Autor sjovicicslavuj |
24 Novembar, 2019 |
read_nums (35)
Данас, 24.11. је рођендан
славном српском редитељу и умјетнику
ЕМИРУ КУСТУРИЦИ
ПРИЈАТЕЉУ, СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН
Autor sjovicicslavuj |
24 Novembar, 2019 |
read_nums (16)
При ослепљењу јавио му се свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао му да ће му вратити вид. Пет година је свети Стефан провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење и монаха и целог Цариграда.
Кад је прошло пет година свети Никола чудотворно је вратио вид ослепелом краљу Стефану, који је одмах потом, из захвалности саградио храм Високи Дечани. Била је то једна од најлепших грађевина византијске уметности и средњевековне архитектуре на тлу српске државе.
Свој век проживео је свети краљ српски Стефан као праведник и мученик и тако га и скончао 24. новембра (по грегоријанском календару) 1336. године.
Српска православна цркваи вјерници данас, 24. новембраславе Светог краљаСтефана Дечанскогкоји се у народу још назива иМратиндан
Српска православна црква
и вјерници данас, 24. новембра
славе Светог краља
Стефана Дечанског
који се у народу још назива и
Мратиндан
Стефан Урош III Немањић (1276-1331) био је син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био је ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости удављен.
При ослепљењу јавио му се свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао му да ће му вратити вид. Пет година је свети Стефан провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење и монаха и целог Цариграда.
Кад је прошло пет година свети Никола чудотворно је вратио вид ослепелом краљу Стефану, који је одмах потом, из захвалности саградио храм Високи Дечани. Била је то једна од најлепших грађевина византијске уметности и средњевековне архитектуре на тлу српске државе.
Свој век проживео је свети краљ српски Стефан као праведник и мученик и тако га и скончао 24. новембра (по грегоријанском календару) 1336. године.
Са светим Савом и кнезом Лазаром, свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.
Седам година након смрти, јави се у сну игуману манастира Високи Дечани, те га они извадише из гроба и показа им се тело нетрулежно из кога се ширило миро. Под дејством светих моштију овог светитеља, дешавају се многа чудеса; слема се враћа вид, хроми, неми, глуви, болесни и раслабљени исцељују се дотичући се са вером светих моштију овог светог мученика.
Тело се налази и дан данас у кивоту пред иконостасом у храму манастира Дечани и чини многа чудеса.
Autor sjovicicslavuj |
23 Novembar, 2019 |
read_nums (31)
На данашњи дан, 23.11. 1855. године
у Сенти је рођен српски писац
Стеван Сремац
члан Српске краљевске академије,
један од најистакнутијих реалиста
у српској књижевности.
у српској књижевности.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Ово је само мали дио онога што је написао
славни СТЕВАН СРЕМАЦ,
а данас су постале трајне пословице и изреке.
Биста Стевана Сремца испред
Народног позоришта у Нишу
Autor sjovicicslavuj |
21 Novembar, 2019 |
read_nums (29)
%2B(1).gif)
Репрезентативка Србије у стрељаштву
Зорана Аруновић
освојила је сребрну медаљу у дисциплини ваздушни пиштољ
на финалном турниру Свјетског купа у кинеском Путјену.
Аруновић је имала резултат од 241,9 кругова,
2,8 слабији од Индијке Ману Бакер.
Autor sjovicicslavuj |
21 Novembar, 2019 |
read_nums (20)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Босна и Херцеговина "цијела" - из два дијела!
Навршава се 24. године од кад је договорен и потписан Дејтонски мировни споразум којим је не само заустављен рат у БиХ, већ је тим споразумом дефинисана и успостављена територијална и политичка организација и устројство Босне и Херцеговине коју чине два равноправна ентитета.
На годишњицу споразума много је разних идеја, спекулација и иницијатива за промјену Дејтонског споразума. Једнима /Бошњацима и Хрватима/ је циљ укидање Републике Српске и стварање унитарне БиХ, док је нама из Републике Српске циљ очување Републике Српске, а то није ништа друго већ очување Устава Босне и Херцеговине.
Многи су покушали да сруше Републику Српску, али она се вратила изворним вриједностима. Из Републике Српске остаје јасна и стална порука да је спровођење изворног Дејтона основни услов за опстанак Босне и Херцеговине и да нема простора за његово мијењање.
Када се у контексту Дејтона посматра цијела БиХ може се видјети да је различитим интервенцијама међународне заједнице, првенствено високих представника, дошло до одређених девијација и да је вршен страшан притисак како би дошло до централизације БиХ.
Сталним наметањима разно разних одлука које су на ум падале високим представницима у БиХ и њиховом диктатуром која није била ничим омеђена, дошло се до драстичног нарушавања изворних принципа Дејтонског споразума. Високи представници су били апсолутисти са неограниченим моћима владања каква нису имали ни цареви, ни краљеви, па ни диктатори-владари.
Такве егзибиције или експерименти који су вршени над БиХ никада нису успоставили "државну" структуру која ће бити боља, ефикаснија, рационалнија и јефтинија. Као по правилу кроз такве интервенције добијали смо гомилање непотребних институција на нивоу БиХ које су прегломазне и нефункционалне.
Каква је БиХ показује и данашњи дан.
У Републици Српској је празник и нерадни дан.
У Федерацији БиХ, другом дијелу Босне и Херцеговине је радни дан и није никакав празник, као што ни заједничке институције БиХ ни на који начин не обиљежавају данашњи дан.
Autor sjovicicslavuj |
21 Novembar, 2019 |
read_nums (20)
СРБИМА
који Светог Архангела Михаила - АРАНЂЕЛОВДАН,
славе као своју крсну славу,
уз божији благослов
желим сваку срећу и упућујем честитке.
Moлитвама Светом Архангелу Михаилу,
нека вам Господ дарује мир, здравље, сваку утјеху,
духовни напредак и свако благостање.
АМИН
Autor sjovicicslavuj |
21 Novembar, 2019 |
read_nums (20)
Амин
Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. по то празновање чеcто cе изметало у обожавање ангела. Јеретици cу cвашта баcноcловили о ангелима. Неки cу од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не cматраху боговима називаху cтворитељима ваcцелог видљивог cвета.
Лаодикајcки помеcни cабор који беше на 4 или 5 година пре I Ваcељенског Сабора, cвојим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и уcтанови правилно поштовање ангела. У време пак Силвеcтра папе римcког и Алекcандра патријарха алекcандријcког би уcтановљен овај празник прхиcтратига Михаила и прочих Сила небеcних у меcецу Новембру.
Зашто баш у Новембру? Зато што Новембар предcтавља девети меcец поcле меcеца Марта. У меcецу Марту cматра cе да је било cтворење cвета. А девети меcец поcле Марта узет је због 9 чинова ангелcких, који cу најпре cтворени. Св. Диониcије преопагит, ученик апоcтола Павла, онога апоcтола, који cе уздигао до у треће небо,опиcао је ових 9 чинова у књизи „О небеcној Јерархији‿.
Ти чинови cу cледећи: шеcтокрили Серафими, многоочити Херувими и богоноcни Преcтоли, Гоcподcтва,Силе и Влаcти, пачала, прхангели и пнгели. Војвода целе војcке ангелcке јеcте архиcтратиг Михаил. Када је cатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао cобом у пропаcт један део ангела,тада је Михаил уcтао.
Међу ангелима влада cавршено једнодушноcт и љубав, а уз то још и потпуна поcлушноcт нижих чинова вишим чиновима, и cвих укупно cветој вољи Божјој. Сваки народ има cвога ангела хранитеља, а оcим тога и cваки хришћанин има cвога ангела хранитеља.
Треба cе увек cећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у приcуcтву cвога ангела хранитеља. п на дан Страшнога Суда cабраће cе cве огромно мноштво ангела небеcних cветих око преcтола Хриcтова, и пред cвима њима објавиће cе дела, речи и помиcли cвакога човека. Нека би наc Бог помиловао и cпаcао молитвама cв. архиcтратига Михаила и прочих небеcних cила безтелеcних.
Текст преузет из књиге:
Св. епископ Николај жички,
"Охридски пролог"
Autor sjovicicslavuj |
20 Novembar, 2019 |
read_nums (30)
На данашњи дан, 20. новембра 1938. године,
рођен је један од највећих боема
и пјевача народне музике,
непоновљиви
ТОМА ЗДРАВКОВИЋ
Све док живе његове пјесме,
живјеће и ТОМА!
живјеће и ТОМА!
