Slavko Jovičić

СРБИМА који - Светог Архангела Михаила - АРАНЂЕЛОВДАН славе као своју крсну славу - срећна слава!

— Autor sjovicicslavuj @ 21:02
 
 
СРБИМА
 
који
Светог Архангела Михаила - АРАНЂЕЛОВДАН,
славе као своју крсну славу, уз божији благослов
желим сваку срећу и упућујем честитке!

Moлитвама Светом Архангелу Михаилу,
нека вам Господ дарује мир, здравље, сваку утјеху,
духовни напредак и свако благостање!

АМИН

++++++++

++++++++++++++++++++++++
 

21. 11. је: Сабор светог архангела Михаила и осталих небеских сила бестелесних - Аранђеловдан

— Autor sjovicicslavuj @ 20:59
 
 
Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. по то празновање чеcто cе изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици cу cвашта баcноcловили о ангелима. Неки cу од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не cматраху боговима називаху cтворитељима ваcцелог видљивог cвета. 

Лаодикајcки помеcни cабор који беше на 4 или 5 година пре I Ваcељ. Сабора, cвојим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и уcтанови правилно поштовање ангела. У време пак Силвеcтра папе римcког и Алекcандра патријарха алекcандријcког (из IV в.) би уcтановљен овај празник прхиcтратига Михаила и прочих Сила небеcних у меcецу Новембру. 

Зашто баш у Новембру? Зато што Новембар предcтавља девети меcец поcле меcеца Марта. У меcецу Марту cматра cе да је било cтворење cвета. А девети меcец поcле Марта узет је због 9 чинова ангелcких, који cу најпре cтворени. Св. Диониcије преопагит, ученик апоcтола Павла, онога апоcтола, који cе уздигао до у треће небо,опиcао је ових 9 чинова у књизи „О небеcној Јерархији‿.

Ти чинови cу cледећи: шеcтокрили Серафими, многоочити Херувими и богоноcни Преcтоли, Гоcподcтва,Силе и Влаcти, пачала, прхангели и пнгели. Војвода целе војcке ангелcке јеcте архиcтратиг Михаил. Када је cатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао cобом у пропаcт један део ангела,тада је Михаил уcтао и узвикнуо пре неотпалим ангелима вонмемъ! cтанемъ добрc,cтанемъ cо cтрахомъ! И cве небеcнe војcке верних ангела громовито cу запојале: cвјат, cвјат, cвјат Гоcпод Саваотъ иcполнъ небо и землc cлавы твојеја!! (Види о архангелу Михаилу Иc. павина 5, 13–15; cв. Јуде 9.)

Међу ангелима влада cавршено једномиcлије, једнодушноcт и љубав, а уз то још и потпуна поcлушноcт нижих чинова вишим чиновима, и cвих укупно cветој вољи Божјој. Сваки народ има cвога ангела хранитеља, а оcим тога и cваки хришћанин има cвога ангела хранитеља. 

Треба cе увек cећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у приcуcтву cвога ангела хранитеља. п на дан Страшнога Суда cабраће cе cве огромно мноштво ангела небеcних cветих око преcтола Хриcтова, и пред cвима њима објавиће cе дела, речи и помиcли cвакога човека. Нека би наc Бог помиловао и cпаcао молитвама cв. архиcтратига Михаила и прочих небеcних cила безтелеcних.

Амин
Текст преузет из књиге:
Св. епископ Николај жички,

"Охридски пролог"
 
 
 

ТОМА ЗДРАВКОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 22:45
 
На данашњи дан, 20. новембра рођен је 
један од највећих боема 
и пјевача народне музике 
    непоновљиви 
    ТОМА ЗДРАВКОВИЋ
Све док живе његове пјесме, 
живјеће и ТОМА!

 
*********************************
 

КИША ЈЕ ПАДАЛА


Ја знам да волим и да љубим
ја знам да певам и да сневам
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна

Реф. 2x

Киша је падала
а ја сам плакао за њом
улица дуга, к'о моја туга
остаће у граду том

Ја знам то срце које боли
ја знам за душу која пати
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна

Реф. 2x

Ја знам да све сто брзо дође
ја знам да све и брзо прође
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна

Реф. 2X
 

 

20. 11. је Свјетски дан дјетета или Међународни дан дјетета

— Autor sjovicicslavuj @ 22:34
 

 

НЕКА ДЈЕЦА РАСТУ ...


Свјетски дан дјетета или Међународни дан дјетета је годишњи међународни догађај који се слави 20. новембра.

Установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године, са циљем да се у свим државама слави истог дана.
Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију и разумијевање међу дјецом и добробит дјеце у свијету.

Овај дан се обиљежава и да би се скренула пажња јавности 
на обавезе друштва према дјеци, као и на актуелне проблеме са којима се дјеца суочавају.

ДЈЕЧИЈА ПРАВА
 
су утврђена Ковненцијом о правима дјетета,
усвојеном од стране Генералне скупштине
Уједињених нација 1989. године,
а коју су ратификовале 193 земље.

Основни принципи Конвенције су:
- право на живот, опстанак и развој,
- најбољи интерес дјетета,
- право на партиципацију,
- право на недискриминацију.

 

ДЕТЕ


Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.


Нећете ми веровати
И велики песник Гете
Некада је био беба
И веома немирно дете.


Бркати хајдук Вељко
Што је злотвору прашио пете
У почетку је сисао палац
И био немогуће дете.


Јунаци космоса
Што лете на друге планете
Прво су седели на ношама
А после су сели у ракете.


Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.

Љубивоје Ршумовић


Лав Николајевич ТОЛСТОЈ - Да се не заборави!

— Autor sjovicicslavuj @ 22:26
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 20. 11. 
умро је славни руски књижевник



ТОЛСТОЈ




Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја:
 "Све срећне породице налик су једна другој, 
свака несрећна породица несрећна је на свој начин".


 
+++++++++++++++++++++++++++++
 

РАЈКО МИТИЋ - Прва "Звездина звезда" - ЗА СВА ВРЕМЕНА!

— Autor sjovicicslavuj @ 20:10
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 19. 11. рођен је

СЛАВНИ ЗВЕЗДИН 

и југословенски фудбалер


РАЈКО МИТИЋ



Некада славни звездин стадион "Маракана" 
од 21.12. 2014. године 
носи име РАЈКО МИТИЋ


Фудбалски клуб Црвена звезда 21. 12. 2014. год. усвојио је на сједници Скупштине приједлог навијача и ветерана клуба да стадион у Љутице Богдана понесе име легендарног Рајка Митића.

Митић се сматра једном од највећих легенди црвено-белих, прва је "Звездина звезда" и један је од оснивача клуба. Каријеру је почео у омладинском тиму БСК-а у предратном Београду, а капитен Звезде био је од њеног оснивања, 4. марта 1945. године. Црвено-бели дрес носио је 14 сезона, одиграо је укупно 572 утакмице и постигао 262 гола.

Са Звездом је освојио пет титула првака Југославије - 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959. године и четири национална Купа - 1948, 1949, 1950. и 1958. годинe.

За репрезентацију Југославије одиграо је 59 утакмица и постигао 32 гола. Учествовао је на Олимпијским играма у Лондону 1948. и четири године касније у Хелсинкију, и оба пута освојио сребрну медаљу. 
---------------------------------------
18.11.2017.

Стадион Црвене звезде име Рајка Митића носи од децембра 2014. године, а у близини се налази и улица названа по њему.

Стадион „Рајко Митић“, улица Рајка Митића, а од данас и биста вјероватно највећој легенди нашег клуба. Признање великом Рајку, капитену, симболу, легенди, господину.

 Откривању споменика присуствовале су многе звездине фудбалске легенде и хиљаде ДЕЛИЈА!

Између осталих, ту су били и ЗВЕЗДИНЕ ЗВЕЗДЕ - Драгослав Шекуларац, Драган Џајић, Владимир Петровић "Пижон" .... /Из оправданих разлога изостао је само Драган Стојковић "Пикси"/.

Легендарни Владица Поповић је рекао:
Данас се ми теби, Бата Рале, одужујемо, како се великану може одужити. Поносни смо на своје дело.“

У свом препознатљивом стилу бесједио је и Матија Бећковић, велики навијач Црвене звезде и академик.




Захвалност и подсјећање на "ФИЋУ"!

— Autor sjovicicslavuj @ 19:51
 
 
На данашњи дан, 18. новембра 1985, са фабричких трака сишао је посљедњи "фића". Од 1955. до 1985. у крагујевачкој "Застави" произведено је 923.487 примјерака овог аутомобила.

Први "фића" произведен је 18. октобра 1955. године.

"Фића" (Застава 600, 750, 850) је аутомобил који се израђивао у Крагујевцу од средине педесетих година 20. вијека, по лиценци италијанског ФИАТ-а.

У вријеме СФРЈ "фића" је био прво возило у већини југословенских породица, а до данашњег дана остао је симбол моторизације за многе бивше Југословене.
----------------------------------------------



Користио се и као службени аутомобил тадашње милиције, и многих других јавних служби, а годинама је био једино возило за обуку возача. Остало је забиљежено да се "фићама" чак играо и фудбал на Ташмајдану, дуго је учествовао и на тркама Националне класе, а овјековјечен је и у истоименом култном филмском остварењу Горана Марковића:

Са престанком производње овог аутомобила, окончана је једна аутомобилска ера у СФРЈ. Као замјена стигао је "југо", али то је већ нека друга прича.
--------------------------------------------

 

Данашње вријеме у садашњем невремену!

— Autor sjovicicslavuj @ 11:09
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Право и правда су само
 
фикције,
 
јер правда 
 
као апсолутна категорија
 
не постоји!



У данашњој општој глобализацији и у свијету препуном контраверзи, лицемјерства, лажи и обмана - правда и право, као универзалне категорије равнотеже између кршилаца основних људских права и оних других чија су сва права погажена - губе потпуни смисао опште прихваћених норми и каквог таквог правног баланса између злочинаца и злостављаних и угњетаваних људских бића.

