Slavko Jovičić

СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:29
 
За сјећање и памћење

На данашњи дан, 29. маја, 
рођен је славни српски књижевник и пјесник 


СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ


Живио је врло кратко,
јер је био мучен по аустријским логорима ...



 


БРАВО СРБИЈО! БРАВО СРБИ! Србима бронзана медаља на Европском првенству!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:45



Српски веслачки двојац без кормилара у саставу Милош Васић и Ненад Беђик ocвојио је бронзану медаљу на Европском првенству за сениоре у чешким Рачицама Васић и Беђик су донијели 10. медаљу Србији на првенствима Европе у двојцу без кормилара.
 
Послије разних пехова у 2016. у овој сезони поново су почели да освајају медаље. Послије сребра на Свјетском купу у Београду стигли су и до европске бронзе у Рачицама.
 
 

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ - ЗА СВА ВРЕМЕНА!

— Autor sjovicicslavuj @ 22:35
 
Милутин Миланковић
 
 
 На данашњи дан, 28. маја 
рођен је један од највећих 
научника свјетског гласа ...
 


--------------------------------------------------------------
 

АЛЕКСА ШАНТИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 22:29

За сјећање и памћење
На данашњи дан 27. маја, рођен је

АЛЕКСА ШАНТИЋ


Алекса Шантић, рођен је у Мостару, а ту је провео и већи дио живота. 

Био је јако везан за Мостар, ријетко кад га је напуштао, ту су били у Јован Дучић и Светозар Ћоровић који су тамо покренули часопис „Зора”.

Дучић је писао о њему у књизи „Моји сапутници”.

Сви су били окупљени око српског друштва „Гусле”.

Од 1891. до 1901. је објавио 3 књиге пјесама (плодан пјесник).
Прво је био под утицајем Јована Јовановића Змаја и Бранка Радичевића, али и Војислава Илића – романтичари.
Он шаље Поповићу пјесме да их објави у Српском гласнику, а онда је Богдан Поповић објавио критику која је Шантићу тешко пала. Критиковао је његов стил писања, окарактерисао га је као епигона романтичара, упутио га је да се окрене модерни. Рекао је да му нису јасне мисли, али да посједује таленат. Сматрао је да нова осјећајност мора да пронађе нова изражајна средства.

Шантић се окренуо њемачкој модерни, није био заинтересован за француску модерну.

Послије 1912. и 1913. године је психички оболио и дошао је у Београд на лијечење.

Писао је: љубавну поезију, елегије, родољубиву, социјалну, дескриптивну и рефлексивну поезију.

Оставио је иза себе 6 књига пјесама, али нису све умјетнички подједнако успјеле – најбоље су послије критике Поповића (у првој деценији).



 

На данашњи дан, 26. мај 1992. године ... Године пролазе, дани се не заборављају ...

— Autor sjovicicslavuj @ 11:25
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ



На данашњи дан. 26. мај 1992. године ...
 
Као појашњење зашто ми је битан 26. мај 1992. године
говори посебно сјећање на тај црни дан у мом животу ...
 

Кад се након 25 година присетим тог 26. маја 1992. године, као да сам поново почео да живим. Отме ми се само по неки уздах и доста суза. У мојим годинама није лако бити имун на вријеме које је протекло у претходним годинама.
26. мај 1992. године памтим и све док будем жив памтићу као најнесрећнији дан у мом животу, поготово што се од тада годинама борим са тешким физичким здравственим проблемима који су посљедица стравичних мучења по муслиманским ратним казаматима и логорима смрти. Само уз јаку вољу и уз божију помоћ успјевам да продужим живот.
На данашњи дан, прије 25. година, тог несрећног 26. маја 1992. године одведен сам из своје куће у злогласни концентрациони логор смрти “Силос”. То је најцрњи дан у мом животу.
О тортурама и разним методама мучења које до тада свијет и цивилизација нису знали, овом приликом нећу да пишем. Прво, мало кога данас то интересује, а друго – не желим да ме било ко сажаљева. Знам да нико сем мене никада не би могао да разумије патњу и све страхоте кроз које сам прошао.. Била су то свакодневна злостављања и премлаћивања до смрти. Па ко преживи ...
Муслимански концентрациони логор смрти “Силос” је био лабораторија за испитивање људске издржљивости. Људи су били посматрани као животиње и кориштни су само да раде најтеже послове потребне за муслиманску војску на првим борбеним линијама и у живим штитовима. Нико вас ту није гледао као човјека, већ као најобичнију животињу и само као статистички број без људских карактеристика и особина. 
У “Силосу” су били затворени мушкарци од 14 до 90 година и 11 жена, од којих једна у шестом мјесецу трудноће. Осим 11 резервних војника, ухапшених на линији у Хадџићима, сви остали су били цивилна лица. Кроз логор “Силос” прошло је, према мојим сазнањима и евиденцији, више од 600 српских цивила, углавном са подручја Пазарића и Тарчина.
Свега се сјећам као да је било јуче. Зло се најдуже памти, заправо никад се не може ни заборавити. 
У почетку, у току 63 дана, од 77 килограма - колико сам имао, изгубио сам 43, тако да сам 8. августа те године имао свега 34 килограма. Да није било коже, кости би се саме растављале. Вагали смо се на вагама које су служиле за вагање жита, јер је “Силос” био предратни објекат робних резерви ондашње Босне и Херцеговине, па и складиште резерви жита.
Од тог кобног 26. маја у муслиманским казаматима /”Силос”, “Крупа”, “Игман” и “Храсница”/ провео сам 1334. дана или 44 мјесеца, а сам рат у БиХ је трајао 42 (!) мјесеца.
Затворен сам 26. маја 1992. год, а на слободу сам изашао на православни празник Богојављење 19. јануара 1996. године.
И од тада, па до данашњих дана траје стална борба са физичким проблемима који су остали као посљедица тешког времена мучења и злостављања по муслиманским логорима.
 

