САРАЈЕВО, 15. ЈУНА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Славко Јовичић изјавио је Срни да је разочаран захтјевом СДС да овај дом разматра иницијативу Срба и Хрвата оптужених пред судом БиХ о основаности поступања правосудних органа БиХ у погледу процесуирања ратних злочина јер указује на непраћење рада парламента.

"На сједници Представничког дома 13. маја поставио сам посланичко питање готово истовјетног садржаја које тек сада покреће СДС", рекао је Јовичић.

Он је затражио да Министарство правде БиХ у писменој форми одговори на питање како је могуће да је БиХ једина земља у Европи у којој се Кривични закон ретроактивно примјењује на оптужена лица за наводна кривична дјела почињеног ратног злочина.

Јовичић је у образложењу навео тврдње 36 српских и хрватских оптуженика који се налазе у притворској јединици затвора "Кула" у Источном Сарајеву, које је упућено на адресе институција, званичника и медија у БиХ.

У писму оптужених се наглашава да је Кривични закон БиХ који је наметнуо високи представник 2003. године дискриминирајући и да је селективан у ретроактивној примјени материјалног и процесног права.

"Не само ова иницијатива СДС, већ и многобројни други захтјеви и иницијативе које на конференцијама за штампу, разним округлим столовима и у саопштењима покрећу политичке странке, многобројне невладине организације и појединаци указују да покретачи таквих захтјева уопште не прате рад посланика у Парламентарној скупштини БиХ, јер да прате, не би се дешавале овакве ствари", рекао је Јовичић.

Он је са жаљењем додао да још никада од неке организације или појединаца из РС није добио никакву иницијативу за покретање неког питања у Парламенту БиХ, изузев елабората Адвокатске коморе РС о неуставном оснивању јединствене коморе на нивоу БиХ.

Јовичић каже да је у Представничком дому покретао бројне иницијативе, те да је на најмање десет засједања постављао питање враћања имовине Српској православној цркви у Сарајеву, уз оцјену да ни представници Цркве не прате шта српски посланици раде.

13.06.2009.

   ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Актери и креатори биометријских докумената у Босни и Херцеговини као један од главних аргумената (поред савремености пасоша) наводе повећање безбједности података који ће бити похрањени у јединственој бази, дакако у информационом систему свих личних и скенираних информација о нама, о сваком појединцу, на нивоу земље.

Ако ништа друго, онда је бар за почетак, у најмању руку, било паметно сачекати искуства других земаља и не журити превише, као што се то овдје стално дешава и то под притиском других, највише под притиском Европске уније и  поготво домаће јавности. Сви они заједно, од домаћих власти траже да се  што прије испуне услови  и да се на тај начин дође до безвизног режима за грађане Босне и Херцеговине.

Но, и да су ствари у том погледу сасвим јасне и да су потпуно чисте, ипак не може се све свести  само на један аспект, односно само на терен наводне безбједности. Наука без етике је врло опасна ствар! У БиХ је много тих опасних ствари и није препоручљиво играти се са народном вољом. Додуше, власт никада ништа није ни питала народ, нити је била заинтересована за мишљење и за вољу сопствен(ог)их народа. У БиХ постоје три народа и то конститутивна, а самим тим, онда наравно да постоје и три различите народне воље!

Сви подаци у једном "папиру"!

Атомске и нуклеарне бомбе, својевремено су били врхунски домети науке и савремених научних достигнућа, али су и истовремено били најнижи домет људске етике и паметног расуђивања о корисности нових научних открића, и излишно је онда посебно наглашавати да су она усмјерена против будућности човјечанства, уоште.

Ова проблематика биометрије није само примарно технолошког и само безбједносног, већ етичког и друштвеног карактера. Она пријети да из темеља редефинише однос грађанина и власти, зарад прокламоване безбиједности и безвизног режима.

Биометријске личне карте и пасоши почињу агресивно да се намећу тек послије догађаја од 11. септембра 2001. године, након терористичких напада на Њујорк и Вашингтон. Нико, међутим, до дана данашњег није објаснио на који начин би биометријска документа могла да спријече евентуалне терористичке нападе?

Поента је у сљедећем. Многи поборници биометрије у страховитој су заблуди, јер свима је јасно да терористи не крију свој идентитет, већ они увијек крију своје терористичке намјере. Њих никаква биометрија неће моћи спријечити у накани да изврше неко терористичко дјело и зато су они латентна опасност по свјетски мир. То онда имплицира на чињеницу да никакви биометријски пасоши, нити друга документа, неће моћи да продру до менталних склопова терориста и њихових злочиначких намјера. У спрјечавању тероризма се примјењују друге оперативне и техничке мјере и методе, а не само и искључиво биометријски подаци.

Путуј без "бригe"?

 С друге стране, прикупљањем биометријских података у ултимативном погледу власт шаље сигнал да је неповјерљива према својим грађанима, и то без изузетка и без обзира на националну, религијску или вјерску припадност. Објективност заговорника увођења биометријских пасоша је врло дискутабилна.

Ниво интересовања медијских кругова када је реч о овом питању је, такође, на веома ниском нивоу. Чак би се могло устврдити да управо медији највише потпомажу увођење биометријских пасоша, а да при том, никада нису направили ниједну озбиљну анализу стварних ефеката биометрије, али и њену будућу и дугорочну погубност и тиранију према сопственим грађанима.

Биометрија ће потпуно уништити приватност грађана, а то је онда најпогодније тло за разне манипулације и злоупотребе личним и другим подацима грађана. Јер, како иначе тумачити чињеницу да се сваког дана у јавности као мантра понавља да је биометријски пасош услов за безвизни режим за грађане ове земље, а да ниједном није прокоментарисана непопуларна чињеница да Република Хрватска нема такав пасош, а годинама има безвизни режим са земљама чланицама Европске уније. Парадокс се наставља на примјеру Македоније, која више од годину дана има уведен биометријски пасош, а да још увијек нема ни слова „б“ од безвизног режима!?

Уз то, вриједи ли упитати све нормалне људе и огроман број вјерника који се жале да их нико ништа не пита. А, управо су највећи противници увођења биометријских пасоша вјерске заједнице, а поготово Српска правослана црква и њени вјерници.

Зашто у штампаним и електронским медијима не можемо да прочитамо да је Влада Немачке под притиском љевичарских странака и мислеће јавности одустала од обавезног узимања биометријских података грађана за нову личну карту? Много је питања која чекају на одговор? Увјерен сам да такав одговор никада неће ни стићи, јер забога, сва динамика и медијска халабука је усмјерена само ка једном циљу – пут без виза у Европу!?

Ево, нећу да спекулишем, али је сасвим извјесно да су у овој области могуће разно разне злоупотребе личних података појединаца. Као што нема апсолутне безбједности, тако није могуће направити ни такав систем апсолутне заштите  личних података појединаца, који ће бити доступни већем броју службених лица. 

Само да наведем два еклатантна примјера. Хакери су упадали у "најзаштићеније" системе Пентагона и нуклераних тајни!?  У нашим условима ЦИПС-ов систем издавања личних карти, са малим бројем података је, свједоци смо ових мјесеци, злоупотребљиван у мноштву случајева.

Биометрија ће погубно утицати на електронско банкарство и финансијске трансакције, без којих ће се савремени безготовински новчани  банкарски систем највероватније распасти итд., итд....

ВИЗЕ, ВИЗЕ?

Европа је увијек имала двоструке аршине и увијек се селективно понашала према одређеним државама. Појединац под потпуним скенираним надзором државе, постаће опортуниста у сваком погледу. Стога је важно увидјети сврсхисходност концептуалне стране биометријских система идентификације, а не само садашњу парадигму и фактурисани налог Европске уније и то баш према нама у БиХ!?.

И на крају крајева, без обзира на то шта ја мислим о биометрији и о наметнутим критеријима о испуњавању преосталих услова и препорука које је пред нас поставила Европска унија – ми ћемо добити биометријске пасоше и у неком будућем времену и безвизни режим, само још нико не зна кад?  Ипак, нисам толики песимиста и могу слободно да потврдим да ће се то догодити - некад!?

За овакву земљу као што је БиХ - све је услов?! И још ће  их   безброј других бити! И биометријски пасоши и легализација хомосексуалних и лезбејских бракова, па чак и омогућавање да и такви "бракови" усвајају дјецу (???) - само су још један додатни дио услова... Сад је питање - хоће ли бити нормалних бракова који ће рађати дјецу да би их касније  усвајали "педерски бракови" и "бракови педеруша"!? Наравно, да ово није атак на права и слободе тих људи. Али, ово је само упозорење да савремена цивилизација нема будућности ако нема природног циклуса и ако нема продужења људског рода, а он је могућ само природним рађањем нових људских бића...

У таквом амбијенту неће нам требати, нити ће нам помоћи Конвенција о наводној заштити људских права и слобода хомосексуалаца и лезбејки, јер овдје,  нажалост, нико не штити људска и сва друга грађанска права и слободе нормалних, породичних и здравих људи!!! 

И да закључим, а тиме и да истакнем, да је Савјет министара БиХ  скоро завршио све неопходне припреме и  да је набававио сву неопходну техничку опрему, што је био предуслов за издавање биометријских пасоша, чије ће издавање  почети почетком јесени ове године...

 Извјештај о раду не треба да добије пролазну оцјену

САРАЈЕВО, 10. ЈУНА (СРНА) - Тужилаштво БиХ не треба да у парламенту БиХ добије пролазну оцјену за рад, јер у тој институцији има много проблема, а један од основних је на хиљаде неријешених предмета, рекао је посланик СДС-а у Парламенту БиХ Саво Ерић.

Пред парламентом БиХ данас би требало да се нађе извјештај о раду Тужилаштва БиХ, након два одгађања због недоласка на сједнице главног тужиоца Милорада Барашина.

Ерић је истакао да је Тужилаштво БиХ потрошило много пара, а да нису постигнути никакви резултати.

Он је навео да неће подржати ни инсистирање на продужетку мандата страним тужиоцима и судијама, тврдећи да се они веома ријетко појављују на суђењима, преноси "Глас Српске".

У извјештају Тужилаштва БиХ наведено је да је ова институција у прошлој години потрошила 8,7 милиона КМ, да је ријешила 1 210 предмета, а да је у ову годину пренијела 1 574 предмета.

Према том извјештају, само у Одјељењу за ратне злочине у раду је било 659 предмета, али је остало неурађено и у ову годину пренесено 229 предмета.

У извјештају се истиче да је у прошлој години само у Одјељењу за ратне злочине од 13 тужилаца радило пет странаца, само један домаћи истражилац и четири страна.

Независни посланик у парламенту БиХ Момчило Новаковић каже да је Тужилаштво БиХ у прошлој години потрошило више од осам милиона КМ, те да је са тим средствима морало урадити више и ефикасније, као и да процеси морају бити бржи.

Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Славко Јовичић рекао је да ће Барашин посланицима морати да одговори на многа питања и да му не пада на памет да подржи Извјештај о раду Тужилаштва БиХ.

 Добровољачка улица - Јовичић - реаговање.... 

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 7. ЈУНА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Славко Јовичић изјавио је данас Срни да ратни члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић треба да изађе пред суд и да суд каже је ли он крив или не за злочин у сарајевској Добровољачкој улици маја 1992. године

Ејуп Ганић

"Нећу хипотетички да правим спекулације, нисам ни судија ни тужилац. Ја само тражим правду за српске жртве. Нека Ејуп Ганић изађе пред суд и нека се докаже је ли крив", истакао је Јовичић и додао да се, на жалост, надао да ће то утврдити Хашки трибунал, јер је, како је рекао, још давно, он лично предао предмет "Добровољачка улица" бившем главном хашком тужиоцу Карли дел Понте.

Карла дел Понте

"Моје надање се није остварило, јер она није хтјела да отвори ни један предмет гдје су Срби страдали, јер је Хашки суд политички и селективни суд који има задатак само да суди Србима", нагалсио је Јовичић.

Он је рекао да се данас, ипак, нада да ће са Ганићем, једним од главних актера у случају "Добровољачка улица", расправу о том злочину водити на Суду БиХ или још боље пред судом у Београду, јер постоје живи свједоци и бројни документи и видео-записи захваљујући којима се јасно може доказати да је Ганић један од најодговорнијих за почињенени злочин  над припадницима ЈНА.

Заробљени војници регуларне ЈНА

Коментаришући Ганићеву данашњу изјаву да су се у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву сукобиле двије војне формације Територијална одбрана БиХ и бивша ЈНА и да је том приликом погинуло пет или шест људи, Јовичић је рекао да жели подсјетити Ганића да је ЈНА тада била једина регуларна армија у бившој Југославији.

"То што је /тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ/ Алија Изетбеговић двије године прије рата наредио да се муслимани повуку из ЈНА, била је њихова стратегија коју је подржао тадашњи амбасадор САД /Ворен/ Цимерман који је давао упуства Изетбеговићу како да направи самосталну БиХ, а огромну улогу у свему томе је имао Ганић", нагласио је Јовичић и додао да ни пет војника није мало.

Говорећи о сталним тврдњама бошњачких политичара да суд у Београду није надлежан да суди за случај "Добровољачка", Јовичић је рекао да ако суд у Њемачкој и САД може да суди за злочине почињене на подручју бивше Југославије, не види разлог зашто онда не би могао да суди и суд у Беогрду Ганићу.

"Надам се да ће он наћи пред тим судом без обзира што бошњачки политички функционери, предвођени /министром безбједности БиХ Тариком/ Садовићем врше огроман притисак на Интерпол да се тзв. дифузне потјернице не претворе у црвене", истакао је Јовичић, нагласивши да Садовић, који представља интересе само свог народа, нема право да суспендује потјернице Интерпола.

Он је изразио наду да ће Ганић завршити на суду у Београду, али да нема ништа против да буде процесуиран и пред Судом БиХ.

"Безброј пута сам поставио питање зашто тај суд и тужилаштво нису отворили ни један предмет гдје су Срби страдали, али сам увијек као одговор добијао једну флоскулу - истражне радње су у току. На сједници 10. јуна на дневном реду биће извјештај Тужилаштва и припремио сам безброј питања главном тужиоцу БиХ, а једно од њих биће и Добровољачка улица, као и да ли ће се и даље залагати да стране судије и тужиоци остану у БиХ и поред тога што ништа не раде посебно у вези са ратним злочинима у којима су Срби жртве", најавио је Јовичић.

Коментаришући Ганићеву тврдњу да су припадници ЈНА 2. маја срушили пола Сарајева, Јовичић је рекао да би Ганић био у праву да је рекао да су општине у којима су у току рата Срби имали власт као што су Хаџићи, Илиџа, Вогошћа и Илијаш претрпјели највећа материјална разарања и људске жртве.

Судница у Суду БиХ

"То што се њему у магли причањава да је пола Сарајева било сравњено вјероватно му је било жао једне виле чији је власник био Србин, а коју је мислио да отме, као што су отели многе куће и пословне просторе Срба које им ни дан данас нису вратили, као ни имовину Српске православне цркве", констатовао је Јовичић, нагласивши да пола Сарајева изграђено на имовини СПЦ која још није враћена.

Тужилаштво за ратне злочине Србије покренуло је крајем прошле године истрагу против 19 држављана које сумњичи за убиство војника ЈНА почињено у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, међу којима су и чланови ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић.

Захтјевом за провођење истраге одређени број осумњичених се, као високи политички и војни функционери тадашњих власти БиХ, терете за издавање наређења за напад, за планирање и организовање напада на војнике и друге припаднике ЈНА у Сарајеву.

Њих сумњиче за ратне злочине почињене у нападу на војну болницу, Дом ЈНА и касарну Сарајеву, као и за напад у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.

У изводу из кривичне пријаве наводи се да су Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић, као чланови Предсједништва БиХ, организовали и наредили Мустафи Хајрулаховићу /у међувремену умро/ и Јусуфу Пушини да 3. маја 1992. године нападну колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Ратни чланови Предсједништва БиХ - Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић

Упркос доказима за овај злочин који су достављени и Тужилаштву БиХ, још нико није одговарао.

------------------------------------------------------------------

NAPOMENA: Tekst slikama opremio - Slavko Jovičić Slavuj

САРАЈЕВО, 6. ЈУНА (СРНА) - Поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић није много погријешио када је рекао да је у Сарајеву остало доста Срба, али је заборавио да каже да већина њих одавно није међу живима, изјавио је посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић.

"Лицемјерне су Церићеве изјаве да Сарајево у протеклом рату никог није протјерало, те да је у главном граду БиХ остало веома много Срба. Да, остало их је, али под земљом. За некима се и данас трага, јер су у међувремену Церићеви истомишљеници измјештали гробнице и сакривали кости", рекао је Јовичић за "Фокус".

Он је поновио да је само у Сарајеву, током протеклог рата, постојало 126 логора у којима су Срби мучени, пребијани, усмрћивани на најстравичније начине, и истакао да Церић о томе ћути.

Шеф Клуба српских делегата у Вијећу народа РС Сташа Кошарац каже да Церић, очигледно, наставља да проводи политику Алије Изетбеговића и да овакви иступи вјерског лидера никако нису добри за БиХ.

Кошарац је подсјетио да доступни подаци говоре да је прије рата у Сарајеву живјело готово 200 000 Срба, те да их данас тамо живи између 15 000 и 20 000, док је током рата по сарајевским казаматима убијено више од шест хиљада Срба.

Члан Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала Џевад Галијашевић тврди да је Церић наставља да иде стопама Алије Изетбеговића и води муслимански народ у нове међусобне окршаје.

Предсједник невладине органзације "Кроација либертас" Лео Плочкинић рекао је "Фокусу" да Церића демантују званични подаци СПЦ и Католичке цркве, који указују на чињеницу да је у Сарајеву, буквално из дана у дан, све мање небошњака, те да је на дјелу класично етничко чишћење.

Предсједник Демократске иницијативе сарајевских Срба Јово Јањић каже да Сарајево све више постаје исламски град и да и оно мало Срба, који тамо живе, желе да што прије напусте главни град БиХ.

 PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

Prošle godine, u novembru mjesecu, pisao sam kolumnu za za dnevne novine “Fokus” o reisu Mustafi Ceriću. Nakon tog teksta, evo, opet mi je sam reis Cerić nametnuo temu.

U intervjuu koji je reis Cerić dao u posljednjem broju uticajnog beogradskog nedjeljnika “NIN”, najblaže rečeno, on je tamo izgovorio niz netačnosti i nevjerovatnih neistina.

Naime, reis Cerić u jednom dijelu intervjua kaže da je u Sarajevu "ostalo" jako mnogo Srba???

Uvijek su Cerićeve izjave bile dvosmislene i bez “prevodioca”, iako govorimo skoro istim jezikom, teško da ga mogu razumjeti. Mada nam se jezici različito zovu – moj Srpski jezik, a njegov Bosanski jezik, ipak sam uložio maksimalne napore da kako tako shvatim šta to Cerić, onako “umno” zbori? Znam šta radi i za šta se zalaže. No, neću da se bavim hipotetičkim spekulacijama, ali mogao bih sa sigurnošću ustvrditi da znam šta on u stvarnosti i misli?

Nema potrebe da reisa Cerića pitam – šta za njega znači kad je rekao da je u Sarajevu ostalo jako mnogo Srba, kad i sam znam odgovor na to pitanje. Za reisa Cerića je i šačica Srba što je ostala da živi u Sarajevu, vjerovatno jako mnogo! Za Cerića je mnogo i nekoliko hiljada preostalih sarajevskih Srba, u odnosu na predratni broj od preko 168.000, koliko nas je bilo u glavnom gradu BiH i to po posljednjem popisu koji je sproveden, sada već davne 1991. godine. Možda je reis Cerić mislio, ali po svojoj ustaljenoj praksi to nije i rekao, da je ostalo jako mnogo Srba na mnogobrojnim sarajevskim stratištima, dakle na nepoznatim lokacijama (pod zemljom, u jami Kazani, na sarajevskoj glavnoj deponiji smetljišta, duboko zatrpanih na desetinama metara dubine. Ako je na to mislio, onda je prvi puta rekao istinu! Ali, nije nam otkrio nijednu lokaciju izmještenih grobnica poubijanih sarajevskih Srba.

Cerić nadalje zbori da je u Sarajevu većinsko bošnjačko stanovništvo!? Nije valjda? Kao da je nešto novo rekao? Pa, to je i vrapcima na grani poznato da danas u Sarajevu živi preko 85 odsto Bošnjaka, a ostalih 15 procenata su: Srbi, Hrvati i ostale nacionalne manjine. U Sarajevu je i prije rata bilo većinsko bošnjačko (tada muslimansko) stanovništvo, jer se demografska struktura Sarajeva počela da mijenja u korist muslimana, još početkom sedamdesetih godina prošlog vijeka.

Vrlo umni i nadasve “iskreni” Cerić nastavlja sa iznošenjem novih neistina. Doduše, on je upravu kad kaže da BiH nije islamska država, ali onda - svom ogromnom arsenalu nebuloza dodaje i sljedeću neistinu, jer sam sebe demantuje kad kaže da u BiH “živi muslimanska većina''!? Da. Radi se o ogromnoj većini bošnjačkog naroda u odnosu na broj preostalih Srba koji su ostali u Sarajevu. Ista je situacija i kad su u pitanju Hrvati.  Medjutim, to nije nadpolovična većina Bošnjaka u odnosu na ukupan broj stanovništva u BiH. Reis Cerić je, kao što rekoh, majstor po dvosmislenosti u svojim izjavama. Kad već vršimo prebrojavanje, evo, da onda kažem Ceriću da u BiH živi većina hrišćanskog stanovništva (pravoslavci i katolici).

reis Mustafa Cerić u "političkoj" /civilnoj/ odori

U svojim retoričkim nebulozama, reis Cerić je ogorčen i na nobelovca Ivu Andrića, za kojeg kaže da je "odgovoran za utjelovljenje pogubnih stereotipa" u odnosu na bosanske muslimane. Cerić tako kaže da u Andrićevim djelima nema nijednog pozitivnog lika muslimana. Nesreća je reisa Cerića što nije bio savremenik slavnog književnika Ive Andrića, pa da, eto,  njega reisa, slavni nobelovac Andrić  opiše kao “pozitivnog lika”!?

Sigurno je da bi reis Cerić volio da svaki stanovnik Srbije, a pogotovo Bosne i Hercegovine, može dobiti po jedan primjerak “NIN-a” i da se, na taj način upozna sa njegovim epohalnim razmišljanjima i vizionarskim idejama. Ali, nažalost, tiraž “NIN-a” je ograničen i koliko čujem - svih onih pet (?!?) primjeraka koliko stiže u Federaciju BiH se odmah rasproda još u prijepodnevnim satima, dakle čim se “NIN” pojavi na kioscima.

Sve to reis Cerić zna  i zato je skoknuo malo i do Berlina i tamo je zborio još strašnije stvari. Naime, obračajući se prisutnima, reis se otvoreno zalagao da šerijat bude sastavni dio Ustava BiH??? Tako vrli reis veli u Berlinu da je “šerijat za muslimana moralni kod koji ga podstiče da čini dobro i da se kloni zla i da šerijat treba institucionalizovati kao dio prava muslimana”. To po Ceriću nije u suprotnosti sa državnim ustavom. "Nije toliko važno kako ćemo zvati ustav", kaže Cerić i dodaje da je "važno da taj ustav garantuje, štiti i razvija vrijednosti bez kojih nema zajedničkog života među ljudima i narodima". A, i sama tema predavanja reisa - "Šerijat i muslimanski društveni dogovor u Evropi" – je njegovom voljom nametnuta i institucionalizovana.

Sama i površna definicija šerijata se odnosi na skup pravila, odredbi, učenja i vrijednosti koja upravljaju život muslimana u ličnom i društvenom životu čije je izvorište u svetoj knjizi muslimana Kur'anu. Šerijat propisuje i pravila ponašanja muslimana u politici, društvu, ekonomiji, pravu... 

Zna to najbolje reis Cerić, pa je zato "načelno" poručio da šerijat nije državni ustav, ali istovremeno svoje zagovaranje “institucionalizovanja vjerskog koda ponašanja muslimana u najviši akt države” - povezao je sa stradanjem Bošnjaka, za koje je ustvrdio da su svi Bošnjaci koji su stradali u prethodnom ratu, bili žrtve genocida u Bosni i Hercegovini.

Ovo je kontinuitet promišljanja poglavara Islamske zajednice u BiH koji je i ranije imao bezbroj avanturističkih izleta u samo njemu znani virtuelni svijet, uredjen i modifikovan po uzusima islama, onako kako ga on lično poima i vrednuje.

Naime, opšte poznato je da reis Cerić uživa da nastupa pred publikom, pa je tako prije skoro mjesec dana bio glavni akter, na svu sreću, izbjegnutih medjusobnih muslimansko muslimanskih sukoba u Raškoj oblasti. Samo zahvaljujući profesionalnoj i efikasnoj akciji  jakih snaga Srbijanske žandarmerije spriječeno je krvoproliće izmedju dvije žestoko  suprostavljene struje unutar Islamske vjerske zajednice u Srbiji. Nakon te posjete i ekskurzije, reis Cerić je optužio Srbiju da vrši diskriminaciju muslimana, iako nijednim primjerom to nije mogao ilustrovati, niti dokazati. Na kraju krajeva, sasvim je vidljivo, da reis Cerić ne odustaje od svoje mantre na već prepoznatljivoj matrici svog političkog i liderskog djelovanja.

MUSTAFA CERIĆ, reis

Ništa novo i ništa neočekivano ne saopštava poglavar Islamske zajednice što već ne ponavlja godinama. Ta reisova priča traje predugo i, nažalost, ne nazire se njen normalan završetak! Ostaće upamćena njegova igra riječi, ali sa jasnim ciljem . “Nisu svi Bosanci Bošnjaci, ali su svi Bošnjaci Bosanci i zato što su svi Srbi i Hrvati Bosanci (???), a ne obrnuto. To ne znači da se Srbima i Hrvatima negira njihova etnička, kulturna i svaka druga pripadnost. Ali, zajednička nam je državna, bosanska (???) nacionalnost, odnosno državni bosanski identitet", zaključuje Cerić.

Iz svake izgovorene riječi reisa Cerića može da se zaključi da je on, i pored toga što je vrhovni poglavar Islamske zajednice u BiH, ipak i najveći autoritet i vrhovni politički bošnjački lider, ali, da naglasim, samo u jednom dijelu FBiH, čime se reis Mustafa Cerić, očigledno je, nikada neće zadovoljiti. Njegovi apetiti mnogo su veći i oni su svima nama dobro poznati!

  DNEVNE NOVINE

Više od godinu dana na službene e-mejlove Parlamentarne skupštine BiH, na koje je povezano preko 50 korisnika press clipinga, odnosno servisa koji nam dostavlja pregled dnevne štampe, skoro svake sedmice stižu i izvještaji nekakvog instituta IFIMES.

 Šta je IFIMES? Ta skraćenica je nastala iz punog naziva te fantomske nevladine organizacije - Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sjedištem u Ljubljani. Nakon prvog izvještaja koji mi je stigao, odmah sam reagovao i na adresu te organizacije sam poslao zamolnicu da me izbrišu s kolektivnog spisaka adresa poslanika i zaposlenih u parlamentu BiH i najučtivije sam ih molio da mi ne šalju svoje pamflete, od kojih se svakom normalnom čovjeku može samo život da zgadi.

Ali, mojih desetak takvih zamolnica nije urodilo plodom, to je sasvim očito, pa mi materijali tog tzv. instituta i dalje neprestano stižu. Ta antisrpska organizacija, ničim izazvana, i dalje me teroriše s besmislenim analizama i tekstovima čiji sadržaji ne zaslužuju nikakav komentar, osim mog zaključka da se radi o zločinačkoj organizaciji, gebelsovskog tipa i provenijencije.

Da bi se shvatilo o kakvom se tzv. institutu radi, dovoljno je pogledati ko su glavni likovi u rukovodstvu te organizacije i ko su najbitniji članovi Savjeta, kojima su očito mizerne te funkcije, pa su se još prozvali tzv. analitičarima!? Šta je njihov osnovni zadatak? Da bi se na ovo pitanje dao odgovor, nije se potrebno mnogo truditi. Njihov zadatak je da fabrikuju razne tekstove, kojima se, ili će se, samo destabilizovati politička, bezbjednosna i ekonomska situacija na prostorima zemalja koje su nastale na razvalinama nekadašnje zajedničke države SFR Jugoslavije.

Naime, dovoljno je pogledati najuže rukovodstvo, koje se sakupilo "s koca i konopca" i sve će biti mnogo jasnije o kakvom se institutu radi i koji su njegovi osnovni ciljevi. Istina, većina članova su raniji propali političari, diplomate, disidenti i besposličari, koji su se transformisali u samozvane analitičare za sve i za svašta!?

Ta skupina se nije okupila radi nekih naučnih istraživanja ili na izradi naučnih projekata, već da svojim besmislenim analizama samo komplikuju ionako nestabilnu situaciju na Balkanu, s posebnim akcentom na BiH.

U jednoj od svojih analiza, "eksperti" IFIMES su prognozirali da će Milorad Dodik završiti u Haškom tribunalu i da će biti osuđen na decenijsku kaznu za počinjene ratne zločine??? Da je Gebels kojim slučajem živ i da je pročitao analizu tog instituta, najvjerovatnije bi se odmah ubio, jer bi se uvjerio da je skupina iz IFIMESA prevazišla sve postojeće i nepostojeće laži, intrige, klevete itd.

Na kraju krajeva, sve analize tzv. instituta IFIMES mogu samo okarakterisati kao gluposti, čiji je jedini efekat da se sa svih strana krene u frontalne napade na institucije Republike Srpske i, naravno, na samo njeno postojanje. Moj jedini način "odbrane" od pamfleta IFIMES jeste - što takve sadžaje odmah jednim klikom brišem, jer mi ne pada na um da ih uopšte i otvaram, a kamoli da ih čitam!