Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2021 | read_nums (15)

 Звонимир „Звонко“ Богдан, рођен је 5. јануара 1942. године у Сомбору. Пјевач је поп-фолк и староградске музике. Поред тога што је познат као сјајан пјевач, он је такође и композитор, сликар, пјесник и џокеј. 


У пријатељском разговору са Звонком Богданом
Звонимир „Звонко“ Богдан, препознатљив је и по својим учтивим и џентлменским манирима. Његове пјесме носе мирисе равнице, прошлих дана, боемског живота, Дунава.
Његове пјесме су посвећене женама.

Пјесме певају о љубави, коњима који слободно јуре.  У младости је био ожењен глумицом Гизелом Вуковић. У Суботици посједује винарију „Звонко Богдан“.

Звонко Богдан пјева оригиналне и традиционалне пјесме (нарочито оне везане за Буњевце, уз пратњу тамбурашког оркестра. Прву ауторску пјесму „Сваке ноћи теби певам“ снимио је 3. децембра 1968. године. Једна од пјесама по којој је познат, а коју је сам компоновао је "Еј, салаши на северу Бачке" коју је написао 16. фебруара 1971.

Када падне први снег ...
Звонко Богдан
 ЛИНК - Када пада први снег

Када падне први снег
када падне први снег

Ја упрегнем коња два
два ватрена сокола
па се санкам ноћ и дан
(2x)

Много жена срећем тад
много жена срећем тад

Свакој благи осм'јех дам
познајем је или не
ни једној се не ругам
(2x)

Сваку жену волим ја
сваку жену волим ја

Била она плавуша
смеђа ил' гаравуша
сваку жену волим, ја
(2x)
Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2021 | read_nums (11)

На два дана пред Божић, 5. јануара је Туциндан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић.

Некада се печеница „тукла“ – убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда убијено или ошамућено прасе и јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан. 

За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош.

Обичај везан за клање печенице остао је вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме. 

На Туциндан, по народном веровању, децу „не ваља“ тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаћее од чирева.
Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2021 | read_nums (8)

Ученик светих Кирила и Методија и један од Петочисленика, који су најревносније сарађивали оним апостолима словенским. Свети Наум путовао је у Рим, где се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу. Беше зналац многих језика. При повратку из Рима они се настанише, помоћу цара Бориса Михаила, на обалама Охридског језера.

Док је свети Климент деловао као епископ у Охриду, дотле је свети Наум основао на јужној обали језера манастир, који и дан-данас краси ту обалу, – као што име свети Наум краси историју словенског Хришћанства – и који је кроз векове и векове био извор чудотворне силе и уточиште болним и невољним. Око светог Наума сабрало се беше мноштво монаха одасвуд са Балкана.

Свети Наум је био мудар учитељ, јединствен руковођ монаха, одлучан подвижник, чудотворан молитвеник и духовник. Неуморни трудбеник свети Наум се особито трудио на превођењу Светога Писма, и осталих црквених књига, са грчког језика на словенски. Чинио је чудеса и за живота и по смрти. Његове чудотворне мошти и дан-данас задивљују многобројним чудесима, нарочито исцељењима од тешких болести, понаособ лудила. 

Упокојио се у првој половини X века и преселио у радост Христа љубљенога.
Autor sjovicicslavuj | 4 Januar, 2021 | read_nums (83)
 
4. јануара  1881. године рођен је
Његова светост владика
НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји



Свети владика Николај(Велимировић)
са мајком испред храма у Лелићу
-----------------------


"Бирајте, Срби,
живот или смрт;
част или срамоту;
светлост или таму;
правду или неправду;
Бога или ђавола бирајте!

Бирајте или Христа
или Барабу.

Од тог избора зависила вам је сва ваша прошлост.
Од тога зависиће и сва ваша будућност."

Манастир Лелић покрај Ваљева

Никола Велимировић током студентских дана
---------------------------

Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ 

Имао сам срећу. Некад давно прије рата у БиХ много тога сам успио да пронађем о Светом владики ВЕЛИМИРОВИЋУ и много тога да прочитам.

По нешто сам и научио, али нажалост  - никад довољно. Тек тада сам схватио да сам о многим стварима само по нешто знао или онако површно сам знао. 

Заправо, знао сам врло мало или скоро ништа. Но, на вријеме сам се опаметио и схватио све претходне комунистичке заблуде које су ми упумпавали комунистички идеолози и идиоти.

Није било разлога да се покајем због погрешног пута којим сам претходно ишао, јер тај пут нисам ни бирао. На њега ме поставио злочиначки Брозов систем који је убио више Срба него Нијемци и усташе заједно. 

Било је то вријеме живота на кредит, како неки кажу благостања. И није било тешко тако живјети са испраним и препарираним мозговима.

Ни дан данас нисмо се освијестили и питање је да ли ћемо се икада опаметити.

Да ли ћемо напокон знати КО СМО и ШТА СМО и ОДАКЛЕ смо КРЕНУЛИ. 

Само је неизвјесност извјесна, 

јер нико предвидјети не може гдје ћемо стићи.

Autor sjovicicslavuj | 3 Januar, 2021 | read_nums (29)

 

Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Сјећања љекара Милана Јојкића

Сарајево се обукло у најсвечаније рухо, да дочека српску војску, да дочека браћу српску из Србије…а на Жутој табији, на мјесту на коме се деценијама вила царска аустријска застава, вије се српска. Вије се као симбол слободе, поздравља весело лепршајући се у зраку, јуначку, непобједиву српску војску…Потпуковник Ранковић и ја, сваки у своме куту, наслоњени главом на руку, сједимо, ћутимо и плачемо…”

Ово су сјећања љекара Милана Јојкића сачувана у дјелу “У Сусрет српској војсци у Сарајеву 1918.”. Јојкић је био у трочланој делегацији Народног Вијећа која је била одређена за састанак са Војводом Степом у Вишеграду. На том састанку је договорен улазак српске војске у градове, како би се успоставио ред.

Први српски војник у Сарајеву

У воз који је кренуо 6. новембра 1918. у 10 часова из Вишеграда за Сарајево, укрцали су се војници 14. пука Тимочке дивизије. Командовао им је Живан Ранковић. Осим њега, у воз су се укрцали његов ађутант, капетан Петровић, са више официра, војни свештеник те 160 војника. У Сарајево су ушли у 16:30.

Народ кога је било око 30 000, са прекинутим дисањем, очекивао је да види првог српског војника. Први је из воза искочио потпуковник Живан Ранковић. Витка и симпатична појава младог српског потпуковника учинила је необично диван утисак. Изразима одушевљења и радости није било краја”.

Ранковић је оставио утисак и на Јојкића који пише за њега да плијени појавом као да га је “Србија изабрала да осваја срца као што је освајао земље и градове. Говорио је гласом мелодичним, ласним, меким. Види му се да је узбуђен и тронут до срца. У кратком свом говору изрекао је све што осјећа српски војник кад први пут у животу ступа на братску босанску земљу.”

Улице којих више нема

Живан Ранковић и 6. новембар. Трг и улица некадашњег Сарајева те Обала Степе Степановића, чувале су успомену на овај славни датум који је некада био у срцима свих становника Сарајева, без обзира на њихову вјерску припадност. 

Трг подно Бистрика, формиран почетком 20. вијека изградњом аустро-угарских војних зграда са обје његове стране(због тога на почетку назван Војни трг), добио је 10. јануара 1919. године име Ранковићев трг. Након Другог свјетског рата назван је Трг 6. априла, по неком новом ослобођењу, да би 1993. понио назив Аустријски трг који носи и данас. Они који су му дали име тиме прикривају, али не и прекривају, и 6. новембар и 6. април.

Улица Бистрик, која иде од Миљацке, поред некадашњег Ранковићевог трга,па све до врха Бистричког потока, тако се називала до 1931. када је добила име по 6. новембру, Дану ослобођења Сарајева. Изузев Другог свјетског рата, тај назив је носила све до 1993. кад је опет преименована у Улицу Бистрик.

О Степи Степановићу и његовој обали, која је понијела то име 1919, мало је један текст. Обала је носила име једног од најславнијих и најомиљенијих српских војсковођа који је за кратко вријеме службовања у Сарајеву освојио симпатије свих његових становника. Током Другог свјетског рата носила је назив по Адолфу Хитлеру, да би војвода добио своју обалу одмах по ослобођењу. Од 1993. носи назив Обала Кулина бана. 

Ко нас спријечава да будемо 
прави потомци наших слабних предака

Ово није текст о промијењеним сарајевским улицама. Има их и превише. И сва српска имена улица, тргова и институција су замијењена бошњачким именима. Преименована су имена улица, тргова, школа, насеља сходно политичком тренутку. Ово је текст о нама, сарајевским Србима, који су држали до успомена на неко друго Сарајево. У свим периодима, осим у данашњем. Источно Сарајево нема улицу ни 6. новембра ни Степе Степановића, ни Живана Ранковића, али ни Милана Јојкића, човјека по чијој биографији би се могао филм снимити. Бањалука има улицу у центру града по првом српском војнику који је ушао 1918. а колико вас је знало прије овог текста за Живана Ранковића? 

Нажалост, не поштујемо ми нашу славну српску прошлост, а без сјећања никад нећемо бити оно што смо били.

Имамо прелијеп трг који се зове - Трг РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. Трг је свечано отворен у октобру проше године. Једна од веза између те државе и овог града, зове се РЕПУБЛИКА СРПСКА.

Autor sjovicicslavuj | 3 Januar, 2021 | read_nums (18)

ПИШЕ СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Да ли ти то можеш. Ако можеш, онда ће ти заиста бити врло тешко. Не можеш увијек да пазиш шта ћеш и пред киме ћеш да кажеш, разумљиво. Само није и за тебе. Не можеш да измјериш своје ријечи. Али барем можеш да водиш рачуна да их полако изговараш и да нигдје не журиш.

Имаш ли времена све полако да кажеш и можеш ли сам себи да уведеш самоконтролу што ни у ком случају не значи и аутоцензуру. 
Осјети пулс оних пред којима говориш. Твој је свакако убрзан и не смијеш због тога да будеш нестрпљив и брзоплет.

Води рачуна да те на свакој изговореној реченици чекају само замке, а то они пред којима говориш једва и чекају. Скоро сваку твоју ријеч ће изокренути у своју корист и све ће учинити да цијелу ситуацију окрену против тебе самог.

Прогласићете те да си неспособан, те да само водиш бригу о сопственим ријечима и оне најбоље твоје ријечи и оно што си рекао, сасвим неоправдано, сами себи то ће присвојити. Све ће учинити да их прикажу као своје говоре и своје идеје. На крају крајева, извућиће закључак и рећи ће:  "Како се, наводно, свако могао тога сјетити и да то ионако није ништа посебно".

У самом финишу искористиће твоје ријечи да те униште и потпуно унизе и деградирају. Да те попљују и да те сатанизују. Да те демонизују. Велика је могућност да ће те, док се буду дичили твојим ријечима и идејама, истим њима и исмијавати. Ако стиснеш петљу да предложиш идеју буди спреман и да сносиш посљедице најгоре врсте.

Мада је највећа и најтежа посљедица што си упао у такво друштво, које је унапријед знало како ће да те униште. Смисао је у томе, а не у било каквим другим варијацијама на познате теме. 