-------------
КИША ЈЕ ПАДАЛА
Ја знам да волим и да љубим
ја знам да певам и да сневам
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна
Реф. 2X
Киша је падала
а ја сам плакао за њом
улица дуга, к'о моја туга
остаће у граду том
Ја знам то срце које боли
ја знам за душу која пати
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна
Реф. 2X
Ја знам да све сто брзо дође
ја знам да све и брзо прође
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна
Реф. 2X
Autor sjovicicslavuj |
20 Novembar, 2019 |
read_nums (21)
Установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године, са циљем да се у свим државама слави истог дана.
ДЈЕЧИЈА ПРАВА
НЕКА ДЈЕЦА РАСТУ
Свјетски дан дјетета или Међународни дан дјетета је годишњи међународни догађај који се слави 20. новембра.
Установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године, са циљем да се у свим државама слави истог дана.
Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију и разумијевање међу дјецом и добробит дјеце у свијету.
Овај дан се обиљежава и да би се скренула пажња јавности
на обавезе друштва према дјеци, као и на актуелне проблеме са којима се дјеца суочавају.
на обавезе друштва према дјеци, као и на актуелне проблеме са којима се дјеца суочавају.
ДЈЕЧИЈА ПРАВА
су утврђена Ковненцијом о правима дјетета,
усвојеном од стране Генералне скупштине
Уједињених нација 1989. године,
Уједињених нација 1989. године,
а коју су ратификовале 193 земље.
Основни принципи Конвенције су:
- право на живот, опстанак и развој,
- најбољи интерес дјетета,
- право на партиципацију,
- право на недискриминацију.
Д Е Т Е
Љубивоје Ршумовић
Дете није детеИграчка за стрине и тетеДете је детеДа га волите и разумете.
Нећете ми вероватиИ велики песник ГетеНекада је био бебаИ веома немирно дете.
Бркати хајдук ВељкоШто је злотвору прашио петеУ почетку је сисао палацИ био немогуће дете.
Јунаци космосаШто лете на друге планетеПрво су седели на ношамаА после су сели у ракете.
Дете није детеИграчка за стрине и тетеДете је детеДа га волите и разумете.
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
Нећете ми веровати
И велики песник Гете
Некада је био беба
И веома немирно дете.
Бркати хајдук Вељко
Што је злотвору прашио пете
У почетку је сисао палац
И био немогуће дете.
Јунаци космоса
Што лете на друге планете
Прво су седели на ношама
А после су сели у ракете.
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
Autor sjovicicslavuj |
20 Novembar, 2019 |
read_nums (17)
Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја:
На данашњи дан, 20. 11. 1910. године
умро је славни руски књижевник
умро је славни руски књижевник
ТОЛСТОЈ
Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја:
"Све срећне породице налик су једна другој,
свака несрећна породица несрећна је на свој начин".
+++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj |
19 Novembar, 2019 |
read_nums (28)
Себић је првог дана такмичења до сребра дошао.gif)
Репрезентатиац
Србије Миленко Себић
освојио је сребрну медаљу
на финалном турниру Свјетског купа
у кинеском Путјену.
Себић је првог дана такмичења до сребра дошао
у гађању малокалибарском пушком из тростава
(3x40 метака) резултатом 461,5 кругова,
за 1,4 слабијим од Чеха Филипа Напејхала.
Autor sjovicicslavuj |
19 Novembar, 2019 |
read_nums (22)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 19.11.1922. године рођен је
СЛАВНИ ЗВЕЗДИН и српски фудбалер
РАЈКО МИТИЋ
Некада славни звездин стадион
"Маракана" од 21.12. 2014. године
носи име РАЈКО МИТИЋ
Фудбалски клуб Црвена звезда 21. 12. 2014. год. усвојио је на сједници Скупштине приједлог навијача и ветерана клуба да стадион у Љутице Богдана понесе име легендарног Рајка Митића.
Митић се сматра једном од највећих легенди црвено-белих, прва је "Звездина звезда" и један је од оснивача клуба. Каријеру је почео у омладинском тиму БСК-а у предратном Београду, а капитен Звезде био је од њеног оснивања, 4. марта 1945. године. Црвено-бели дрес носио је 14 сезона, одиграо је укупно 572 утакмице и постигао 262 гола.
Са Звездом је освојио пет титула првака Југославије - 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959. године и четири национална Купа - 1948, 1949, 1950. и 1958. годинe.
За репрезентацију Југославије одиграо је 59 утакмица и постигао 32 гола. Учествовао је на Олимпијским играма у Лондону 1948. и четири године касније у Хелсинкију, и оба пута освојио сребрну медаљу.
---------------------------------------
Стадион Црвене звезде име Рајка Митића носи од децембра 2014. године, а у близини се налази и улица названа по њему.
Стадион „Рајко Митић“, улица Рајка Митића, а од данас и биста вјероватно највећој легенди нашег клуба. Признање великом Рајку, капитену, симболу, легенди, господину.
Откривању споменика присуствовале су многе звездине фудбалске легенде и хиљаде ДЕЛИЈА!
Између осталих, ту су били и ЗВЕЗДИНЕ ЗВЕЗДЕ - Драгослав Шекуларац, Драган Џајић, Владимир Петровић "Пижон" .... /Из оправданих разлога изостао је само Драган Стојковић "Пикси"/.
Легендарни Владица Поповић је рекао:
„Данас се ми теби, Бата Рале, одужујемо, како се великану може одужити. Поносни смо на своје дело.“
У свом препознатљивом стилу бесједио је и Матија Бећковић, велики навијач Црвене звезде и академик.
Autor sjovicicslavuj |
18 Novembar, 2019 |
read_nums (30)
ЗБОГОМ ФИЋКО!
На данашњи дан, 18. новембра 1985, са фабричких трака сишао је посљедњи "фића". Од 1955. до 1985. у крагујевачкој "Застави" произведено је 923.487 примјерака овог аутомобила.
Први "фића" произведен је 18. октобра 1955. године.
"Фића" (Застава 600, 750, 850) је аутомобил који се израђивао у Крагујевцу од средине педесетих година 20. вијека, по лиценци италијанског ФИАТ-а.
У вријеме СФРЈ "фића" је био прво возило у већини југословенских породица, а до данашњег дана остао је симбол моторизације за многе бивше Југословене.
"Фића" (Застава 600, 750, 850) је аутомобил који се израђивао у Крагујевцу од средине педесетих година 20. вијека, по лиценци италијанског ФИАТ-а.
У вријеме СФРЈ "фића" је био прво возило у већини југословенских породица, а до данашњег дана остао је симбол моторизације за многе бивше Југословене.
Користио се и као службени аутомобил тадашње милиције и многих других јавних служби, а годинама је био једино возило за обуку возача.
Остало је забиљежено да се "фићама" чак играо и фудбал на Ташмајдану, дуго је учествовао и на тркама Националне класе, а овјековјечен је и у истоименом култном филмском остварењу Горана Марковића:
Са престанком производње овог аутомобила, окончана је једна аутомобилска ера у СФРЈ. Као замјена стигао је "југо", али то је већ нека друга прича.
Autor sjovicicslavuj |
17 Novembar, 2019 |
read_nums (32)
Футсалери Црвене звезде побједом
у Врању обезбиједили су јесењу титулу
Прве футсал лиге Србије!
У дебитантској сезони црвено-бели су успјели да стигну до првог мјеста на табели на крају првог дијела сезоне, и то непоражени, са максималним учинком након осам одиграних кола.
Црвена звезда је савладала КМФ Врање 4:3 након преокрета у другом полувремену, двоструки стријелац је био Бразилац Талеш, а Срђан Бркић и Бојан Поповић су по једном тресли мрежу Врањанаца.
Autor sjovicicslavuj |
17 Novembar, 2019 |
read_nums (37)
На данашњи дан, 17. новембра 1882. године
умро је славни српски филолог,
и први секретар Југословенске академије
наука и умјетности.
ЂУРО ДАНИЧИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Рођен је 6. априла 1825. године у Новом Саду. Филозофију је изучавао у Пожуну, а у Пешти и Бечу правне науке. Међутим, сусрет са Вуком Караџићем, одредио је младом правнику другачији научни и животни пут. Посветио се филологији и већ 1847. године, објавио „Рат за српски језик и правопис“. Уместо породичним Поповић, рад је потписао презименом Даничић.
Заговорник Вукове реформе српског језика, силином научне мисли доказао је исправност Караџићевих ставова и тиме много допринео прихватању ставова књижевног реформатора. 1850. године, као двадесетпетогодишњак, објављује први део капиталног дела „Мала српска граматика“.
У Београд Даничић долази први пут 1852. године, али убрзо, на молбу кнеза Милоша, враћа се у Беч, да би неколико година српском језику подучавао кнегињу Јулију коју је отац послао у аустријску престоницу на школовање. Четири године касније Даничић се вратио у Београд и од тада руководио Народном библиотеком Србије. Његова поставка рада библиотеке била је једноставна: „набавити сваку српску књигу, затим сваку књигу о српском народу и од сваког раздела књижевности најврсније књиге, на било ком језику набавити“.
Написао је и објавио „Српску синтаксу“, дело какво до тада није имао ниједан словенски језик и покренуо објављивање старих дела, желећи да богату српску књижевну баштину учини приступачнијом. То су пре свих „Житије светог Саве“ од Теодосија, „Житије светог Симеона и светог Саве“ Доментијана, „Животи краљева и архиепископа српских“ Данила, „Никољско јеванђеље“... Крајем те деценије објављује други део „Мале српске граматике“. На опште изненађење јавности, Даничић је на кратко био и секретар Министарства унутрашњих дела.
Изузетни филолог био је и плодан преводилац: „Стари завет“, на српском језику, његово је дело. У Београду је припремио три књиге „Речника из књижевних старина српских“ и објавио их 1863. и 1864. године.
Убрзо је постао секретар Друштва српске словесности, претече Академије наука. Од 1873. године, поново је на месту шефа катедре за филологију Велике школе у Београду. Три године касније привео је крају рад на „Основама и коренима српског језика“ и објавио трећи, завршни део „Мале српске граматике“.
Као педесетогодишњак, Ђуро Даничић, не баш најбољег здравља, почео је да ствара речник народног језика. Када је потом због важног посла отпутовао у Загреб, нико није слутио да ће то бити пут без повратка Ђуре Даничића.
Из Загреба је стигао ковчег великог српског филолога. Мноштво Београђана испратило га је до вечног дома, на гробљу код цркве Светог Марка на Ташмајдану.
Ђуро Даничић, биста на Калимегдану
Autor sjovicicslavuj |
16 Novembar, 2019 |
read_nums (40)
Џудисти Црвене звезде су још једном потврдили квалитет у елитном клупском друштву – Лиги шампиона.
Црвено-бели су у Португалу, у граду Одивеласу, на овогодишњем издању најјачег клупског такмичења у мечу за бронзу побиједили одличну руску екипу Ратибореца 3:2, чиме су наставили низ бриљантних резултата на међународној спортској сцени.
Екипа у саставу Страхиња Бунчић, Михаил Морохојев (оба до 66 кг), Рустам Орујов, Александар Рајчић (оба до 73 кг), Стефан Мајдов, Милан Бунчић, Диминик Ресел(сви до 81 кг), Дмитри Герасименко, Немања Мајдов (оба до 90 кг) и у конкуренцији преко 90 килограма капитен Бојан Дошен са тренерима Николом Николићем и Љубишом Мајдовим, успјела је да још једном подигне љествицу успјеха и да послије прошлогодишњег успјеха оствареног у Букурешту, освајања бронзане медаље у Лиги шампиона, настави низ у елитном клупском такмичењу, што до сада није успелјо ни једној екипи са наших простора.
* * * * *
Autor sjovicicslavuj |
16 Novembar, 2019 |
read_nums (30)
16. новембра 1914. године,
почела је Колубарска
за опстанак СРБИЈЕ!
Тактика завршила
у уџбеницима!
напред јунаци!"
Битка на Колубари спасила је Србију 1914. године. Уједно била је то велика Мишићева битка. Водио ју је у свом родном крају, у својој постојбини, и био унапријеђен у чин бојног војводе (маршала).
За многе је то било изненађење јер је регент Александар тражио да буде суспендован зато што је двије године прије тога очитао лекцију лично њему и Бојовићу.
СРБИ су народ
који најбрже заборавља
који најбрже заборавља
своју славну прошлост,
али зато памти туђе глупости!
На данашњи дан,
16. новембра 1914. године,
почела је Колубарска
или Сувоборска битка,
пресудна битка
за опстанак СРБИЈЕ!
ЖИВОЈИН МИШИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Срба у нашој историји
У тренутку када је цијели свијет очекивао капитулацију Краљевине Србије, вођена одлучним и енергичним ђенералом Живојином Мишићем наша војска успјела је да избори побједу над Аустроугарима.
На данашњи дан, 16. новембра 1914. године, почела је Колубарска или Сувоборска битка, најзначајнији окршај између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом свјетском рату.
Окончана је након мјесец дана успјешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом ђенерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је читав свијет очекивао вијести о капитулацији Краљевине Србије.
Прије Колубарске битке искусни стратег и ратник војвода Радомир Путник је сумњао да српска војска може изаћи на крај са надирућим аустроугарским трупама. На то су утицали и поразни извештаји са фронта. Команданти дивизија су јављали да читаве јединице одступају у нереду и паници. Хаос је захватио српску војску у толикој мјери да ни стрељање војника због самовољног напуштања јединица није имало никаквог ефекта. Код већине војника се видјела премореност и жеља да се све једном заврши, поручивали су "да дођу да се бију Краљ Петар и Никола Пашић, ако им треба". Уз војску су одступали сељани, бабе са унуцима, ту су били и рањеници и тешки болесници...
Суочен са овако тешком ситуацијом војвода Путник је предложио да се са Аустроугарском закључи примирје и то саопштио врховном команданту регенту Александру II Карађорђевићу у Ваљеву пред тадашњим помоћником начелника штаба врховне команде Живојином Мишићем.
"Србија нема више војске,
војнички рат је завршен",
рекао је Путник.
рекао је Путник.
Са Мишићем је регент обишао фронт да би се увјерио у стање ствари. Они су му рекли да код њих постоји воља, али да су им потребни храна и муниција. Два дана уочи Колубарске битке, у ноћи 14. новембра, командант Прве армије генерал Петар Бојовић је рањен и због тога повучен са дужности. Путник је одлучио да за команданта постави Живојина Мишића.
Испоставило се то као права одлука јер је био прави човјек за командовање Првом армијом. Одлучан и енергичан Мишић је предузео мјере да се смањи бујица нередовног одступања. Суочен са пробојем фронта и сопственом процјеном да би повлачење по наредби српске врховне команде од 26. новембра довело до потпуног краха Прве армије,
Живојин Мишић самоиницијативно доноси одлуку о повлачењу на положаје западно од Горњег Милановца и издаје наредбу да се са извршењем отпочне рано изјутра 29. новембра.
Мишић предочава своју одлуку српској врховној команди и остаје при њој иако му је предочено да ће због његове одлуке додатно бити погоршан, ионако тежак, положај осталих српских трупа, а да ће Београд, као пријестоница, бити практично предат без борбе.
"Нећу у овом часу никога да слушам
када радим посао за који сносим одговорност.
Наредио сам повлачење и остајем при томе.
Дајте команду коме хоћете,
али док ја остајем,
има да буде како ја мислим
има да буде како ја мислим
да је најбоље за ову земљу",
забиљежено је да је тада рекао
Живојин Мишић
у уџбеницима!
Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен примјер да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко вријеме реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз.
Тактика прегруписавања само I армије и концентрисаног удара на VI армију (која је била развучена на широком фронту) коју је извео Живојин Мишић данас се изучава на војним школама широм свијета. Колубарска битка је значајна и по томе што обjе војске у операцијама нису имале стратегијске резерве, којима би могле да ојачају своје линије тамо гдjе је то неопходно, већ су то постизале пребацивањем снага са једног на други дiо фронта.
На крају српска врховна команда усваја његов приједлог и издаје директиву осталим снагама да изврше повлачење по плану од 26. новембра. Упркос претњама врховне команде, Мишић је извео свој план до краја.
Послије одмора од неколико дана и када је стигла пушчана и артиљеријска муниција. Наредио је да пјешадија добро нишани, а да све друге батерије отворе ватру када примјете непријатеља.
Када команданти осјете пометњу код непријатеља треба кренути у енергичан напад.
Наредио је општи напад на непријатеља 2. децембра:
"С пуном вољом и вером у Бога,
напред јунаци!"
Хроничари су забиљежили да је почела фаза рата у којој су аустроугарску казнену експедицију претворили у - кажњену. Непосредно прије тога српски војници су напуштали бојно поље у нереду, а сада су јуришали на непријатеља као да сваки има три живота.
Када су им се потом придружиле и армије под командом Степе Степановића и Павла Јуришића Штурма - катастрофа аустроугарске војске била је потпуна.
Српска врховна команда могла је да објави да нема више аустроугарских војника, већ само заробљеника!
Пјевали су тих дана српски војници:
"Дош`о Шваба све до Љига,
а код Љига - заглиби га".
Битка на Колубари спасила је Србију 1914. године. Уједно била је то велика Мишићева битка. Водио ју је у свом родном крају, у својој постојбини, и био унапријеђен у чин бојног војводе (маршала).
За многе је то било изненађење јер је регент Александар тражио да буде суспендован зато што је двије године прије тога очитао лекцију лично њему и Бојовићу.
Био је збуњен и начелник штаба врховне команде Радомир Путник. Позвао је регента телефоном и питао га шта му је то требало.
"Требало ми је да одам највеће признање човеку који није изгубио главу у време када је други већ нису имали", узвратио је Александар II Карађорђевић.
Да није било славних српских војсковођа шта би било са нама?
Autor sjovicicslavuj |
16 Novembar, 2019 |
read_nums (22)
И овај камен земље Србије,
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 16.11. умро је
славни српски пјесник и сликар
ЂУРА ЈАКШИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Отаџбина
И овај камен земље Србије,
Што претећ сунцу дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.
Векова тавних то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, ко пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби протиб душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене, —
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело презирућ.
Душмана чекат чете грабљиве.
И само дотле, до тог камена,
До тог бедема —
Ногом ћеш ступит можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”
Славни српски
пјесник, књижевник и сликар
још тада - 1867. године,
писао је о настраној
и тиранској Европи ...
и тиранској Европи ...
ЈЕВРОПИ
Теби да певам — теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.
Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв —
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже кô црв.
Милион груди просипа крв —
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже кô црв.
И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
„Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!
Јевропи гордој на холи суд:
„Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!
Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, силна, да л’ живет може
У таквом игу несрећни род?...
Усева наших отима плод.
Пресуди, силна, да л’ живет може
У таквом игу несрећни род?...
Изгинућемо!
„Па изгините!“
Подсмеха твога горди је збор.
„И гинућемо, гинути славно —
Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!
Подсмеха твога горди је збор.
„И гинућемо, гинути славно —
Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!
Изгинућемо — али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил’ гроб!“
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил’ гроб!“
11. јануара 1867.
Споменик Ђури Јакшићу
подигнут 1990. у Скадарлији
Надгробни споменик Ђури Јакшићу
Autor sjovicicslavuj |
16 Novembar, 2019 |
read_nums (19)
Из славне српске прошлости
КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ
Рођен је 16. новембра 1762. године ...
На многим мјестима у литератури,
као и у савременим средствима комуникација
појављују се различити датуми и рођења,
па и убиства славног КАРАЂОРЂА!
Међутим, као званични прихватају се ови датуми,
наведени у поменутој објави ...
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Карађорђе Петровић
Споменик Карађорђу у родном селу Вишевцу
Autor sjovicicslavuj |
16 Novembar, 2019 |
read_nums (18)
Празник Светог великомученика Георгија - Ђурђиц (16.новембар), слава или преслава многих српских места и породица. Празник Светог Георгија (Ђурђевдан) се слави 6.маја, а јесења слава је у спомен преноса моштију Светог Ђорђа (Георгија) из Никомидије у Лиду палестинску.
Овај свети мученик пострада за Христа и веру хришћанску 303 године, по наређењу цара Диоклецијана, који је прогонио хришћане. Би му одсечена глава. Пред смрт своју, он распрода своје имање и раздели га сиромасима, а свог верног слугу, замоли да по његовој смрти узме његово тело и пренесе га у Палестину, у родно место његове мајке и слуга изврши последњу господареву жељу.
За време цара Константина Великог, у Лиди би сазидан храм у част и славу светог Георгија. Сазидаше га побожни хришћани, а приликом освећења тог храма, пренете су мошти овог светитеља и ту сахрањене.
Многа чудеса су се дешавала и дешавају се и дан данас на његовом гробу, под дејством чудотворних моштију овог великомученика Христовог. Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере учинио моћним да помаже свима који се нађу у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.