Јосип Броз - Контраверзе, лажи и истине о злочинцу који је обиљежио трагичну епоху страдања српског народа ... Зашто смо неколико деценија на данашњи дан славили једну од највећих превара двадесетог вијека

— Autor sjovicicslavuj @ 12:15

 

 ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
ЗАШТО НИКАД НИЈЕ НИ ПОКУШАО ДА ОСЛОБОДИ УСТАШКО-ФАШИСТИЧКИ ЛОГОР СМРТИ, 
а након рата НИКАД НИЈЕ ОТИШАО 
ДА ПОСЈЕТИ ЈАСЕНОВАЦ
Нема свјетске вукојебине 
у којој није био злочинац Јосип Броз,
али му никад ни на ум није пало да оде
у усташки конц-логор Јасеновац.

У једном ранијем тексту /поново сам га објавио 
у наставку/ поставио сам само нека питања. 
Ако ме било ко демантује и ако ми одговори, 
ево спреман сам не само да се извиним било коме, већ и њему мртвом.
  
За оне разумне све је јасно.
За неразумне увијек ће постојати само један закључак - тада смо лијепо живјели.

ТАЧНО! 
Али како и на чији рачун смо тако живјели и траје ли свијет само за нашег "вакта".

Шта је са будућношћу СРБА, СРБИЈЕ и СРПСКОГ НАРОДА У ЦЈЕЛИНИ. Уосталом, шта је са будућности оних народа /мало је таквих осим Срба/ којима је злочинац Јосип Броз нанио највеће зло.

О каквој хипокризији, наивности,  и слуђивању народа се радило најбоље показује сљедећа флоскула и фраза - "ЗБРАТИМЉЕНИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ НАРОДИ", сазнаћемо много касније у касапници на просторима бивше државе.
Е управо то такозвано братство и јединство нас је завило у црно и довело до највећег европског крвопролића на крају двадесетог вијека.

Данас злочинца Броза оплакују само они који су важни сами себи и они који су тада добро живјели и који никада нису осјетили ниједну животну патњу. У то вријеме и ја сам много боље живио него данас. Пита ли се ико шта ће у будућности бити са дјецом и унучади нашег народа.

Највише захваљујући Србима Броз и клика српских подрепаша која је Броза држала на власти стврорили су неодрживу државу и кад се народ олслободио Брозове чизме, е онда је почело стравично крвопролиће.

Ко је раскомадао некадашњу Југославију и ко је кад год је могао  најдубље забијао нож Србима. Србија и српски народ ће и у будућности крварити због своје наивниости и вјеровања у такозвано братство и јединство. Кад Срби схвате да љубави у свијету нема, већ да се цијели свијет и цивилизација одржавају само на ИНТЕРЕСУ, е тада ће и Србима бити лакше да опстану на овој свјетској вјетрометини и у балканској вукојебини.

Дошла су таква времена у којима ни рођени брат са братом не може. Са сусједима треба живјети у миру, јер је мир најважнији. Свима је познато даје Србија деценијама на својој грбачи носила друге народе и републике да би јој управо ти народи и те републике сломиле кичму.

О непреболној српској рани Косову и Метохији овом приликом нећу ништа да кажем.

О Србима који су некад вијековима живјели у Хрватској, такође овај пут нећу ништа.

Ово је само дјелић српске заблуде и ако ме било ко разувјери да нисам управу - јавно ћу се свима извинити. Али, сви они који оплакују злочинца Броза и не знају ко је био Броз.

Из архива много тога је уништено, а и злочинац Броз се још за живота побринуо да своје злочиначке доказе уништи.

Неки који и данас 35. година након смрти злочинца Броза пате и јадикују требали су од злочинца Броза барем да "науче" тадашњи заједнички Српско-хрватски језик, који он никад није савладао.

"Мајку ти Божју" /узречица злочинца Јосипа Броза/
Међутим, нема краја приче о злочинцу Јосипу Брозу.
------------------------------------------
Наставак никад довршене приче ...

 ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Нема свјетске вукојебине у којој Јосип Броз није био, али му никад ни на ум није пало да оде у највећи град мртвих Срба, Срба, у усташки конц-логор Јасеновац

 ЗАШТО НИКАД НИЈЕ ОТИШАО У ЈАСЕНОВАЦ

Некад смо славили највећу превару Јосипа Броза.
Славили смо његов рођендан, мада се он уопштеи није родио на данашњи дан и није уопште био припадник ниједног народа у Првој, Другој и Трећој Југославији.
Злочинац Броз је био Аустријанац и каплар у аустро-угарској војсци, који је ратовао против Срба у Првом свјетском рату.

Стицајем разних околности успио је да украде идентет правог кумровчанина Јосипа Броза који је погинуо у Мађарској.
 
 /На слици Јосип Броз као војник окупаторске  
Аустро-угарске војске у рату против Србије/
 
 Али, то је ништа у односу како нас је у многим другим стварима превеслао и слудио. Петокраком је највише слудио Србе.
 
 Питање:
- Зашто на свом гробу нема петокраке.
ЗАШТО?
 
Питање:
- Зашто је у Другом свјетском рату, мјесец дана раније послао око 20. хиљада српске младости да изгину на Сремском фронту, а знао је да браћа Руси и силна армија стиже у помоћ браћи Србима.
 
Питање:
- Зашто је дозволио да остану покрајине само у Србији, а Уставом из 1974. који је направио Едвард Кардељ Шиптарима је оставио покрајину и тако је још тада- створио шиптарску државу на српском Косову и Метохији.
 
Питање:
- Зашто у Хрватској није дозволио барем да покрајина буде Лика, Кордун, Банија и велики дио Далмације. Знао је злочинац Броз да је тада на том подручју у огромном броју живјело већинско српско становништво.
 
Питање:
- Зашто никада није дозволио да се одбетонирају јаме са српским жртвама и да те невино убијене Србе барем неко достојанствено сахрани.
 
 Питање:
- Зашто је Њемачкој, односно Вили Бранту, канцелару Њемачке опрстио тадашњи енормни новчани износ ратне одштете.
А касније нас до гуше задуживао највише управо код Нијемаца, који су претходно највише опљачкали Србију.
 
Остало је неразјашњено питање и остао је предмет спора опљачкане златне и девизне резерве и умјетничке и друге вриједности грађана, као и непроцјењива имовина  Српске православне цркве.
 
СФРЈ и злочинац Јосип Броз, као и Југославија послије њега, и касније државе, Србија и Црна Гора, и сада Србија, избјегавале су питање ратне одштете и потписивања међудржавног уговора о наплати ратне одштете с Немачком.
 
Питање:
- Зашто је, истина са српским подрепашима. којима се окружио и тако чувао власт,  такође, злочинцима - измислио Голи оток и то углавном за Србе.
 
Милион би се могло поставити питања злочинцу Јосипу Брозу, али каква корист кад се одговори тек сад, у овом времену знају, а њега нема, осим само још у главама оних који су били и остали слуђени злочинцем Јосипом Брозом, а да при том и не знају ко је заправо био он.
 
Питање:
Зашто никада није отишао да посјети гробове, наводних биолошких родитеља који почивају у Кумровцу.

И сасвим на крају, зар се нико од Срба не пита  зашто се Хрвати и званична Хрватска не боре да се посмртни остаци Јосипа Броза из Београда измјесте у Загреб или негдје у Хрватску. 
 
Наравно да то не желе, јер и данас има оних Хрвата који и у Хрватској знају истину и знају да Јосип Броз није био син хрватског "тисућљетног" народа и постојања.
 
Хрвати су с разлогом од Србије тражили и добили некаве књижурине и умјетничке слике из прошлог рата, али ни на ум им не пада да траже измјештањегробнице Јосипа Броза.
 
А што би га и тражили кад знају да није њихов.
Мудри "Латини" /треба им честитати/ знају, да иако је мртав злочинац Јосип Броз и данас, највише штете наноси Србији, па ко веле - "Нека Броза и даље у Беогрдау.
 
 По интересе хрватске државе Броз је најкориснији у Београду, јер ће и мртав и даље распамећивати слуђене и подијељене Србе.
 Питања и одговори ...


БАЊАЛУЧАНИМА И БЕОГРАЂАНИМА - ЧЕСТИТАМ КРСНУ СЛАВУ ПРЕСТОНИЦА - СПАСОВДАН!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:53

Браћи и сестрама СРБИМА у нашој Бања Луци,
 као и у нашем братском Београду, 
наискреније честитам крсну славу градова 
- Вазнесење Господње СПАСОВДАН!

Честитајући Вам Крсну Славу 
желим  да Вам Господа подари
све оно што је свето и честито!

На многаја љета!

АМИН!
 
 
 
 
--------------------------------------------------------------------------------------
ХРАМ СВЕТОГ САВЕ БЕОГРАД

 

СПАСОВДАН - ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ 25. маја 2017. године

— Autor sjovicicslavuj @ 20:50
 
Вазнесење Господње слави црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса. Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима но да чекају обећање Св. Духа, извео је Господ своје ученике до Витаније, подигао је своје руке и благословио их је, и благосиљајући их узнео се на небо. Када су ученици са Горе Елеонске гледали на облак који је Господа сакрио од њихових очију и на небо, објавише им анђели да ће исти Исус који се од њих узнео на небо на исти начин доћи, као што су га видели да се узноси на небо (Дап. 1, 1-12; Мк. 16, 12-19; Лк. 24, 50-52).

Многобројне вести које говоре о вазнесењу неједнако говоре о дану и датуму вазнесења. Једне говоре о вазнесењу или одмах са васкрсењем, или за време целе Педесетнице или у педесети дан са празником Силазка Св. Духа. О вазнесењу после јављања ученицима кроз четрдесет дана говоре само Дела апостолска (Дап.) 1, 3, док ап.Лука у јеванђељу 24, 36-63 не спомиње дан вазнесења, тако да би се по овом излагању могло мислити да је вазнесење било одмах иза васкрсења.

Празник Вазнесења зове се ή α̉νάληψις του̃ κυρίου ήμω̃ν Ίησου̃ Χριστου̃ (и аналипсис ту кириу имон Иису Христу), или само α̉νάληψις (аналипсис), затим η̉μέρα α̉νάληψεως (имера аналипсеос) (према ап. Луки 9, 51). Григорије Ниски (395) каже да се овај празник у Кападокији звао η̉ ε̉πισωζομέμη (и еписозомеми) (ваљда η̉μέρα), српски Спасово, Спасовдан, по свој прилици зато, што се у овај дан довршило дело нашег спасења и искупљења. Исто тако зову овај празник и св. Јован Златоусти и други писци. У Антиохији се ова реч додавала ка недељи која претходи Вазнесењу или које долази иза њега. У српскословенским текстовима овај празник се зове преводом грчке речи α̉νάληψις, наиме узеће, а негде се и данас отуда зове овај празник „вазам“. Овај дан се звао још и τεσσάρακοστή или четрдесети дан (5. канон никејског синода). Ова реч у овом канону означава четрдесети дан иза Пасхе, а не пост св. четрдесетнице. Латински се означава овај празник Ascensio, Ascensio Domini.

Вазнесење се првобитно није славило посебним празником у четрдесети дан после Васкрса, но је првобитно Педесетница, тј. Време од педесет дана, била тако рећи један јединствен празник са више успомена, а успомена на вазнесење била је утопљена у Педесетницу, време од педесет дана. Зато неки ранији писци из 3. века као нпр. Тертулијан и Ориген не спомињу овај празник. Најстарије беседа на овај празник можемо наћи у време св. Јована Златоустог (+405) и Григорија Ниског, дакле крајем 4. века издељена је успомена вазнесења Христова од Педесетнице, педесетог дана иза Васкрса и дана Силазка Св. Духа, и постављена је на своје место у четрдесети дан иза Васкрса.

Апостолске установе (1. V, с. 20, 1) казују да се седмица иза Васкрса славила као „достојанствен празник“ и наставља овако: „Тада бројте од првог дана Господњег 40 дана и славите од дана Господњег (тј. Пасхе) до четвртка (тј. 40 дана) Вазнесење Господа, у који је Он целу економију и план искупљења извршио и вратио се натраг ка Богу Оцу, пошто се посадио с десне стране моћи и сада чека, док не буду Његови непријатељи положени код ногу његових“.

Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. У Цариграду и Антиохији, тако је такође и у нашој Цркви се у овај дан носи литија. При увођењу литургичких обичаја руководило се принципом што већег подражавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду да је Господ извео своје ученике на Елеонску Гору (Лк. 24, 50), што значи у правцу према Витанији.

Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена је дала саградити на Елеонској Гори велелепну базилику, коју су Сарацени на жалост разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава место, које се већ у IV –ом веку означавало као место вазнесења, и где се још и данас назире траг од стопе Спаситеља-

- Свети Владика Николај - 
Јеванђеље о вазнесењу Господа
 

Изабран нови Синод и именоване нове владике Српске православне цркве!

— Autor sjovicicslavuj @ 18:51

Сабор Српске православне цркве (СПЦ)
данас је завршио засиједање избором новог
Синода и именовањем владика
на упражњена епархијска мјеста.


У нови Синод – "црквену владу", изабране су
владике Милутин из Ваљева, Јустин жички,
Фотије и митрополит загребачко-љубљански Порфирије.


Сабор је донио одлуку да зворничко-тузлански епископ Хризостом од данас буде митрополит дабробосански.

Епископ Фотије ће из Далматинске епископије прећи у Тузланску, умјесто Хризостома.

Владика Атанасије Ракита ће прећи из Бихаћко-петровачке и преузети Милешевску епархију која је била упражњена, као и Нишка епархија послије избора патријарха, коју ће сада преузети викарни епископ Арсеније.

Епископ Антоније са досадашње дужности старјешине Подворја СПЦ у Москви преузеће и дужност патријаршког викарног епископа.

До промјена је дошло и у европским епархијама па ће Сергије из Њемачке прећи у Бихаћко-петровачку епархију, а владика Андреј ће поред Аустријске епархије бити и администратор своје досадашње епархије.

Многи из СПЦ тврде да у посљедњих десет година није било мирнијег сабора од данас завршеног. Они наводе и да је то био најкраћи сабор јер је завршен послије девет дана засиједања.
 

ЗЛОТВОРИ - УБИЛИ СТЕ 12 БЕБА, УБИЛИ СТЕ 12 ДУША КОЈЕ ЋЕ ВАС ВЈЕЧНО ПРОГАЊАТИ У ВАШЕМ САМРТНОМ РОПЦУ И ПАКЛУ СТРАДАЊА!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:33

 
СПОМЕНИК У БАЊА ЛУЦИ

ВЕЛИКА СРАМОТА НА САВЈЕСТИ ЧОВЈЕЧАНСТВА 
И НА САВЈЕСТИ МОЋНИКА КОЈИ НИСУ ДОЗВОЛИЛИ ДА СЕ ТЕК РОЂЕНИ ЖИВОТИ НАСТАВЕ!
------------------------------

ЗЛОЧИНЦИ


ВИ КОЈИ СТЕ УБИЛИ ТЕК РОЂЕНУ ДЈЕЦУ

- ТО ВАМ НИКАДА НЕ МОЖЕМО ОПРОСТИТИ!
-------------------------------------

Данас се обиљежава 25 година од страдања 12 бањалучких беба, које су умрле од посљедица недостатка кисеоника чији је транспорт, због неразумијевања свјетских моћника, онемогућен на простор Бањалуке.

У болници у Бањалуци, 22. маја. 1992. године, умрла је прва беба због несташице кисеоника, за вријеме оружаних сукоба за коридор код Брчког током грађанског рата у БиХ.

САД и друге западне земље тада нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем западном дијелу Републике Српске.

На одјељењу за интензивну његу бањалучког породилишта од 22. маја до 19. јуна 1992. године умрло је 12-оро новорођенчади због недостатка кисеоника који није могао да буде допремљен из Београда.

+++++++++++++++++
РЕПУБЛКА СРПСКА и српски народ 
ће носити бол за 12 беба и он никада неће престати, као ни за најмилијима страдалима у рату. Та бол је најјача код родитеља, браће и сестара, али сви морамо да будемо одговорнији и на бољи начин прикажемо и докажемо све оно што се дешавало.

У Бањалуци је данас обиљежено 25 година од страдања 12 беба у бањалучком Клиничком центру због недостатка кисеоника.

Као датум oбиљежавања овог догађаја узима се 22. мај, јер је на тај дан 1992. године, због недостака кисеоника, умрла прва од 12 беба, а остале су преминуле до 19. јуна 1992. године.

 


Данас, 21. 05. је: Свети апостол и еванђелист Јован Богослов

— Autor sjovicicslavuj @ 10:59
 
 
ДАНАС је: Свети апостол и еванђелист Јован Богослов (грчки облик јеврејског имена: Јахве је милостив) био је један од првих ученика Исуса Христа, са братом Јаковом. Назива се и Свети Јован Богослов. 
Јован је био и (према Писму) син Заведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус Христос када их је позвао за своје ученике, апостоле.

