Slavko Jovičić

СРПСКА АТЛЕТИКА - Tамара Салашки oборила рекорд постављен прије 20. година и поставила нови државни рекорд на 400 метара!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:05
 
Српска атлетичарка
Тамара Салашки
је поставила државни рекорд 
у трци на 400 метара, на првенству Србије у Београду.


Салашки је трку истрчала за 53 секунде и поставила рекорд Србије, 
који је од 1997. године држала Марина Филиповић, 53,52 секунде.

-----------------------------------
 

СРБИЈА се пласирала у четвртфинале Дејвис купа!

— Autor sjovicicslavuj @ 19:27

СРБИЈА
 - Русија 4:0

 
 
СРБИЈА
 
 
 
је у четвртфиналу
 
Дејвис купа
-----------
 
 
3.2.2017. Директно: ПАЛЕ/Ниш
У ДРАМАТИЧНОМ МЕЧУ 
ВИКТОР ТРОИЦКИ ПОБИЈЕДИО
И ДОНИО ПРВИ ПОЕН СРБИЈИ!

ВИКТОР ТРОИЦКИ - Карен Качанов 
3:2 (6:4, 6:7/3:7/, 6:3, 1:6, 7:6/8:6/)
------------------------
3.2.32017. Директно: ПАЛЕ/Београд
Важна је побједа, ма како се оствари!

НОВАК ЂОКОВИЋ 
- Данил Медведев

Србија против Русије води са 2:0
послије првог дана 1. кола 
Свјетске групе Дејвис купа,
Рус је послије грчева предао меч Ђоковићу .

Новак је нанизао пет гемова за 2:1 у сетовима, 
док се Медведев вукао по терену.
И предао се тек пошто је Новак повео 1:0 
у четвртом сету. 
----------------------
4.2.2017.
Дубл 
Н. ЗИМОЊИЋ/В. ТРОИЦКИ 
Кузњецов/Кравчук
3:1 (6:3, 7:6/7:3/, 6:7/5:7/, 6:4 )
---------------------------------------
5.2.2017.
Душан Лајовић - Константин Кравчук
2:1 (6:3, 4:6, 6:3)

Пети меч се неће ни играти,
јер је СРБИЈА већ јуче забиљежила побједу!



 

МИЛИЦА МАНДИЋ ЗАБЛИСТАЛА у Лас Вегасу на УС Опену и освојила златну медаљу!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:13



Милица Мандић заблистала у Лас Вегасу и освојила прву медаљу ове године и то ону најсјајнију.

Репрезентативка Србије у теквондоу Милица Мандић освојила је златну медаљу на Г2 турниру УС Опен у Лас Вегасу у категорији до 73 килограма

Милици је ово први турнир послије Олимпијских игара у Рију на коме је освојила изузетно значајних 20 поена за свјетску, али и олимпијску листу.

Олимпијска шампионка из Лондона на старту је била боља од Американке Лусо 24:2.

 У другом колу савладала Чен из Кинеског Тајпеха 13:2.

 У полуфиналу још једну Американку 10:7.

 У финалу била је убједљива против Порториканке Викс 15:4.
 
 

Осим Мандићеве, у Лас Вегасу златну медаљу освојила је Серђа Стевић (-55кг) у јуниорској конкуренцији, док је олимпијска вицешампионка Тијана Богдановић (-53кг) освојила сребро. 
 
 

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 23:14

За сјећање и памћење

На данашњи дан 4. 2.
 рођен је

славни српски књижевник

 
БОРИСЛАВ ПЕКИЋ
 



Да се зна и да се не заборави ...
 
Био је члан илегалне студентско-гимназијске организације која се звала Савез демократске омладине Југославије (СДОЈ). 

Ухапшен је 7. новембра 1948, маја 1949. осуђен по Закону о кривичним дјелима против народа и државе, на првостепеном Окружном суду на 10 година, а потом је на Врховном суду (Народне Републике Србије 26. јуна 1949. године) казна повећана на 15 година затвора са присилним радом и извјесним бројем година губитка грађанских права након издржане казне. 

Помилован је послије пет година робије 29. новембра 1953. године. 
Издржавао је казну у КПД Сремска Митровица и КПД Ниш.


НАЈПОЗНАТИЈА ДЈЕЛА славног књижевника Борислава Пекића:

Писма из туђине
Градитељи
Ходочашће Арсенија Његована
У Едену, на Истоку - Изабране драме 
II
Корешподенција - Изабране драме I
Сентиментална повест Британског царства
Године које су појели скакавци III

Године које су појели скакавци II
Године које су појели скакавци I
Успење и суноврат Икара Губелкијана 

/ Одбрана и последњи дани/
Златно руно - VII том
Златно руно - VI том
Златно руно - V том
Златно руно - IV том
-----------------------------
Пекић:
 „Историја има вредности само за народе којима тек предстоји.
За оне што су је имали, више је од штете него од користи.
Претвара се у илузију која се скупо плаћа.“
----------------------------
Златно руно - III том
Златно руно - II том 
Златно руно - I том
Како упокојити вампира 
Време чуда
Нови Јерусалим
Атлантида 
Беснило
-----------------------------------
Пекић:
 “Вирус у облику метка погађа у срце цивилизације ... 

Нико није безбедан.
Визија краја света која одговара ономе што смо од света направили”.
----------------------------------

БРАВО СРБИЈО! СЕРЂА СТЕВИЋ освојила златну медаљу на УС опену у јуниорској конкуренцији!

— Autor sjovicicslavuj @ 15:08
 
 
СЕРЂА СТЕВИЋ
 

 
Млада српска репрезентативка у теквондоу, рођена 18. јула 2002. године, чланица трофејног клуба Галеб Серђа Стевић, бриљирала је на Г2 турниру, УС опену и у категорији до 55 килограма освојила златну медаљу.

Дјевојчица, за коју стручњаци тврде да ће играти веома важну улогу у овом борилачком спорту, који су код нас прославиле Милица Мандић и Тијана Богдановић, освојила је златну медаљу послије пет борби на свом првом турниру у јуниорској конкуренцији.
 
 
 

БРАВО СРБИЈО! ТИЈАНА БОГДАНОВИЋ освојила сребрну медаљу на УС Опену!

— Autor sjovicicslavuj @ 12:58

Олимпијска вицешампионка у теквондоу

Тијана Богдановић

освојила је сребрну медаљу 
на УС Опену у Лас Вегасу, првом такмичењу 
на којем је наступала послије Игара у Рију!

 

Тијана Богдановић је на старту савладала Бразилку Лиму 
са 11:5, затим је била боља од Рускиње Кудрајшове 9:3, да би у четвртфиналу савладала Канађанку Браун 8:5. 

У полуфиналној борби била је боља од Кинескиње Ли 8:7, 
а у финалу је поражена од Тајланђанке Вонгпате
бронзане из Рија, са 24:7.
 

ДРАГА ИВАНА - СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:40
 
Једна и јединствена - ИВАНА ЖИГОН!
 


******************************
ЛИНК:
 
-----------------------------------------

Ја кћи Божја Србија
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!

Крива сам што сам неко
а не нико и нетко
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крива сам што јесам
а треба да нисам
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву
Крива сам што се дрзнух
против кривде
крива сам
што опет славим своју крсну славу!

Крива сам што пишем и читам
ћирилицом

Крива сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)

Крива сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што,
не знам

Крива сам и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна, дакле што
постојим

и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)

Моја ружна слика
озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!
Много смо важне
Земљо моја мила
Ја и моје сестре
Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда
и неправда.

Шта ће овде џихадије
крсташи
амери
који ми черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)

Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И није страшнија
поготову дању
од суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа,

Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад, вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
Што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!

--------------------------------

Spiteful Verses (Dobrica Erić)

I
divine daughter
Serbia
hereby freely state
with shackles and through the wire
before my witnesses
Force, Suffering and Injustice
that I am guilty and that I confess!

I am guilty of being someone
instead of no one or niemand
I am guilty of going
to the Orthodox church
in times of general Serb-hunt
and guilty of crossing myself
not too often though
thus, with three fingers!

I am guilty of existing
instead of being unreal.
I have a long standing guilt
of standing upright
and looking up to the sky
instead of down at the grass
I am guilty of daring
and challenging injustice
I am guilty of celebrating again
my family patron saint!

I am to blame for reading and writing
in Cyrillic

I am guilty of singing,
laughing and cursing
(and sometimes barking)

I am guilty, and I confess
that I do not know why I do,
and that I know why I don`t know

I am guilty and to name
my greatest guilt
(before I die laughing)
I`m guilty - pig-headed as I am
of being Orthodox
devoted to St. Sava
and of not believing in
the Holy crime and the absolution!

My sin and my guilt is that I exist
and with all that I stand spitefully
refusing to confess I am not real!

Should I confess
to save my life
I will loose the sacred cross
and the patron saint.
Should I refuse
dire future awaits
the entire world will raid my land
Swarms of former men
Thieves and paupers
Packs of robots and other monsters yet
will pounce on my orchards and fields
and my little white houses along the roads
adorned by green goddesses
cherry, apple and plum trees (...)

----------------------------------------------------

With monstrous features
That you multiply morning and evening
it`s the image
of your conscience and subconscience
That`s not me on the outside
That`s you - on the inside!
We are very important,
I and my sisters
Truth and Justice
for such mighty forces have rallied against us
and Wrong and Injustice are sneering at us.

Why are Jihad warriors
Crusaders or
Yanks
to quarter my sons and daughters
I suppose that foreign hordes have heard
that we have hearts of gold
and they are ripping them out
to replace their own
hoping to become human. (...)

I fear not death - the black conclusion
but slavery and endless sickness
Death is a common thing among us Serbs
Just like Spring
Summer
Fall
Winter
and it is not so fearsome
especially in daylight
no more than the drought
flood
earthquake
frost
if one meets with it on his farm
his soul cleansed with incense
his honor untarnished.

Fiends
well-fed and deranged,
you`ve banned all in my own home,
but no one can stop me
from singing and laughing as I am dying!
For you no longer laugh or sing
neither on weddings
nor when a child is born!

Spare me the rope and the spear
and crucify me on a mountain top
as your forefathers did my forefather
Jesus Christ of Nazareth.

I will look on
and you close your eyes
for they might shatter
in the brightness of my face
hurry now,
crucify me this day
and I shall be resurreccted sooner!
 

МИРА АЛЕЧКОВИЋ - За сјећање и памћење ...

— Autor sjovicicslavuj @ 20:25

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 2. 2. рођена је 
славна српска пјесникиња 
 
МИРА АЛЕЧКОВИЋ
 

Овакву животну биографију мало људи је имало.
Између осталог, говорила је 10 (!) свјетских језика.
 
Невјероватна је чињеница да је Мира била 
прво женско дијете, које је након 482. године 
рођена у породици Алечковић.


 


АЛЕКСА ШАНТИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 19:34
 
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 2.2. умро је
велики српски пјесник 

АЛЕКСА ШАНТИЋ
 
 
 
 

 

Био је јако везан за Мостар, ријетко кад га је напуштао, ту су били у Јован Дучић и Светозар Ћоровић који су тамо покренули часопис „Зора”.

Дучић је писао о њему у књизи „Моји сапутници”.
Сви су били окупљени око српског друштва „Гусле”.
Од 1891. до 1901. је објавио 3 књиге пјесама (плодан пјесник).
Прво је био под утицајем Јована Јовановића Змаја и Бранка Радичевића, али и Војислава Илића – романтичари.

Он шаље Поповићу пјесме да их објави у Српском гласнику, а онда је Богдан Поповић објавио критику која је Шантићу тешко пала. Критиковао је његов стил писања, окарактерисао га је као епигона романтичара, упутио га је да се окрене модерни. Рекао је да му нису јасне мисли, али да посједује таленат. Сматрао је да нова осјећајност мора да пронађе нова изражајна средства.

Шантић се окренуо њемачкој модерни, није био заинтересован за француску модерну.

Послије 1912и 1913. године је психички оболио и дошао је у Београд на лијечење.

Писао је: љубавну поезију, елегије, родољубиву, социјалну, дескриптивну и рефлексивну поезију.

Оставио је иза себе 6 књига пјесама, али нису све умјетнички подједнако успјеле – најбоље су послије критике Поповића (у првој деценији).
 
 


Цртица из свакодневице прије кафе и то на почетка првог фебруарског јутра ...

— Autor sjovicicslavuj @ 09:07


ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј


Ништа ме не питај. 
А и да ме питаш,
не бих ти знао одговорити. 


Уосталом, нисам ни задужен, а ни овлашћен да дајем било какве одговоре, а поготово ако их не знам. А не знам много тога.

Знају други и од њих се учим, али и то је губљење времена, јер од неких никад ништа не могу паметно да научим. Не носим са собом кантар па да мјерим шта је паметно, а шта није. Јер, ако је нешто паметно мене нико о томе неће никад ништа ни питати.

Да ли је или није неко управу о томе ја не одлучујем. Нико ме за то није овластио. Ово овластио асоцира на власт, али прво треба од њих почети и упитати ко је њих за много тога и нечега - овластио? Логичан је закључак да су сами себи приграбили та овлашћења и са њима управљају над цијелим народом и шта сад ту имам ја да исправљам, поправљам, додајем или да одузимам. А одузели су ми много тога.

Нисам за било каква сврставања, а ни за калупе, па да припадам серијској групи програмираних људи која се радује сваким наредним изборима, а ни сами не знају зашто.

Водим многе унутрашње битке без стратегије о напредовању. Јер, у већини случајева назадовање само од себе дође . Стално  себе провјеравам. Нема непријатеља у мени. Много пута сам себе сам побиједио.

Битке сам многе добио, а о ратовима не размишљам, јер о њима одлучују они најјачи и много мање паметни него што о њима мисле бирачи који су их и довели на власт. 

То што је почео такозвани мачији мјесец не значи да пред сваким треба подвијати реп и сам се нудити и чекати да те узјаши неки нови Курта, јер Мурта је већ на путу и он бира неку нову жртву.

Али такав је тренд. Мало је опција за размишљање, а још их је мање за било какво опредјељење. А чим си за нешто или против нечега опредијељен одмах упадаш у очи оних других који су се већ давно опредијелили, али то прикривено чувају само за себе.

И овдје се заустављам, јер никад није добро говорити против власти, ма ни сад не говорим ништа против. То нека раде они који су је и изабрали.
 

ЛАЗА КОСТИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:30

За сјећање и памћење ...

На данашњи дан 31. јануара,
рођен је славни српски пјесник 

ЛАЗА КОСТИЋ
 
 



31.1. године је: Свети Атанасије Велики

— Autor sjovicicslavuj @ 20:28
 

Рођен у Александрији 296. године, и од самог детињства имао наклоност к духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I васељенском сабору. На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу, благочешћем и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео да се Аријева јерес сузбије, а Православље утврди. 

Он је писао Символ Вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа александријског. У звању арихиепископском остане преко четрдесет година, премда не цело то време на престолу архиепископском. 

Безмало, кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валент; од епископа Јевсевије Никомидијски, са још многим другим; а од јеретика Арије и његови следбеници. 

Био је принуђен крити се од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. 

Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као свети Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. 

За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио светом Антонију, кога је он поштовао као свога духовног оца. 

Човек који је формулисао највећу истину, имао је много и да пострада за ту истину, док га Господ није упокојио у царству Свом као свог "раба вјернаго", 373. године.
 

БРАВО СРБИЈО! Сјајан успјех Јоване Прековић!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:07


Млада каратисткиња "Књаза" из Аранђеловца Јована Прековић
је остварила велики успјех освојивши златну медаљу
на Карате 1 Премијер лиги "Париз опен" у категорији до 61 кг.


Прије финала Јована је забиљежила седам побједа
и то побиједивши европске и свјетске шампионке,
а у финалном мечу Јована је
у сваком сегменту била активнија и доминантнија
у односу на своју противницу Цобан Мерве из Турске. 

Ово је историјски успјех јер никада до сада такмичар 
из Србије није освојио златну медаљу на "Париз опену".


Јована Прековић посједује свјетски квалитет,
а ово ни изблиза није њен максимум. Сви наредни планови
и жеље биће усмјерени само ка једном такмичењу,
а то су Олимпијске игре у Токију 2020. године.

 

БРАНКО МИЉКОВИЋ - За сјећање и памћење!

— Autor sjovicicslavuj @ 21:33

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Бранко Миљковић
 
Рођен је у Нишу 29. јануара 1934. године



- Године 1953. одлази у Београд на студије.

- Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године.

- Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“.

- Прву збирку песама „Узалуд је будим“ објављује 1956. и с њом постиже велики успех; најзначајнија је збирка „Ватра и ништа“, након које излазе и збирке „Порекло наде“ (1960) и „Крв која светли“ (1961). Збирка „Смрћу против смрти“ објављена је 1959.

- Београд напушта у јесен 1960. године и одлази за уредника културе у Радио Загребу.

- У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961. његово обешено тело пронађено је у парку у Загребу.
 
 И то је званична верзија смрти славног пјесника, али тај случај никада није разријешен до краја.

Живио је само 27 година.

Бранко Миљковић, је био један од најзначајнијих српских пјесника 20. вијека. Почео је да пише као средњошколац, а 1957. године објавио је прву збирку пјесама "Узалуд је будим". 

Био је лиричар снажног интлектуалног погледа на свијет. Изузетне вербалне инвенције, ношена жаром унутрашње ватре Миљковићева поезија је заокупљена феноменом смрти и нестајања. 

Написао је збирке пјесама: "Порекло наде", "Ватра и ништа", "Крв  која светли", "Песме" и "Смрћу против смрти" (са Блажом Шћепановићем). 

Надахнуто је преводио модерне руске и француске пјеснике.
 
 

29.01. су: Часне вериге светог апостола Петра

— Autor sjovicicslavuj @ 21:31

Када Ирод баци у тамницу апостола Петра, апостол би окован у двоје вериге. А када ноћу апостол спаваше међу двојицом војника, анђео Господњи куцну Петра у ребра, пробуди га и изведе. И са њега спадоше вериге, као што о томе пише у Делима Апостолским (Д.А. 12, 4-7). О том преславном избављењу Петровом од окова и тамнице рашчу се по целом Јерусалиму. Тада неки хришћани кришом узеше те вериге, и чуваху их код себе, као да пред очима имају самог врховног апостола Петра, који по изласку из тамнице одмах отиде у друге крајеве проповедајући реч Божју, и већ се не појављиваше у Јерусалиму. А те вериге добише целебну силу од апостолског тела, које беше чврсто везано њима. И као што Павлове чалме и убрушчићи, зато што беху натопљени његовим знојем, тако и Петрове вериге, зато што беху припијене уз тело његово, исцељиваху од болести и изгоњаху зле духове (Д.А. 19, 12).

Ове чесне вериге верни побожно поштоваху, и клањаху им се, и брижљиво чуваху, предавајући их наслеђем из нараштаја у нараштај. Јер их родитељи предаваху деци својој, а деца их опет својим наследницима повераваху, казујући један другоме којег су сужња те вериге и чијим се телом осветише. Таквим предавањем путем наслеђа доспеше вериге до руку пресветог Јувеналијапатријарха Јерусалимског. А када благочестива царица Евдокија, супруга цара Теодосија Млађег, дође у Јерусалим, и ту подиже многе цркве, и света места украси о царском трошку, тада јој патријарх Јувеналије, видећи њену велику побожност и богољубље, пред њен повратак у Цариград, подари многе свете ствари, а међу њима и ове чесне и чудотворне вериге светог апостола Петра. Царица их однесе у Цариград.

И једне свете вериге даде у храм светог апостола Петра, у великој цркви Свете Софије, а друге посла у Рим својој кћери Евдоксији, која беше удата за западног римског цара Валентијана Трећег. Она, побожна као и њена мајка, с љубављу прими овај скупоцени дар, подиже на гори Ексквилиској цркву у име светог апостола Петра, и у њој, положи оне вериге. Нађоше се у Риму и друге вериге светога Петра, којима га Неронмучитељ беше везао. И те вериге бише положене са оним донесеним из Цариграда. Шеснаести дан месеца јануара би одређен за празник поклоњења тим чесним веригама у част и спомен светог апостола Петра, a y славу Христа Бога нашег.
 

Dodik: Logor "Silos" u Sarajevu imao je sve elemente zloglasnog "Aušvica"

— Autor sjovicicslavuj @ 19:39
 

Dodik: Logor "Silos" u Sarajevu imao je sve elemente 
zloglasnog "Aušvica"
 
 BANJALUKA - Predsjednik RS Milorad Dodik izjavio je danas, povodom Međunarodnog dana sjećanja na žrtve Holokausta, da zarad budućih generacija nijedna žrtva nacističkih koncentracionih logora nikada ne smije biti zaboravljena. 

"Na ovaj dan treba da se prisjetimo svih žrtava fašizma sa željom da se takvo zlo više nikada ne ponovi. Naša obaveza je da sadašnje i buduće generacije učimo da takvo zlo nikada nikome ne smije da se čini, te da ukažemo koliko su važni ljudski život, dostojanstvo, sloboda i mir", istakao je Dodik. 

Podsjetivši da su Srbi drugi narod po broju stradalih u nacističkim i ustaškim logorima u Drugom svjetskom ratu, predsjednik Srpske je naveo da je na današnji dan 1996. godine, dva mjeseca nakon što je potpisan Dejtonski mirovni sporazum, zatvoren i koncentracioni logor "Silos" u Tarčinu kod Sarajeva, u kojem je bilo zatočeno više od 600 srpskih civila. 

"Prema svjedočenjima bivših zatočenika, logor 'Silos' imao je sve elemente zloglasnog logora 'Aušvic' iz Drugog svjetskog rata i to treba da bude opomena da je fašizam kao ideologija, nažalost, bio prisutan i tada što se u budućnosti nikada i nigdje ne smije ponoviti", poručio je predsjednik RS. 

Međunarodni dan sjećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine UN u znak sjećanja na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi.
 
Текст на линку "Независних новина"!
 

Ovo je Bosna i Hercegovina!

— Autor sjovicicslavuj @ 15:04

 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Срђан Алексић је постао синоним "јунаштва" за Бошњаке и Србе у Србији и то за оне који не знају ништа о том догађају.

Прави се тако легенда о случају који није ни близу приповједача о јунаштву. И ко фабрикује такве истине? Па управо они који ни географски не знају гдје је Требиње, а поготово немају појма о рату у Босни и Херцеговини. 

Никада нико од таквих неће ни поменути муслиманско злочиначко стријељање двоје младих људи који су само хтјели да из муслиманског Сарајева пређу на српску страну. 

 
Тешка времена шутње и даље трају, још из турског времена, остала су. Шутња је злато многи кажу, мада тај појам негдје другдје и не постоји. Или "Боље свашта јест' него свашта причат'". Резултат је прво шутња, онда лажи. Послије шутње о двоје младих, Бошку и Адмири убијеним на Врбања мосту у Сарајеву, искрснула је истина. А истина је једна и недјељива и нико на истину нема ексклузивно право.

Међутим, како рекох истина је једна. Припадници тзв. Армије РБиХ прво су их пустили да пређу на српску страну, а онда су убили њу, Адмиру. Причекали да јој он, Бошко, покуша помоћи. Меци злочинаца из тзв. Армије РБиХ су му прво решетали удове, онда пуцали по њему, рањавали га док није искрварио.


Војска РС их је касније мртве извукла и покопала скупа.

Касније је Адмирин отац ексхумирао Адмиру и покопао је гдје је мислио да треба, на муслиманско гробље.

Годинама су муслимански медији ширили лаж да су двоје младих људи, различитих нација и вјера убијени од стране Војске Републике Срепске.

 

Потенцирање неодређености је дугог вијека у БиХ, али су лажи кратког даха. Тако то траје више од 25. година, откако је БиХ постала каква таква држава. Од референдума наовамо, провлаче се теорије које је OHR провјерио, али их никада није и документовао. Нема печата. Као у оној снимци на "YouTube", кад раднички трибун чита с папира, а "обични мали човјек" се надвирује и пита "А гдје је ту печат!?".

И ко је онда 18. маја 1993. године снајперским хицима на сарајевском Врбања мосту убио муслиманку Адмиру Исмић и Србина Бошка Бркића. Њих двоје су се вољели и у жижу свјетске и домаће јавности доспјели су по два основа: прозвани су сарајевским Ромеом и Јулијом због начина њихове смрти (умрли док су лежали једно преко другог) те је њихова смрт, доведена у везу са терористима из јединице "Шеве" Службе државне безбједности тзв. РБиХ.
 
 
Бошко и Адмира покушали су, на једном од прелаза гдје су се договарале илегалне размјене и преласци у и из муслиманског Сарајева - Врбања мосту, прећи на српску страну, територију коју је контролисала Војска Републике Српске. Приликом покушаја преласка убијени су снајперским хицима.

Након завршетка рата у БиХ бивши агент тајне службе АИД Един Гараплија посвједочио је да је приликом испитивања терористе и убице Неџада Херенде дошао до његовог признања да су Бошка Бркића и Адмиру Исмић убили припадници муслиманске терористичке јединице "Шеве" Неџад Херенда и Драган Шошић пуцајући, како је Гараплија свједочио, са зграде "Стелеxа".
  /Напомена  аутора текста – Ради се о згради тадашње познате сарајевске студентске "кафе-дискотеке”/.

Иако се Херенда и Шошић доводе у везу са, поред овог, са још два ратна злочина они никада нису процесуирани од стране тужилашта у БиХ, заправо против њих никада тужилаштво није подигло оптужницу. Херенда се теретио за три ратна злочина у којима је учесствовао - убиство Бркића и Исмићеве, злочин у Великом парку кад је стријаељано осам припадника тадашње регуларне Југословенске армије и атентат на породицу првог командната Армије Републике БиХ генерала Сефера Халиловића.

Терориста Херенда живи у Гронингену. Никада ниједна надлежна институција у БиХ није тражила његово изручење!

Такођер, Шошић се доводи у везу са два ратна злочина и четири убиства али до данас никада није ни осумњичен од стране било којег "независног" тужилаштва у БиХ већ је, парадоксално, запоселн као шеф обезбјеђења Централне банке БиХ што довољно говори како се систем, у случају Херенде и Шошића добро побринуо за своје убице.

А о покојној Адмири и покојном Бошку ни ријечи. То је та Босна и Херцеговина.

  

ДУШКО ТРИФУНОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:01

За сјећање и памћење ...
 
 
На данашњи дан, 28.1. умро је пјесник
 

ДУШКО ТРИФУНОВИЋ
 


 
 
 


На данашњи дан 27. јануара 1996. године, на Светог Саву, затворен је посљедњи концентрациони логор у претходном грађанском рату у Босни и Херцеговини.

— Autor sjovicicslavuj @ 22:14
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ 

27. јануара на Светог Саву прије 21 годину распуштен је посљедњи концетрациони логор у БиХ - Силос и то након што су прошла два мјесеца послије парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ.

Из логора Силос у којем је било затворено више од 600 српских цивила, тог 27. јануара 1996. године изашла су и посљедња преживјела 44 логораша. 

Само седам дана раније на Богојављење и прије коначног затварања концентрационог логора смрти, након 44 мјесеца стравичног страдања и злостављања, односно након 1.334 дана муслиманке власти заједно са још четрдесетак логораша пустиле су ме на слободу, дакле на православну светковину Богојављење 19. јануара те 1996. године.



Логор је отворен 11. маја 1992. године, 
а затворен јеистог датума кад и злогласни 
фашистички логор из Другог свјетског рата Аушвиц.

Ту најмање има било какве симболике и коинциденције.


Према мојим сазнањима 24. српска логораша убијена су стријељањем и свакодневним физичким 
тортурама, злостављањем, пребијањем и мучењем глађу.

На изградњи фамозног тунела испод аеродромске писте “Бутмир”, 'тунела српског страдања' који су муслимани назвали `тунел спаса`, око 50 логораша је убијено, шест из Силоса, а остали су били цивили присилно затворени у логор у Храсници или ангажовани у тзв. Радни вод састављен од Срба који је био заправо 'живи штит' у одбрани муслиманских територија на подручју Храснице, Бутмира, муслиманске Илиџе итд.

У Силосу су били затворени мушкарци од 14 до 85 година и 11 жена, од којих једна у шестом мјесецу трудноће.

Осим 11 војника који су били резервни војници ухваћени на линији у Хаџићима, сви остали били су цивилна лица. Кроз логор Силос прошло је, према мојим сазнањима и евиденцији више од 600 српских цивила, углавном са подручја Пазарића и Тарчина.

Логораши су сваки дан добијали до пет кашика неке текућине и парче хљеба /хљеб се дијелио на 12-14 шнита/.

За прва 63 дана у конц-логору од 77 килограма колико сам имао, изгубио сам 43 тако да сам 8. августа 1992. године имао свега 34 килограма. Да није било коже кости би се саме растављале и распадале. Вагали смо се на вагама које су служиле за вагање жита.

1993. године муслимани су 
из логора Силос почели да одводе логораше на прве одбрамбене линије муслиманске војске на Игману и за потребе обављања најтежих физичких радова за потребе злогласне муслиманске јединице “Зулфикар” /Зулфикар Алишпаго оснивач и финасијер те злочиначке формације, родом из тзв. Санџака/, затим у Храсницу, гдје смо даноноћно копали траншеје, правили утврђења, ровове, бункере, као и на Јеврејском гробљу у Сарајеву.

Концентрациони логор Силос је најзлогласнији логор у протеклом грађанском рату у БиХ, не само зато што је најдуже трајао, већ и зато што су логораши у том логору мучени на 167 начина и што је то била лабораторија за испитивање људске издржљивости и убијање сваког смисла о постојању човјека. Логораши су мучени методама које су савременој цивилизацији и људском разуму непојмљиве и неразумљиве, а што су 
утврдили стручњаци на основу исказа свједока.

Сва документација о томе била је предата бившој главној тужитељици Хашког трибунала Карли дел Понте, али то је био Сизифов посао, јер Дел Понтеова је имала само један циљ, а то је потпуно сатанизовати српски народ. Почињени злочини над Србима је нису интересовали. 

У међувремену, од завршетка рата па до данас,
због стравичних мучења преко 200 логораша је
широм ове планете умрло,
од Аустралије, Америке, Европе, Србије
и наравно на подручју Републике Српске.

Сви су они са собом однијели своје истине,
јер никада нису добили прилику да пред било којом
правосудном институцијом свједоче о својим страдањима.


С обзиром да је суђење у току ниједном реченицом нити својим потезом не желим да ометам ток суђења.

Свим сапатницима који су на најтрагичнији начин још у току рата због стравичних злостављања и мучења, као и након рата изгубили своје животе од стране злочиначких руку, метака, ножева итд. изражавам највећи пијетет и стално се молим Господу Богу да њихове племените душе почивају у Царству небеском.

Главном хашком тужиоцу Карли дел Понте предао сам 
бројну документацију о почињеним злочинима над Србима. 

Али она је звијер у људској кожи 
и њу нису интересовали злочини почињени над Србима.
Она је имала само задатак и циљ да оптужује Србе 
и да хашки казамат пуни Србима.
 
---------------------------------------------------------------------------
ВЈЕЧНА ВАМ СЛАВА БРАЋО МОЈА, 
КОЈА ПОСТРАДАСТЕ ОД ЗЛОЧИНАЧКИХ РУКУ
САМО ЗАТО ШТО СТЕ БИЛИ СРБИ!
 
 

ДРАГА СРПСКА ДЈЕЦО КОЈА ИДЕТЕ У ШКОЛУ - СРЕЋНА ВАМ ДАНАШЊА КРСНА СЛАВА СВЕТИ САВА!

— Autor sjovicicslavuj @ 22:03

Нотни запис Светосавске химне 

из књиге Корнелија Станковића,

објављене у Бечу 1859. године.



******************* 

Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави,
Српске цркве и школе –
Светитељској глави.

Тамо венци, тамо слава,
Где наш српски пастир Сава:
Појте му, Срби,
Песму и утројте!

Благородна Србијо,
Пуна си љубави
Према свом пастиру
Светитељу Сави.

Цело Српство слави славу
Свога оца Светог Саву:
Појте му, Срби,
Песму и утројте!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава.
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.

К небу главе подигните,
Саву тамо угледајте:
Саву српску Славу
Пред престолом Творца.

Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави
Да нам свима сине;

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози:
Почуј глас свог рода,
Српскога народа!

Пет векова Србин је
У ропству чамио,
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли:
Појте му, Срби,
Песму и утројте!
 

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 ... 176 177 178  Sledeći»

Powered by blog.rs