Beretke sprečile šetnju!
Autor sjovicicslavuj | 3 Maj, 2010 | read_nums (441) 
Sarajevo 04. 05. 2010
Održan pomen u dobrovoljačkoj
Porodice 42 vojnika JNA, koji su pre tačno 18 godina ubijeni iz zasede u Dobrovoljačkoj ulici, na mestu zločina zapalile su sveće i položile cveće za svoje najmilije
Pomen žrtvama, kojem su prisustvovali i zvaničnici RS i predstavnici Srpske u institucijama BiH, održan je na jedvite jade, a planirana mirna šetnja ulicom u kojoj se desio jedan od najvećih zločina u proteklom ratu otkazana je zbog okupljanja „Zelenih beretki" i rizika od napada na učesnike skupa.
------------------------------------------------------
- Zaista je sve proteklo u najboljem redu i za to najveće zasluge ima kantonalna policija, koja je ovaj ispit položila s desetkom. Kada se sve završilo, zvali su me Zlatko Lagumdžija i Željko Komšić da mi se zahvale što sam pomogao da sve prođe bez incidenata - kaže Jovičić.
Više od 400 do zuba naoružanih specijalaca MUP-a Sarajevskog kantona razdvajalo je dve grupe, ali im nije padalo na pamet da rasteraju „beretke", bez obzira na to što njihov skup nije bio prijavljen. Ipak, tri kordona policije uspela su da obezbede porodice žrtava masakra u Dobrovoljačkoj i predstavnike RS da održe pomen, koji je kasnio zbog okupljanja „Zelenih beretki" u Dobrovoljačkoj ulici i na mostu Drvenija.
Policija je dva autobusa sa učesnicima skupa zadržala na
entitetskoj liniji na Vracama dok nije potisnula „beretke" i raščistila
trasu za prolazak porodica žrtava i predstavnika RS do početka
Dobrovoljačke.
Na tom malom delu ulice, porodice ubijenih vojnika i
predstavnici vlasti i nevladinih organizacija uz ogradu su zapalili
sveće i položili 42 ruže za svakog ubijenog vojnika. Ni to, međutim,
nije prošlo bez pretnji i psovki „Zelenih beretki" i okupljenih
Sarajlija, koji su podržavali protest veterana iste formacije koja je 2.
i 3. maja imala glavnu ulogu u streljanju vojnika JNA iz zasede.
Gordana
Gvozdenović, sestra Obrada Gvozdenovića, jedne od žrtava masakra u
Dobrovoljačkoj, kaže da je i pre 18 godina, dok je tragala za telom svog
brata, imala problema da uđe u Sarajevo.
- Ovaj grad ni danas nije
slobodan za Srbe. Ovaj dan treba da bude poruka celom svetu da se osudi
ono što se desilo nedužnim mladićima u Dobrovoljačkoj. Osamnaest dana
sam tražila brata, a 18 godina čekam pravdu, čekam da neko odgovara za
taj zločin - poručuje Gordana.
--------------------------------------- 
I
Bogdana Tomović, majka ubijenog Zdravka Tomovića, kaže da se slično
osećala posle 18 godina od mučke likvidacije sina jedinca, koji je 3.
maja 1992. imao 19 godina.
- Osamnaest godina traje ova nepravda i
sve to vreme slušam neistine druge strane. Moj Zdravko bio je redovan
vojnik, koji je služio istu onu vojsku koju su služili i oni koji su ga
ubili. Krenuo je da izađe, da napusti to Sarajevo, ali nisu mu
dozvolili. Ubili su mi ga! To im nikada ne mogu oprostiti! - kaže kroz
plač majka Bogdana.
Ona poručuje da se u Dobrovoljačkoj desio zločin
za koji moraju da odgovaraju i oni koji su ga naredili, ali i oni koji
su ga izvršili.
Organizatori pomena u Dobrovoljačkoj zahvalili su sarajevskoj policiji što im je omogućila da obeleže stradanje 42 vojnika.
- Bilo je i tenzija i neizvesnosti, ali smo uspeli da bezbedno uđemo u Sarajevo i da se bezbedno vratimo. Uspeli smo da pošaljemo poruku celom svetu o zločinu u Dobrovoljačkoj na miran i dostojanstven način, sa svećama za pokoj duša postradalih i belim ružama kao simbolima drugačije, svetlije budućnosti - kaže Branka Šljivar, predsednica Pododbora Vlade RS za obeležavanje zločina u Dobrovoljačkoj.
- Zna se ko su oni! Neka odgovara Ejup Ganić, čija je
porodica mirno živela u Prijepolju dok je on radio ovo što je radio po
Dobrovoljačkoj - poručuje Bogdana Tomović, dok njena ćerka Jela dodaje
da su u automobilu s njenim bratom bili i Hrvati i muslimani.
- Imamo
nameru da idemo do kraja, jer ovaj zločin mora da se osudi. Ti ljudi su
bili nenaoružani i sve što im se dogodilo bilo je smišljeno i namešteno
- upozorava sestra ubijenog Zdravka Tomovića.
Na okupljanje pred
crkvu u Miljevićima, u Istočnom Sarajevu, stigli su i oni koji su
preživeli masakr u Dobrovoljačkoj, ali nisu hteli da idu u Sarajevo jer
su podsećanja na ono što im se desilo isuviše bolna. General Dušan
Kovačević, koji je u Dobrovoljačkoj teško ranjen, ističe da žrtve tog
zločina zaslužuju da im se svakog 3. maja oda počast.
- Moramo znati
istinu o ovom zločinu, koji ne sme da se zaboravi. Moramo zapamtiti i
prevaru koja je dovela do tog zločina kako na takve prevare nikada više u
budućnosti ne bismo nasedali - poručuje general Kovačević.