Са свим претходним дилемама требао си да рашчистиш прије него што си одлучио било шта да кажеш. Али речено остаје да траје ...
Autor sjovicicslavuj | 3 Januar, 2021 | read_nums (13)

Оци или Очеви или Очићи




У прву недељу пред Божић 
празнује се овај празник. 
Тога дана, исто као на Материце,
 деца везују своје очеве, 
а ови им се "дреше" поклонима, 
исто као и мајке.

Оци, Материце и Детинци 
су чисто породични празници 
и за тај дан домаћице припремају 
свечани ручак на којем се окупи цела породица.
  
Ови празници, и обичаји везани за њих, 
доприносе јачању породице, 
слози у њој, разумевању, 
поштовању између деце и родитеља, 
старијих и млађих, што све заједно чини 
породицу јаком и здравом. 


 


Autor sjovicicslavuj | 2 Januar, 2021 | read_nums (26)

За 
Србе у ранијим вијековима јануар је био сијечењ, 
коложег или богојављенски мјесец.

Јануар је пун весеља, празника, слава. 

Послије предбожићне дуже паузе због поста, 
настају месојеђе.

Сматра се да је добро кад је у јануару 
јако хладно и сњежно, а не благо и мокро.



       2. јануар - Свети Игњатије Богоносац

       3. јануар - су Оци, Очеви или Очићи

·      5. јануар  - Туциндан

·      6. јануар  - Бадњи дан 

·      7. јануар  - Христово рођење - БОЖИЋ

·      8. јануар  - Сабор пресвете Богородице

·      9. јануар  - Свети првомученик и архиђакон Стефан,
                           Тог дана РЕПУБЛИКА СРПСКА
                           СЛАВИ СВОЈ РОЂЕНДАН И КРСНУ СЛАВУ

·     14. јануар - Обрезање Господње, Свети Василије Велики,
                           СРПСКА ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА

·     18. јануар - КРСТОВДАН

·     19. јануар - БОГОЈАВЉЕЊЕ

·     20. јануар - Свети Јован Крститељ - ЈОВАЊДАН

·     27. јануар - СВЕТИ САВА, ПРВИ АРХИЂАКОН СРПСКИ
                           Тад је слава првог просвјетитеља српског 
                            и слава школа у РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ 
                            и у СРБИЈИ


·      29. јануар - Часне вериге Светог апостола Петра

·      31. јануар - Свети Атанасије Велики

 
 
Autor sjovicicslavuj | 2 Januar, 2021 | read_nums (20)

Назван је Богоносцем, јер је у свом срцу и на својим уснама стално носио име Бога Живога и још због тога, што по старом предању беше узет рукама нашег Господа Исуса Христоса.

То се десило тачно у оне дане, када је Господ наш учио своје ученике смерности, те за пример узе једно дете и стави га међу њих и рече им: "Ко се понизи као дијете ово, тај је највећи у Царству небескоме".

Касније, када одрасте, постаде ученик св. Јована Богослова, а затим, као епископ у Антиохији он управљаше Црквом Божјом и први уведе антифонски начин појања у Цркви, појање у две певнице (када на једној страни појање престане, на другој почиње).

Такав начин појања открио се св. Игњатију међу анђелима на небесима. Пострадао је за Господа свога, Исуса Христа, зато што не хтеде, на захтев цара Трајана, да се одрекне своје вере и принесе жртву идолима. Због тога, цар нареди да га окују и баце лавовима у арену, а они га растргоше и изједоше, тако да је остало само срце његово и пар костију.

У тим најстрашнијим мукама, све његове мисли и молитве биле су упућене Господу, да звери буду гроб његовом телу и да га нико не спречи у тој смрти.
Молитва му је била услишена.

Лавови га растргоше 103 године у римској арени.

Јављао се неколико пута из оног света, чинећи многа чудеса и помажући свакоме ко га призва у помоћ.

Autor sjovicicslavuj | 1 Januar, 2021 | read_nums (26)

 

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј


СРЕЋНА ВАМ НОВА 2021. ГОДИНА

Желим вам само оно што желите  
сами себи и својим најдражима,
па и драгим људима.

Ви најбоље знате које су ваше жеље.


Стигла је Нова 2021. година. Свако је прославио онако како је могао и како је морао. А морао је да слави онако како је могао. Сви су знали како су требали да дочекају долазак новог љета. Но, знати и моћи није исто. Сам дочек нове године зависио је од много фактора, мада не знам зашто се уопште дочекује нова година, кад она и без наше воље сама долази. 

Елем, дочека и није било, није га било барем онако гламурозног као неких претходних година. Јер је опасна пандемија коронавируса цијели свијет окренула наглавачке. Цијели свијет се прошле гедине, а тако ће бити и ове, борио против опасног вируса који је оставио катастрофалне посљедице. Најгоре су и ненадокнадиве људске жртве. Заправо, коронавирус је потпуно промијенио начин живота свих људи на планети.

 Неке државе су се организованије бориле против ове пошасти. Међутим, та борба није зависила од економске моћи и величине државе, већ од способности и мјера које је подузимала свака држава. Како ће се ствари одвијати у овој години остаје да се види. Трачак наде да ће пандемија бити побијеђена дају и појаве вакцина против Ковида19. 

Било како било, нову годину сам дочекао. На тренутак сам занемарио борбу са својим сталним здравственим проблемима, који су посљедица четверогодишњих стравичних мучења по муслиманским коц-логорима у претходном грађанском рату у Босни и Херцеговини. 

Дакле, нову годину дочекао сам уз телевизијски програм и уз интернет. На многим телевизијама били су специјални, ове године и врло скромни новогодишњи програми. И сви су били репризни, разумљиво. Управљач је био у мојим рукама и покушавао сам да изаберем нешто за себе... То што сам бирао не значи и да сам по својој вољи могао да изаберем нешто што већ раније нисам видио. О укусима се никад није расправљало. 

Како рекох, ушли смо у годину за коју могу рећи да ће несумњиво обиљежити судбину српског народа. Биће ово врло тешка и туробна     година у сваком погледу, а највише у борби за здравље људи. Наравно, незаобилазна је и економија без које нема живота. Уосталом, која је то претходна година била лака на овим стално турболентним балканским вјетрометинама и текстонски нестабилном безбједносном, политичком и економском простору.

Биће времена да о многим стварима опширније пишем, али приближава се наш најрадоснији празник Христово рођење - Божић.

Из Сарајева ништа ново. Из Загреба такође. На прво мјесто по најнегативнијим стварима за будућност Срба сврстава се Подгорица и цијела Црна Гора. На Косову и Метохији као и претходних година стање усијано, за опстанак и оних малобројних Срба врло тешко. 

Ништа ново ни на западу. На истоку све је најновије. У сада већ прошлој години за све несреће званична, а још више она махалска сарајевска политика уткана у рад такозваних невладиних организација оптуживала је само српски народ. У 2020. години био је реактивиран никад напуштени пропагандни рат против Срба, а самим тиме, подразумијева се, све је било усмјерено против СРБИЈЕ и против РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. Да буде још већа несрећа, такве салве и изливи антисрпске хистерије долазиле су од многих Срба-ЛУДАКА из Београда, па и саме Србије.

Додуше, овдје свако има своју истину или истине. Но, оно што је непобитна чињеница је да су се Срби кроз цијелу своју историју само бранили од разно разних окупатора страних и домаћих непријатеља. Бранили су се на својим прадједовским огњиштима и бранили су своју родну груду. Истина, у разним временима Срби су доживљавали стравична страдања и велике губитке становништва. Срби су традавали али су поново из пепела и васкрсавали.

Што се тиче неких других тема и о њима се прича и причаће се, јер те приче никад и не престају.

Прича се и о народу и то увијек кад народ некоме затреба, а у овој години ће баш требати. Међутим, мало се прича шта све треба народу. Народу свега треба и то они најодговорнији знају.

Али и о томе послије наших празника... Почео је и "свети јануар".

Биће занимљиво. Овдје барем никад никоме није било досадно.

Срећна Нова година!

 
Autor sjovicicslavuj | 1 Januar, 2021 | read_nums (22)

1. јануара 1915. године,
рођен је славни српски писац 


БРАНКО ЋОПИЋ



Једна од ријетких фотографија ...
Бранко Ћопић 
са супругом Богданком - Цицом у шетњи


Стеван Раичковић, Бранко Ћопић и Иво Андрић
Autor sjovicicslavuj | 1 Januar, 2021 | read_nums (20)
 1. јануара 1864. године рођен је
БОГДАН ПОПОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји


Поповић је предавао компаративну књижевност и теорију књижевности на Универзитету. Био је човек широке културе и велике ерудиције, зналац класичних и модерних језика. Уживао је велики углед у нашој средини и снажно утицао на све области интелектуалног живота. 

У књижевности је видео „велику библију човечанства“, а у проучавању књижевних и уметничких дела налазио је најбољи пут да се човек духовно уздигне, оплемени своја осећања, однегује свој укус. У критици се залагао за микроаналитички метод „теорија ред– по– ред„, који је образложио у истоименом чланку.


У анализи књижевног дела треба улазити у најситније појединости, ићи од реда до реда како нам ништа не би промакло. Блиставу примену те методе дао је у чланку Алегорично сатирична прича у којој је изанализирао приповетке Радоја Домановића.


 Тражио је да се уметност увек проучава као уметност, књижевност као књижевност, с естетичког, не с историјског становишта. Своје књижевне погледе најпотпуније је остварио у састављању Антологије новије српске лирике (1911). И ту је настојао да примени строго естетичко мерило: песме је бирао искључиво на основу њихове уметничке вредности. При томе је показао да је човек од укуса, осетљив за уметничке лепоте који су други створили. Својим избором и начином распореда песама створио је складну уметничку целину која носи печат његове индивидуалности и која се и дан данас прештампава.


Од културних подухвата чији је иницијатор био најважнији је часопис Српски књижевни гласник (1901–1914). Био је то модеран часопис, уређиван по француским узорима. Од првог до последњег броја он се залагао за нова уметничка схватања и за нов однос према књижевности.

Autor sjovicicslavuj | 31 Decembar, 2020 | read_nums (27)

31. децембра 1931. године у Прокупљу је рођен 
велики српски умјетник 
Божидар-Боки Милошевић
- кларинетиста, солиста Београдске филхармоније, 
умјетнички руководилац Великог народног оркестра 
Радио-телевизије Београд

Autor sjovicicslavuj | 30 Decembar, 2020 | read_nums (89)

 30.12.1847. године,
умро је славни СРБИН
СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА
 


Насловна страна књиге Историја Сербие (1837)

Пјесник Сима Милутиновић Сарајлија
био је заљубљен у Катарину Ивановић

- Катарина је била прва жена 
академски сликар у Србији.

Катарина је убрзо стекла статус 
савремене националне хероине. 

Пјесник је томе највише допринио
својом пјесмом „Тројесестарство“
објављеном у Лајпцигу 1837. године,
посвећеној Катарини Ивановић

Заузврат Катарина Ивановић 
насликала је српског "Хомера"
СИМУ МИЛУТИНОВИЋА САРАЈЛИЈУ

 
Најмање знамо о нама самима, 
о нашим славним прецима, 
али зато знамо о многим 
свјетским вукојебинама.
 
Autor sjovicicslavuj | 29 Decembar, 2020 | read_nums (49)


Ватерполисти Црвене звезде освојили су Куп Србије пошто су у феноменалном финалу послије бољег извођења петераца побиједили Раднички из Крагујевца са 13:12 (8:8).


ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: 
Мишовић, Танкосић, Касум 1, Марковић 1, Суботић, Милојевић, Вићковић 1, Басара 2, Вукићевић 2, Шулц 1, Стојановић, Тртовић, Алексић, Смиљевић.

Петерци: Вукићевић, Басара, Суботић, Шулц и Танкосић 
за Црвену звезду.
Autor sjovicicslavuj | 29 Decembar, 2020 | read_nums (254)

 29. децембра 1921. године рођен је
ДОБРИЦА ЋОСИЋ 
Био је српски писац, романсијер и есејиста,
политички и национални теоретичар, 
академик ...

Био је први председник СРЈ од 1992. до 1993. године.
 
Умро је 18. маја 2014. године у Београду
 
 
Двојица славних српских књижевника
Нобеловац ИВО АНДРИЋ и ДОБРИЦА ЋОСИЋ

Његова светост патријарх ПАВЛЕ
и Добрица Ћосић
Autor sjovicicslavuj | 29 Decembar, 2020 | read_nums (15)
Српски гуслар и народни пјесник
умро је 29. децембра 1835. године
ФИЛИП ВИШЊИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји
 

Филип Вишњић је један од најпознатијих српских гуслараи твораца српских народних пјесама.

Филип Вишњић је рођен на Мајевици, у селу Горња Трнова, код Угљевика. Ослијепевши од великих богиња још као дијете, Вишњић је с гуслама у рукама путовао по читавом Босанском пашалуку, па и даље, све до Скадра. 

По селима и на манастирским саборима пјевао је Србима, а пролазећи кроз градове пјевао је и на дворовима турских првака.
Двије публике тражиле су различите пјесме тако да је Вишњић имао два различита репертоара, један за своје хришћанске а други за муслиманске слушаоце. 

Његове пјесме о Светом Сави карактеристичне су за манастирски, хагнографски репертоар слијепих пјевача.
Спомен обиљежје у Горњој Трнови
на мјесту на коме је била родна кућа 
Филипа Вишњића
Споменик у Вишњићеву, општина Шид у Србији 
 
++++++++++++
Autor sjovicicslavuj | 28 Decembar, 2020 | read_nums (359)

28. децембра 2005. године
умро је српски глумац 
СТЕВО ЖИГОН




Свако подсјећање на СТЕВУ ЖИГОНА 
у мени изазива посебан осјећај.

Жигон је у Другом свјетском рату био 
у злогласном фашистичком конц-логору Дахауу.

У прошлом грађанском рату у БиХ
био сам 1.334 дана 
у муслиманским злогласним логорима смрти.

Дакле, био сам 44 мјесеца у логорима, 
а сам рат у БиХ је трајао 42 мјесеца (!).



Autor sjovicicslavuj | 28 Decembar, 2020 | read_nums (15)
 
28. децембра 1925. године
умро је славни руски пјесник
ЈЕСЕЊИН



До свиданья, друг мой, до свиданья.
Милый мой, ты у меня в груди.
Предназначенное расставанье
Обещает встречу впереди.

До свиданья, друг мой, без руки, без слова,
Не грусти и не печаль бровей, –
В этой жизни умирать не ново,
Но и жить, конечно, не новей.



++++++++
Autor sjovicicslavuj | 28 Decembar, 2020 | read_nums (15)
Василије Острошки
Рођен је у Хумској земљи, 
данашњој Херцеговини, Република Српска. 

Тачније, родио се у селу Мркоњић /Требиње/, 
у Поповом Пољу, 28. децембра 1610. године. 



Свети Василије Острошки 
(Стојан Јовановић) 
Митрополит Захумски и Источно-херцеговачки

Родитељи му беху веома побожни и благочестиви људи, Петар и Анастасија Јовановић. Тако да и њега васпиташе у духу православне вере и у великој побожности. По рођењу добио је име Стојан. Прва школа његове побожности беше у његовој кући, јер се у његовој породици више мислило о Богу и души, него о земаљским и пролазним стварима. По природи је био веома бистрог ума. 

