Slavko Jovičić

Сарајево - град у којем је убијена Хипократова заклетва и град у којем је сахрањена хуманост!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:11

Једна од безброј несрећа 
која је задесила сарајевске Србе

Пише: Славко Јовичић Славуј

 
У Сарајеву је од 1992. до 1996. године убијено и из тог града протјерано око 460 српских љекара. Велики број њих мучен је у муслиманским сарајевским логорима. Наведено је то у непотпуном списку сарајевских љекара српске националности који су у том граду убијени, затварани, мучени, малтретирани и протјерани. Кроз логоре је прошло њих педесетак, а на десетине их је убијено.
 
 УБИЈЕНИ ЉЕКАРИ
На том списку је и угледни сарајевски професор др Милутин Најдановић, тадашњи посланик Српске демократске странке у Парламентарној скупштини БиХ који је убијен у августу 1992. године. Његово тијело са више прострелних рана пронађено је на улазу стадиона “Кошево”. Одговорни за овај злочин никада нису пронађени. Разлог је познат као и у свим убиствима Срба у Сарајеву. Нико убице никад није ни тражио, мада сви у Сарајеву све знају.
-------------------------------------------------
НАПОМЕНА:
Због дужине текста технички није било могуће
да га поставим на овом сајту.
 
Текст се налази на Блогу - ЛИНК:
 

БОРА СТАНКОВИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:34
 
На данашњи дан, 31.3.
рођен је славни српски књижевник

БОРА СТАНКОВИЋ

 
------------------------
----------------------------
 

Данас, 31. марта је Лазарева субота - Врбица

— Autor sjovicicslavuj @ 08:32


Последња недеља Христовог живота на земљи, зове се Страшна седмица. То је недеља највеће славе и последњег, највећег страдања Господњег.
Њено обележавање почиње празником који се зове Лазарева субота. У суботу је Христос дошао у Витанију, где је пре четири дана умро Лазар, брат Марте и Марије, које су као и њихов покојни брат, биле Христове следбенице и чврсто веровале да је он Христос, син Божји, који је дошао у свет.

Сестре су туговале и кад су виделе Христа рекле су да њихов брат не би умро да је Христос био ту, а Исусу Христу је било жао Лазара, заплакао се и тражио да га одведу до његовог гроба.

Кад су стигли тамо, Исус је рекао да гроб отворе. У то време су у Јудеји покојници сахрањивани у каменим у пећинама. Марта је казала да су прошла четири дана од када је њен брат умро и да већ заудара, али је Христос, не обазирући се на то, тражио да се гроб отвори.
Пришли су људи и помакли велику стену којом је улаз у пећину био затворен. Христос је подигао руке к небу и усрдно се помолио Оцу, а онда је позвао Лазара:

"Лазаре, изађи напоље."

И гле, чудо се догодило. Лазар је устао из мртвих и изашао из пећине омотан погребним платном, на светло дана. Исус је погледао у небо и захвалио се Оцу што му је услишио молитву.

То је видело много људи, па се вест о чуду Христовом, који је васкрсао Лазара, проширила на све стране.

На Лазареву суботу се беру младе врбове гране које се после вечерње службе освештавају у цркви и деле народу, зато се Лазарева субота зове и Врбица.
 

30.3. је Свети Алексије Човек Божји

— Autor sjovicicslavuj @ 20:30
 
Различити су путеви којим Бог води оне који желе Њему угодити и закон Његов испунити. У време цара Хонорија у Риму живљаше висок царски достојанственик Јевтимијан, врло угледан и врло богат. И он и жена му Аглаида провођаху живот богоугодан. Иако беше богат, Јевтимијан је седао само једанпут дневно за трпезу, и то по смирењу сунца. Имађаху јединца сина, овога Алексија, који кад одрасте, би принуђен да се ожени.

Но он те исте ноћи остави не само жену него и дом оца свога, седе у лађу и дође у град Едесу у Месопотамији где беше чувени лик Господа Исуса, послат од самог Господа цару Авгару. Поклонивши се томе лику Алексије се обуче у одело просјака и као просјак живљаше седамнаест година у том граду, непрестано молећи се Богу у паперти цркве Пресвете Богородице.

Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године.

Тада би откровење у цркви Светих Апостола у виду гласа који рече у присуству цара и патријарха: потражите човека Божја. Мало после откри се, да је тај човек Божји у кући Јевтимијановој. Цар с папом и целом пратњом дође у кућу Јевтимијанову, и после дужег распитивања дознаду да је онај просјак тај човек Божји. Кад уђу у његову избу, нађу га мртва, но у лицу светла као сунце. Из оне хартије родитељи његови сазнају, да је то њихов син Алексије, а невеста, која је тридесет четири године живела без њега, да је то њен муж, и обузе их све неизмерна туга и мука. Но после се утеше видећи како је Господ прославио Свога угодника. Јер, додиром до његовог тела лечаху се многи болесници, и из тела му потече миро благоухано. Тело му сахране у ковчег од мермера и смарагда. Глава му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.
 

РАЈКО МИТИЋ - Прва "Звездина звезда" - ЗА СВА ВРЕМЕНА!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:19
 
За сјећање и памћење...

На данашњи дан, 29. марта
умро је славни српски фудбалер 

 
РАЈКО МИТИЋ
 
 


---------------------------------------------------------------------------
21. децембар 2014.


БРАНКО РАДИЧЕВИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 19:06
 
На данашњи дан, 28. марта рођен је 
велики српски пјесник 

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ


Српска омладина је испунила песникову жељу
и године 1883. пренела је његове остатке
из Беча у Стражилово - брдо на Фрушкој Гори
на чијем врху се налази Бранков споменик.
------------------------------------

Пјесму Бранка Радичевића посвећену Мини Караџић,
много деценија касније отпјевао је сјајни Здравко Чолић.

/Мина Караџић је била сликарка и књижевница,
кћерка Вука Стефановића Караџића .../


СИЈЕКОВАЦ - Сведок са лица места!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:17
 

Данас се обележава дан стравичног злочина регуларне Хрватске војске који је почињен у Сијековцу /Босански Брод/ 26. марта 1992. године.

Међутим, није то званичан почетак рата, а нити су то први злочини почињени на простору тадашње БиХ.


СВЕДОК СА ЛИЦА МЕСТА
 

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
                         ************************************
Сијековац, Босански Брод

26. марта 1992. године, десио се стравичан масакр српских цивила у Сијековцу, тадашња општина Босански Брод. Наиме, регуларна војска Републике Хрватске већ 3. марта исте године из Хрватске прешла је на територију Босне и Херцеговине. 

Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.

Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.

27. марта, дакле одмах сутрадан у Сијековац је стигла највиша "државна" делегација БиХ у којој су били Биљана Плавшић, српски чалан Председништва БиХ, затим Фрањо Борас, хрватски члан председништва и представник муслиманског народа члан Председништва БиХ Фикрет Абдић. 

Тада као инспектор Државне безбедности задужен за безбедноост највиших функционера БиХ,  заједно са још неколико колега, стигао сам у Сијековац. На лицу места  на сваком кораку били су видљиви још свежи трагови стравичних злочина. У двориштима испред својих кућа лежала су измасакрирана и  изрешетана тела српских мученика. Видео сам стравичне слике, слике српског страдања. 

Да и то нагласим. Доласком у Босански Брод хрватски члан Председништва БиХ Фрањо Борас је побегао са места злочина и тек након неколико дана видео сам га у Сарајеву.

***************************************************
Као по ланчаној реакцији ратни пожар се ширио по БиХ, па се тако проширио и на подручје Семберије. 
31. марта 1992. године отпочињу жестоки сукоби између муслимана и Срба у Бијељини и тако рат креће у свој крвави поход који ће, касније ће се испоставити, донети највећу несрећу свим народима у БиХ.

Опет је као и у ранијим сличним ситуацијама врло брзо оформљена "државна" делегација у којој су били: Фикрет Абдић, члан Председништва БиХ, Миодраг Симовић, потпредседник Владе БиХ и Јерко Доко, министар одбране БиХ. У Бијељину смо стигли 01. априла 1992. године. И поново исте стравичне слике страдања народа. 

Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити...
----------------------------------
Кренула је незаустављива и једна од највећих трагедија свих народа у БиХ.
* * * * *
САСВИМ ЈЕ ЈАСНО да рат у БиХ није почео 1. марта 1992. године због убиства српског свата покојног Николе Гардовића у центру Сарајева.

Такође, рат у БиХ није почео ни почињеним стравичним злочинима у селу Сијековац и агресијом Хрватске на тадашњи Босански Брод 26. марта 1992. године. 

Рат је почео много раније ...
/НАПОМЕНА - О томе сам већ писао у неким ранијим текстовима/.
 

МИЛАН ЈЕЛИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 09:15
 

За сјећање и памћење ...

На данашњи дан / 26. марта/ рођен је 

некадашњи предсједник

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 


МИЛАН ЈЕЛИЋ
 



 


БРАНКО ЋОПИЋ ... За сјећање и памћење...

— Autor sjovicicslavuj @ 09:13
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 26. марта
свој живот трагично је завршио

БРАНКО ЋОПИЋ




 

Још има СРБА ... Има нас, преостало нас је таман толико да нас још увијек има ...

— Autor sjovicicslavuj @ 09:10
 
 
Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ



 

Елфета Весели, жена монструм - суђење пред Судом у Босни и Херцеговини је у току!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:26
 
Након што су предпрошле године швајцарске власти изручиле Босни и Херцеговини Елфету Весели, осумњичену за монструозно убиство 12-годишњег дјечака Слободана Стојановића, из Доње Каменице код Зворника - суђење пред Судом БиХ је у току ...
 

Послије 26. година, Елфета Весели требало би коначно да одговара за монструозно убиство 12-годишњег Слободана Стојановића из села Доња Каменица код Зворника.

Жена монструм, како су о Елфети Весели званој Хосовка, казивали њени саборци, након више од двије деценије поново је на мјесту злочина – у БиХ.

Оптужују је, у својим исказима саборци – припадници муслиманске формације Сакиба Халиловића КИБЕТА, под чијом је непосредном командом злочин над дјечаком Слободаном, и починила.

Подсјетимо са непуних 12 љета, у јуну 92. године, пред надолазећим злочинцима, Слободан је са сестром и родитељима, побјегао код кумова у заселак Џенарике код Зворника.

У родној Кемници заборавио је завезаног пса Лесија. Невина дјечија љубав према љубимцу отргла га је из сигурног уточишта. У трку према селу да спасе пса, улетио је право у руке онима који су по Каменици већ убијали и уништавали све што је српско преостало.

Елфетини саборци, а најмање два чија имена знају у тужилаштву БиХ, казивали су како је Слободан заробљен. Како је у заробљеништву био неколико дана. И како га је неколицина војника, међу којима и командир формације Сакиб Халиловић, тукла и малтретирала. Пресудила је Елфета. И то свирепо, о чему је свој исказ дао и заштићени свједок, Елфетин саборац и очевидац убиства.

Звјерско иживљавање над недужним дјечаком посматрао је, тврди, са удаљености од свега 7 до 10 метара. Годину касније у јулу 93. - унакажено Слободаново тијело без одјеће, одсјечених прстију, поломљених екстремитета и насилно извађених зуба пронађено је у масовној гробници у Новом селу.

"Трбух је био отворен у облику крста. Имали смо повреду у виду одсијецања једне ушне шкољке. Посјекотине у предјелу главе, прострелна рана"... набраја Слободанове ране патолог Зоран Станковић.

Дванаестогодишњи мученик сахрањен је на гробљу у Дрињачи. Касније поред њега и родитељи му Деса и Илија – пресвисли од бола рана свог јединца.

Жена монструм све до септембра предпрошле године, када је ухапшена, слободно је живјела у Швајцарском Нушетелу. Свједоци њене монструозности, Босном још слободно кроче.

 

ДАНИЛО ЛАЗОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:23
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 25. марта
умро је славни српски глумац

ДАНИЛО ЛАЗОВИЋ



 

МОЖЕ ЛИ НЕКО ДА ЗАБОРАВИ 24. МАРТ И ЗЛОЧИНАЧКУ НАТО АГРЕСИЈУ НА СРБИЈУ! Осиромашени уранијум ће и наредних вијекова убијати народ у РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ и СРБИЈИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:43

На данашњи дан, 24. марта 1999. године

НАТО злочинци су почели агресију

на тадашњу СР Југославију!



ЗЛОЧИНАЧКА НАТО АГРЕСИЈА НА СРБИЈУ - ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:40
 
ОВОЗЕМАЉСКА  ПРАВДА 
И ПРАВО НЕ ПОСТОЈЕ!
ТО СУ САМО ФИКЦИЈЕ.

ТАКОЗВАНУ ПРАВДУ ДИЈЕЛЕ 
НАЈЈАЧИ НА СВИЈЕТУ 
И СПРОВОДЕ ЈЕ СИЛОМ И ПУШКОМ!


 
 
 

Да се не заборави! Стари Брод – мјесто великог српског страдања ...

— Autor sjovicicslavuj @ 11:29
 
Стравични злочини хрватских усташа 
и муслиманске Ханџар дивизије.
Прије 76. година, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Мишевићи и Стари Брод, Црна легија Јуре Францетића и Ханџжар дивизија су убиле око 6.000 српског живља, избјеглог пред усташама које су пустошиле источну Босну. 

О овом стравичном злочину се ћутало деценијама. За злочине нико није одговарао, а тек је 2008. године обиљежено мјесто великог страдања у Старом Броду.
Други свјетски рат обиљежили су стравични злочини, за коjе се сматрало да су углавном објелодањени и истражени. Но, било jе злочина коjи су се из различитих разлога, укључуjући и „очување братства и jединства”, минимизирани и напросто скривани од шире jавности.

Драстичан случаj „заборава и скривања” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, прије свега жена и дјеце, коjе су  починиле усташе, у чиjим редовима jе био знатан броj муслимана, с прољећа 1942. године у кањону ријеке Дрине, у селима Милошевићи и Стари Брод, подручjу коjе административно припада општини Рогатица, а много jе ближе Вишеграду.

Шта се то, у ствари, овдје десило почетком 1942. године?

Усташе покрећу офанзиву у намјери да освоjе границу на Дрини. Средином марта 1942. године из Сараjева, под командом злогласног усташког кољача Јуре Францетића, креће десетак хиљада до зуба наоружаних усташа коjи пред собом тјераjу непрегледне збјегове Срба од Олова, Сараjева, Кладња, Хан Пиjеска, са Романиjе и Соколца, из Рогатице и Борика.

Уплашени народ се кретао ка Вишеграду, надаjући се да ће ту прећи Дрину и склонити се у Србиjу.

На вишеградскоj ћуприjи италиjанска стража jе преко ријеке пуштала само оне коjи су имали злато, стоку или неку другу вриједност. Остали су морали низводно до Милошевића и Старог Брода, гдје су скелом или чамцима покушавали избјећи патроле злогласне црне легиjе.

И тако из дана у дан, од краjа марта до почетка маjа, непрегледне колоне Срба улазиле су у дрински кањон из кога се велика већина никад ниjе вратила.

У вечерњим часовима скела и чамци обустављали су превоз људи преко Дрине, а преостале би изненада опкољавале усташе. Долазили су стрмим путељцима са Боричке висоравни, гдје су формирали сатниjе у селима Бранковићи и Сjеверско, у коjима су били наjброjниjи муслимани из источне Босне. Услиједили би незапамћени злочини, убиства, клања, мучења, силовања и бацања у Дрину. Многи су сами скакали у ријеку, неријетко и у групама.

Хроничари су записали да jе jедног од тих тужних дана 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заjеднички скочило чак 320 дјевоjака(!), а наjвећи и наjмасовниjи покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце, 22. марта 1942. године.

У том дринском гротлу, окруженом водом и стрмим каменитим литицама, звјерски jе убиjено и бачено у Дрину преко 6.000 невиних Срба.
 
У Старом Броду, одмах краj Дрине, недавно је подигнуто спомен-обиљежjе са крстом, поред кога су постављене и мермерне плоче са именима свих страдалих Срба.
Злочин је заборавити злочин, поручује скромно спомен обиљежје и сведоче преживјели, који су као дјеца на овој обали, само чудом избјегли смрт.
Циљ њемачко-италијанске и усташке офанзиве је био, да се, како је наведено, “територија НДХ, проширена до Дрине, очисти од православаца“. Усташе су биле толико ревносне у својим злочинима, да су на крају, у Старом Броду и Нијемци занијемили.
Деценијама се о овом стравичном злочину није смјело говорити, а они који су се усудили да траже казну за злочинце, били су одмах ућуткани, кажњени, затварани.
Тек је од 2008. године Стари Брод означен као мјесто великог српског страдања.
Памтити – да се не понови, али не злопамтити, говоре људи са Дрине, увјерени да је ова ријека  однијела небројено српских жртава.
++++++++++++++++++++++++
 

СРЕЋАН РОЂЕНДАН ГОРАНЕ! 22. марта рођен је један од највећих умјетника и музичара на простору бивше Југославије - ГОРАН БРЕГОВИЋ

— Autor sjovicicslavuj @ 11:27
 
 
На данашњи дан, 22. марта рођен је 
један од највећих умјетника
и музичара на простору бивше Југославије -


ГОРАН БРЕГОВИЋ
 
---------------------------------------------------------------- 
*******************************************************
 

Данас, 22. марта су: Четрдесет Светих мученика - МЛАДЕНЦИ

— Autor sjovicicslavuj @ 11:23
 
Четрдесет Светих мученика - МЛАДЕНЦИ

-----------------------------------------------
Римски војници у Севастији, тврдо вероваху у Господа. Кад за време Ликинија поче прогон, буду изведени пред суд, али не хтедоше да се одрекну вере. Каменовани, али камење се враћао од њих и падало на њихове мучитеље. Везани и бачени у ледено језеро, али се, осим једног, не поколебаше.

Ноћу, док су се мрзли, нека Светлости паде с неба и загреје воду и тела мученика, а са светлошћу се спустише венци на њихове главе. Кад то виде један стражар, и он се на исповеди у име Исусово, и уђе у језеро да би се удостојио цетрдесетог венца.

Сутрадан, пребисе им голени и њихова тела бацише у воду, да их хришћани не би сахранили.

Трећег дана јавише месном епископу Петру и позваше га да сабере по води мошти њихове. У мрачној ноћи епископ и клир видеше како се кости мученика у језеру сјаје и тако покупе све мошти и часно сахране 320. године.

На овај дан се прослављају Младенци, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан са неким прастарим обичајем даривања младих брачних парова, оних који су се венчали од претходних Младенаца до тада.

Овај дан је посвећен њима и због венаца којима су мученици овенчани (венчани) љубављу Христовом. Јер и на венчањима (овенчањима) у цркви, на главе младих супружника (младенаца), се стављају венци, који имају троструку символику: венци царски-сваки је човек цар у свом малом царству, својој кући, венци мученички, јер у браку треба подносити жртве и венци бесмртне славе у Царству Христовом.

Овим се указује на то да супружници треба да буду један другом верни, као што су севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.

 

Данас, 21. марта је Свјетски дан борбе против свих облика расне дискриминације ... Данас је Свјетски дан поезије ... Данас се обиљежава Свјетски дан заштите шума.

— Autor sjovicicslavuj @ 14:54
 
Са љепотом жене
и љепотом природе,
ништа се не може поредити!
 
 
-----------------------------
 
Ни мање слова, ни мање ријечи, а све је речено...

Не знам да је неко до сад написао краћу, 

али ни бољу пјесму, као што је ево ја написах 
за Свјетски дан поезије!



--------------------------------
 
ЧУВАЈМО ШУМЕ!
 


 

Данас, 20. марта, у сред "зиме" почиње проqеће у 17 сати и 15 минута!

— Autor sjovicicslavuj @ 15:09
 

Данас, 20. марта, почиње пролеће у 17 сати и 15 минута!

 
У исто вријеме за становнике на јужној Земљиној полулопти почиње јесен.

На дан почетка прољећа Сунце је изашло у 5.41, а залаћиће у 17.50, што значи да ће обданица трајати 12 сати и 9 минута, а ноћ 11 сати и 51 минут.

На дан прољећне равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земља посједује атмосферу, која привидно уздиже Сунце изнад хоризонта.

У ноћи између суботе и недјеље, 24. и 25. марта, прелази се на љетње рачунање времена када казаљке на сату треба помјерити један сат унапред.
 

СРПСКИ ЈУНАК СПОМЕНКО ГОСТИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:32
 
Споменко Гостић
 
(15. август 1978 — 20. март 1993

Био је војник и најмлађи одликовани борац Војске 
Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. 
Одликован је Медаљом заслуга за народ.


Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.

Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.


Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
+++++++++++
Послије рата

Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији Босне и Херцеговине, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште радикалних исламиста, злогласних вехабија.

 Покретана је иницијатива за измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Републике Српске. Међутим, то још увијек није остварено. 

У неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу. 

На годишњицу његове погибије 20. марта 2014. године, у Добоју испред цркве откривен је споменик овом младом српском јунаку.

 Три године касније, 19. марта 2017. године у вишеградском насељу Гарча, једна од улица је понијела име овог младог српског јунака.

 

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 ... 211 212 213  Sledeći»

Powered by blog.rs