Slavko Jovičić

ВЈЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА СВИМ СРПСКИМ ЈУНАЦИМА КОЈИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ДАЛИ ЗА СТВАРАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:22
 
 
 



Сестро Српкињо и брате Србине 
воли свој народ и своју вјеру, 
а поштуј све друге народе 

који поштују тебе и твој народ!


 

Свједок са лица мјеста - Како је створена и проглашена тадашња РЕПУБЛИКА СРПСКА Босна и Херцеговина 9. јануара 1992. године, а касније је добила своје право име које и сад носи.

— Autor sjovicicslavuj @ 13:46

 9. јануар 1992. - 2017.године

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј


 
Прошло је 25. година од званичног проглашења Републике под тадашњим именом - Република Српска Босна и Херцеговина. 

Од тада па до данас кратко је вријеме да би се могле сложити све коцкице у мозаик стварања и трајања Републике Српске. Но, да покушам на бази чињеница и као свједок са лица мјеста да кажем неколико кључних ствари које су претходиле стварању Републике Српске.
Први вишестраначки избори у БиХ одржани су 18. новембра 1990. године. На власт су дошле три националне странке – СДА, ХДЗ и СДС. 
У Парламенту БиХ су постојала два дома (вијећа) – Вијеће народа и грађана, које је бројало 130 посланика и Вијеће општина са 110 делегата. Дакле скупштина БиХ је бројала 240 посланика и делегата. 
Од конституисања парламента па до његовог распада одржано је 10 заједничких сјеница. Због сепаратистичких тенденција и незаустављивог разбијања тадашње СФР Југославије тај талас је преко Словеније и Хрватске стигао и у БиХ. 
Сви системи власти у БиХ су се распадали и распршивали као мјехур од сапунице. Постојала су два дијаметрално супротна концепта за рјешавање будућег статуса БиХ: један муслиманско-хрватски и на другој страни српски. Муслиманско-хрватски концепт је био да се БиХ издвоји из састава тадашње СФР Југославије и да прогласи своју самосталност, док је интерес Срба у БиХ био да Босна и Херцеговина остане у саставу Југославије.

А шта је претходило стварању данашње Републике Српске. Желим да подсјетим на плебисцит српског народа који је одржан 9. и 10. новембра 1991. године. 

На тај историјски плебисцит Срба /референдум/ скоро сви су заборавили. Међутим, плебисцит је био одговор на већ дефинисани датум одржавања муслиманско-хрватског референдума о издвајању БиХ из уставног и територијалног устројства тадашње СФР Југославије. 

Срби су за плебисцит дефинисали питање:


"Да ли желе да остану у заједничкој југословенској држави која укључује Србију, Црну Гору, аутономну српску област Книнску Крајину и области Славоније, Барање и западног Срема, те све оне који желе да остану у таквој држави"

Изјашњавање Срба је показало да је огромна већина изашла на плебисцит и изјаснила се за останак у тадашњој Југославији. То је уједно била и политичка подлога и одлука за стварање Републике под именом - Република Српска Босна и Херцеговина. 

Република Српска Босна и Херцеговина је званично проглашена на Свечаној сједници 9. јануара 1992. године, што је и званичан датум настанка РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
На нелегалном муслиманско-хрватском референдуму одржаном 29. фебруара /преступна година/ и 1. марта 1992. године, Муслимани и Хрвати без учешћа Срба су донијели нелегалну одлуку о издвајању БиХ из састава тадашње Југославије. 

Удружени и свезаних застава Муслимани и Хрвати су на противуставан начин извршили акт сецесије и уз помоћ једног дијела тзв. међународне заједнице су издвојили БиХ из тадашње СФР Југославије. 


Српски представници у заједничким институцијама БиХ су покушавали на све легитимне начине да задрже БиХ у саставу тадашње Југославије, али нису успјевали. Касније ће се испоставити да то и није било могуће.
Знајући све то, након 14. октобра 1991. године и дефинитивног распада  Парламента БиХ и подјеле на два блока: муслиманско-хрватски и на српски - српски представници су тражили могућа рјешења за опстанак српског народа на просторима БиХ.
Народна скупштина Република Српска Босна и Херцеговина је основана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини. 
На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
******************************************
Стварност са те прве оснивачке скупштине:

******************************************
У складу са људским правима, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Република Српска Босна и Херцеговина доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине 9. јануара 1992. у Сарајеву. Свечана сједница је одржана у Хотелу "Холидеј ин". 

Недуго касније, обезбјеђујући као конституанта Уставом који је донесен 28. фебруара 1992, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет обезбиједила је Република Српска Босна и Херцеговина. Тада је на основу резултата „Новембарског референдума“ Република Српска проглашена за федералну јединицу у саставу Савезне Републике Југославије.
 
НАПОМЕНА: О тим догађајима много шире сам написао у својој књизи – „Силос" и у многобројним текстовима за разне новине и портале. Писао сам о историјату настанка Републике Српске и избијању рата у Босни и Херцеговини. Писао сам само о оним стварима и догађајима којима сам лично присуствовао. Никад нисам писао и описивао неке догађаје како то данас раде вајни и такозвани експерти опште праксе и аналитичари који са временске и просторне дистанце просипају "памет" и казују своја виђења и доживљаје стварности у којој никада нису учествовали, нити су на тим мјестима били присутни.
РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 
СЕ НИЈЕ МОГАО ИЗБЈЕЋИ!

Дакле, 9. јануара 1992. године одржана је Свечана сједница српских посланика (72 из СДС-а, два из СПО-а /Странка Вука Драшковића/ и четири посланика из Реформских снага /Странка Анте Марковића/. Као гости на тој сједници били су и предсједници општина из реда српског народа, те предсједници општинских одбора СДС-а и друге званице. 

Свечана сједница је одржана у великој сали у Хотелу "Холидеј ин". У то вријеме као инспектор Државне безбједности био сам задужен за безбједност српских посланика и министара у Парламенту и Влади Босне и Херцеговине. Сједница је заказана за 11,00 часова. У екипи задуженој за безбједност присутних и безбједно одржавање сједнице били су српски представници у тадашњој Државној безбједности БиХ - Драган Деведлака, Неђо Влашки, Горан Радовић и моја маленкост. 

Остали Срби запослени на високим позицијама у тадашњем Министарству унутрашњих послова и Државној безбједности БиХ нису смјели или нису хтјели да нам помогну. Нису хтјели да их којим случајем не би видјели муслимански инспектори и обавјештајци који су такође покривали објекат хотела и визуелно камерама са удаљености и сакривени снимали долазак званичника на сједницу.
Многе чињенице и детаљи са те, сада већ историјске сједнице су остали записани. Овим освртом бар у фрагментима желим да подсјетим све оне који уопште не знају како је настала данашња Република Српска. Дакле, тог 9. јануара на Светог архиђакона Стефана у Сарајеву је рођена и створена - Република Српска Босна и Херцеговина. То је био званичан назив тада створене Републике. Касније ће она добити садашње име - РЕПУБЛИКА СРПСКА.
                  
Да кажем и то да су у Радном предсједништву свечане сједнице сједили: тадашњи чланови Предсједништва БиХ - Биљана Плавшић и Никола Кољевић, те предсједник Извршног одбора СДС-а и министар у Влади БиХ Велибор Остојић, затим предсједник Клуба СДС-ових посланика у парламенту БиХ Војислав Максимовић, те предсједник Вијећа општина БиХ Петко Чанчар, као и предсједник Скупштине БиХ Момчило Крајишник који је и предсједавао Свечаном сједницом. У Радном предсједништву био је и предсједник СДС-а др Радован Караџић. 

Тако је почело и тако се одржало свечано проглашење и стварање Републике Српске.
     ЖИВЈЕЛА ТРАЈНО
 РЕПУБЛИКО СРПСКА!


НАПОМЕНА: 
О проблемима и безбједносним аспектима 
који су пратили организацију, 
одржавање и безбједан повратак учесника 
са Свечане сјединице 
- овом приликом нећу говорити!


ĐOKOVIĆ NOVAK/НОВАК ЂОКОВИЋ СРУШИО надменог Скота Енди Мареја!

— Autor sjovicicslavuj @ 19:20
 

Све је ово нормално, рекао би кошаркашки тренер 

Мута Николић, али нама навијачима Новака Ђоковића 

нико не може да врати покидане живце,

а за то је искључиво заслужан

Ђоковић, који је давно добијен меч 

довео до огромне неизвјесности! 


Но, сад је све потаман! 

Ваистину Христос се роди!

Након побједе над Марејем 

и поновне титуле у Дохи 

НОЛЕ је написао на камери:

 


О Божићу Љета Господњег
 
ОВО ЈЕ СРБИН
НОВАК ЂОКОВИЋ

*************************
НОВАК ЂОКОВИЋ - Енди Мареј
2:1 (6:3, 5:7, 6:4 )
********************


Даме и господо, 

НОВАК ЂОКОВИЋ
 


НИКОЛА ТЕСЛА - ЗА СВА ВРЕМЕНА ...

— Autor sjovicicslavuj @ 08:14

На данашњи дан, 
дан Христовог рођења,
умро је један од највећих 
свјетских научника
свих времена

Славни СРБИН

 
НИКОЛА ТЕСЛА
 
 



 

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 21:39
 
 
МИР БОЖЈИ
 
-
 
ХРИСТОС 
 
СЕ РОДИ!
 
 
 
 
ВАИСТИНУ 
 
СЕ РОДИ!
 
 



Према јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звијезда која се кретала од Истока према Западу зауставила изнад пећине крај Витлејема.
Као датум Христовог рођења, 25. децембар, уведен је у четвртом вијеку, у вријеме цара Аркадија. Овај датум се и данас поштује, с тим што се он, према јулијанском календару, поклапа са грегоријанским 7. јануаром, па православне цркве које поштују јулијанско вријеме тог дана славе празник рођења Исуса Христа.

На Божић хришћанске цркве славе долазак Спаситеља, који је дошао међу људе да им укаже на вриједности вјере у љубав, да их измири са Богом кога су се одрекли починивши први гријех.


У пећини у Витлејему Марија је у сламу повила новорођеног спаситеља и поклонила му се као Богу.


"У исто вријеме, над земљом израелском појави се велика сјајна звијезда која бјеше необична стога што се није кретала од истока ка западу, већ се кретала према југу, а не бјеше на висини као све звијезде већ у висини птичијег лета", пише у Јеванђељу.

Звијезду су четрдесет дана пратили тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелкиор, и стигавши у Јерусалим, у Витлејемској пећини, над којом се зауставила звијезда, поклонили се дјетету "као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља".

Цар Ирод је, у страху за свој пријесто, наредио да се у Витлејему побију сва мушка дјеца до двије године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус. Према Јеванђељу убијено је 14.000 дјеце, али је света породица пребјегла у Мисир у Египту, гдје је живјела до Иродове смрти.

Слављење на Божић

На Божић у кућу први долази положајник /полазник/. Његова прва дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому.

Божић је увијек мрсни дан, коме је претходио четрдесетодневни божићни пост. На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача умјешена од пшеничног брашна без квасца.

У чесницу се ставља златан или сребрни новчић. Чесница се за ручком искључиво ломи рукама, не сече се ножем. Онај ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години. Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница.

Српска православна црква и њени вјерници Божић славе три дана, који су у њеном богослужбеном календару обељежени црвеним словом.
 Други дан Божића је Сабор пресвете Богородице који црква посвећује Богомајци у знак захвалности што је родила Спаситеља,
док се трећег дана слави свети архиђакон Стефан.

Поред Српске православне цркве, Божић 7. јануара прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који као свој богослужбени поштују јулијански календар.


У вези са Божићем код Срба постоје бројни, али у понечему и различити обичаји. Међутим, поздрављање за овај празник је свугде исто:

МИР БОЖЈИ 

- ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!


 

Данас је тачно стотину и једна година од славне Мојковачке битке и ратних дана кад су СРБИ и ЦРНОГОРЦИ били као рођена браћа.

— Autor sjovicicslavuj @ 23:58
 
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Из наше славне прошлости 
 
Данас се много тога промијенило, нажалост.
Срби су данас маргинализована мањина
у Црној Гори!

Mоjковачка битка, одиграна пре тачно сто и једне године, представља и "доказ да Давид може победити Голиjата"

Значаj велике Mоjковачке битке, одигране на Бадњи дан и Божић, огледа се у томе што jе мала црногорска воjска успела да заустави вишеструко моћниjег неприjатеља и омогући братскоj српскоj воjсци да се повуче до албанског приморjа, сачека савезничке бродове и спас на Kрфу и Бизерти, да касниjе пробиjе Солунски фронт и дође до Kаjмакчалана, капиjе своjе отаџбине

О значаjу и последицама Mоjковачке битке наjбоље говоре речи владике Николаjа Велимировића: 
"Да не беше оног крвавог Божића на Mоjковцу, не би било ни нашег васкрсења на Kаjмакчалану".

У саставу црногорске Санџачке војске налазиле су се и три српске батерије. Оне су још на Дрини придодате војсци сердара Јанка Вукотића. Храброшћу своје посаде и командира капетана Драгољуба Младеновића, те батерије су се прославиле и остале у сећању сваког војника.

"НЕМОЈТЕ се бојати јунаци, ако буду крвави бадњаци." Тако је Јанко Вукотић, пре тачно сто година, храбрио своје соколове, који су у избушеним капутима и опанцима задржали аустријске окупаторе.

Сердар Јанко Вукотић

Српски ариљерци, знатно вичнији од црногорских у руковању топовима, посебно лаким француским "дебанжовцима", на заједничким положајима користили су свако затишје да црногорским тобџијама пренесу своје знање.

 Уочи Mоjковачке битке воjницима фалило свега, осим високог морала коjи jе био и пресудан у тоj бици.
И данас, након сто година од Mоjковачке битке, подељена су мишљења о томе да ли jе црногорска воjска узалуд гинула, како тврде поjедини псеудо црногорски историчари или jе то била jедна славна епопеjа чиjе су жртве вредне сваког поштовања.

Наjвећи значаj Mоjковачке битке огледа се у томе што jе слаба и малоброjна црногорска воjска спречила аустроугарске воjнике да пресеку повлачење српске воjске преко албанских планина.


Mоjковачка битка и Први светски рат уопште су докази да и слабиjи може да победи jачег, да и слабиjа воjска може да се бори против jаче. Срби су у Првом светском рату ратовали против вишеструко jачих противника и победили су иако против њих нису радили само њихови неприjатељи већ и њихови савезници.
101. годишњица Mоjковачке битке обиљежава се
у Црноj Гори, Републици Српскоj и Србиjи.
 

Српска православна црква и вјерници прославиће данас Бадњи дан, припремајући се за најрадоснији хришћански празник Рођење Исуса Христа - Божић.

— Autor sjovicicslavuj @ 23:30
 
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Српска православна црква прославиће данас Бадњи дан, припремајући се за најрадоснији хришћански празник Рођење Исуса Христа - Божић.

Службама бденија и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се Рођење Спаситеља чији се долазак на свијет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај за хришћанство.

У православне домове се на тај дан уноси бадњак, коме је Црква дала посебан смисао. На тај дан ујутро најстарији мушки укућанин усијече храстово или церово дрво - бадњак, који треба одсјећи са три ударца тако да падне на исток.
Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус.

Бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог Рођења. Догоријевање бадњака симбол је растанка са старим вјеровањима и прихватање нове свјетлости која долази са вјером у Новорођеног Христа.

Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загријавају љубављу и слогом, а његову свјетлост уносе у мрак незнања и празновјерја. Највише народних обичаја код Срба везује се за Бадњи дан и Божић којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему.

Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у Витлејемску пећину у којој је рођен Богомладенац Исус који је повијен у сламу и којем су се најприје поклонили пастири. У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак.
Постоји обичај да се куће посипају житом и низ других ритуала којима се даје хришћански смисао, јер је Христос дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу. "Ко је гладан нека дође к мени ја ћу га нахранити и које жедан нека дође к мени да пије воде живе", записано је у Јеванђељу Христовом.

На Бадњи дан се пече божићна печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око обавезно посне трпезе - посна јела, риба, суве шљиве, ораси...

Божић је увијек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се црквама причешћују они који су поштовали правила Божићног поста.

Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и вјерници који поштују Јулијански календар - Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.
 

Српска посла. Увијек јадиковке након српских промашаја и глупости! ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

— Autor sjovicicslavuj @ 17:23
 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј 

Шта је овдје спорно?  С апекта легалитета није ништа спорно, јер су за избор директора Обавјештајно-безбједносне службе /агенције/ Босне и Херцеговине своју сагласност дали и српски представници у заједничким институцијама БиХ.
С апекта легитимитета много тога је дискутабилно.

Директор Обавјештајно-безбједносне службе /агенције/ ОБА/ОСА БиХ 
Осман Мехмедагић "Осмица"
 
Директор Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ је Осман Мехмедагић, звани "Осмица". На ту функцију изабран је искључивом заслугом лидера СДА и бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића.
О именовању Мехмедагића, који је био начелник Одјељења за тајно праћење и обезбјеђење личности у ОБА све је познато. Иако је његова биографија била спорна из више углова. Његово име доводи се у везу са ратним злочинима почињеним над колоном војника ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици у мају 1992. године. Чак је Мехмедагић био неприхватљив и за САД и CIA, али све спекулације падају у воду ако се зна да су српски представници у заједничким институцијама БиХ дали своју сагласност на избор Мехмедагића на тако значајну функцију у систему безбједносних служби у Босни и Херцеговини.
Мехмедагић је некадашњи припадник тајне бошњачке службе Агенција за истраге и документацију (АИД) којој се приписују многе негативне ствари и злодјела у току рата и након његовог завршетка, мада (АИД) никада званично није престао са радом.
Мехмедагић Осман, звани “Осмица”, каријеру је започео 1984. године у Служби државне безбједности (СДБ) тадашњег Републичког секретаријата унутрашњих послова, а 1991. и 1992. године радио је у 5. управи СДБ-а, која је била задужена за обезбјеђење личности и објеката РБиХ.
Начелник у Одјељењу за обезбјеђење предсједника Алије Изетбеговића и објекта Предсједништва тзв. РБиХ постаје ратне 1993. године, како је стајало у званичним документима, а у пракси је био припадник муслиманске ратне  јединице "Бисери". Послије завршетка рата остао је начелник тог одјељења. Главни посао му је био - шеф обезбјеђења и пратилац оснивача СДА Алије Изетбеговића.
Мехмедагић је радио у АИД-у као оперативац на истраживању и документовању ратних злочина, а као инспектор за ратне злочине био је ангажован и у тадашњој Федералној обавјештајној служби. Након међународне интервенције, а по налогу високог представника БиХ и против Дејтонског споразума - декретом је оснивана јединствена /заједничка/ Обавјештајно-безбједносна агенција Босне и Херцеговине, уједињена од три националне ратне и послије ратне пбавјештајне службе /српске, бошњачке и хрватске/. ОБА почиње да функционише 2004. године, када по аутоматизму у ту службу прелази и “Осмица".
Али, нама Србима који смо такође радили у Државној безбједности предратне БиХ, "Осмица" је остао у сјећању као тјелохранитељ Алије Изетбеговића.
 
На слици из ратног Сарајева у пратњи Алије Изетбеговића 
/десно/ је Осман Мехмедагић "Осмица". 
У другом реду је Алијин син Бакир Изетбеговић.
 
Да закључим. Поново је ОБА БиХ дошла у жижу јавности због прислушкивања и праћења највиших званичника и функционера Србије. Не треба заборавити да ОБА БиХ није ништа урадила на расвјетљавању покушаја убиства премијера Србије Александра Вучића приликом прошлогодишњег боравка у Поточарима у Сребреници.
----------------------------------------------------
НАПОМЕНА: Као посланик у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине у два мандата, од 2006. до 2014. године и као члан Комисије за надзор над радом ОБА могу да кажем само ово. Није спорно да ОБА има најсавременију техничку опрему за праћење и прислушкивање. И то је све што могу рећи, као и то да се овакве ствари /прошлогодишњи покушај убиства Вучића и садашње афере око праћења и прислушкивања/ у том времену нису могле дешавати.
Предсједник садашње парламентарне Комисије за надзор над радом ОБА је Србин и ако он о свему шути, не знам зашто бих се овим стварима ја бавио, осим овако у једном општем тексту прихватљивом за јавност и без откривања било каквих безбједносних информација.

ЗВОНКО БОГДАН - ПРИЈАТЕЉУ СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:32
 
Моја маленкост у разговору са Звонком Богданом.



Звонимир „Звонко“ Богдан, рођен је 5. јануара 1942. године у Сомбору. Пјевач је поп-фолк и староградске музике. Поред тога што је познат као сјајан пјевач, он је такође и композитор, сликар, пјесник и џокеј. Препознатљив је и по својим учтивим и џентлменским манирима. Његове пјесме носе мирисе равнице, прошлих дана, боемског живота, Дунава.

Његове пјесме су посвећене женама.

Пјесме певају о љубави, коњима који слободно јуре.  У младости је био ожењен глумицом Гизелом Вуковић. У Суботици посједује винарију „Звонко Богдан“.

Звонко Богдан пјева оригиналне и традиционалне пјесме (нарочито оне везане за Буњевце, уз пратњу тамбурашког оркестра. Прву ауторску пјесму „Сваке ноћи теби певам“ снимио је 3. децембра 1968. године. Једна од пјесама по којој је познат, а коју је сам компоновао је "Еј, салаши на северу Бачке" коју је написао 16. фебруара 1971. 45 година рада обеиљежио је концертом 24. новембра 2013. у Сава Центру у Београду.



--------------------------------------------------------------------------
Када падне први снег ...

Kada padne prvi sneg
------------------
Kada padne prvi sneg
kada padne prvi sneg

Ja upregnem konja dva
dva vatrena sokola
pa se sankam noc i dan
(2x)

Mnogo zena srecem tad
mnogo zena srecem tad

Svakoj blagi osm'jeh dam
poznajem je ili ne
ni jednoj se ne rugam
(2x)

Svaku zenu volim ja
svaku zenu volim ja

Bila ona plavusa
smedja il' garavusa
svaku zenu volim, ja
(2x)

5. јануара је ТУЦИНДАН!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:27
 
 
 
На два дана пред Божић, 5. јануара је Туциндан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић.

Некада се печеница „тукла“ – убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда убијено или ошамућено прасе и јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан. За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош.

Обичај везан за клање печенице остао је вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме. На Туциндан, по народном веровању, децу „не ваља“ тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаћее од чирева.
 

5. јануара је Пре­по­доб­ни На­ум Охрид­ски

— Autor sjovicicslavuj @ 19:21
 
Ученик светих Кирила и Методија и један од Петочисленика, који су најревносније сарађивали оним апостолима словенским. Свети Наум путовао је у Рим, где се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу. Беше зналац многих језика. При повратку из Рима они се настанише, помоћу цара Бориса Михаила, на обалама Охридског језера.

Док је свети Климент деловао као епископ у Охриду, дотле је свети Наум основао на јужној обали језера манастир, који и дан-данас краси ту обалу, – као што име свети Наум краси историју словенског Хришћанства – и који је кроз векове и векове био извор чудотворне силе и уточиште болним и невољним. Око светог Наума сабрало се беше мноштво монаха одасвуд са Балкана.

Свети Наум је био мудар учитељ, јединствен руковођ монаха, одлучан подвижник, чудотворан молитвеник и духовник. Неуморни трудбеник свети Наум се особито трудио на превођењу Светога Писма, и осталих црквених књига, са грчког језика на словенски. Чинио је чудеса и за живота и по смрти. Његове чудотворне мошти и дан-данас задивљују многобројним чудесима, нарочито исцељењима од тешких болести, понаособ лудила. 
Упокојио се у првој половини X века и преселио у радост Христа љубљенога.
 
 

Да се НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ! На данашњи дан 4. 01. рођен је Његова светост владика НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ.

— Autor sjovicicslavuj @ 20:28

 


На данашњи дан 4. 01. рођен је
Његова светост 
владика
НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ



 +++++++++++++++++++++++++++++++

"Бирајте, Срби,
живот или смрт;
част или срамоту;
светлост или таму;
правду или неправду;
Бога или ђавола бирајте!

Бирајте или Христа
или Барабу.

Од тог избора зависила вам је сва ваша прошлост.
Од тога зависиће и сва ваша будућност."

 
 
Манастир Лелић покрај Ваљева

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
 
Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Имао сам срећу! Некад давно прије рата у БиХ много тога сам успио да пронађем о Светом владики ВЕЛИМИРОВИЋУ и много тога да прочитам. По нешто сам и научио, али нажалост  - никад довољно. Тек тада сам схватио да сам о многим стварима само по нешто знао или само онако површно. 

Заправо, знао сам врло мало или скоро ништа. Но, на вријеме сам се опаметио и схватио све претходне комунистичке заблуде које су ми упумпавали комунистички идеолози и идиоти.

Није било разлога да се покајем због погрешног пута којим сам претходно ишао, јер  тај пут нисам ја ни бирао. На њега ме поставио злочиначки Брозов систем, који је убио више Срба него Нијемци и усташе заједно. 

Било је то вријеме живота на кредит, како неки кажу благостања. И није било тешко тако живјети са испраним и препарираним мозговима.

Ни дан данас нисмо се освијестили и питање је да ли ћемо се икада опаметити!?
Да ли ћемо напокон знати КО СМО и ШТА СМО и ОДАКЛЕ смо КРЕНУЛИ!?

Само је неизвијесност извјесна, 
јер нико ни предвидјети не може 
гдје ћемо стићи?!
------------------------------------------------------------------------------------------------------
 
 

Божићна посланица Српске Православне Цркве

— Autor sjovicicslavuj @ 16:14
 
Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2016. године
ИРИНЕЈ
по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лк. 2, 14)
Ево нас и ове године пред празником Божића, пред празником безмерне љубави Божије, јер нам се данас у граду Давидову роди Христос Господ (Лк. 2, 11), Емануил, што ће рећи: с нама Бог (Мт. 1, 23). Ову велику Тајну Оваплоћења Бога Логоса, скривану од постања векова (Јн. 1, 2), најпре су благовестили анђели Божији својом божићном химном мира и љубави (Лк. 2, 14). Потом им се придружују пастири и мудраци са Истока, сабирајући тако небо и земљу око Богомладенца Христа, анђеле, и људе, и све народе земаљске у Цркву Бога живога (2. Кор. 6, 16).

Како нам о догађају Рођења Христовог, које је, по светим Оцима, веће чудо и од самога стварања света, сведоче свети јеванђелисти, очевици и слуге Речи (Лк. 1, 2)

 Свети апостол Матеј у своме Јеванђељу пише својим сународницима Јудејима, желећи да им на основу старозаветних пророштава посведочи да Исус Назарећанин јесте Христос или Месија, Помазаник Божији, Спаситељ света (Пс. 138; Ис. 7, 14). Због тога он своје Јеванђеље почиње родословом Господа Исуса Христа (Мт. 1, 1-17), наглашавајући тиме Његову реалну људску природу. Он у свом родослову помиње централне личности Старог Завета, посебно истичући Авраама и цара Давида, јер се за њих везивало највише пророштава о доласку Месије, која су остварена Рођењем Христовим у Витлејему јудејском (Мт. 2, 5–6). Први део Матејевог Јеванђеља нам, дакле, громко каже: Бог је постао реалан човек, ради нас и ради нашег спасења (Мт. 1, 
2), а у другом делу свога родослова Матеј говори да Месија јесте Богочовек, да је Његово Рођење натприродно, од Духа Светога и Марије Дјеве (Мт. 1, 20). Узевши на себе реалну људску природу, Христос постаје један од нас (Јн. 1, 14), остајући при томе оно што је од вечности био – Син Божији и Друго Лице Свете Тројице. Ово би, у најкраћем, била благовест јеванђелиста Матеја, благовест о спасењу свих народа вером у Исуса Христа (Гал. 2, 16).

Свети апостол Лука нам у свом Јеванђељу, које је упутио свом ученику благочестивом Теофилу (Лк. 1, 3), а затим и свакој богољубивој души, даје историјски оквир Рођења Христовог. Он апологетским сведочењем разуверава све скептике и неверујуће, који су покушавали Господа Христа да прогласе легендом и непостојећом личношћу, и уверава их да је Христос реална историјска Личност и Месија. Као историчар, Лука наводи да се Рођење Христово догодило у време римског ћесара Августа, који је владао од 27. године пре Христа до 14. године по Христу, а за време првог општег пописа становништва током Киринове управе Сиријом (Лк. 2, 2), што су историјске чињенице које не пориче ни егзактна наука. Допуњујући Матеја, јеванђелист Лука о Рођењу Христовом пише не само Јудејима него и свим народима на земљи (Лк. 2, 29-32). Лука у своме родослову наглашава да Христос јесте Спаситељ, Нови Адам, Глава и духовни родоначелник Новог Израиља, благословеног Царства Оца и Сина и Светога Духа (Лк. 3, 21–23), чиме указује на литургијску димензију овога празника.

Да додамо укратко, као круну и печат, сведочанство светог јеванђелиста Јована Богослова о Рођењу Христовом. Овај љубљени ученик и апостол Христов додаје Матеју и Луки своје Протојеванђеље. У њему он благовести да је Христос предвечни Син Божији, Реч Божја, Логос кроз Кога је све постало (Јн. 1, 1–3) и Који је као светлост дошао у овај свет (Јн. 1, 5) да нам објави Нови и вечни Завет Бога и човека: „Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа” (Јн. 1, 17; Рим. 10, 4).

Драга браћо и сестре, то што су јеванђелисти посведочили, апостоли и свети Оци утврдили, то и ми вама сведочимо данас, на Божић, јер је „Христос исти данас, јуче и довека” (Јевр. 13, 8). Зато вас из пастирске бриге и љубави позивамо да сви заједно узмемо учешћа у божићном празновању, да оставимо свакодневне бриге, да принесемо своје дарове Богомладенцу Христу – духовно злато, тамјан и смирну, а то значи нашу веру, наду и љубав – и да се сусретнемо са Богом и ближњима. Свети Јован Златоуст је Божић назвао кореном свих хришћанских празника јер нам је у Божићу обећано, на неки тајанствени и благодатни начин унапред даровано, и Сретење, и Крштење, и Преображење, али и Крст и Васкрсење Христово. 

Зато је наш народ говорио: „Без Бога ни преко прага“ и „нема веће славе од Божића”, јер је у Божићу предокушао Тајну Бога и свенародног спасења у Цркви Христовој.
Српски народ је народ Божића, део Народа Божјег или свега рода хришћанскога. Он је и народ Светога Саве, народ светог цара Лазара Косовског и свих осталих мученика и новомученика, који у зла времена пострадаше, као витлејемска деца (Лк. 2, 16), за истину и правду Божију. Њихове жртве се сећамо и молимо их да нас у небеском Витлејему помињу у својим светим молитвама, да бисмо били достојни својих светих предака, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле.

Божић нам открива циљ и смисао нашег живота на земљи. Речено светоотачким језиком, Бог постаје човек да бисмо се ми људи обожили, да бисмо постали „богови по благодати” испунивши своје биће пуноћом божанске благодати. То није хришћански максимализам нити антрополошка утопија. То је реалност живота у Христу. То је духовна реалност која је дар Божића. Не дозволимо зато да нас ишта од овога света, света који у злу лежи (1. Јн. 5, 19), одвоји од љубави Божије, откривене у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8, 35)! Пуноћа ове љубави је у Рођењу Христовом. Зато Божић заиста јесте „дан који створи Господ да се радујемо и веселимо у њему” (Пс. 118, 24).

Божић нам указује и на светињу људског живота. Овај Празник нас позива на обожење, а не на уништење, на служење животу, не само биолошком већ и вечном, а не на робовање смрти. Свети старац Силуан Атонски се трудио да у животу не погази ни црва, ни мрава, ни цвет, ни најмањи стручак траве. Свему је од Бога дарован живот, а посебно људском бићу, које је у Христу икона Бога Живога (2. Кор. 4, 4). Божић нам оснажује и враћа библијски благослов: „Рађајте се и множите и напуните земљу!” (1. Мојс. 1, 22). Дај Боже да овај благослов постане мера живота српског народа и свих народа на земљи, јер би на тај начин пакао братоубиства и чедоморства био замењен рајским миром и пуноћом живота. Нека од овог Божића оживи Србија и нека наше породице испуни радост и дечија игра! Свето Јеванђеље нас управо и подсећа на то да, ако се не обратимо и не постанемо безазлени као деца, нећемо ући у Царство небеско (Мт. 18, 3). Зато је Божић празник и наше деце, празник младости и вечне будућности.

У ове благословене божићне дане молимо се Господу, Цару мира (Јевр. 7, 2), да угаси непријатељства међу народима, да спасе људе Своје широм света и да буде милостив свима нама. Нека овај Божић призове у заједницу све оне који су се на било који начин одвојили од Цркве Бога Живога! Нека нестану јереси и расколи, да би сви људи, са страхом Божијим, вером и љубављу, приступили јединству и животу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве! За то јединство се и Сâм Господ молио у Својој првосвештеничкој молитви речима: „Да сви једно буду” (Јн. 17, 21).

Поздрављамо божићним поздравом сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и позивамо их да живе у међусобној братској љубави, у љубави Божића. Посебно се молимо за распето Косово и Метохију, нашу духовну и националну колевку, коју је велики Његош назвао „грдним судилиштем”. Док је Срба, биће и Косова! Косово је душа Србинова! Зато ће Косово и Метохија бити и остати наша земља, јер су ту наша Голгота и наш Јерусалим. Нека би Бог, Једини Човекољубац, подарио мир и благослов свему народу Свом и, по речима светог Силуана Атонског, даровао да Га сви народи на земљи познају Духом Светим, у чудесној светлости Божића!

Мир Божји, Христос се роди!
Ваистину се роди!
Благословена нова 2017. година!
 

Кренули смо у 2017. годину. Ваљда ћемо негдје и стићи. Нема стајања!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:10

ПИШЕ: Славко Јовичић Славко




Стигла је Нова 2017. година. Свако је прославио онако како је могао и како је морао. А морао је да слави онако како је могао. Сви би знали како су требали да дочекају долазак новог љета. Но, знати и моћи није исто. Сам дочек Нове године зависио је од много фактора, мада не знам зашто се уопште дочекује Нова година, кад она и без наше воље сама долази. Елем, било како било, Нову годину сам дочекао са супругом. На тренутак сам занемарио борбу са својим сталним здравственим проблемима, који су посљедица четверогодишњих стравичних мучења по муслиманским коц-логорима у претходном грађанском рату у Босни и Херцеговини. Два сина отишла су са својим друштвима. Кћерка је Нову годину чекала са својом породицом.

Дакле, Нову годину дочекао сам уз телевизијски програм и уз интернет. На многим телевизијама били су специјални новогодишњи програми, али управљач је био у мојим рукама и покушавао сам да изаберем нешто онако за себе...То што сам бирао не значи и да сам могао по својој вољи и да изаберем нешто што већ раније нисам видио. О укусима се никад није расправљало, па самим тиме, знам да ни понуђени програми нису многе задовољили.

Како рекох, ушли смо у годину за коју могу рећи да ће несумњиво обиљежити судбину српског народа. Биће ово врло тешка и туробна година у сваком погледу. Уосталом, која је то претходна година била лака на овим стално турболентним балканским вјетрометинама и текстонски нестабилном политичком и економском простору.

Биће времена да о многим стварима опширније пишем, али приближава се наш најрадоснији празник Христово рођење - Божић и нећу сад о многим изазовима који нас очекују у овој години.

Из Сарајева ништа ново. Ништа ново ни на западу. На истоку све је најновије. У сада већ прошлој години за све несреће званична, а још више она махалска сарајевска политика уткана у рад такозваних невладиних организација оптуживала је само српски народ. У 2016. години био је реактивиран никад напуштени пропагандни рат против Срба, а самим тиме, подразумијева се, све је било усмјерено против СРБИЈЕ и против РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.

Дакле, истина је сасвим на другој страни. Срби су се, као и кроз цијелу своју историју само бранили. Бранили су се на својим прадједовским огњиштима и бранили су своју родну груду. Истина, у разним временима доживљавали смо стравична страдања и велике губитке становништва. Страдавали смо и поново смо из пепела васкрсавали.

Што се тиче неких других тема и о њима се прича и причаће се, јер те приче никад и не престају.

Прича се и о народу и то увијек кад народ затреба, а у овој години ће баш требати. Међутим, мало се прича шта све треба народу? Народу свега треба и то они најодговорнији знају.

Али и о томе послије наших празника...Почео је и "свети јануар".
 
Биће занимљиво. Овдје и сад, па и увијек, барем никад никоме није било досадно.

Срећна Нова година!
 

02. јануара је: Свети ИГЊАТИЈЕ БОГОНОСАЦ

— Autor sjovicicslavuj @ 19:34


Назван је Богоносцем, јер је у свом срцу и на својим уснама стално носио име Бога Живога и још због тога, што по старом предању беше узет рукама нашег Господа Исуса Христоса. 

То се десило тачно у оне дане, када је Господ наш учио своје ученике смерности, те за пример узе једно дете и стави га међу њих и рече им: "Ко се понизи као дијете ово, тај је највећи у Царству небескоме" (Мат. 18,4).

Касније, када одрасте, постаде ученик св. Јована Богослова, а затим, као епископ у Антиохији он управљаше Црквом Божјом и први уведе антифонски начин појања у Цркви, појање у две певнице (када на једној страни појање престане, на другој почиње).

Такав начин појања открио се св. Игњатију међу анђелима на небесима. Пострадао је за Господа свога, Исуса Христа, зато што не хтеде, на захтев цара Трајана, да се одрекне своје вере и принесе жртву идолима. Због тога, цар нареди да га окују и баце лавовима у арену, а они га растргоше и изједоше, тако да је остало само срце његово и пар костију.

У тим најстрашнијим мукама, све његове мисли и молитве биле су упућене Господу, да звери буду гроб његовом телу и да га нико не спречи у тој смрти.
Молитва му је била услишена.

Лавови га растргоше 103 године у римској арени.

Јављао се неколико пута из оног света, чинећи многа чудеса и помажући свакоме ко га призва у помоћ.

БРАНКО ЋОПИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 00:43

За сјећање и памћење ...
 
На данашњи дан 1. јануара
рођен је славни српски писац 
 

БРАНКО ЋОПИЋ
 
 
 

 

Данас, 01. јануара су: ОЦИ, ОЧЕВИ или ОЧИЋИ

— Autor sjovicicslavuj @ 00:41

Оци или Очеви или Очићи




У прву недељу пред Божић празнује се овај празник. 
Тога дана, исто као на Материце, деца везују своје очеве, 
а ови им се "дреше" поклонима, исто као и мајке.

Оци, Материце и Детинци су чисто породични празници 
и за тај дан домаћице припремају свечани ручак 
на којем се окупи цела породица.
  
Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, 
слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, 
старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом. 
А зна се да је породица темељ једнога друштва - државе и цркве.
  

 


Из Аустралије је "кренула" Нова година .... Њен долазак у нашим крајевима очекује се тачно на преласку између 24,00 сата 31. децембра 2016. и 00,01 сати, првог јануара 2017. године.

— Autor sjovicicslavuj @ 17:27

ДРАГИ МОЈИ ПРИЈАТЕЉИ -

СРЕЋНА ВАМ НОВА 2017. ГОДИНА!

Желим вам само оно 

што сами себи желите
и својим најдражима,
па и драгим људима!

Ви најбоље знате 

које су ваше жеље.






СРЕЋНА НОВА ГОДИНА!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:06

КАКО И СА ЧИМЕ ЋЕМО У НОВУ ГОДИНУ


ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј



Прођоше тако многе године, прођоше деценије, а многи од нас ево живимо чак и у два вијека. Започели смо живот у двадесетом и наставили га у двадесет и првом стољећу. 

Знам да није могуће у једном кратком осврту да се све оно што је прошло  "стрпа" у један текст. Но, била су то времена кад нашим прецима /не свим наравно/ није ваљао краљ, па им касније нису никако одговарали комунисти, па онда социјалисти и ево нас данас ту гдје смо. А како стоје ствари, изгледа да нисмо нигдје.

Теоретичари ово доба зову капитализмом, а они који су разочарани, а таквих је највише, најрадије би овакво стање умјесто капитализмом назвали - катаклизмом. Итина, радило би се о прегрубом термину и не би одговарао објективном стању у друштву, али се сасвим добро уклапа у размишљање оног човјека који нема ништа и који живи у потпуној биједи и у сиромаштву. За њега није битна дефиниција ниједног система.
За њега би било важно да поштенији функционише систем у којем би и ОН имао право бар на комад хљеба. Памти ОН добро да су му неки ранији тирани отели комад родне груде и рођене земље и коју су многи својатали као отађбину, јер им је то требало због њих самих и због њихове користи. 

Многи од нас знају на хиљаде лопова који су се на крви и на патњама честитог народа обогатили без икаквог рада. Обогатили су се пљачкама и лоповлуцима. Али, каква корист ако их знамо, кад никога од њих не смијемо да назовемо правим именом - ЛОПОВ. Јер забога, само суд и пресуда могу да кажу ко је лопов.

Уосталом, никада се никоме није судило, па самим тиме, није му се ни изрицала "пресуда" што је поштен. Много је ситуација кад не можеш доказати ни оно што видиш сопственим очима.  Није онда чудо што и лопови имају имагинарну слику, јер и они мисле да су сви други, наравно осим њих, они прави лопови.

Треба ли народним масама само "хљеба и игара" и могу ли од тога живјети. Краткорочно гледано можда могу преживљавати. Али колико времена могу тако. Много је оних који мисле да су заслужни за неки друштвени напредак. Али основни проблем је у томе што нема имена оних који су кривци за назадак.

Ордење се увијек дијели оним заслужним, мада се често додјељује и оним послушним. Тешко је одговорити на питање којих има више. Кад нисмо знали у прошлости, барем данас знамо да је много оних који су прошлост искористили у корист своје удобне и угодне садашњости.

Све су то слике које су већ давно виђене. Да ли се баш толико разликујемо што су неки прихватили Цезаров, а они други Миланковићев календар. Сасвим је свеједно, јер вријеме не може да стоји, ма како га ми бројали и ма како га и којим датумима обиљежавали.

Остало је још неколико сати до Нове године која ће наредне године постати стара као и све претходне. Дакле, све се своди на вријеме и прелазак из "старог у ново" и опет повратак на старо. Међутим, нико поуздано не зна кад ће доћи нешто ново.

Кад ће стићи нешто новије или најновије поготово нико не зна.

Било како било, ипак стиже Нова година.

Свима вама драги моји, желим све најбоље у Новој години и свака срећа вас стизала!

 

Да подсјетим - Током јануара, православна црква и вјерници славе!

— Autor sjovicicslavuj @ 10:23

За Србе у ранијим вијековима јануар је био сијечењ, 
коложег или богојављенски мјесец.

Пун је весеља, празника, слава, 
послије предбожићне дуже паузе због поста, 
настају месојеђе.

Сматра се да је добро да је јануара јако хладно и сњежно, 
а не благо и мокро.
 
 


     1. јануар  - Оци, Очеви или Очићи 
     2. јануар  - Свети Игњатије Богоносац
     5. јануар  - Туциндан
     6. јануар  - Бадњи дан
     7. јануар  - Христово рођење - БОЖИЋ
     8. јануар  - Сабор пресвете Богородице
     9. јануар  - Свети првомученик и архиђакон Стефан,
                           Тог дана РЕПУБЛИКА СРПСКА
                           СЛАВИ СВОЈ РОЂЕНДАН И КРСНУ СЛАВУ!
    14. јануар - Обрезање Господње, Свети Василије Велики,
                           СРПСКА ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА
    18. јануар - КРСТОВДАН
    19. јануар - БОГОЈАВЉЕЊЕ
    20. јануар - Свети Јован Крститељ - ЈОВАЊДАН
    27. јануар - СВЕТИ САВА, ПРВИ АРХИЂАКОН СРПСКИ
                           Тад је слава првог просвјетитеља српског 
                            и слава школа у РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ 
                            и у СРБИЈИ.
     29. јануар - Часне вериге Светог апостола Петра
     31. јануар - Свети Атанасије Велики

 
 
 

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 ... 173 174 175  Sledeći»

Powered by blog.rs