Такође, и истина је постала општа фикција, мада би истина требала да буде основни предуслов за све друго ... и оно треће ... Иако је истина једна и недјељива и нико на истину нема ексклузивно право, ипак свако за себе потпуно  неоправдано настоји да приграби право на истину и да само они буду тумачи те истине. Нема никакве разлике између тзв. политичке и интелектуалне елите и обичних људи који су одбачени управо од тих псеудо интелектуалних кругова.

Ратна прошлост је потпуно неразјашњена. Она свима на овим просторима виси изнад глава као Дамаклов мач. Све се, дакле, врти у зачараном кругу без неке јасне визије како из свега изаћи и кренути даље. Све док се не разјасни ратна прошлост и док се не утврди ко је коме - оно најлошије - и шта урадио у претходном грађанском рату на просторима бивше Југославије, тешко ће бити да се по страни остави прошлост. Јер, без разјашњења прошлости свака будућност је неизвјесна. 

Многи су свјесни чињенице да је то Сизифов посао, али водећи се људским вриједностима немамо право да одустанемо од перманентне борбе за истину, понајвише због чисте савјести и због моралне обавезе коју смо сами себи наметнули као дуг према невино страдалим људима на свим странама, па самим тиме и страдалим Србима, који су на најсвирепије начине ликвидирани од стране најокорјелијих злочинаца из реда других народа.

Починиоци ратних злочина над српским народом углавном су остали некажњени и зато постоје многи разлози. Они се могу свести на свјетску сатанизацију Срба, али и на нашу небригу. Злокобне канџе свјетских полицајаца и антисрпских извршилаца и спонзора сежу од дипломатије па све до иних такозваних невладиних организација, које углавном за велике паре раде у интересу странаца и истовремено против свог народа и државе.

Босна и Херцеговина је примјер за појашњење многих несрећа и унутрашњих међунационалних сукоба и мржње. Јер, у БиХ се четири године рата није водила љубав, нити се обнављало "братство и јединство". Овдје су се међусобно убијали народи.
Свако против свакога је ратовао и безброј је разних комбинација о међусобним сукобима између Бошњака, Хрвата и Срба.

Наравно да ми на ум не пада да покушавам да исправим криву Дрину, али ћу увијек као и сви нормални људи понављати да је Дрина крива! А, то није ништа друго већ јасна теза да чињенице о којима говорим - потврдим и да аргументима докажем да на истину имају право и Срби, а не само муслимани и Хрвати или разни други лобисти из бјелосвјетских метропола, који су својим лажима потпуно препарирали врло блиску нам прошлост.

Циљ је био сасвим јасан - учинити све да се лажима изврши потпуна сатанизација српског народа, дакако у цјелини. Али, без обзира на све, не смијемо пасти у апатију и летаргију која би нас успавала, нити смијемо прихватити колективну амнезију, па да заборавимо страдање нашег, српског народа, у нашој пребогатој историји, истини за вољу, кроз вјекове трагичној прошлости и несрећном усуду. 

Зато, главу горе, истину у руке. а правду за све народе!
Правда не постоји,  али ето ...


 

КОЛУБАРСКА БИТКА - Из славне српске историје!

— Autor sjovicicslavuj @ 19:12
 
СРБИ су народ 

који најбрже заборавља
 
своју славну прошлост, 
али зато памти туђе глупости!


На данашњи дан,
  1.  
      16. новембра 1914. године,

      почела је Колубарска 
или Сувоборска битка,

пресудна битка

за опстанак СРБИЈЕ!


У тренутку када је цијели свијет очекивао капитулацију Краљевине Србије, вођена одлучним и енергичним ђенералом Живојином Мишићем наша војска успјела је да избори побједу над Аустроугарима.

На данашњи дан, 16. новембра 1914. године, почела је Колубарска или Сувоборска битка, најзначајнији окршај између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом свјетском рату.

Окончана је након мјесец дана успјешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом ђенерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је читав свијет очекивао вијести о капитулацији Краљевине Србије.

 Прије Колубарске битке искусни стратег и ратник војвода Радомир Путник је сумњао да српска војска може изаћи на крај са надирућим аустроугарским трупама. На то су утицали и поразни извештаји са фронта. Команданти дивизија су јављали да читаве јединице одступају у нереду и паници. Хаос је захватио српску војску у толикој мјери да ни стрељање војника због самовољног напуштања јединица није имало никаквог ефекта. Код већине војника се видјела премореност и жеља да се све једном заврши, поручивали су "да дођу да се бију Краљ Петар и Никола Пашић, ако им треба". Уз војску су одступали сељани, бабе са унуцима, ту су били и рањеници и тешки болесници...

Суочен са овако тешком ситуацијом војвода Путник је предложио да се са Аустроугарском закључи примирје и то саопштио врховном команданту регенту Александру II Карађорђевићу у Ваљеву пред тадашњим помоћником начелника штаба врховне команде Живојином Мишићем.

"Србија нема више војске, војнички рат је завршен", 

рекао је Путник.

Са Мишићем је регент обишао фронт да би се увјерио у стање ствари. Они су му рекли да код њих постоји воља, али да су им потребни храна и муниција. Два дана уочи Колубарске битке, у ноћи 14. новембра, командант Прве армије генерал Петар Бојовић је рањен и због тога повучен са дужности. Путник је одлучио да за команданта постави Живојина Мишића.

Испоставило се то као права одлука јер је био прави човјек за командовање Првом армијом. Одлучан и енергичан Мишић је предузео мјере да се смањи бујица нередовног одступања. Суочен са пробојем фронта и сопственом процјеном да би повлачење по наредби српске врховне команде од 26. новембра довело до потпуног краха Прве армије,
Живојин Мишић самоиницијативно доноси одлуку о повлачењу на положаје западно од Горњег Милановца и издаје наредбу да се са извршењем отпочне рано изјутра 29. новембра.

Мишић предочава своју одлуку српској врховној команди и остаје при њој иако му је предочено да ће због његове одлуке додатно бити погоршан, ионако тежак, положај осталих српских трупа, а да ће Београд, као пријестоница, бити практично предат без борбе.


"Нећу у овом часу никога да слушам када радим посао за који сносим одговорност. Наредио сам повлачење и остајем при томе. 

Дајте команду коме хоћете, 
али док ја остајем, 
има да буде како ја мислим 
да је најбоље за ову земљу", 
забиљежено је да је 
Живојин Мишић 
тада рекао.

Тактика завршила
у уџбеницима!

Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен примјер да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко вријеме реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз. Тактика прегруписавања само I армије и концентрисаног удара на VI армију (која је била развучена на широком фронту) коју је извео Живојин Мишић данас се изучава на војним школама широм свијета. Колубарска битка је значајна и по томе што обjе војске у операцијама нису имале стратегијске резерве, којима би могле да ојачају своје линије тамо гдjе је то неопходно, већ су то постизале пребацивањем снага са једног на други дiо фронта.


 На крају српска врховна команда усваја његов приједлог и издаје директиву осталим снагама да изврше повлачење по плану од 26. новембра. Упркос претњама врховне команде, Мишић је извео свој план до краја. Послије одмора од неколико дана и када је стигла пушчана и артиљеријска муниција. Наредио је да пјешадија добро нишани, а да све друге батерије отворе ватру када примјете непријатеља. Када команданти осјете пометњу код непријатеља треба кренути у енергичан напад.

Наредио је општи напад на непријатеља 2. децембра:

"С пуном вољом и вером у Бога, 
напред јунаци!"

Хроничари су забиљежили да је почела фаза рата у којој су аустроугарску казнену експедицију претворили у - кажњену. Непосредно прије тога српски војници су напуштали бојно поље у нереду, а сада су јуришали на непријатеља као да сваки има три живота. Када су им се потом придружиле и армије под командом Степе Степановића и Павла Јуришића Штурма - катастрофа аустроугарске војске била је потпуна. Српска врховна команда могла је да објави да нема више аустроугарских војника, већ само заробљеника!


Пјевали су тих дана српски војници:

"Дош`о Шваба све до Љига,
а код Љига - заглиби га".


Битка на Колубари спасила је Србију 1914. године. Уједно била је то велика Мишићева битка. Водио ју је у свом родном крају, у својој постојбини, и био унапријеђен у чин бојног војводе (маршала). За многе је то било изненађење јер је регент Александар тражио да буде суспендован зато што је двије године прије тога очитао лекцију лично њему и Бојовићу.

Био је збуњен и начелник штаба врховне команде Радомир Путник. Позвао је регента телефоном и питао га шта му је то требало.

"Требало ми је да одам највеће признање човеку који није изгубио главу у време када је други већ нису имали", узвратио је Александар И Карађорђевић.

 
 

КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

— Autor sjovicicslavuj @ 14:57
Из славне српске прошлости 

КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ
 
Рођен је 16. новембра 1762. године ...


На многим мјестима у литератури, 
као и у савременим средствима комуникација 
појављују се различити датуми и рођења, 
па и убиства славног КАРАЂОРЂА!
Међутим, као званични прихватају се ови датуми, 
наведени у поменутој објави...


 

Данас, 16. 11. је СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ - ЂУРЂИЦ

— Autor sjovicicslavuj @ 14:40
 

Празник Светог великомученика Георгија - Ђурђиц (16.новембар), слава или преслава многих српских места и породица. Празник Светог Георгија (Ђурђевдан) се слави 6.маја, а јесења слава је у спомен преноса моштију Светог Ђорђа (Георгија) из Никомидије у Лиду палестинску.

Овај свети мученик пострада за Христа и веру хришћанску 303 године, по наређењу цара Диоклецијана, који је прогонио хришћане. Би му одсечена глава. Пред смрт своју, он распрода своје имање и раздели га сиромасима, а свог верног слугу, замоли да по његовој смрти узме његово тело и пренесе га у Палестину, у родно место његове мајке и слуга изврши последњу господареву жељу.

За време цара Константина Великог, у Лиди би сазидан храм у част и славу светог Георгија. Сазидаше га побожни хришћани, а приликом освећења тог храма, пренете су мошти овог светитеља и ту сахрањене.

Многа чудеса су се дешавала и дешавају се и дан данас на његовом гробу, под дејством чудотворних моштију овог великомученика Христовог. Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере учинио моћним да помаже свима који се нађу у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.

 

ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ

— Autor sjovicicslavuj @ 09:05
 
За сва времена ...

На данашњи дан, 15. 11. 2017. године
навршава се осам година од како је
у вјечном Царству небеском
упокојен Његова светост


наш патријарх

 
Павле

Вјечнаја памјат!

Вјечна му радост!



++++++++++++++++++++++++
ЖИВОТ ПО ЈЕВАНЂЕЉУ!
-------------------------------------
На данашњи дан прије осам година преминуо је патријарх Павле. На трону српског патријарха провео је 19 година и био је један од најомиљенијих поглавара Српске православне цркве.

Његовој сахрани присуствовало је више стотина хиљада људи, поједини медији наводили су да је више од 600.000 вјерника и грађана  дошло да ода посљедњу почаст патријарху Павлу.


Гојко Стојчевић, како је патријархово крштено име, родио се 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, данашњој Хрватској.

Рано је остао је без родитеља, отац му је умро а мајка се преудала и на порођају треће ћерке преминула. Гојка и његовог брата Душана одгајала је тетка, очева најстарија сестра.

 
Гојко је као мали био веома болешљив и слабашног здравља. Одмалена је био посвећен књизи и учењу. Показивао је велики дар за пјевање тако да је у сјећању становника Кућанаца и данас остао надимак који су му дјеца тада дала, звали су га Пјевалица. Основну школу завршио је у родном селу, а гимназију је похађао у Тузли. 
Гојков друг из клупе био је писац Меша Селимовић.

Послије завршене гимназије Гојко Стојчевић уписао је 1930. године шестогодишу богословску школу у Сарајеву. Иако одмалена веома религиозан, по сопственом признању богословију је уписао на наговор породице. Као шеснаестогодишњака занимале су га природне науке. Маштао је о томе да једнога дана буде љекар. Волио је и свештенички позив. Мислио је да ће спојити те двије професије и да ће тако моћи да лијечи и душу и тијело.

Послије завршене богословске школе Гојко је дошао у Београд и почео да реализује своје замисли. Уписао је Теолошки и Медицински факултет. Жељан знања завршио је и 6. мушку београдску гиманзију. Други свјетски рат покварио је планове Гојка Стојчевића. Завршио је Богословски факултет, али студије медицине напустио је на другој години. Ратне дане проводио је у манастирима у Овчарско-кабларској клисури. Запослио се 1944. године у Бањи Ковиљачи као вјероучитељ и васпитач у дому за дјецу чији су родитењи страдали током рата у Босни. Ту се тешко разболио од туберкулозе.

Љекари су му тада предвиђали још само неколико мјесеци живота. Гојко Стојчевић болесничке дане провео је у милановачком манастиру Вујну. У изолованој соби, уз помоћ љековитог биља Гојко је успио да се опорави и излијечи. У манастир Благовештење прешао је 1945. године гдје је упознао монаха Макарија Миловановића, великог аскету. Послије три године искушеничког живота у овчарско-кабларском манастиру и послије бројних разговора са оцем Макријем , Гојко Стојчевић одлучује да се замонаши.

Монах Павле заједно са братством манастира Благовештење 1949. године прелази у манастир Рача. Као једини школовани монах, Павле је младе искушенике и монахе подучавао Светом писму, литургији, појању. Учио их је и осталим предметима, тако да је 12 младих искушеника и монаха завршило ванредно гимназију у Бајиној Башти. Већ тада је монах Павле показивао смиреност и молитвеност. Вријеме је, сведоче његова тадашња сабраћа, проводио претежно у молитви и раду. Био је строг и коректан и био је аскета: ходао је бос и вријеме поста проводио у ћутању.

Свети Синод Српске православне цркве одлучио је да образованог монаха пошаље на постдипломске студије у Грчку па се Павле обрео 1955. године у Атини. Ту га затиче вијест да је изабран за владику рашко-призренског. Кажу да се три дана затворио у собу и да није излазио, причају и да то није желио.

 У Призрену је 1957. године јероманх Павле хиротонисан за владику рашко-призренског. На том мјесту провео је 33 године. Затекли су га албанско-српски проблеми, у послијератном периоду разрушени манастири и недовољан број свештенства. Становници епархије памте га као скромног владику који је свуда ишао пјешке. Манастире око Призрена пјешице је обилазио, ако би путовао негдје даље користио је аутобус или воз. Кола није желио, говорио је да ће он као владика имати ауто тек када и посљедњи Србин и Албанац на Косову буду имали аутомобиле.

Причао је и да поклоњење некој светињи човјек траба да заслужи, да уложи неки труд; његов труд био је да до манастира и цркава иде пјешице. О проблемима Срба на Косову и Метохији владика Павле је редовно извјештаво Синод Православне цркве. Писао је бројна писма и извештаје. Имао је чак и личних непријатности. Једном га је Албанац физички напао испред поште у Призрену гдје је кренуо да преда писмо.

Децембра 1990. године, епископ рашко-призренски изабран је за 44. поглавара Српске православне цркве. Први пут се српски патријарх бирао апостолским начином. Прије тога поглавари су бирани простом већином гласова проширеног Синода. Због страха да би политика могла да умијеша прсте у избор патријарха, нови поглавар изабран је жријебом, од три понуђена кандидата. Тек у 9. кругу гласања епископ рашко-призренски нашао се на листи кандидата. Било је то изненађење за многе.

Патријарха Павла дочекале су тешке године српског народа: распад државе, крвави ратови, масовна страдања. У свим обраћањима позивао је на мир и слогу. Увијек је наступао као божји пастир, никада као политичар. Ријеч му је била молитвена као и његово понашање. 
Стално је говорио: Будимо људи, нељуди никада!

Послије бобардовања Србије и масовног страдања људства, свештенства и манастира боравио је са Србима на Косову и Метохији. Остао је упамћен и као патријарх који је превладао раскол који је постојао у Српској православној цркви. И као поглавар Српске православне цркве наставио је да живи скромним, монашким животом, стално је био посвећен молитви.

Многи га сматрају једним од највећих молитвеника нашег времена. Сваки дан држао је литургију и тиме изазивао дивљење и пажњу монашког реда свих православних цркава. Сам је шио одежду, правио камилавку као и патерицу коју је стално носио. Становници Београда сретали су га у градском превозу. Живио је једноставаним и скромним животом.

Умро је у Београду, на Војномедицинској академији 15. новембра 2009. године у 95. години живота.
++++++++++++++++++++++
Имао сам срећу да се у више наврата сретнем
и да разговарам са Његовом светошћу.
Посебно памтим сусрет у Патријаршији у Београду.
 
Његова светост патријарх српски ПАВЛЕ
и моја маленкост у Патријаршији у Београду,
новембар 2003. године.
 
 
------------------------

+++++++++++++++++++++++++++++
+++++++++++++++++++++++++++++

++++++++++++++++++++++++++++++
+++++++++++++++++++++++++++++
 
 

14.11. су Свети врачи Козма и Дамјан

— Autor sjovicicslavuj @ 08:59
ИМАЈУ троји свети врачи - бесребрници, по имену Козма и Дамјан. Једни од њих родише се од оца незнабошца и мајке Теодотије, побожне хришћанке; они се мирно упокојише, и бише сахрањени на месту званом Фереман. 

Други живљаху у Риму, и окончаше од руке завидљивог учитеља њиховог, који их преваром заведе у гору тобож да беру лековито биље, па их тамо поби камењем.

А ови трећи, чији спомен сада вршимо, беху из Арабије, лекари по занимању. Но када примише веру Христову, они стадоше бесплатно лечити безбројно мноштво болесника, и то не неким травама или другим куваним лековима, него силом Христовом: јер проходећи градове и села, они Христа проповедаху и именом Његовим све болеснике исцељиваху.

Слављени свуда због свог учења и својих чудеса, ови свети лекари бише ухваћени од игемона, за царовања злочестивих царева Диоклецијана и Максимијана, гонитеља и мучитеља хришћана. Доведени у град Киликију, ови свети врачи Козма и Дамјан предстадоше игемону Лисију. Игемон их најпре распитиваше за њихова имена, отаџбину и веру, па их онда стаде приморавати да идолима принесу жртву. Али пошто они не хтедоше то учинити, већ неустрашиво Христа исповедише, игемон нареди да их најпре бију без милости и бездушно. Затим их свезане баци у дубину морску.

Но они се силом Божјом спасоше од потопљења, јер их анђео Господњи раздреши уза и изведе здраве на копно. Видевши то, игемон нареди да их доведу пред њега, и упита их: Реците ми, каквом се враџбином спасосте из мора? Јер и ја хоћу да последујем вашем учењу. - Они одговорише: Ми смо хришћани, и никакву враџбину ми нити знамо нити потребујемо, него имамо силу Христову, која нас избавља од сваке беде, и која спасава свакога ко призива пресвето име Христово.

После тога свети мученици бише одведени у тамницу. Сутрадан их изведоше из тамнице, и мучитељ нареди те их у огањ вргнуше, али они и у огњу остадоше неповређени: јер огањ изгуби своју природну силу, и не дотаче их се, нити их повреди. Веома зачуђен, игемон нареди да свете лекаре обесе и да их немилосрдно муче. Затим слуге, по наређењу мучитеља, бацаху камење на њих, да их убију, али камење се одбијаше од њихових тела као од стене и падаше на оне који га бацаху и њих убијаше.

После тога стрелама стрељаху свете мученике, но и стреле се одбијаху од њих, ни најмање их не поврећујући, а устрељиваху оне који их пуштаху. Најзад видећи да су страдалци непобедиви, игемон их осуди на посечење мачем. И посечени бише за Христа свети бесребрници Козма и Дамјан, са друга три хришћанина: Леонтијем, Антимом и Евтропијем (по другима: Евпрепијем). И сви они бише погребени заједно.

Они не само за живота, него и после смрти имађаху дар да чине многа чудеса, јављајући се болесницима и исцељујући их. Молитвама њиховим нека и ми добијемо исцељење наших душевних и телесних болести. 

АМИН
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Вјера у Бога је ствар личног опредјељења!
Господ и сви свеци божји нека буду на помоћи 
свим вјерујућим људима!
---------------------------


Како су Козма и Дамјан
цијелог живота исцјељивали болесне,
влада вјеровање да на данашњи дан
треба изговорити молитву за оздрављење.

Ову молитву требало би читати почев

од данашњег дана, 40 дана за редом,
и бићете здрави онолико колико вјерујете
да вам то може помоћи.

Молитва гласи овако:


К вама, свети бесребреници и  чудотворци Козмо и Дамјане, као брзим помоћницима и топлим молитвеницима за спасење наше, колена преклонивши, притичемо и, клањајући се, усрдно вапимо: не презрите мољења нас грешних и немоћних, који смо у многа безакоња запали и свакога дана и  часа сагрешујемо.

Умолите Господа да нама, недостојним слугама Својим, подари велика и обилна милосрђа Своја. Избавите нас од сваке патње и болести, јер сте од Господа и Спаса нашега Исуса Христа примили изобилну благодат исцељења, ради чврсте вере, бесплатног лечења и мученичке кончине ваше.

Услишите нас који се молимо и богоугодним посредништвом вашим измолите код Христа Бога православним управитељима здравље, благостање, спасење, победу над непријатељима и благослов Божји. Опет се клањајући, усрдно молимо да нам од Господа испросите све што је од користи у овом привременом животу, а посебно што је потребно за вечно спасење, да се удостојимо да молитвама вашим добијемо хришћански крај, без болести, непостидан, миран, и да се избавимо од превара  ђаволских и вечних мука, да наследници безграничног и блаженог Царства Небеског будемо.

А ви, угодници Божји, не престајте да се молите за оне који вам са вером приступају; чак и ако, по мноштву грехова својих, нисмо достојни милосрђа вашег, будући истински подражаваоци  човекољубља Божјег, учините да донесемо род достојан покајања и у вечни покој стигнемо, хвалећи и благосиљајући дивног у светима Својим Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Пречисту Мајку Његову, и вашу топлу заштиту, сада и увек и у векове векова.
Амин
 

ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ - ЗА СВА ВРЕМЕНА!

— Autor sjovicicslavuj @ 19:37
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан 13.11. рођен је

славни црногорски владар,

православни владика

и српски пјесник




ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ
 
 
ЊЕГОШ
 
 



Изабране мисли славног 

Његоша
---------------------------


Чашу меда јоште нико не попи,
што је чашом жучи не загрчи;
чаша жучи иште чашу меда,
смијешане најлакше се пију.
...........................................
У добру је лако добар бити,
на муци се познају јунаци!
...........................................
Ћуд је женска смијешна работа!
Не зна жена ко је какве вјере;
стотину ће промијенит вјерах
да учини што јој срце жуди.
...........................................
Ко на брдо, ак и мало, стоји
више види но онај под брдом.
..............................................
Очи зборе што им вели срце.
Тешко земљи куда прође војска.
.................................................
Тврд је орах воћка чудновата,
не сломи га, ал зубе поломи!
.............................................
Свак је рођен да по једном умре,
част и брука живе довијека.
...........................................
Удри врага, не остав му трага,
али губи обадва свијета.
.......................................
Бич сам божји за тебе исплетен
да се стављаш шта си урадио.
.............................................
Без муке се пјесма не испоја
без муке се сабља не сакова.
................................................
Благо томе ко довијека живи
имао се рашта и родити.
...................................
Вук на овцу своје право има
ка тирјанин на слаба чоека;
ал тирјанству стати ногом за врат;
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија!
....................................................
Младо жито, навијај класове,
пређе рока дошла ти је жетва.
.............................................
Нека буде борба непрестана,
нека буде што бити не може.
На гробљу ће изнићи цвијеће
за далеко меко покољење.
...........................................
Мед за уста и хладна пријања,
а камоли млада и ватрена.
...........................................
Коме закон лежи у топузу,
трагови му смрде нечовјештвом.
.................................................
Усред подне да га човјек сретне,
сва би му се кожа најежила
..............................................
Покољење за пјесму створено
виле ће се грабит о вјекове
да вам вјенце достојне саплету
ваш ће примјер учити пјевача
како треба с бесмртношћу зборит.
...................................................
Славно мрите, кад мрети морате.
..................................................
Свијет је овај тиран тиранину
а камоли души благородној.
............................................
Здраво твоја глава на рамена,
ти ћеш пушку другу набавити
а у руке Мандушића Вука
биће свака пушка убојита.
 

РАГБИСТИ ЗВЕЗДЕ СУ ПРВАЦИ СРБИЈЕ!

— Autor sjovicicslavuj @ 18:58
 
САСВИМ НОРМАЛНО, 
ПРИРОДНО И ОЧЕКИВАНО!

Рагбисти Црвене звезде демолирали и на крају прегазилиПартизан и освојили титулу!

Црвено-бели славили против највећег ривала
и освојили титулу у рагбију 13.

Рагбисти Црвене звезде нови су шампиони Србије, пошто су у финалу савладали вЈечитог ривала Партизан са 44:22! Црвено-бели су  били доминантни и контролисали су меч од самог старта.


Партизан је до полувремена успио да смањи на 22:16, али након тога Звезда прави велику серију у другом полувремену и долази до вођства од 38:16.

До краја је само било питање којим ће резултатом меч бити завршен, а он је био 44:22, за убједљиво славље црвено-белих са шампионским пехаром уз Звездине пјесме.

Орило се ''Још једна побједа и титула'' из грла Звездиних рагбиста док су славили уз трофеј који остаје у витринама рагби клуба црвено-белих.
 
 
 

БРАВО СРБИЈО! ЖЕТВА МЕДАЉА НА СВЈЕТСКОМ ПРВЕНСТВУ У КИК БОКСУ у Будимпешти!

— Autor sjovicicslavuj @ 18:39

 
И мени који сам један од "најбољих" хроничара
и навијача српског спорта
и спортиста из наше СРБИЈЕ
тешко је све ово испратити,
јер медаље као киша капљу,
машалаааа ...
 
 
Наша репрезентација је такмичење завршила са

седам златних,
 
двије сребрне
 
и четири бронзане медаље.
 ---------------------------------------
Пет светских првакиња у кик боксу,
представнице Србије, српске шампионке:
 
Валентина Кери,
 
Дијана Дабетић,
 
Саида Буквић,
 
Теодора Манић
 
и Сашка Крстић.
 
 
Бронзану медаљу је освојила:
Тамара Башић
 
Браво дјевојке!

-----------------------------------------------------

Код мушкараца златне медаље су освојили
 
Александар Коновалов,
 
Милош Цвјетичанин,
 
Александра Крстић.
 
 
Сребро су освојили:
 
Никола Стошић
 
и Бојан Џепина
 
 
Бронзане медаље освојили су:
 
Стефан Анђелковић
 
и Љубо Јалови

 



БРАВО АЦО! БРАВО СРБИЈО! ... Александар Коновалов освојио златну медаљу на Свјетском првенству у кик боксу у Будимпешти!

— Autor sjovicicslavuj @ 18:37
 
Александар Коновалов
 
освојио златну медаљу на Свјетском првенству 
у кик боксу у Будимпешти!
 
 
 
 
 
 
 

БРАВО ДИАНА! БРАВО СРБИЈО! Репрезентативка СРБИЈЕ ДИАНА ДАБЕТИЋ освојила је златну медаљу у кик боксу на Свјетском првенству у Будимпешти!

— Autor sjovicicslavuj @ 18:32
 
На Свјетском првенству у кик боксу у Будимпешти
златом се окитила
 
Диана Дабетић
 
 
која је у категорији до 70 килограма,
онако “дамски” пребила Туркињу Кубру Акбулут .

--------------------
Два естрадна "бомбаша" и "мушкарчине"
сакрили су се у друштву Диане да их она брани!
 

 

БРАВО ВАЛЕНТИНА! БРАВО СРБИЈО! Репрезентативка СРБИЈЕ ВАЛЕНТИНА КЕРИ освојила златну медаљу и кик-боксу на Свјетском првенству у Будимпешти!

— Autor sjovicicslavuj @ 18:26
 
Златом на Свјетском првенству у кик боксу се окитила
 
Валентина Кери
 
у категорији до 65 кг савладавши Рускињу Јулију Кузњецову!


 

БРАВО САИДА! БРАВО СРБИЈО! ... Репрезентативка Србије у кик-боксу Саида Буквић освојила је златну медаљу у лоу-кику на Свjетском првенству у Будимпешти!

— Autor sjovicicslavuj @ 12:52
 

Репрезентативка Србије у кик-боксу
 
Саида Буквић
 
 
освојила је златну медаљу у лоу-кику до 52 килограма
на Свjетском првенству у Будимпешти!
 


Репрезентативка Србије у кик-боксу 
 
Саида Буквић
 
 
освојила је данас златну медаљу у лоу-кику 
на Свјетском првенству 

Ова 21-годишња Новопазарка
у финалу је победила Мароканку Илхам Буракади са 3:0.
Она је на тај начин одбранила свjетску титулу
освојену прijе двijе године у Београду,
а актуелна је и првакиња Европе са прошлогодишњег
шампоионата у Марибору.

 


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 ... 200 201 202  Sledeći»

Powered by blog.rs