Према предању, умро је у Ефесу, у дубокој старости. Исус Христос је Јована посебно волео, зато што је био живахан, брз, вредан, изузетно одан и марљив ученик. Због ових особина дао му је име Воанергес, што значи: син громова.

Од свих својих ученика, Исус Христос је издвајао Јакова, Петра и Јована. Они су били са њим кад је васкрсао Јаирову кћерку. На гори Тавор, када су видели његово Преображење, и само њих је повео са собом у Гетсимански врт, ноћ уочи страдања.
Према предању, у градићу Витсаиди, на обали Галилејско језеро Галилејског језера, живела је породица Јована Богослова. Отац му се звао Заведеј, а мајка Саломија, била је кћерка Јосифа, хранитеља и старатеља Пресвете Богородице. Јован је био ученик светог Јована Крститеља.

Колико је Исус Христос волео Јована говори и то да је на Тајној вечери Јован седео поред њега, и да је једино њему Христос открио Јудино издајство. Кад су Христа ухватили и повели на суђење, Јован није одступао од њега ни кад су се сви остали разбежали. Све време страдања Христовог, до крста и под крстом, бол са њим је делио и Јован. Немоћан да помогне, ублажи или отклони страдања, он је стајао, саучествујући и састрадавајући са учитељем и Месијом. Колика је Христова љубав и поверење, видело се кад је са крста, у последњим тренуцима земног живота, поверио Јовану да се стара о његовој мајци, Пресветој Богородици.

После Христовог Вазнесења на небо и све док је Богородица била жива, Јован се бринуо о њој, и проповедао по Палестини. После њене смрти проповедао је у Ефесу и Риму. Римски цар Доментијан га је затворио и мучио, али кад је и после испијања најјачег отрова Јован остао жив, цар се уплашио и није смео да га погуби мачем, него га је послао у прогонство, на острво Патмос. На том острву, Христос се у пуној сили и слави јавио Јовану и прорекао што ће се збивати са Црквом до последњих времена, односно његовог другог доласка. Јован је то описао у књизи названој Апокалипса или Откривење.

Када је Доментијан убијен и на престао дошао цар Нерва, који био блажи према хришћанима Јован се из прогонства вратио у Ефес, где су га малоазијски архијереји молили да им запише Христово учење, бојећи се да нешто може да се заборави или погрешно пренесе, зато што је Јован до тада само проповедао.

Кад је остарио и више није могао да иде у цркву, ученици су га носили, а он је, уместо проповеди, говорио: "Децо моја, волите један другог". Један од ученика га је питао зашто само те речи изговара. Стари апостол је одговорио: "Зато што је то највећа заповест Господња, и доста је ако само њу испунимо како ваља."

Када, је Јовану било више од сто година он узе седам својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. Свети Јован Богослов се упокојио 21. маја. Сваке године на тај дан, из његовог гроба се издиже мирисни и лековити беличасти прах.

Српска православна црква прославља Светог Јована Богослова 26. октобра. Сваког 21. маја, на дан смрти Св. Јована Боглослова спомиње се чудо пројављено од његова гроба.

Апостол Јован је написао Свето Еванђеље, три Саборне Посланице и Откривење.

Спомен овог великог апостола и еванђелисте празнује се 26. октобра. Но 21. маја спомиње се чудо пројављено од гроба његова. Када, наиме, Јовану беше више од 100 година он узе 7 својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб, и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. А 8. маја сваке године дизаше се нека прашина од гроба његова, од које се исцељиваху болесници од разних болести.

 

Прва медаља за Гргића и Србију на Свјетском купу у стрељаштву у Минхену

— Autor sjovicicslavuj @ 10:53
 
20.5.2017.
 
Прву медаљу од наших стријелаца на Свјетском купу у Минхену освојио је Димитрије Гргић малокалибарским пиштољем слободног избора, а та бронза је уједно и његова прва медаља на свјетским куповима. 
 
 
 
 
 
 

На данашњи дан, 18 maja ... Зашто се крије и ко сакрива истину ... Злочин који се не заборавља ... Ово је Босна и Херцеговина.

— Autor sjovicicslavuj @ 23:11
 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Ко и од кога сакрива истину како су убијени 
Адмира Исмић и Бошко Бркић
А само су се вољели и хтјели су да живе заједно!
 
Срђан Алексић је постао синоним "јунаштва" за Бошњаке и Србе у Србији и то за оне који не знају ништа о том догађају. 

О смрти Срђана Алексића Др Мирољуб Петровић пише овако: ПРОЧИТАТИ - OВДJE

Прави се тако легенда о случају Срђана Алексића који није ни близу приповједача о јунаштву. И ко онда фабрикује такве "истине". Па управо они који ни географски не знају гдје је Требиње, а поготово немају појма о рату у Босни и Херцеговини. 

Никада нико од таквих "зналаца" неће ни поменути муслиманско злочиначко стријељање двоје младих људи који су се вољели и који су само хтјели да из муслиманског Сарајева пређу на српску страну. 

Тешка времена шутње и даље трају, још из турског времена, остала су. Шутња је злато многи кажу, мада тај појам негдје другдје и не постоји. Или "Боље свашта јест' него свашта причат'". Резултат је прво шутња, онда лажи. Послије шутње о двоје младих, Бошку и Адмири убијеним на Врбања мосту у Сарајеву, искрснула је истина. А истина је једна и недјељива и нико на истину нема ексклузивно право.

Међутим, како рекох истина је једна. Припадници тзв. Армије РБиХ прво су их пустили да пређу на српску страну, а онда су убили њу, Адмиру. Затим су причекали да јој он, Бошко, покуша помоћи. Меци злочинаца из тзв. Армије РБиХ су му прво решетали удове, онда пуцали по њему, рањавали га док није искрварио.


Седам дана након што су убијени, Војска РС извукла је њихова тијела са моста и сахранила их у Лукавици у Републици Српској. По завршетку рата, 1996, на иницијативу и жељу Адмириних родитеља, њихови посмртни остаци су пребачени на гробље Лав у Сарајеву, у Федерацију БиХ и заједно су сахрањени. 


Годинама су муслимански медији ширили лаж да су двоје младих људи, различитих нација и вјера убијени од стране Војске Републике Српске.

Прокламовање неодређености је дугог вијека у БиХ, али лажи нису. Прошло је више од 25. година, откако је БиХ постала каква таква држава. Од референдума наовамо, провлаче се теорије које је OHR озаконио о држави БиХ, али не и документовао, јер нема печата. Као у оној снимци на "YouTube", кад раднички трибун чита с папира, а "обични мали човјек" се надвирује и пита "А гдје је ту печат!?".

И ко је онда 18. маја 1993. године снајперским хицима на сарајевском Врбања мосту убио муслиманку Адмиру Исмић и Србина Бошка Бркића. Њих двоје су се вољели и у жижу свјетске и домаће јавности доспјели су по два основа: прозвани су сарајевским Ромеом и Јулијом због начина њихове смрти (умрли док су лежали једно преко другог), те је њихова смрт, доведена у везу са терористима из јединице "Шеве" Службе државне безбједности тзв. РБиХ.


Бошко и Адмира покушали су, на једном од прелаза гдје су се договарале илегалне размјене и преласци у, и из муслиманског Сарајева - Врбања мосту, прећи на српску страну, територију коју је контролисала Војска Републике Српске. Приликом покушаја преласка убијени су снајперским хицима од стране муслиманских злочинаца.

Након завршетка рата у БиХ бивши агент тајне службе АИД Един Гараплија посвједочио је да је приликом испитивања терористе и убице Неџада Херенде дошао до његовог признања да су Бошка Бркића и Адмиру Исмић убили припадници муслиманске терористичке јединице "Шеве" Неџад Херенда и Драган Шошић пуцајући, како је Гараплија свједочио, са зграде "Стелекса" /Напомена аутора текста – Ради се о згради тадашње познате сарајевске студентске "кафе-дискотеке”/.

А само су се вољели и хтјели да живе заједно

Иако се Херенда и Шошић доводе у везу са, поред овог, са још два ратна злочина они никада нису процесуирани од стране  било којег тужилашта у БиХ, заправо против њих никада тужилаштво није подигло оптужницу. Херенда се теретио за три ратна злочина у којима је учествовао - убиство Бркића и Исмићеве, затим злочин у Великом парку кад је стријељано осам припадника тадашње регуларне Југословенске народне армије и атентат на породицу првог командната тзв. Армије Републике БиХ генерала Сефера Халиловића.

Терориста Херенда живи у Гронингену. Никада ниједна надлежна институција у БиХ није тражила његово изручење!

Такођер, Шошић се доводи у везу са два ратна злочина и четири убиства али до данас никада није ни осумњичен од стране било којег "независног" тужилаштва у БиХ, већ је, парадоксално, запоселен као шеф обезбјеђења Централне банке БиХ што довољно говори како се систем, у случају Херенде и Шошића добро побринуо за своје штићенике и убице. 

А о покојној Адмири и покојном Бошку ни ријечи. То је Босна и Херцеговина.


Стонотенисери ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ шампиони Србије!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:13

 Црвена звезда је по девети пут освојила титула шампиона државе, трећи пут узастопно!
 
 
Стонотенисери Црвене звезде су и у реванш мечу финала плеј-офа Суперлиге Србије били бољи од Бачке Паланке, овога пута на гостовању резултатом 2:4.
 
Звезда је у првом мечу прегазила Бачку Паланку са 4:0.
 
 

ДОБРИЦА ЋОСИЋ - ХВАЉЕН, КУЂЕН, ОСПОРАВАН, АЛИ У ОВОЈ СРПСКОЈ ЕПОХИ НИКАДА ЗАОБИЛАЖЕН!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:30
 
Академик, српски писац, романсијер и есејиста,
политички и национални теоретичар
 
Добрица Ћосић
 
преминуо је 18. маја 2014. године,
у Београду у 93. години.

 
 

РУЂЕР ЈОСИП БОШКОВИЋ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:25
Руђер Јосип Бошковић
је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године


Руђер Јосип Бошковић је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године. Умро је у Милану 13. фебруара 1787. 

Био је српски физичар, астроном, математичар и дипломата из Дубровника, један од најзначајнијих научника свога времена. 
     Увршћен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена. 

Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице.

Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, исусовац, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.

Рођен је као седмо дете трговца Николе Бошковића, Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини и мајке Павле, италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника. 

Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном свратио у свој завичајни Дубровник,1747. године.

Своје отаџбинско порекло никада није крио – остао је Словинац, како су се тада називали Јужни Словени. Умро је и сахрањен 13. фебруара 1787.  године, а срце му је пренето у завичај.


РАДОМИР ПУТНИК - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 12:04

За сјећање и памћење
На данашњи дан 17. маја 1917. године 
умро је славни српски војвода

РАДОМИР ПУТНИК



Радомир Путник  био је српски војвода (маршал). Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног герералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом свјетском рату. 

У Балканским ратовима био је начелник штаба Врховне команде. Послије Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе (маршала) српске војске.

У Првом свјетском рату био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања његове болести 1916. када га је на том мјесту наслиједио генерал Петар Бојовић. 

Путник је командовао српском војском за вријеме све четири непријатељске офанзиве на Србију. Током битке на Церу, уз помоћ промућурног команданта Друге армије Степе Степановића нанио је Аустроугарима велики пораз. 


06.12.1926.год. посмртни остаци Војводе Путника,
тадашња Краљевина преноси и схрањује у капелу
на Новом гробљу у Београду.

 

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! За памћење и сјећање ...

— Autor sjovicicslavuj @ 10:48

На данашњи дан, 16. 5.

рођена је наша драга 

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ


МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА


ОВАКО ЈЕ О НАМА
И О НАШОЈ ГРАЧАНИЦИ
ПЈЕВАЛА НАША ДРАГА
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ!

 

Владислав Петковић Дис ... ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 10:44

Владислав Петковић Дис

трагично страдао 16. маја 1917, код Крфа.


Био је велики српски пјесник и родољуб. 
Радио као учитељ и царински службеник. 
Био је извјештач са фронта у Балканским ратовима. 

За вријеме Првог свјетског рата, 
преживио је повлачење преко Албаније, 
одакле је пребачен на Крф, а затим транспортован у Француску, 
гдје пише своју посљедњу збирку пјесама Недовршене пјесме. 

При повратку у Грчку брод на коме је пловио 
пресреће и потапа њемачка подморница код Крфа

++++++++++++++++++++++
 

ЗЛОЧИН У ТУЗЛИ НАД ПРИПАДНИЦИМА ЈНА ... Тузланска колона!

— Autor sjovicicslavuj @ 08:31
 
 
 
Данас, 15. маја обиљежава се 25. године од злочиначког масакра муслиманских полицијских и паравојних снага над припадницима тадашње регуларне ЈНА!

Напад на колону ЈНА у Тузли из добро планиране акције и засједе извршиле су муслиманске снаге 15. маја 1992. године, приликом повлачења припадника ЈНА из Тузле. 

Муслимански злочин је познат као „Тузланска колона“.

Напад је био један од тежих злочина током рата у Босни и Херцеговини, а извршили су га припрадници злочиначке Патриотске лиге и муслиманског МУП БиХ. 

Напад је директно преношен путем локалнe телевизиje Tузла.

У нападу на колону погинуло је 59 припадника ЈНА, док су 44 рањена. Колона ЈНА је из засједе нападнута у Тузли 15. маја 1992. године, приликом договореног напуштања касарни и града.

 

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 ... 186 187 188  Sledeći»

Powered by blog.rs