Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 2 April, 2019 | read_nums (22)
 
Добро јутро!
Помаже Бог свим вјерујућим људима.

 
Пјесма за данас ...
 
БУРА…
Коста Абрашевић
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°
 Коста Абрашевић
 
Рођен је 29. маја 1879. у Охриду.
Био је српски пјесник, родоначелник пролетерске поезије.
Умро је од туберкулозе кад је требао почети да живи,
у својој деветнаестој години 20. јануара 1898. у Шапцу.
Autor sjovicicslavuj | 1 April, 2019 | read_nums (48)
Многи су ме преварили. 

Још је више оних који су ме изневјерили, 
а нема везе са 1. априлом!

Слика

Autor sjovicicslavuj | 1 April, 2019 | read_nums (31)

 Пјесма за данас ...

Помаже Бог свим вјерујућим људима! НЕ МОГУ,

А И НЕЋУ ПРОТИВ РОДА

И НАРОДА СВОГ Нећу ни против других народа. Имају они довољно и својих проблема

за међусобне неспоразуме и свађе.

 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°

Autor sjovicicslavuj | 1 April, 2019 | read_nums (18)
 
На данашњи дан, 1. априла 
рођен је непоновљиви

Чкаља

који је годинама уносио радост у наше домове 
и који нас је забављао и  засмијавао до суза ...

 


ЧИЈА ЈЕ СРАМОТА ШТО ЈЕ ЧКАЉА УМРО

У ВЕЛИКОЈ БИЈЕДИ И НЕИМАШТИНИ!

Неко је давне 1987. записао: “Ми можемо да немамо много ствари – јер имамо Чкаљу. Они који немају Чкаљу, морају да имају све остало“. 

Миодрага Петровића Чкаљу смо изгубили. Пустили смо га да умре у великој биједи.

Посљедњи великан међу звијездама југословенског глумишта, а надасве посљедњи национални јунак – човјек из народа који је својим земљацима подарио толико смијеха да ће увијек остати у њиховим сећањима као Паја Јаре, Гвозден, Мита, Благоје, Срећко напаст, Јованча Мицић… 

Умро је 20. октобра 2003. године у великој биједи, више гладан неко сит.

Жалио се како га мучи самоћа. Напуштен од колега, гледајући како му пријатељи један по један умиру, Чкаљин чувени осмјех почео је да блиједи. Он је добио награду за животно дјело „Цар Константин“, у говору је рекао оно што смо одавно заборавили. Дуго је живио као да је сахрањен.

– Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду захвалио бих се, прво, својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се, прво, свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек, на време са закашњењем, донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде“, открио је тада глумац.


 
Autor sjovicicslavuj | 31 Mart, 2019 | read_nums (41)
 
Каратисти Србије освојили су данас сребрну медаљу 
у тимској конкуренцији на шампионату Европе 

Велики успјех остварили су 
Урош Мијалковић, Владимир Брежанчић, 
Ðорђе Салапура, Богдан Трикош, Љубиша Марић, 
Марко Мартиновић и Ðорђе Тешановић.

Ово је трећа медаља за Србију након што су јуче 
Слободан Битевић и Јелена Миливојчевић 
освојили сребро и бронзу.

 

Autor sjovicicslavuj | 31 Mart, 2019 | read_nums (35)
 
На данашњи дан, 31. марта
прошле године умро је
КАМЕНКО КАТИЋ

 

Autor sjovicicslavuj | 31 Mart, 2019 | read_nums (38)
 
Српска каратисткиња
Јелена Миливојчевић,
освојила је бронзану медаљу у категорији испод 50 килограма
на Европском првенству у шпанској Гвадалахари
и тако донијела још једну медаљу нашој репрезентацији.


 
Autor sjovicicslavuj | 31 Mart, 2019 | read_nums (18)
 
На данашњи дан, 31. марта 1876.
рођен је славни српски књижевник

БОРА СТАНКОВИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји




Споменик Бори Станковићу 
у градском парку у Врању
 
Autor sjovicicslavuj | 30 Mart, 2019 | read_nums (36)
 
Репрезентативац Србије у каратеу
 
Слободан Битевић

освојио је сребрну медаљу
на Европском првенству
у шпанској Гвадалахари
у дисциплини преко 84 килограма.
 
Он је у финалу изгубио
од Нијемца Џонатана Хорна 4:1.


Бивши европски и свјетски шампион
у Шпанији је дошао до чак седмог
континенталног одличја у каријери,
пошто већ има два злата,
сребро и три бронзе.
 

 
Autor sjovicicslavuj | 30 Mart, 2019 | read_nums (55)

Пјесма за данас ....

 

Милутин Бојић 
СИН ЗЕМЉЕ
 Ð¡Ð»Ð¸ÐºÐ°

 

Био је српски пјесник, драмски писац, књижевни критичар и позоришни рецензент, рођен је 19. маја 1892. године у Бeограду.

Иако је живио само 25 година оставио је неизбрисив траг у српској књижевности.

У свом кратком животу, ипак је стигао да опјева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније,

Као свједок масовног умирања на острву Виду он пише своју најупечатљивију пјесму Плава гробница која представља својеврсну творевину Бојићевог надахнућа.

Преласком у Солун стигао је да објави збирку пјесама под насловом Пјесме бола и поноса.

Милутин Бојић је преминуо 8. новембра 1917. године у Солуну у болиници.

Сахрањен је на војничком гробљу на Зејтинлику.

Крајем љета 1922. године његови посмртни остаци пренешени су у Београд.

Autor sjovicicslavuj | 30 Mart, 2019 | read_nums (18)
Различити су путеви којим Бог води оне који желе Њему угодити и закон Његов испунити. У време цара Хонорија у Риму живљаше висок царски достојанственик Јевтимијан, врло угледан и врло богат. И он и жена му Аглаида провођаху живот богоугодан. Иако беше богат, Јевтимијан је седао само једанпут дневно за трпезу, и то по смирењу сунца. Имађаху јединца сина, овога Алексија, који кад одрасте, би принуђен да се ожени.

Но он те исте ноћи остави не само жену него и дом оца свога, седе у лађу и дође у град Едесу у Месопотамији где беше чувени лик Господа Исуса, послат од самог Господа цару Авгару. Поклонивши се томе лику Алексије се обуче у одело просјака и као просјак живљаше седамнаест година у том граду, непрестано молећи се Богу у паперти цркве Пресвете Богородице.

Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године.

Тада би откровење у цркви Светих Апостола у виду гласа који рече у присуству цара и патријарха: потражите човека Божја. Мало после откри се, да је тај човек Божји у кући Јевтимијановој. Цар с папом и целом пратњом дође у кућу Јевтимијанову, и после дужег распитивања дознаду да је онај просјак тај човек Божји. Кад уђу у његову избу, нађу га мртва, но у лицу светла као сунце. Из оне хартије родитељи његови сазнају, да је то њихов син Алексије, а невеста, која је тридесет четири године живела без њега, да је то њен муж, и обузе их све неизмерна туга и мука. Но после се утеше видећи како је Господ прославио Свога угодника. Јер, додиром до његовог тела лечаху се многи болесници, и из тела му потече миро благоухано. Тело му сахране у ковчег од мермера и смарагда. Глава му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.
Autor sjovicicslavuj | 29 Mart, 2019 | read_nums (51)
 
За сјећање и памћење...

На данашњи дан, 29. марта
умро је славни српски фудбалер 
 
РАЈКО МИТИЋ





21. децембар 2014.
Autor sjovicicslavuj | 28 Mart, 2019 | read_nums (41)
 
На данашњи дан, 28. марта 1868. године
рођен је
Максим Горки 
(Алексеј Максимович Пјешков)
 
 
Autor sjovicicslavuj | 28 Mart, 2019 | read_nums (32)

На данашњи дан, 28. марта 1811. године
умро је велики српски просвјетитељ и реформатор

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји



Споменик Доситеју Обрадовићу
у студентском парку у Београду

Autor sjovicicslavuj | 28 Mart, 2019 | read_nums (19)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 28. марта рођен је 
велики српски пјесник 

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји


Живио је само 29. година.

Српска омладина је испунила пјесникову жељу
и године 1883. пренијела је његове остатке
из Беча у Стражилово - брдо на Фрушкој Гори
на чијем врху се налази Бранков споменик.
------------------

Пјесму Бранка Радичевића посвећену Мини Караџић,
много деценија касније отпјевао је сјајни Здравко Чолић.

/Мина Караџић је била сликарка и књижевница,
кћерка Вука Стефановића Караџића .../


Статуа Бранка Радичевића на Стражилову,
на Фрушкој Гори.
Autor sjovicicslavuj | 27 Mart, 2019 | read_nums (43)
Милутин Бојић

Српски пјесник и драмски писац рођен је
19. маја 1892. године у Бeограду.
 

Преминуо 8. новембра 1917. године у Солуну у болиници.

Живио је само 25. година. 

Сахрањен је на војничком гробљу на Зејтинлику. 

Крајем љета 1922. године његови посмртни остаци

пренешени су у Београд.

 

Autor sjovicicslavuj | 27 Mart, 2019 | read_nums (29)
 
На данашњи дан, 27. марта 1941. године
рођен је естрадни умјетник

МИОДРАГ МИКИ ЈЕВРЕМОВИЋ


 
Autor sjovicicslavuj | 26 Mart, 2019 | read_nums (56)

Данас се обележава дан стравичног злочина
регуларне Хрватске војске који је почињен
у Сијековцу /Босански Брод/ 26. марта 1992. године.

Међутим, није то званичан почетак рата,
а нити су то први злочини почињени
на простору тадашње БиХ.

СВЕДОК СА ЛИЦА МЕСТА

 ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
Сијековац, Босански Брод  

26. марта 1992. године, десио се стравичан масакр српских цивила у Сијековцу, тадашња општина Босански Брод. Наиме, регуларна војска Републике Хрватске већ 3. марта исте године из Хрватске прешла је на територију Босне и Херцеговине. 

Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.

Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
 
Документ којим се дозвољава усташама привођење Српкиња
као робља за сексуална противприродна усташка иживљавања.
 
27. марта, дакле одмах сутрадан у Сијековац је стигла највиша "државна" делегација БиХ у којој су били Биљана Плавшић, српски чалан Председништва БиХ, затим Фрањо Борас, хрватски члан председништва и представник муслиманског народа члан Председништва БиХ Фикрет Абдић. 

Тада као инспектор Државне безбедности задужен за безбедноост највиших функционера БиХ,  заједно са још неколико колега, стигао сам у Сијековац. На лицу места  на сваком кораку били су видљиви још свежи трагови стравичних злочина. У двориштима испред својих кућа лежала су измасакрирана и  изрешетана тела српских мученика. Видео сам стравичне слике, слике српског страдања. 

Да и то нагласим. Доласком у Босански Брод хрватски члан Председништва БиХ Фрањо Борас је побегао са места злочина и тек након неколико дана видео сам га у Сарајеву.
 
Слика
ПРАВДЕ за Србе нема и она никад није ни постојала.

За злочин у Сијековцу никад нико није одговарао,
па ни Хрватска за агресију на тадашњу Босну и Херцеговину,
односно на српски народ.
**********************
Као по ланчаној реакцији ратни пожар се ширио по БиХ, па се тако проширио и на подручје Семберије. 
31. марта 1992. године отпочињу жестоки сукоби између муслимана и Срба у Бијељини и тако рат креће у свој крвави поход који ће, касније ће се испоставити, донети највећу несрећу свим народима у БиХ.

Опет је као и у ранијим сличним ситуацијама врло брзо оформљена "државна" делегација у којој су били: Фикрет Абдић, члан Председништва БиХ, Миодраг Симовић, потпредседник Владе БиХ и Јерко Доко, министар одбране БиХ. У Бијељину смо стигли 01. априла 1992. године. И поново исте стравичне слике страдања народа. 

Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити...
------------------
Кренула је незаустављива и једна од највећих трагедија свих народа у БиХ.
* * * * *
САСВИМ ЈЕ ЈАСНО да рат у БиХ није почео 1. марта 1992. године због убиства српског свата покојног Николе Гардовића у центру Сарајева.

Такође, рат у БиХ није почео ни почињеним стравичним злочинима у селу Сијековац и агресијом Хрватске на тадашњи Босански Брод 26. марта 1992. године.
 
Рат у БиХ је почео много раније ...
/НАПОМЕНА - О томе сам већ писао у неким ранијим текстовима/.
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 ... 247 248 249  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva