pravo. Na to sam ukazao i u Kongresu SAD. Na sva moja pitanja nisu imali odgovor. Pitao sam postoji li ijedan grad na svijetu koji je bio zahvaćen ratnom kataklizmom, da niko, ama baš niko, za četiri godine rata nije umro prirodnom smrću, zbog ranjavanja ili ratnih dejstava. Želi se nametnuti teza da je kompletan broj žrtava vezan za pet dana rata. Kongresmeni nisu imali odgovor. Osim toga, u sagledavanju cjelokupne tragedije u Srebrenici nije moguće zaboraviti činjenicu koja je nesporna, a to je da su u Srebrenici stradali i Srbi, i to od 1992. do 1995. godine, sve do oslobađanja Srebrenice. Kako je moguće da 3.260 srpskih žrtava niko nigdje ne pominje. Zar najbolji dokaz nisu potpuno spaljena i uništena sela oko Srebrenice. Imao sam pozive desetak lica bošnjačke nacionalnosti iz Srebrenice, koji su državljani RS, pošto je Srebrenica u RS, jer ni danas ne mogu dokazati da su živi, s obzirom na to da su ih porodice u Sarajevu evidentirale kao nestale, da bi primali veliku invalidninu i odštetu. Nije li to najgora manipulacija žrtvama u Srebrenici. Srebrenica nikada nije ozbiljno uzeta u razmatranje, jer je za svaku žrtvu neophodno utvrditi način stradanja na osnovu forenzike i drugih naučnih istraživanja o stradanju ljudi. Zato i jesu moguće manipulacije kao što su stavljanje ljudi na listu ubijenih od 11. jula, iako su poginuli u tri prethodne godine rata. Bezbroj je kontraverzi o Srebrenici, naročito ako su podgrijana medijskom halabukom iz Sarajeva, u kojoj su najveći instrument nevladine organizacije. Neću reći da Bošnjaci nisu stradali, ali nisu u takvim okolnostima i takvom broju kako se fakturiše Srbima. Sasvim je jasno da su pojedinci, iza kojih ne stojim, počinili ratne zločine. Ali to nije radio srpski narod. Neko iz Cazina nije odgovoran za stradanje Srba u Srebrenici, niti neko iz Trebinja može imati odgovornost za stradanje Bošnjaka. Svaki pojedinac treba odgovarati. Za štetu koja je nanesena Srbima glavni krivac jeste Karla del Ponte, koja je imala prvenstveni zadatak da optuži Srbe za sve što se desilo u Srebrenici, kako bi kasnije imali ogromne probleme.
|
БAЊAЛУКA - Представнички дом Парламентарне скупштине (ПС) БиХ није подржао иницијативу да се од надлежних институција затражи да доставе информацију о средствима која се издвајају из буџета институција БиХ по тужбама особа које су биле оптужене пред Судом БиХ, а касније правоснажним пресудама ослобођене.

Казао је то "Гласу Српске" покретач иницијативе и посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Славко Јовичић, додајући да ће и даље остати непознато за колико је оштећен буџет БиХ након што су пале многе оптужнице против политичара и носилаца власти.
Нагласио је да су његову иницијативу "срушили" бошњачки посланици.
- Ради се углавном о исфабрикованим и нарученим оптужницама против истакнутих људи на важним политичким функцијама. Главни циљ је био да се они склоне са власти те да им се напакују ствари које нису имале никаквог покрића, на основу којих би биле подигнуте аргументоване оптужнице - рекао је Јовичић.
Ријеч је о штети од више милиона марака. Само одштетни захтјев бившег предсједника РС Мирка Шаровића за одштету износи 480.000 марака.
Судско тражење одштете од БиХ најавио је и бивши премијер ФБиХ Едхем Бичакчић, који је, заједно са бившим федералним министром финансија Драганом Човићем, недавно ослобођен оптужби у случајевима набавке станова за званичнике ФБиХ.
Према подацима Правобранилаштва БиХ, у прошлој години евидентирано је више од 160 тужби по разним основама, са одштетним захтјевима који збирно износе више милиона марака.
Основни проблем, али и главни разлог зашто иницијатива није дошла на дневни ред, сматра Јовичић, је то што нико из Тужилаштва и осталих званичних институција неће да саопшти који су били тужиоци који су донијели ове пресуде.
- Оптужнице су углавном подизали страни тужиоци који су били на привременом раду у Тужилаштву БиХ и гдје су имали примања већа од 20.000 марака, а да никада нико није провјеравао њихове референце и стручност, тако да није ни чудо што су оптужнице падале - истакао је Јовичић.
Он сматра да се може извући закључак да се радило о политички монтираним процесима који су били углавном наручени из главног центра, Сарајева, и да су на такве оптужнице огроман утицај имали политички лидери Бошњака.
Додао је да су тужиоци "главом без обзира побјегли" из БиХ те да су иза себе оставили катастрофалне посљедице које ће углавном плаћати народ.
Тужиоци без доказа
Предсједавајући Комисије за финансије и буџет Дома народа БиХ Душанка Мајкић казала је да је Славко Јовичић поменутом иницијативом хтио да покаже да тужиоци не раде добро свој посао.
- Основна ствар је да тужиоци без довољно доказа подижу оптужнице које падају на суду. Једна од њих је случај Мирка Шаровића при чему се троше огромне паре и ресурси суда и Тужилаштва, а да се притом, без одговарајућих доказа, процеси неславно заврше - рекла је Мајкићева.
LINK:/www.glassrpske.com/vijest/novosti/Bosnjacki-poslanici-oborili-inicijativu.
Tako se na poziv vjerskim zajednicama u BiH da dostave podatke o donacijama i njihovom trošenju nije odazvao jedino Rijaset Islamske zajednice u BiH. U dopisu Komisiji naveli su kako traženje podataka narušava autonomiju IZ, te se pozivaju na Zakon o slobodi vjere i pravnom položaju crkava i vjerskih zajednica u kome stoji da su „crkve i vjerske zajednice odvojene od države, te da se država nema pravo miješati u unutrašnju organizaciju i poslove crkava i vjerskih zajednica“
Ovakav je odgovor iznenadio predsjednika Komisije Sefera Halilovića.
„Čak i dijelovi Islamske zajednice, ako se izuzme samo Rijaset, su također dostavili izvještaj o primitku i trošenju donatorskih sredstava i ne vidim nijedan razlog zbog čega to ne bi uradio i Rijaset, ne sporeći njima pravo da dalje primaju donacije, da i dalje primaju članarine, ali bi država trebala znati koliko je to para došlo u Islamsku zajednicu“, kaže Halilović.
Komisija je pred kraj mandata, a jedan od problema je i to što se nekim od organizacija koje su djelovale u BiH pod međunarodnim patronatom danas ne može ući u trag, kaže član Komisije Slavko Jovičić.
„Pa su prali novac, uzimali u BiH. Nešto su, naravno, napravili, ne treba reći da nisu, ali su ogromnu korist izvukli i za sebe. Danas su te organizacije ugašene. Ima ih 200 kojima uopšte ne možemo ući u trag gdje se nalaze“, objašnjava on.
„Jednostavno se ugase, a da isti taj vlasnik ili potpisnik formira neku drugu i radi iste ili slične poslove, sa istim ili sličnim namjerama, pod drugim imenom, a da kao ne postoje organizacije koje su ranije registrovane i kao niko ih ne može pronaći. Mi ćemo na tome inistirati jer smo osjetili da tu nisu čista posla.“
Većina međunarodnih organizacija, od UN-a do EU, odgovarajući na upite Komisije, kazala je kako je vremenska distanca prevelika.
Ništa bolje od državne nije prošla ni federalna Komisija za trošenje donacija, koja je u svom izvještaju Zastupničkom domu izrazila i nezadovoljstvo time kako se izvršna vlast ponijela prema njenim zahtjevima, kaže predsjedavajući Komisije Ibro Omerbašić.
„U dosadašnjem radu Komisije smo došli do registra podataka od 5,7 milijardi koje se vode u federalnom Ministarstvu finansija. Imali smo velikih zamjerki na te podatke jer su nejasni, uveliko su šifrovani, tako da apsolutno nismo mogli doći do konkretnih podataka o kojim se projektima radi na terenu. Nikako ne možemo smtrati da je to konačna brojka. To su podaci koje je federalno Ministarstvo finansija samo preuzelo. Smatramo da se radi o nekoliko puta većim iznosima kad su u pitanju donacije za taj period - jer ne možemo prihvatiti da je nekoliko stotina miliona na regulisanje otpadnih voda, a da apsolutno ne znamo koji su to projekti na terenu, u kojim kantonima, u kojim gradovima i kakav je učinak svega toga“, smatra Omerbašić.
Ukupna suma donacija koje su došle u BiH nikad nije utvrđena, a barata se o desetinama milijardi KM. Čini se da će i ovaj, kao i prethodni saziv Komisije, biti raspušten neobavljenog posla. Podsjetimo da je prije četiri godine utvrđeno je da je u zemlju došlo 15 milijardi maraka pomoći, a za polovinu te sume nije se moglo utvrditi gdje je potrošena.
![]() |
|
|
|
![]() |
|
|
|
![]() |
|
|
|
| Ponedjeljak, 28 Lipanj 2010 |
|
MOSTAR - Stravični teroristički napad u Bugojnu, posljednji u nizu napada koji se mogu povezati s djelovanjem vehabijskih skupina u našoj zemlji, na koje obavještajci već dugi niz godina upozoravaju, pokazao je i veliki propust sigurnosnih službi u BiH. Iako službeni stavovi Ministarstva sigurnosti BiH govore kako je naša zemlja sigurna te ne predstavlja leglo radikalnog islamizma, jučerašnji je događaj potvrdio suprotno, a prema tvrdnjama člana Povjerenstva za nadzor nad OSA-om Slavka Jovičića, službe u BiH imaju točne podatke o svakoj osobi koja je potencijalna opasnost za zemlju, ali nisu na vrijeme reagirale. Umjesto da se oni 24 sata dnevno nadziru i izoliraju koliko je to moguće, “spavači” su prepušteni da rade što ih volja i onda se dogodi nešto kao u Bugojnu, upozorio je Jovičić, pojasnivši kako je ovo nužno zbog činjenice da se potencijalni teroristi mogu lako identificirati, ali je teško pretpostaviti njihove namjere. Usput, Jovičić je mišljenja
kako je BiH postala plodno tlo za razvoj terorizma, što je djelomično
krivnja i države koja ne koristi mehanizme koji su joj na raspolaganju. Bomba
u Vitezu Događaj u Bugojnu tako je postao samo jedan u nizu terorističkih napada koji su potresali zemlju. Samo dvije godine ranije našu je zemlju potresla vijest o podmetanju i eksploziji bombe u trgovačkom centru FIS Vitez, prilikom čega je poginuo zaštitar Zvonko Barbić, a djelatnik Josip Šarić teško je ozlijeđen. Istragom je utvrđeno da se iza napada krije šira organizacija, no za sada su na Sudu završile samo dvije osobe, Suvad Đidić i Amir Ibrahimi. Nakon suđenja
Ibrahimi je dobio kaznu zatvora od dvije godine, ali se sporazumom
obvezao da će svjedočiti u postupku koji se vodi protiv Đidića. Ibrahimi
je priznao da je u razdoblju od 1. do 9. listopada 2008. nepoznatu
osobu, na njezino inzistiranje, uputio određenoj osobi s ciljem da joj
izradi eksplozivnu napravu koja će biti aktivirana u zadano vrijeme. Niz
napada No, mnogo ranije, sada već davne 1997. u vrijeme dok se poslijeratne tenzije još uvijek nisu smirivale, Mostar je potresla autobomba, izrađena i aktivirana u maniri klasičnih terorističkih napada. Cilj je bila policijska postaja u zapadnom dijelu grada, a naprava je izazvala veliku materijalnu štetu na vozilima i okolnim zgradama. Zbog ovog napada osuđena su trojica afroazijskih državljana koji su ratovali u BiH. Ali Hamad je u zatvoru u Zenici, gdje
odslužuje 12-godišnju zatvorsku kaznu na koju je osuđen zbog
postavljanja automobilske bombe 18. rujna 1997. godine. Zajedno s njim
na višegodišnje su zatvorske kazne osuđeni Ahmed Zuhair Handalae Nebil
Ali, Ali Hila Abu Jemen. Handala, koji se smatrao mozgom operacije u
Mostaru, uhićen je kasnije u inozemstvu. Imao je službenu osobnu i
putovnicu koje su izdale vlasti u Zagrebu. Pored ovih “većih” incidenata
treba izdvojiti i niz napada na osobe i institucije, koji su manje
odjeknuli u javnosti poput bombe bačene na Šume Herceg Bosne, pucnjave
iz vatrenoga oružja na zgradu UN-a nakon prosvjeda zbog izručenja
“alžirske grupe”, podmetanja eksploziva pri Papinom posjetu Sarajevu.
Naravno, ne treba zaboraviti i niz napada i ubojstava hrvatskih
povratnika diljem države, poput konjičke obitelji Anđelić. Nabava
oružja Bomba postavljena pred Policijsku postaju u
Bugojnu potaknula je pitanje nabave oružja i eksploziva u BiH, a Jovičić
kaže kako je jasno da se do njega može vrlo lako doći. Kao jedino
rješenje koje bi djelomično moglo popraviti sigurnosnu situaciju, on
vidi represivne mjere usmjerene protiv ovakvih pojedinaca. |
![]() |
|
|
|

БAЊAЛУКA - Чланови Истражне комисије за утврђивање трошења донаторских средстава која су у БиХ пристигла од 1996. године до данас требало би на идућој сједници, која је заказана за 29. јун, да разматрају допис Ријасета Исламске заједнице у БиХ који је упућен Комисији.

Рекао је то "Гласу Српске" члан ове комисије Славко Јовичић.
Истражна комисија за утврђивање трошења донаторских средстава расписала је јавни позив прошле седмице за достављање података о пријему новчаних и неновчаних донација у периоду од 1996. године до данас.
У расписаном позиву се позивају политичке партије, цркве и вјерске организације, невладине и хуманитарне организације те удружења грађана да Истражној комисији за утврђивање донаторских средстава, ако су примали одређена средства као донацију од 1996. године до данас, у року од десет дана доставе податке о томе.
Према одређеним информацијама, у БиХ су долазиле милијарде марака донација, а да нису прокњижене и евидентиране.
На посљедњој сједници Истражне комисије за утврђивање трошења донаторских средстава која су у БиХ пристигла од 1996. године до данас, Комисија је донијела закључак да се путем јавног огласа покуша доћи до ових институција, а у случају да се ни послије тога не јаве, да се обавијести SIPA и утврди гдје се примаоци или донатори тренутно налазе и каква је њихова судбина.
LINK//www.glassrpske.com/novosti/Clanovi-razmatraju-dopis-Rijaseta-IZ.
БAЊAЛУКA - Спорни члан 48. у Приједлогу закона о попису становништва и станова у БиХ, којим се прописује да ће се за расподјелу власти користити резултати из 1991. године све до коначног спровођења Aнекса седам Дејтонског споразума, од почетка ствара проблеме и мислим да због тога закон неће бити усвојен.

Казао је ово "Гласу Српске" директор IPSOS Strategic Marketinga Драгиша Бјелоглав, који је бивши тим лидер Европске комисије за припрему пописа у БиХ.
- Од самог почетка била је спорна идеја како користити резултате пописа из 1991. године. Било би добро да се о оваквим стварима уопште и не расправља јер закон регулише методологију прикупљања, обраде и публиковања података и то мора бити усаглашено са међународним нормама, а све остало би требало одвојити у посебан закон, уз договор водећих политичких странака - рекао је Бјелоглав.
Додао је да сама чињеница што је спорни члан 48. стављен у Приједлог закона доводи закон у одређене проблеме.
- Како ће се подаци из пописа употребљавати није ствар закона о попису. Пописи нису намијењени политичарима, него се раде због привреде, економије и праћења социолошког развоја. Како ствари стоје, чини ми се да закон неће проћи - рекао је Бјелоглав.
-------------------------------------------------------------
Посланик у Парламенту БиХ Мирко Околић каже да није сигуран у ком правцу ће се одвијати амандманска фаза закона о попису становништва у БиХ.
- Неће ме изненадити ако странке из ФБиХ и даље буду инсистирале на одредбама које нису потребне, са намјером да се закон сруши, и он ће бити срушен. Може се десити и да међународна заједница изврши притисак на њих и да им стави до знања да је закон о попису такав да га не треба политизовати, јер је оно што они траже чиста политика - рекао је Околић.
------------------------------------------------------
Шеф Клуба посланика СНСД-а у Парламенту БиХ Драго Калабић казао је да остаје да се у амандманској фази покушају ријешити неке ствари и поправити ситуација.
- До закона ћемо доћи ако буде воље за то, јер је важан за БиХ - рекао је Калабић.
--------------------------------------------------------
Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Славко Јовичић казао је да је ова странка настојала да се сви закони који су у интересу БиХ донесу, али да буду у складу са Уставом.
- Попис је добио сасвим друге димензије. Од бошњачких странака чули смо да неће прихватити ништа, неки ни ријечи, а неки амандмане. Закон о попису становништва БиХ 30. јуна, иако сви рокови касне, неће бити усвојен зато што политичке странке из БиХ не желе да прихвате реалност - сматра Јовичић.
Посланици Представничког дома Парламента БиХ у сриједу су у првом читању усвојили Приједлог закона о попису становништва, који сада иде у амандманску фазу. Против је гласало седам посланика Странке за БиХ.
-----------------------------------------------------------
Посљедице
Бјелоглав је истакао да, ако закон о попису становништва у БиХ не буде усвојен, земља ће остати позната по томе да нема податак о просјечном броју становника.
- Толико је миграција било у БиХ да би и највећем стручњаку било тешко да одреди просјечан број становника. Замислите једног страног инвеститора који треба да дође и улаже у БиХ, односно у држави о којој не зна ни колико има становника, чиме је аутоматски не може релевантно упоредити са осталим земљама - рекао је Бјелоглав.
LINK/.glassrpske./vijest/novosti/
Ношење никаба, који покрива целу главу сем очију,забрањено још у
време СФРЈ Од нашег дописника
Сарајево, јуна – Бошњакињи Маиди Бурајић, репрезентативки БиХ у каратеу, није дозвољен наступ на Европском првенству у Београду, јер је имала мараму на глави, што није у складу са правилима Међународног олимпијског комитета која су добро позната, како њој, тако и њеним тренерима и стручном руководству репрезентације Босне и Херцеговине. Овај „случај” сарајевска штампа представила је као „скандал у Београду”, док га Бурајићева назива „дискриминацијом”.
„У Београду сам свашта очекивала, али ово не. Ово је за мене дискриминација”, изјавила је Бурајићева „Дневном авазу”, признавши да је одбила и понуђени компромис да „у салу уђе с маром на глави а да је скине на борилишту”, јер је то, како је казала, за њу понижење.
-----------------------------------------------------------------------------
Логику да је забрана ношења мараме на јавним местима „дискриминација” и атак „на људска права” следе и представници Бошњака у парламенту БиХ због чега се и противе доношењу закона о забрани ношења одеће која онемогућава идентификацију. Предлог овог закона у парламентарну процедуру упутио је Клуб посланика СНСД-а у Представничком дому и о њему ће се расправљати на првом наредном заседању.
„Закон ће пасти, јер га неће подржати бошњачки посланици”, процењује посланик Славко Јовичић и најављује да ће предложити Народној скупштини РС да она усвоји идентичан закон који би се примењивао само на подручју Републике Српске.
Тврдње које долазе из бошњачких кругова да је „иницијатива СНСД-а усмерена против једног народа”, да представља „удар на ислам”, Јовичић одбацује и понавља да је основни мотив за доношење закона „повећање безбедности”, с обзиром на „све чешће проблеме полиције са особама које је немогуће идентификовати због потпуно покривеног лица”. Недопустиво је, наглашава он, да „у институцијама БиХ раде особе које су потпуно забрађене”.
---------------------------------------------------------------------
„Ако је ово једини простор у Европи где ће се гајити вредности које представљају опасност, онда Бошњаци морају да се суоче с тим. Ако су у Турској забрањене фереџе, зашто не би биле забрањене и у БиХ”, пита се Калабић.
------------------------------------------------------------
Професор уставног права Касим Трнка недавно је, коментаришући иницијативу СНСД-а, подсетио да је у БиХ још 1950. године донесен Закон о забрани прекривања лица на јавном месту који никада није стављен ван снаге, а који, сматра он, „не би требало примењивати”.
„Не може се селективно бирати, па само један закон примењивати, а остале игнорисати. Ако би се један овакав закона, као што је овај о забрани ношења зарова и фереџа, примењивао, онда би требало да се примењују и закони о празницима, те бројни други”, упозорио је Трнка, мислећи, највероватније, на све законе који су донесени пре 60 година.
Они који више памте сећају се да се о Закону о забрани ношења зара и фереџе полемисало и у време социјализма. Један од уважених и познатијих сарајевских академских професора, иначе Бошњак, и тада је тврдио да „овај закон није ослободио жене муслиманке, него их је заробио”, јер оне и даље, како то он објаснио, „носе зар у својој кући и скидају га само кад излазе на улицу”.
Душанка Станишић
Tekst objavljen na portalu politika.rs/rubrike/region/Boshnjacima-marama-vaznija-od-bezbednosti.sr.
Porodice srpskih žrtava u Sarajevu traže od šefa OHR-a da smeni federalnog premijera zbog tvrdnje da neće da pokrene formiranje komisije za utvrđivanje istine o stradanju sarajevskih Srba i traženje nestalih

Porodice nestalih Srba iz Sarajeva traže od visokog predstavnika Valentina InckaMustafu Mujezinovića da smeni premijera Federacije zbog omalovažavanja srpskih žrtava.
Podsetimo, Mujezinović je navukao gnev porodica nestalih
bahatom tvrdnjom da mu ne pada na pamet da pokrene formiranje komisije
za utvrđivanje istine o stradanju Srba u Sarajevu. Federalni premijer
time je veoma drsko poručio ne samo da ne poštuje žrtve, već i da ne
zarezuje ni Ustavni sud BiH, koji je i odlučio da se pokrene proces
traženja nestalih sarajevskih Srba.
- Ništa nisam uradio po tom pitanju i neka taj problem rešava ko hoće - poručio je bahati Mujezinović, odgovarajući na pitanje kada će biti formirana komisija za utvrđivanje istine o stradanju Srba u Sarajevu.
-----------------------------------------------------------------------
Prete blokadom Vlade FBiH
Mirko Vranić, predsednik Organizacije zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila u Istočnom Sarajevu, poručio je da će predstavnici te organizacije uskoro blokirati zgradu Vlade Federacije u Sarajevu ukoliko Mujezinović ne ispoštuje odluku Ustavnog suda BiH i ne formira komisiju za ispitivanje zločina nad sarajevskim Srbima.
- Želimo da se dokažu zločini nad Srbima u Sarajevu i da se pronađu nestala tela, ne sporeći to pravo predstavnicima Hrvata i Bošnjaka. Sarajevo nije druga, već prva Srebrenica i nedopustivo je i nenormalno da se premijer Mujezinović ovako ponaša i daje izjave da ne želi ništa da učini - upozorio je Vranić.
On je podsetio i na nerad i opstrukciju u komisiji, koju je pre četiri godine formirao Savet ministara BiH.
- Oni su potrošili više od 300.000 KM i ništa nisu uradili. Ako ni Vlada Federacije BiH uskoro ne preduzme korake da se ispoštuje odluka Ustavnog suda BiH, mi ćemo podneti apelaciju Sudu u Strazburu - ustvrdio je Vranić.
-----------------------------------------------------------------
Poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH i bivši logoraš Slavko Jovičić Slavuj kaže da Mujezinovićev ignorantski odnos prema odluci Ustavnog suda BiH pokazuje koliko bošnjački politički i državni vrh poštuje državu u koju se zaklinje. Prema njegovim rečima, to je i najbolji dokaz koliko bošnjačka elita beži od činjenice da su tokom proteklog rata širom Sarajeva postojali logori iz kojih su Srbi odvođeni na put bez povratka.
Jovičić podseća da je pre šest godina u ime 110 porodica nestalih sarajevskih Srba podneo apelaciju Ustavnom sudu BiH, tražeći da rasvetli sudbinu njihovih najbližih.
- Ustavni sud BiH je 27. maja 2005. godine doneo konačnu, obavezujuću i izvršnu odluku i Vladi Federacije BiH naložio da u roku od 30 dana apelantima dostave sve dostupne i raspoložive informacije o članovima njihovih porodica nestalih u toku rata. Punih pet godina traje ta agonija i niko ni prstom nije mrdnuo da to pitanje reši. Mujezinović je poslednjom izjavom prelio čašu bahatog i ignorantskog odnosa prema sudbini nestalih Srba i zato njihovi potomci traže od šefa OHR-a da ga smeni sa funkcije na kojoj se nalazi - kaže Jovičić.
On dodaje da je Ustavni sud BiH 27. maja 2006. ovaj predmet dostavio Tužilaštvu BiH, jer je neizvršenje odluke Ustavnog suda krivično delo. Međutim, ni tužilaštvo do sada nije uradilo ništa.
- Protiv tadašnjeg premijera Federacije, sada pokojnog Ahmeta Hadžipašića, i predsednika federalne komisije za traženje nestalih Amora Mašovića u aprilu 2006. podneo sam krivičnu prijavu zbog neizvršavanja odluke Ustavnog suda BiH, ali ni to nije dobilo epilog - ogorčen je Jovičić.
-----------------------------------------------------------------------
Košarac: Ne odustajemo od zahteva!
Staša Košarac, šef Koordinacionog tima Vlade RS za istraživanje ratnih zločina i traženje nestalih, najavio je da će vlasti Srpske nastaviti da pritiskaju Vladu Federacije da se utvrdi istina o stradalim sarajevskim Srbima.
- Apelujemo da se potpuno ispoštuje odluka Doma za ljudska prava u vezi s tim pitanjem. Od Tužilaštva BiH, takođe, tražimo da konačno počne da procesuira krivične prijave za ratne zločine nad sarajevskim Srbima. To su zahtevi od kojih nikada nećemo odustati. Posedujemo sve veći broj dokaza da je cilj bošnjačkih vojnih i političkih struktura bio da se sistematski uništi srpski narod u BiH, posebno u Sarajevu, gde tražimo da se podigne spomenik koji će upozoravati na vreme kada su u tom gradu masovno ubijani Srbi - naglasio je Košarac.
----------------------------------------------------------------------
Tužilaštvo sprovodi istragu
Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić kaže da je ova institucija naredila da se sprovode istraga o tome ko blokira sprovođenje odluke Ustavnog suda, koji joj je dostavio rešenje o neizvršenju odluke tog suda.
- Tužilaštvo BiH sprovodi istragu u tom predmetu. Ali, to je kompleksno pitanje, jer je veoma teško utvrditi ko je odgovoran za nečiji nestanak tokom rata - kaže Grubešić.
---------------------------------------------------------------
fakti
* Udruženje porodica poginulih i nestalih civila sarajevsko-romanijske regije i Gradska organizacija logoraša Srpsko Sarajevo 24. februara 2004. godine pred Ustavnim sudom BiH pokrenuli inicijativu za utvrđivanje istine o stradanju Srba na području Sarajeva
* Tada je podnesena 71 apelacija za nestala lica, a 21. maja iste godine dopunjena sa 39 novih apelacija
* Ustavni sud BiH 27. maja 2005. godine naložio Vladi FBiH i Vladi RS da u roku od 30 dana apelantima dostave sve informacije o članovima njihovih porodica
* Posle tačno godinu dana, Ustavni sud BiH je doneo rešenje o neizvršenju sudske odluke i prosledio je Tužilaštvu BiH
СAРAЈЕВО - У БиХ су долазиле милијарде марака донација, а да нису прокњижене и евидентиране, донатори и надлежне институције не достављају податке о донацијама, а све се до краја мора истражити.

Истакнуто је то на јучерашњој сједници Истражне комисије за утврђивање трошења донаторских средстава која су у БиХ пристигла од 1996. године до данас, а која је упутила дописе на 4.000 адреса домаћих и међународних институција да им доставе податке о донацијама и до сада добила одговоре само од четвртине тих институција.
Такође се комисији вратило 265 дописа због непознате адресе или чињенице да је та институција или организација угашена.
Комисија је донијела закључак да се путем јавног огласа покуша доћи до ових институција, а у случају да се ни послије тога не јаве да се обавијести SIPA и утврди гдје се примаоци или донатори тренутно налазе и каква је њихова судбина.
-------------------------------------------------------
Предсједавајући комисије Сефер Халиловић рекао је да су институције ФБиХ добиле 5,7 милијарди КМ донација и да је ријеч о подацима до којих је дошла Истражна комисија за утврђивање трошења донаторских средстава федералног Парламента.
- Комисија практично ради конкретне послове тек од фебруара када су јој одобрена средства за рад, а свакодневно пристижу одговори који ће јавности бити презентовани на сљедећој сједници за петнаестак дана - казао је Халиловић.
----------------------------------------------------------------
На јучерашњој сједници презентовани су подаци које је комисији доставила Централна банка БиХ. У извјештају који је окарактерисан као непрецизан, презентовани су само износи донација које је добила ова институција од око 17 милиона марака, док за друге институције које су отварале жиро-рачуне преко ЦБ БИХ нису достављени подаци.
---------------------------------------------------------
Вицегувернер Централне банке Aнкица Колобарић је казала како ЦБ БиХ подржава рад ове комисије и да Централна банка не бјежи од презентовања података, али да нису сигурни у прецизност износа који су се сливали као донације на рачуне појединих институција.
Додала је да су поједина министарства и институције отварале жиро-рачуне у банкама у иностранству и да им за такве ствари није требала сагласност Централне банке.
--------------------------------------------------------------
Члан комисије Славко Јовичић је рекао да је према подацима којима се незванично оперише БиХ од 1996. године на име донација добила више од 40 милијарди марака од чега је Републици Српској припало мање од два одсто средстава.
- Подаци ЦБ БиХ нису они које је комисија тражила, а став те институције како је потребно прибавити сагласност да би се доставили подаци за друге институције које су отварале жиро рачуне преко ЦБ БиХ није оправдање - казао је Јовичић. Додао је да ако Централна банка не достави податке и за друге институције онда је то опструкција.
- Подаци да су многа министарства имала нелегалне рачуне у другим државама нису ништа друго до лоповлук - казао је Јовичић.
-------------------------------------------------------------
ЕУ и Куркулас
На јучерашњој сједници расправљало се и о одговорима које је ова комисија добила од Европске уније и Димитриса Куркуласа.
- Од ЕУ и Куркуласа очекујемо да својим примјером покажу како се то ради у Европи, а не да нас упућују на Министарство финансија БиХ. Начин на који су нам доставили одговор не охрабрује, него обесхрабрује. Од УН такође очекујемо да буду конкретнији као што је била конкретна Aмбасада СAД која је прецизирала да је од 1996. до 2001. године БиХ донирала око милијарду петсто седамдесет милиона долара - казао је Сефер Халиловић.
|
|
САРАЈЕВО, 15.
ЈУНА /СРНА/ - Институције Федерације БиХ /ФБиХ/ добиле су око 5,7
милијарди КМ донација од 2006. године, о чему су обавијестиле Истражну
комисију за утврђивање трошења донаторских средстава Представничког дома
парламента БиХ - рекао је данас предсједавајући Комисије Сефер
Халиловић.
Ова комисија послала је 4.000 дописа институцијама, невладиним организацијама, разним агенцијама и установама, али 265 дописа није уручено због непостојања адресе или организације.
Комисија је на данашњој сједници донијела закључак да се путем огласа покуша доћи до ових 265 институција и организација, те да би, ако се ни тада не јаве, требало укључити Сипу да утврди гдје се ти примаоци донација налазе.
Халиловић је нагласио да је око 1 000 корисника донација одговорило и да још стижу одговори, који ће бити презентовани на наредној сједници.
"Сигуран
сам да ћемо наћин начин да добијемо тражене податке", рекао је он и
додао да су на данашњој сједници закључили да се обрате поново
Централној банци БиХ у којој је највећи број донација евидентиран, да би
могли упоредити са подацима министарстава и других институција колико
су тачне информације.
Он је рекао да очекује од Централне
банке да не прави опструкцију и не отежава посао и да не доводи себе и
Комисију у неугодну ситуацију.
"Од ЕУ и Димитрија
Куркуласа очекујемо да својим примјером покажу како се то ради у Европи,
а не да нас упућује на Министарство финансија и трезора БиХ. Начин како
су нам сада одговорили не охрабрује нас него нас обесхрабрује", рекао
је он и додао да и од УН-а очекује да буду конкретнији, као што је била
конкретна Америчка амбасада која је саопштила да је од 1996. до 2001.
године донирала око милијарду и петсто седамдесет милиона долара.
Халиловић
је рекао да ће Комисија поновити захтјев Европској комисјји и УН-у.
Према
његовим ријечима, немају тачан податак колико је донација дошло у БиХ,
али се нада да ће на наредној сједници за десет до петнаест дана имати
прецизније податке.
Члан Комисије Славко Јовичић је
истакао да је према незваничним подацима у БиХ од 1996. године стигло
више од 40 милијарди КМ донација, од чега у РС нешто мање од два одсто.
Јовичић
је рекао да подаци Централне банке БиХ нису они које је Комисија
тражила и не прихвата образложење да је за добијање тражених података
потребна сагласност неког министарства или институције.
"Чули
смо и информацију да су многа министарства имала и нелегалне рачуне у
другим државама", рекао је он и додао да њега не интересују легална
средства већ "лопови и мафија која је опљачкала овај народ".
Према
његовим ријечима, Централна банка може да има те податке.
"Постоје
опструкције, јер се зна ко је у то вријеме био на политичким јавним
функцијама и могао да дијели средства, не питајући никога. Највећи
лоповлуци су се одвијали од 1996. до 2002. године", рекао је он и додао
да нису само у питању домаће институције, већ и међународне
организације, невладине организације које су овдје дошле да перу новац, а
сада су угашене.
Јовичић је рекао да ће учинити све,
ако треба формирати и невладину организацију, ако не буде политичар, да
се стане у крај лоповима и мафији.
Вицегувернерка
Централне банке БиХ Анкица Колобарић је нагласила да је Централна банка
отворена и транспарентна институција и да се не ради ни о каквој
опструкцији.
Она је додала да су доставили списак
донација које је добила Централна банка као институција и то је око 17
милиона КМ за побољшање рада институције.
Колобарић је
подсјетила да они подржавају рад ове комисије и не бјеже од давања
података, али нису сигурни у постотним износима које су то донације које
су се слијевале на рачуне министарстава.
"Ти подаци које
тражи Комисија се морају прикупити из више извора и упоредити са
подацима Централне банке БиХ ", рекла је она.
Члан
Истражне комисије Денис Бећиревић је нагласио да је врло битно да ова
комисија заврши започети посао, јер је у БиХ према подацима Министарства
спољне трговине и економских односа БиХ дошло близу 14 милијарди КМ, а
касније је речено око 7,2 милијарде КМ и задатак Комисије је да то
утврди.
"Имамо ситуацију да су у БиХ дошле милијарде КМ, а
да нису прокњижене и евидентиране и да су према незваничним подацима
исламске земље упутиле у БиХ око осам милијарди КМ као помоћ БиХ", рекао
је он и додао да се све мора до краја истражити.


