Друга школа његове побожности беше пост, молитва и стално похађање богослужења у цркви. Породица му је била веома сиромашна, но он ни оно мало хлеба што је добијао за појести, никада није јео сам, већ га је увек делио са другим чобанима чувајући овце. Неки зли људи, суседи његови, отпадници од вере, омрзнуше младог Стојана, због његове побожности и мудрости, те родитељи беху приморани да га склоне у манастир Завале, који је био посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, где он започе своје учење и образовање. На том мирном месту он је имао времена да чита црквене књиге и речи Светих Отаца, и тада се распали у њему љубав према Богу и подвижничком животу, те одлучи да се замонаши у том истом манастиру, одакле после неког времена пређе у манастир Успења Пресвете Богородице – Тврдош, где је тада било седиште Требињске Епархије. 

Када се замонашио добио је име Василије и у свом подвижничком животу угледа се на Светог и великог јерарха Цркве Божије, Василија Великог. После неког времена, он оде у Црну Гору, код митрополита Мардарија, који га задржа на Цетињу све док не дође до неких несугласица између њих. У манастиру Тврдош, наставио је своје подвиге за спасење православног народа. Из своје молитвене келије у манастиру он је сагледавао све невоље и беде које је подносио његов многонапаћени народ. Идући по народу, као некада његов праотац Свети Сава, он је обављао сва света богослужења и свете тајне по свету и храбрио је људе у вери и трпљењу. 

То засмета отпадницима од вере, те намислише да га убију, а он да би то избегао оде у православну Русију. После неколико година вратио се, доневши са собом много црквених књига и новца, и све то даровао је осиромашеним црквама у Херцеговини. Када су Турци убили тадашњег митрополита источно-херцеговачког, Пајсија Требјешанина, поставише Светог Василија за митрополита. 


Манастир Острог најзначајнији је центар 
верског ходочашћа на овим просторима 
- светилиште св. Василија Острошког Чудотворца. 

Манастир је саборно место припадника православне, 
исламске и католичке вероисповијести. 
Подигао га је свети Василије Острошки 1666. године 
испод Острошких греда.

Склонивши се испред најезде Турака, он се скраси у манастиру Острог. Подвизавао се веома строго и богоугодно у једној пећини изнад Горњег манастира Острога, као и претходни митрополит Свети старац Исаија. У Острогу он окупи многе монахе и обнови цркву. Ваведења Пресвете Богородице. Многа чудеса чинио је за време свога живота овај велики угодник Божији, а то је настављено и након његове смрти. 

Његове мошти открише монаси неоштећене, и над њима се и дан данас дешавају чудесна исцељења. Њима на поклоњење даноноћно долазе, не само православни, него и други и беху исцељени. Реке поклоника сливају се непрестано ка овом манастиру и светитељу, без обзира на вероисповест. Крај његовог кивота узносе се молитве свакодневно. Многе заклетве и завети дају се ту и дан данас. 

Поштовање овог угодника Божијег у нашем народу огледа се у подизању у његову част многобројних храмова. Многа се чудеса спомињу везано за Светог Василија Острошког, и не могу се сва набројати… 

Он помаже свакоме ко му се обрати са искреном молитвом и побожношћу. Велики је број оних који су били отписани од свих, а који су се поново вратили у живот, нормални и здрави.

Молитвама Светог Василија, оца нашег, нека Господ помилује и спасе све православне хришћане и све људе добре воље. 


Манастир се налази између Даниловграда и Никшића. Према обичајима, до Горњег манастира у коме се налазе мошти Светог Василија, не ваља ићи колима, већ бос и пешке, кроз малу шуму, попут ходочасника. Овде долазе сиромашни и богати из свих крајева да нађу животу и души лека.

Амин
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 ... 314 315 316  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva