Slavko Jovičić

СРБИЈО - СРЕЋАН ТИ ПРАЗНИК 15. фебруар - ДАН ДРЖАВНОСТИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:06
 
 
 
 https://4.bp.blogspot.com/-66i3_l5eIgU/VsDOOy215JI/AAAAAAABw9M/Fu4lh64eh78/s1600/srbija1.gif

15. фебруара је Празник Сретења Господњег

— Autor sjovicicslavuj @ 11:04
 
Српска православна црква и верници славе Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.
Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу, данас славе Српска православна црква и верници.

Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана по Божићу.
Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на на први сусрет Спаситеља са људима.

Према канону СПЦ, сврстан је у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.

Сретење Господње је један од најсвечанијих догађа и на литургији, у једној од најлепших православних молитви, изговарају се речи праведног Богоносца које изговара са Богомладенцем у наручју - "Отпусти сад раба твојега Господе, јер видеше очи моје спасење твоје".

Овај догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње и Ана, кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем, и потом објавила становницима Јерусалима да је "коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван".

Предање даље каже да су фарисеји обавестили цара Ирода о догађају у јерусламском храму. Уверен да је то нови цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију Исуса.
Међутим, према упутству Анђела Божјег, божанска породица је већ била на путу за Мисир.

Сретење се слави од времена цара Јустинијана, када је епидемија куге односила и до 5.000 живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош.

Слава Сретења веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје.

Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Крађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, а Србија на овај дан слави Дан државности.

У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење срећу зима и лето.
Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
 

Широм Српске обиљежен Дан бораца ...У Вишеграду се данас одржава централна манифестација Дана бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске.

— Autor sjovicicslavuj @ 13:40

Широм Српске обиљежен Дан бораца 

У Вишеграду се данас одржава централна манифестација Дана бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске.

Вишеград - сјећање (фото: Владимир Шараба/РТРС) - Фото: РТРС
Обиљежавање је почело Светом архијерејском литургијом у манастиру Добрун код Вишеград. Светој литургији, коју је служило братство манастира Добрун.
Литургији поводом 214 година од Првог српског устанка присуствовали су  представници борачких организација регије Стара Херцеговина.
У Вишеграду обиљежавање Дана Бораца Српске
 
 Положени су вијенци на централни споменик браниоцима Републике Српске на Тргу палих бораца у Вишеграду.
 
Сјећање у Вишеграду
У оквиру програма обиљежавања учествовао је и оркестар полиције и нови гардисти који су учествовали на паради поводом Дана Републике Српске – 9. јануара.
Организатори обиљежавања Дана бораца Српске и Дана Првог српског устанка су Борачка организација Републике Српске и Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Вишеград, сјећање
 ВИШЕГРАД
 
Представници Борачке органитзације и општине Нови Град положили су вијенце на Централно спомен обиљежје у поводу обиљежавања Дана борца.
У Одбрамбено-отаџбинском рату у Новом Граду погинуло је 338 бораца.
Служењем парастоса и полагањем вијенаца на централно спомен-обиљежје борцима страдалим у одбрамбено-отаџбинском рату, у Приједору је такође обиљежен Дан бораца. 
У Градишци је обиљежен Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата и Дана Борачке организације Републике Српске.
Коријени обиљежавања Дана бораца одбрамбено-отаџбинског рата и Дана БОРС-а сежу од Првог српског устанка, када је 1804. године у борби против турске окупације обнављана српска државност.
Вијенце на споменик погинулим борцима из Градишке положили су представници Борачке организације општине Градишка, делегација општине Градишка, те представници Градишке бригаде, 19. Србобранске бригаде, Полицијске управе Градишка.
Први српски устанак подигнут је 15. фебруара 1804. године у Орашцу, а у њему су, осим хајдучких чета, учествовали сеоско становништво и српска војска која је имала 25.000 војника.
У одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године био је ангажован 215.671 припадник Војске Републике Српске, а њих 23.184 положила су животе за Српску.
 -----------------------
На Палама ће у четвртак, 15. фебруара, бити обиљежен Дан бораца и Дан Борачке организације Републике Српске.
Обиљежавање ће почети у 10.30 часова парастосом погинулим борцима у Цркви Успења Пресвете Богородице на Палама.
Полагање цвијећа на Централном споменику планирано је за 11.00 часова, а од 11.30 часова у Културном центру Пале биће одржан свечани програм.
 
 --------------------------
Борцима и српским јунацима
који су створили
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
и Борачкој организацији
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
честитам Дан борачке организације
------------------------------------

СРПСКА 
 

ЗАУВИЈЕК!
 
 ---------------------------------------
 ДАНАС КАД  ОБИЉЕЖАВАМО ДАН БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НАЈВЕЋУ ЗАХВАЛНОСТ МОРАМО УПУТИТИ НАЈБОЉИМ СИНОВИМА СРПСКОГ НАРОДА КОЈИ СУ ДАЛИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ЗА СТВАРАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!
 АМИН
 

СРБИ на вјетрометини у балканској вукојебини!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:39
 
СРБИ на вјетрометини у балканској вукојебини!

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Срби имају велику шансу да опстану ако се још више приближе браћи Русима и провјереним пријатељима Кинезима који нас никада нису бомбардовали и ни педаљ државе нам нису отели!

НАТО злочинци предвођени Америма су само након Другог свјетског рата извршили агресију и разорили 37 суверених држава и широм свијета су убили преко 20 милиона недужних људи, а Србима су отели наше Косово и Метохију, разорили СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ и оставили нам за вијекове осиромашени уранијум да нас убија.

Све више је држава у свијету које то увиђају, чак су међу њима и чланице злочиначког НАТО савеза као што је италијански парламент који је прије пар дана усвојио резолуцију о масовном оболијевању њихових војника од осиромашеног уранијума и то само оних који су боравили на Косову и Метохији.
--------------------------
Довољно је само знати да су Хашки суд основали Амери подржани НАТО злочинцима и да је трибунал, уз новац из УН, финансиран и донацијама Рокфелера, Сороша, арапских земаља, као и из “црних канала”. Три милијарде долара за пресуде Србимa. Уз огромне зараде и – мито.

Судије, тужиоци, истражитељи, савјетници, преводиоци, аналитичари, секретари… – хашка администрација коштала је грађане свијета двије и по милијарде долара! Бројала је 1.238 запослених из 84 земље. Толико новца су, према званичним извјештајима, издвојиле Уједињене нације. Било је, међутим, и обиља донација у новцу и разним другим врстама помоћи, углавном од стране Амера и других српских непријатеља!
----------------------
Да нам ништа нису помогли, а јесу - СРБИ вјећно требају да буду захвални браћи РУСИМА што су ветом у Савјету безбједности Уједињених нација спријечили да СРБИЈА за вијек вијекова буде проглашена геноцидном државом, а СРБИ геноцидним народом. То треба да буде највећа захвалност СРБА браћи Русима и ПУТИНУ! Ниједан СРБИН ово не смије да заборави, јер ово нема цијену!

На сву срећу, огромна већина Срба и не помишља 
да се придружи злочиначкој НАТО Алијанси!

Хајд' у здравље!

 

Валентиново је помодарство и заблуда слуђених Срба!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:37
 
ИСТИНА и контраверзе о непостојећем Дану љубави!

Пише: Славко Јовичић Славуј

Срби, а посебно је то карактеристично у Србији се сваке године на дан 14. фебруара дијеле на "трифуновце" и "валентиновце". Један дан и један светац мало су да у свијету пуном мржње побиједи љубав.

Талас "валентиноваца" запљуснуо је српски народ деведесетих година прошлог вијека. А, посљедњих година Срби се баш око 14. фебруара подијеле на "трифуновце" и "валентиновце" - оне који прате западњачки тренд празновања и друге који инсистирају да је то прастари дан Светог Трифуна, заштитника вина и виноградара. 

Ова два свеца, осим што се помињу истог дана, и то по два различита календара, немају везе један са другим.

- Свети Трифун заштитник је виноградара и вина и крсна слава многих Срба. Треба знати да у православном календару нема свеца који штити љубав. Љубав је Бог!

Светог Валентина славе католици и свакога ко то слави треба оставити на миру и његово право треба поштовати. И, код католика није из саме цркве проистекло слављење љубави на тај дан. То се више раширило у народу.
Легенда каже да је свети Валентин венчавао војнике кришом, иако је то римски цар Клаудије Други строго забранио, пошто је то, наводно, смањивало њихову ратничку моћ. Зато му је на овај дан 269. године одрубио главу.

Иако има православних вјерника који прослављају дан љубави, Српска православна црква не гледа на то са осудом или критиком. Један дан и један светац мало су да у свијету пуном мржње заштити љубав. 

Свети Трифун је опет светачки ореол добио 250. године, када је убијен, јер није хтио да се одрекне Христа. У житију овог мученика, који се родио у Кампсади у Малој Азији, пише да је имао исцјелитељски дар и да је истјерао зао дух из ћерке римског цара Гордија. Све царске дарове раздијелио је сиротињи и наставио да у свом селу чува гуске. 



ОБРИСАН ВАЛЕНТИН!


ДОК су Срби за Светог Валентина 
махом чули тек посљедњих деценија, 
Католичка црква га је још прије пола вијека 
избрисала са листе светаца чији дан се светкује.

Разлог је био практичан - 
да се смањи број дана који се празнују. 
А, Валентин је и даље остао светац 
у њиховом календару.


14. 2. је - Свети мученик Трифун

— Autor sjovicicslavuj @ 09:35


Свети Трифун живео је у трећем веку, а рођен је у Кампсади, у Фригији. Родитељи су му били побожни и своју побожност су и на свог сина пренели.

У свом животу бавио се домаћом економијом и чувањем гусака, али пошто је био одан Христовој вери, Бог га је обдарио даром чудотворства, те је многе болеснике од разних болести молитвама лечио.

Прича се да је, између осталих, исцелио и Горду, кћер римског цара Гордијана, која је патила од неке душевне болести од које је ниједан лекар није могао излечити. За то га је цар богато наградио, али он је све дарове раздао сиромасима. За време римског цара Деција, Трифун је претрпео страшно мучење и на крају умро.

Српска православна црква, верујући у чудну моћ молитвеног заступништва светог мученика Трифуна, установила је нарочити молитвени чин, који се врши са њивама или баштама, ако се догоди штета од инсеката, мишева и других животиња. Кад се врши овај чин узима се зејтин из кандила светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград, и поред осталог чита и "заклинаније свјатаго мученика Трифуна". На тај начин свети Трифун се сматра заштитником пољских усева.

Наши виноградари због тога славе светог Трифуна као патрона, па тога дана иду у винограде, орезују по коју лозу и вином заливају по који чокот, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, после дугог зимског мртвила, па да почне бујати у пролеће које се већ почиње примицати. Због тога светог Трифуна у Источној Србији зову Орезач и Заризој.

Ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година, ако је ведро, година ће бити сушна и неродна. Народ још каже: "Триша забо угарак у земљу, па зато снег и лед почињу да се топе".
 
 

ПЕТАР ЛУБАРДА - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:33
 
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 13.2.1961. године,
у Београду је умро 
најпознатији српски сликар 20. вијека

ПЕТАР ЛУБАРДА


--------------------------------------------------------


СВЕ ЈЕ ЗНАО И ТО ДАВНО ПРИЈЕ, 
ЗНАО ЈЕ И КО ЈЕ И ШТА ЈЕ И КОМЕ ПРИПАДА

 Петар Лубарда о себи
-------------------------------------
Писмо поводом изложбе у Паризу
Београд, 18. март 1971.

Драги Коларићу,


Желео бих да ти се обратим са једном молбом; унапред се извињавам за узнемирење.

Како си ти члан Одбора за приређивање "Југословенске изложбе кроз векове" у Паризу (од 2. марта до 17. марта 1971. године), молио бих те да на првој идућој седници Одбора прочиташ ово моје писмо.

Као што сам и писмено обавештен од Одбора, учествујем на поменутој изложби са сликом "Сумрак Ловћена", датирана 1970. године, а у саставу који шаље СР Србија (што је и била моја изричита жеља). Међутим како не знам ко шаље податке о аутору који ће изаћи у каталогу (а знајући да се у том обимном послу може подкрасти грешка), решио сам да пошаљем следеће и једине тачне биографске податке о мени. То су: Петар Лубарда, рођен 1907. године, Љуботињ; Србин; живи у Београду, Иличићева бр. 1.

Молим да се ови подаци најхитније (телеграфски) доставе другу који уређује каталог да би могао направити евентуалне исправке.

Што се тиче аранжирања саме изложбе, ја ћу бити слободан да замолим следеће: уколико се изложба аранжира по републикама, односно по националном кључу, да као што је разумљиво - будем у саставу другова-колега СР Србије.

Све сам ово саопштио у телефонском разговору са другом Матвејевићем, као и са проф. др Стеље, такође и са тобом, али желим да то потврдим и писмено, да не би било забуне и нових компликација.

Још једном захваљујем теби као и друговима из Одбора на труду и желим много успеха.
Срдачно те поздрављам,
Петар Лубарда,
Иличићева бр. 1
БЕОГРАД 
--------------------------------------------------
 Текст према завештању Петра Лубарде
од 14. априла 1972. године  које је предато САНУ
 
Петар Лубарда
 
Рођен је 27. јула 1907. у Љуботињу у Црној Гори,
по националности Србин,
отац Ђуро И. Лубарда, мајка Марија М. Вујовић.


Основну школу похађао у Љуботињу, Цетињу и Херцег Новом, а гимназију у Херцег Новом, Сплиту, Сињу и Никшићу.
Уметничку школу у Београду уписао је 1925. (проф. Б. Вукановић, Љ. Ивановић, И. Шобајић).

Годину дана касније одлази у Париз, где први пут излаже на Салону независних 1927. године. У Паризу остаје до 1932, а непосредно пред Други светски рат поново борави у њему годину дана и путује по Шпанији и Немачкој.

Рат проводи у заробљеништву, а од 1946. до 1950. је на Цетињу где заједно са Милом Милуновићем оснива прву Уметничку школу у Црној Гори. За дописног члана САНУ изабран је 1959, а за редовног 1961.

Добитник је многих значајних награда и признања од којих су најзначајније "Grand prix" на Светској изложби у Паризу 1937, прва награда на Интернационалној изложби у Хагу 1939, прва савезна награда ФНРЈ 1948, прва републичка награда Црне Горе 1948. и 1949, интернационална откупна награда на II Бијеналу у Сао Паолу 1953, награда на II Бијеналу у Токију 1955, Октобарска награда града Београда 1955, Национална награда у Гугенхајму 1956, Седмојулска награда СР Србије 1964, награда АВНОЈ-а 1966. и Хердерова награда 1973. у Бечу.

Поред учешћа на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству самостално је излагао у Риму (1929, 1962), Београду (1933, 1934, 1951, 1961, 1962, 1964, 1967, 1968, 1969, 1971), Паризу (1952, 1954), Лондону (1955), Титограду (1958, 1968), Љубљани (1959/60), Њу Делхију (1963), Бомбају (1963), Нишу (1963), Скопљу (1963, 1967), Цетињу (1968), Крагујевцу (1968, 1969), Сомбору (1970), Врбасу (1970).
************************
 

Руђер Јосип Бошковић - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:30
Руђер Јосип Бошковић
Умро у Милану 13. фебруара 1787. године




Руђер Јосип Бошковић је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године. Умро је у Милану 13. фебруара 1787. 

Био је српски физичар, астроном, математичар и дипломата из Дубровника, један од најзначајнијих научника свога времена. 

     Увршћен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена. 

Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице.

Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, исусовац, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.

Рођен је као седмо дете трговца Николе Бошковића, Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини и мајке Павле, италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника. 

Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном свратио у свој завичајни Дубровник,1747. године.

Своје отаџбинско порекло никада није крио – остао је Словинац, како су се тада називали Јужни Словени. 

Умро је и сахрањен 13. фебруара 1787.  године, а срце му је пренето у завичај.




БРАНКО МИЉКОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:39
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 12. 2. 1961. године,
у центру Загреба пронађен је објешен
славни српски пјесник и књижевник


БРАНКО МИЉКОВИЋ




- Године 1953. одлази у Београд на студије.

- Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године.

- Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“.

- Прву збирку песама „Узалуд је будим“ објављује 1956. и с њом постиже велики успех; најзначајнија је збирка „Ватра и ништа“, након које излазе и збирке „Порекло наде“ (1960) и „Крв која светли“ (1961). Збирка „Смрћу против смрти“ објављена је 1959.

- Београд напушта у јесен 1960. године и одлази за уредника културе у Радио Загребу.

- У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961. његово обешено тело пронађено је у парку у Загребу. 
                                               
 Имао је само 27 година.


--------------------------------------------
 
 

ЛАЗА КОСТИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:36
 
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан 12. фебруара,
рођен је славни српски пјесник 

 
ЛАЗА КОСТИЋ
 
 
 
 
ЛАЗА КОСТИЋ

Santa Maria della Salute.


Једна од наших најљубавнијих пјесама ако не и најљубавнија пјесма српске књижевности је свакако пјесма
Santa Maria della Salute.

Овај пут је ни на блогу нисам поставио, јер се може свугдје наћи на нету. 

Поставио сам кратки текст - коме је посвећена и како је настала пјесма итд.


Несрећна љубав

Њему је било већ 50 година, њој тек 20. Ленка Дунђерски била је ћерка најимућнијег Србина у Војводини, Лазе Дунђерског. Иако нису били блиски по годинама родила се обострана љубав. Ленка је била опчињена славним песником, а он њеном младошћу и лепотом. Ипак, у педесетој години чак се и одважни Лаза Костић плашио да започне нов, узбудљив, заљубљен живот са тридесет година млађом девојком. 

Уместо романсе, цветало је пријатељство. Уследиле су заједничке вожње кочијама по граду и слушање клавира. Схватајући да је разлика у годинама исувише велика и да је таква љубав просто немогућа, Лаза бежи у манастир Крушедол. На предлог њеног оца жени се богатом наследницом Јулијаном Паланачки из Сомбора, а те исте 1895. године умире Ленка у својој 24-ој години.

Званично је прихваћена прича да се Лаза оженио богатом сомборском мираџиком, само да би некако заборавио Ленку, док је она у кратком року преминула у Бечу од тифусне грознице. Ипак, незванични подаци тврде, да је Ленка преминула при абортусу, који је спровођен у Бечу, а да је причу о тифусној грозници исконструисала породица, како би се избегла срамота и како би девојачко име остало неукаљано. Ленка је потом сахрањена у породичној гробници Дунђерских у Србобрану.

Лаза је за Ленкину смрт сазнао на брачном путовању у Венецију, где између осталог посећује цркву Госпе од Спаса (Санта Мариа делла Салуте). Управо од тренутка Ленкине смрти и сусрета са грандиозном лепотом цркве Лаза Костић ће 14 година у себи носити ову песму, све док није добила пуни сјај и постала опроштајна песма, једна од најлепших у српској поезији.

Фатална судбина

Костић је имао несрећу да се под старост заљуби безнадежно у недостижно. Пре те фаталне љубави, прва његова важна љубав за коју историчари знају завршила се смрћу девојке, 1862. године, кад је Костић имао 21 годину. Следећа се удала за другога, а трећа за трећега. Изгледа да су оне, или њихове мајке, на време схватиле и размотриле природу овога генија, и утекле стабилним људима, можда мало безбојним, али постојаним.

Ленка и Јуца, Костићева супруга, не могу се поредити без опасности да се једној или другој не нанесе нека неправда. Кад су се венчали, Јулијани Паланачки је било 46, а Лази 54 године. Јулијана је свога распуштеног генија први пут угледала у некаквим сватовима, и отада та зачарана девојка више ништа није видела до њега, иако га је срела 25 година пре њиховог венчања. Дотле је енергично одбијала просце, који су јуришали на мираз, а никоме није говорила кога то она чека. У браку између Јуце и Лазе не може се рећи да није постојало наклоности, али љубавне страсти засигурно никада није било. Јуца иако је била предобра жена, није могла да надомести Ленку и њено ужасно одсуство.

 

Данас, 12.2. су: СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА

— Autor sjovicicslavuj @ 11:34
 

У време цара Алексија Комнена, дошло је међу ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи.

По једнима је то био Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића, исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер немаде у себи ничег земаљског.

Насупрот њему, био је свети Јован Златоуст, који је лако опраштао грешницима и привлачио их покајању. Зато га једни сматраше мањим од Василија Великог, а други пак због његове слаткоречивости и разумевања слабости људских већим од Василија.

Постојала је и трећа група, која је величала светог Григорија Богослова, сматравши да је он највећи од њих тројице, јер одликова се он китњастим и дивним стилом, којим је превазилазио све црквене мудраце. И тако дође до поделе међу присталицама њиховим на: Василијане, Григоријане и Јованите.

Али, по промислу Божјем све се заврши у корист Цркве и то чудесним сновиђењем епископа Евхаитског, Јована коме се јавише сва три светитеља рекавши му: "Ми смо једно у Бога, као што видиш и нема у нама ништа противречно, него смо сваки у своје време побуђивани Духом Божјим, писали разне књиге на спасење људи. И међу нама нема ни првог, ни другог, него ако једног споменеш, одмах су и друга двојица ту."

Поучише они епископа Јована да се установи један заједнички празник и да се престане са деобом оних који се споре и препиру око њих.

Састављена је једна заједничка служба и одређен је један заједнички празник за сву тројицу - СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА - који се празнује на данашњи дан, а сваки од ова три светитеља има посебан дан у години када се празнује.

И то: Свети Василије Велики празнује се 14 јануара, Свети Григорије Богослов 7 фебруара и Свети Јован Златоуст 26 новембра. 
 

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 12:49
 
За памћење и сјећање ...
 
На данашњи дан 11. 2. 1993. године
у Београду  преминула је наша драга
 
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ


-------------------------------------------------------------

--------------------------------------
МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА


ОВАКО ЈЕ О НАМА

И О НАШОЈ ГРАЧАНИЦИ

ПЈЕВАЛА НАША ДРАГА

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

 
 

УРОШ ПРЕДИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 12:44
 
На данашњи дан, 11. фебруара 
умро је славни српски сликар

УРОШ ПРЕДИЋ



-----------------------------------------------------------------------------------
Косовка девојка
-----------------------------------------------------------------------
Весела браћа
-------------------------------------------------------------
Сироче на мајчином гробу

АЛЕКСАНДАР ПУШКИН ... За сјећање и памћење ...

— Autor sjovicicslavuj @ 12:24
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

На данашњи дан 10. 2. погинуо је
славни руски  пјесник и књижевник

АЛЕКСАНДАР ПУШКИН




-------------------------------------
 


БОРИС ПАСТЕРНАК - Да се не заборави ...

— Autor sjovicicslavuj @ 12:20
 
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 10. 2. рођен је
славни руски пјесник и књижевник 
 
БОРИС ПАСТЕРНАК
 
/Аутор  романа Доктор Живаго/.


-----------------------------------------------------------------
БОРИС ПАСТЕРНАК - За сва времена ...
 
 

Данас, 10. фебруара су Велике зимске задушнице.

— Autor sjovicicslavuj @ 12:18

Данас, 10.2. су
 
Велике зимске задушнице




ЗАДУШНИЦЕ; суботњи дани посвећени помену и молитвама за упокојене; посебни дани када се на богослужењима: 

Литургијама, парастосима, дељењем милостиње, уређивањем гробова, одаје дужно поштовање упокојеним члановима фамилије и Цркве. Црква се сваке суботе, а нарочито II, III и IV суботе Васкршњег поста моли за упокојене и сећа се свих упокојених Хришћана, отаца и браће наше. 


Међутим, поред ових редовних суботњих молитвених дана, Црква је одредила посебне дане у току Црквене године, који се називају задушнице. Оне увек падају у суботу.


Задушнице су дан посвећен упокојеним, па према томе, треба отићи на службу у цркву, обићи гробове, прелити их вином, уредити и окитити цвећем и упалити свеће. Уобичајено је да се на задушнице држи Литургија, на којој свештеник прелива вином донешено жито (кољиво), а после службе се одлази на гробља, где се пале свеће, а свештеници обилазе и каде гробове. 


Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да оду до најближег храма, и да ту обаве помен за своје упокојене. Пошто је то дан када се посебно обраћа пажња на делење милостиње, обавезно се сваком просијаку кога сретнемо, удели милостиња и да део хране коју смо понели са собом.


Обичај је у народу да се ο задушницама, као и ο парастосима, износе многа јела. Веровање је, да та изнесена јела треба да се разделе сиротињи и уопште свима који се ту затекну, за покој душе умрлога. Обично се износи погача, жито, вино, као и друга јела.

 

БРАВО СРБИЈО! Српкиње из теквондо клуба "Галеб" су постале првакиње на Европском првенству у теквондоу!

— Autor sjovicicslavuj @ 12:15
 
Сениорке теквондо клуба Галеб нове су првакиње Европе, пошто су тријумфовале на Европском клупском шампионату у Истанбулу
 ----------------------------------

Последњег такмичарског дана Милица Мандић је у конкуренцији до 73 килограма освојила златну медаљу послије три побједе.
 
-------------------------------------------
Претходно су Тијана Богдановић у категорији до 53 килограма и Вања Станковић у категорији до 49 килограма освојиле сребрне медаље, а Александра Радмиловић се у категорији до 57 килограма окитила бронзаним одличјем.

 

ЗИМСКЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ У САРАЈЕВУ - НЕКАД БИЛО!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:13
 
ОЛИМПИЈСКА ПАХУЉИЦА


Олимпијска пахуљица, 
знак сјећања на 14. Зимске олимпијске игаре,
које су на данашњи дан 8. фебруара 1984.
дакле, прије 34. године, почеле у Сарајеву.


Некад било!

Славна Десанка Максимовић 
је у својој поеми пјевала:
"Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану" ...


Али то је прошлост и нека историја,
која се више никада не може поновити.


У Централном парку у Палама 'ротирајућа' пахуљица
као симбол одржаних алпских скијашких такмичења на ЈАХОРИНИ!
-----------------------------

На данашњи дан прије 34. године, једна од најбољих југословенских клизачица Санда Дубравчић упалила је на Олимпијском стадиону "Кошево" олимпијски пламен и означила почетак највећег спортског догађаја икад одржаног на овим просторима до тада. 

Организација Зимских олимпијских игара 1984. године коштала је 142,6 милиона америчких долара /тако је званично саопштено/, а путем ТВ-а догађај су пратиле око двије милијарде људи на планети. 

Укупно је продато 250 000 улазница, од чега само у иностранству 200 000. 

Учествовало је 1 272 спортиста из 49 земаља, а са догађаја је извјештавало више од 4 500 новинара. 

Након 14. зимских олимпијских игара, Сарајеву је, уз олимпијске објекте, остало 2 850 новоизграђених станова, више хотела, а било је отворено и 9 500 радних мјеста. 

Такмичења су одржана на Јахорини, Требевићу, Игману, Бјелашници, у "Зетри" и "Скендерији". 

Југославија је, након СССР, односно Москве 1980. године, била друга земља са задашњим социјалистичким политичким уређењем која је добила организацију овог највећег спортског догађаја на планети.
-----------------------------------------
 "ВУЧКО", који нас је касније, мање од једне деценије - све "ПОЈЕО"!

 


РАДМИЛА САВИЋЕВИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:06
 
На данашњи дан, 8. фебруара 1926. године,
у Крушевцу је рођена прослављена српска глумица

Радмила Савићевић


 
 

ДРАКУЛИЋ код Бања Луке: На данашњи дан, 7. фебруара 1942, године десио се стравичан усташки покољ над Србима!

— Autor sjovicicslavuj @ 16:28
 
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!


76. година од усташког покоља у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац у коме је убијено 2.300 Срба.


Уписана имена на спомен плочи,
звјерски ликвидираних Срба



Усташе су 7. фебруара 1942. године извршиле покољ српског становништва у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је најмање 2.300 људи, међу којима 551 дијете.

У овом злочину усташке снаге су, под командом надпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића, из такозваног "Тјелесног здруга Анте Павелића", уз помоћ бањалучких усташа убијале Србе без иједног испаљеног метка - сјекирама, ножевима и крамповима.
У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне Државе Хрватске, наведено је да је злочин у овим бањалучким насељима био највећи покољ почињен за само један дан.

 
Крајем априла 1945. године, заједно са другим усташким кољачима  из Јасеновца побјегао је према Загребу а касније према Аустрији. Тамо се почетком маја мјесеца предао Британциима мислећи како ће га ови заштити, али они су га одмах изручили југословенским властима, који га хапсе и спроводе у Загреб. 




Послије је усташки злочинац Мирослав Филиповић изведен пред војни суд. Зато што је као један од водећих команданата усташке терористичке војске судјеловао у околини Бање Луке, посебно села Дракулићи, те Херцеговини у етничким чишћењима, у којима је масовно убијао невино српско становништво, палио њихову имовину, мучио, пљачкао, одводио у логоре, те као командант усташког логора у Јасеновцу и логора у Старој Градишки извршио масовне злочине, лично или као наредбодавац,

Војни суд ЈНА Команде града Загреба га је 29. јуна 1945. године прогласио кривим и осудио на смртну казну вјешањем, трајан губитак грађанске части и конфискацију имовине.
 

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 ... 207 208 209  Sledeći»

Powered by blog.rs