Slavko Jovičić -

Милиони марака за „фабриковане” оптужнице

Autor sjovicicslavuj | 19 Maj, 2010 | read_nums (409)

    Против више бивших и актуелних БХ политичара подигнуте су оптужнице и вођени судски поступци, од којих су, готово, сви завршили ослобађајућим пресудама

    Беспотребна суђења на рачун грађана: Сарајево

    Сарајево, 11. маја – Посланик у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине Славко Јовичић затражио је од Тужилаштва БиХ да парламентарцима достави информацију о броју подигнутих оптужница против високопозиционираних политичара које су „пале” у судском поступку, а од Министарства финансија и трезора БиХ износ средстава која би требало исплатити по основу надокнаде материјалне штете онима који су правоснажним пресудама ослобођени одговорности. Штете су, тврди он, милионске вредности.

    У разговору за „Политику” Јовичић објашњава да су поменуте информације важне и занимљиве из више разлога који су, како каже, генерално продукт фабрикованих оптужница, изрежираних у канцеларијама, углавном, страних тужилаца који су напустили БиХ, а чије грешке ће морати да плате порески обвезници.

    „Против више бивших и актуелних БХ политичара подигнуте су оптужнице и вођени судски поступци, од којих су, готово, сви завршили ослобађајућим пресудама. Према мојим сазнањима 'пале' су све оптужнице које су подизали страни тужиоци, а 'пале' су зато што нису подизане на заснованим доказима, него су фабриковане”, тврди он и додаје да би „неко због свега тога морао одговарати”.

    Своју тврдњу Јовичић поткрепљује и неким конкретним примерима, односно ослобађајућим пресудама које су изречене у случајевима, попут бившег члана Председништва БиХ Мирка Шаровића, бившег премијера РС Младена Иванића, затим бившег министра финансија ФБиХ Драгана Човића који је, заједно са четири сувласника Компаније „Лијановић” и судијом Уставног суда БиХ Матом Тадићем, те професором Правног факултета у Сарајеву Здравком Лучићем, био оптужен за корупцију и организовани криминал.

    Према мишљењу нашег саговорника, траљавост државног правосуђа огледа се и у чињеници да је кривице ослобођен и заменик директора Интерпола БиХ Асим Фазлић, а неправоснажно и бивши премијер ФБиХ Етхем Бичакчић и његов заменик Драган Човић који су били оптужени за злоупотребу положаја, односно одобравање око четири милиона марака из федералног буџета за куповину и адаптацију станова једном броју федералних званичника.
    „Сви ослобођени сада туже државу и траже надокнаду материјалне штете и то у позамашним износима.

    Значи нечија нестручност преломиће се преко леђа недужних грађана, јер ће штета бити надокнађена из државног буџета, а да при том нико неће одговарати”, каже Јовичић и сугерише да је управо из тих разлога затражио поменуте информације, јер жели да „јавност зна колико ће бити плаћена нестручност страних тужилаца”.

    --------------------------------------------------------------

    Портпарол Суда БиХ Мануела Хоџић потврдила је за „Политику” да само Мирко Шаровић, који је, након што је годину дана одлежао у затвору, ослобођен кривице у предмету „Привредна банка” Српско Сарајево, тражи одштету у износу од 480.000 конвертибилних марака, „400.000 КМ на име материјалне штете, а остатак за измаклу добит”.

    „Трошкове судског поступка сноси Суд, док материјалну штету онима који су ослобођени кривице надокнађује држава. Са тужбеним захтевима ослобођених Суд има везе утолико што одлучује у којем износу ће им бити исплаћена материјална штета”, објашњава Хоџићева, додавши да се судски трошкови подразумевају, без обзира на исход поступка.

    У предмету Човић и остали, додаје она, судски трошкови износили су 177.551 КМ, од чега је само 1.000 КМ исплаћено сведоцима, а све остало адвокатима, док је судски поступак у предмету „Привредна банка” Српско Сарајево, у којем је један од оптужених био и Мирко Шаровић, коштао око 70.000 КМ.

    ------------------------------------------------------------

    Заменик министра финансија и трезора БиХ Ранко Шакота изјавио је за наш лист да у буџету БиХ постоји посебна ставка која се везује за радно-правне спорове и на основу које је могуће исплаћивати надокнаду у случајевима извршних судских пресуда. То је, каже, уобичајена пракса.
    Аналитичари се, такође, баве „олако” подигнутим оптужницама и процењују да су поменути процеси „одређена врста политичке игре, или политичког притиска с намером да се појединац политички дисквалификује, или да се привидним судским процесом амнестира његова одговорност за почињено кривично дело”.

    Душанка Станишић

    Tekst objavljen na portalu politika.rs/rubrike/region/Milioni-maraka-za-fabrikovane-optuznice.sr


Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva