САРАЈЕВО, 2. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Посланици у Представничком дому парламента БиХ подијељени су у мишљењу да ли треба стране судије и тужиоци да остану у БиХ и након истека њиховог мандата крајем ове године.

Већина посланика из Федерације БиХ заговарају став да странци и након краја 2009. године треба да учествују у раду Тужилаштва и Суда БиХ, у чему су најгласнији били представници Странке за БиХ и СДА, док су посланици странака из Републике Српске остали при ставу да странци у правосудним институцијама БиХ више нису потребни.

Посланици странака из РС указали су на проблем корупције и селективности у раду Суда и Тужилаштва, а као аргумент за одлазак страних судија и тужилаца навели су политичке процесе који су вођени у овим институцијама.

"Политички процеси, досадашњи и најављени, директан су притисак на посланике из РС, ми то више не желимо и сматрамо да је вријеме да страни тужиоци и судије оду", рекао је замјеник предсједавајућег Представничког дома Милорад Живковић.

Милица Марковић из СНСД-а истакла је да су политички процеси вођени против високих политичких представника српског народа Мирка Шаровића и Младена Иванића те предсједника ХДЗ-а БиХ Драгана Човића, а да се покушава да предмет њиховог рада буде и Милорад Додик.

"Да је суд непристрасан и без притисака демантује их број година затвора изречених људима из РС", рекла је Марковићева, док је њен страначки колега Славко Јовичић оцијенио да редукован број страних судија и тужилаца не може спасити правосудни систем БиХ.

"Ако ова земља зависи од 14 или 15 судија и тужилаца, колико се предлаже да остане од 2010. године, онда ми немамо правосудни систем и не треба очекивати да ће неко, поготово жртве ратних злочина, добити сатисфакцију на Суду БиХ", упозорио је Јовичић.

Шеф Клуба посланика СДА у Представничком дому Шефик Џаферовић сматра да учешће страних судија и тужилаца не треба смањивати и ограничавати на одјељења за ратне злочине.

Џаферовић предлаже да се у амандманској фази повећа присуство странаца у правосудним институцијама БиХ након 2009. године у односу на број који је предложио Савјет министара БиХ.

Против одласка страних тужилаца и судија били су и посланици Странке за БиХ, док је предсједник СДП-а БиХ Златко Лагумџија рекао да залагање за њихов одлазак заправо иде у правцу укидања Суда и Тужилашта БиХ.

Посланици ХДЗ-а БиХ приједлог Савјета министара да се од почетка идуће године прусуство страних судија и тужилаца ограничи на одјељења за ратне злочине оцијенили су компромисним.

Подсјећајући да су ове законске измјене тешко договорене у Савјету министара министар правде БиХ Бариша Чолак позвао је посланике да подрже два предложена закона.

Измјенама и допунама Закона о Суду БиХ продужава се мандат међународних судија до краја 2012. године у другостепеној инстанци у Одјељењу за ратне злочине, с тим да у Апелационом вијећу може учествовати само један међународни судија.

Међународни судија може учествовати у раду на започетом предмету Одјељења један Кривичног одјељења само у случају ако је рад на том предмету започео прије ступања на снагу овог закона.

Ријеч је о пет предмета у које су укључене стране судије.

Приједлогом закона о измјенама и допунама Закона о Тужилаштву БиХ биће омогућено, између осталог, продужавање мандата међународним тужиоцима у Посебном одјељењу за ратне злочине након истека 2009. године, а овај прелазни период може трајати најдуже до 31. децембра 2012. године.

Предложеним измјенама и допунама Закона децидно је утврђено да међународни тужиоци не могу бити замјеници главног тужиоца нити обављати дужност руководиоца и замјеника руководиоца Посебног одјељења за ратне злочине.

Међународним судијама и тужиоцима мандат истиче 31. децембра ове године.

ГРУДЕ, 1. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Општинско вијеће Груде једногласно је усвојило рјешење о додјели грађевинског земљишта одбјеглом хрватском генералу Бранимиру Главашу, који је у Хрватској осуђен за ратне злочине почињене над Србима у Осијеку.

Секретар Општинског вијећа Груда Миљенко Пезер каже да не види ништа спорно у донесеној одлуци, јер је Главаш био једини који је аплицирао за парцелу која му је додијељена, преносе "Независне новине".

Пезер није могао да каже о коликом комаду земље се ради, додајући да се додијељено земљиште налази у селу Дриновац из којег потиче Главаш и у којем већ посједује неке од некретнина.

Посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ Славко Јовичић каже да то није ништа изненађујуће и да је ријеч о "безобразлуку и понижењу српског народа".

"Треба очекивати да ту Главаш сагради кућу и када је заврши да на отварање позове Србе, жртве које је он лично злостављао, јер његовом безобразлуку нема краја", казао је Јовичић.

Према његовим ријечима, ова одлука доказује да БиХ постаје уточисте злочинаца и "бјелосвјетских хохштаплера".

Јовичић је рекао да колико и одлука локалне власти у Грудама, једнако је запрепашћујуће и да нема реакције хрватских политичара на "сраман потез власти у Грудама".

За високог функционера ХДЗ-а БиХ Иву Миру Јовића нема ништа спорно у одлуци општинских власти у Грудама, уколико је испоштована законска процедура у додјели земљишта.

"Добро је да се неко сјетио да потомцима људи који су прије 50 година протјерани са огњишта врати земљу уколико они то желе", рекао је Јовић, додајући да је питање да ли је Главаш жртва политичких подметања у Хрватској или је злочинац.

Према његовим ријечима, разлог за додјелу земље није зато што Главаш нема средстава, већ да тај буде грађанин мјеста из којег су његови родитељи протјерани.

Лист преноси да су на сајту "grude-online.info" објављени коментари у којима се локалним властима замјера што је рјешавање Главашевих проблема добило већи приоритет него рјешавање проблема мјештана, попут обнове неугледног споменика за борце, налажења просторија за Матицу Хрватску и слично.

Осуђени ратни злочинац у Хрватској Бранимир Главашу интервјуу за портал "biznis.bа" најавио је да ће ускоро покренути посао у Мостару и купити ново земљиште у Грудама.

Одговарајући на питање откуд му новац за кућу, земљишта и покретање посла, Главаш је одговорио да "није културно човјека питати одакле му новац".

"Имам помоћ пријатеља са свих страна. Да, помажу ми пријатељи, и познати, непознати и симпатизери које не познајем, и помажу ми и шаком и капом", каже Главаш.

Neslaganja ugrožavaju interese Srpske

Banjaluka - Mada SNSD važi za je­di­­n­stvenu stranku, sa ne­viđenom podrškom građana u RS, poslednjih meseci u izjavama i postupcima njenih kadrova sve su češće nesuglasice. Većina ih je karakteristična za funkcionere u institucijama BiH, pa se postavlja pitanje koliko ovakva neusaglašenost utiče na zastupanje interesa RS u zajedničkoj vlasti.

Neslaganja su počela u aprilu, oko odluke o promenu Ustava BiH, a nastavila su se na strategiji za povratak izbeglica, Zakona o zaštiti domaće proizvodnje, pristupanja NATO, ostanka stranih sudija i tužilaca…
Mada u ovoj stranci tvrde da se radi o „sitnicama”, ovakvi postupci funkcionera SNSD, prema tvrdnjama upućenih, mogli bi da znače aktuelizovanje struja unutar stranke, koje se suprotstavljaju Miloradu Dodiku, a koje navodno predvode član Predsedništva BiH Nebojše Radmanovića i predsedavajući Saveta ministara Nikole Špirića.

Analitičar Slavo Kukić kaže da ne veruje da Špirić može protivrečiti Dodiku, što nije slučaj sa Radmanovićem.
„Špirić je čovek koga karakteriše plivanje u politici. Dovoljan je malo jači glas Dodika da se primiri. Ali, Radmanović je jako umeren. Njemu može prekipeti često nekontrolisano javno istupanje Dodika. Ova teza stoji i ja u nju verujem. Logično mi je da Radmanović u jednom trenutku kaže da ne može dalje sa Dodikom”, kaže Kukić.

Politički analitičar Ta­nja Topić uverava da raz­lič­iti postupci i izjave ka­d­rova SNSD ne znače su­­k­obe u stranci, već samo neusaglašenost sa centralom u Banjaluci.
„Drugi razlog može biti testiranje javnosti, odnosno da se pre donošenja neke odluke u stranci dogovore oko različitih istupa, da bi se oslušnula reakcija javnosti i drugih stranaka. Ne bih rekla da sve ovo utiče na interese RS u zajedničkim institucijama, jer sve stranke i pojedinci u organima BiH čvrsto zastupaju Srpsku”, kaže ona.

Lider PDP Mladen Ivanić kaže da primeri neslaganja kadrova SNSD šalju naznake „potpunog raspada sistema”.
„Nemoguće je, na primer, da se desi da delegati SNSD u Domu naroda državnog parlamenta glasaju za ustavne promene bez znanja šefova. Ako je to stvarno tako, onda je u pitanju potpuni raspad sistema u stranci. U svakom slučaju, u pitanju je loš posao za RS”, kaže Ivanić.
On tvrdi da različiti stavovi u slučaju ostanka stranih sudija i tužilaca pokazuju da neki „više popuštaju” pod međunarodnim pritiscima, a drugi „podilaze” šefu.

Međutim, delegat SNSD u Domu naroda državnog parlamenta, Dušanka Majkić, koja je često imala drugačije stavove od svojih kolega, kaže da je SNSD velika stranka i da nije u mogućnosti da usaglasi sve stavove u prvom momentu, ali se usaglase u „drugom” momentu.
„Ništa nije frapantno različito da bi dovelo u pitanje osnovnu politiku SNSD, koja nikad neće biti izneverena. Ali, stranka ima koordinate u kojima se može kretati. Nemamo obavezu da u određenom momentu svi recitujemo istu pesmicu. Kao član stranke navodim razlog i argumente za svoje mišljenje”, kaže Majkićeva.

Raskol u stranci demantuje i poslanik SNSD u PD PSBiH Slavko Jovičić. On tvrdi da je stranka „demokratska”, u kojoj svako ima pravo na svoje mišljenje. To, uverava Jovičić, demantuje tvrdnje da se u SNSD „diriguje” iz jednog centra.

Najveće nesuglasice SNSD

- U aprilu delegati SNSD podržali izmene Ustava BiH, da bi povukli saglasnost nakon reakcije iz stranke

- Savet ministara usvojio strategiju za povratak izbeglica, ali su je oborili delegati SNSD u parlamentu Bosne i Hercegovine

- Delegati i poslanici SNSD podržali Zakon o zaštiti domaće proizvodnje uprkos protivljenju resornog ministra i stranačkog kolege Mladena Zirojevića

- Milorad Dodik pozvao vojnike OSBiH da ne idu na vežbu NATO u Gruziju, a Predsedništvo BiH, u kome je i Nebojša Radmanović, poslalo pismo namere za ulazak u NATO

- Milorad Dodik i Igor Radojičić poručuju da strane sudije i tužioci treba da idu iz Suda i Tužilaštva BiH, ali je Savet ministara, sa Nikolom Špirićem na čelu, usvojio izmene zakona koje predviđaju ostanak stranaca u predmetima ratnih zločina

- Dušanka Majkić poručila da u stranci neće glasati za podršku Sadiku Ahmetoviću na mesto ministra bezbednosti, Dodik poručio da Ahmetović nije sporan

 http://www.blic.rs/repsrpska.php?id=108552

САРАЈЕВО, 31. АВГУСТА /СРНА/ - Комисија за спољну трговину и царине Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ подржала је данас принципе Приједлога закона о слободним зонама у БиХ, чији је предлагач Савјет министара БиХ.

Предсједавајући Комисије Славко Јовичић изјавио је Срни да ће овај приједлог закона морати бити поправљен амандманима, јер много тога није дефинисано.

"Мора се поправљати, јер je већ пет година на снази био закон који није примјењив и био је у супротности са царинском политиком Европске уније и БиХ. Сада је ријеч о новом тексту закона који ће бити у складу са европском праксом", рекао је Јовичић.

Комисија је данас примила к знању протестну ноту Хрватске у вези са усвајањем Закона о заштити домаће производње у оквиру Споразума ЦЕФТА.

"Чланови комисије су обавезали надлежне институције да пошаљу обавјештење да се то питање сада налази на Уставном суду БиХ и да се чека његова одлука", рекао је он.

Јовичић је истакао да се као предсједавјући Комисије залаже да се на све такве ноте одговори, јер је ријеч односима са сусједима.

"Није ми јасно што су пожурили са дипломатском нотом и упозорењем јер треба сачекати одлуку Уставног суда БиХ. Залажемо се да Министарство иностраних послова одговори", рекао је он.

Комисија је, такође, примила к знању и протестно писмо "Карлсберга БХ" ДОО поводом усвајања Закона о заштити домаће производње у оквиру Споразума ЦЕФТА, као и Захтјев Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства Посавског кантона за хитно доношење одлука везаних за пољопривредну производњу.

Уставни суд БиХ је почетком јула донио привремену мјеру којом се до коначне одлуке ове правосудне институције обуставља примјена Закона о заштити домаће производње у оквиру ЦЕФТА-е којим су уведене царине на производе из Хрватске и Србије.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић сматра да истина о страдању српског народа у Сарајеву током протеклог рата у БиХ вјероватно никада неће у цијелости бити откривена, али да би попис становништва био један од најзначајнијих корака у том смјеру.

	Инфо   | 29/08/2009
	Извор: РТРС

З.Ш.

http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=8186

САРАЈЕВО, 29. АВГУСТА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић сматра да истина о страдању српског народа у Сарајеву током протеклог рата у БиХ вјероватно никада неће у цијелости бити откривена, али да би попис становништва био један од најзначајнијих корака у том смјеру.

Јовичић сматра да би попис сигурно бацио потпуно ново свјетло на дешавања у БиХ током протеклог рата, јер би се на основу тих података утврдило ко је, у ствари, починио етничко чишћење.

Он је за "Фокус" рекао да су Срби из Сарајева систематски чишћени и протјеривани прије, током и послије рата, наводећи да "данас у главном граду БиХ живи више Арапа него Срба".

Према његовим ријечима, непосредно послије рата на подручју Сарајева било је више од пет хиљада станова у којима су некада живјели Срби, а које ни данас нико не тражи, што само по себи говори о судбини пријератних станара.

Јовичић, наводи да су Санџаклије још током ратних година протјеривали Србе из Сарајева и одузимали им станове и куће.

 

 Иако је поднето 795 кривичних пријава против 6.997 лица осумњичених за кривична дела ратног злочина над до сада идентификованих 21.848 српских жртава, Тужилаштво БиХ ни након 14 година није подигло ниједну оптужницу

ПАЛЕ, 25. АВГУСТА (СРНА) - Учесници конференције посвећене утврђивању истине о страдању Срба у Сарајеву затражили су данас од свих институција да се организованије ''ухвате у коштац'' и натјерају институције БиХ, првенствено Тужилаштво БиХ, али и тужилаштва у Републици Српској (РС), да питање злочина над Србима ставе у први план како би истина била верификована и путем судских процеса, а злочинци кажњени.

Са конференције под називом "Истином до правде" упућен је захтјев свим владиним институцијама и невладиним организацијама РС да убудуће годишњице страдања Срба обиљежавају на мјесту злочина.

''Нећемо дозволити да институције РС обезбјеђују помене и годишњице по Приједору, Фочи, Сребреници, док се не створе услови да се вијенцима и пригодним поменима обиљеже годишњице страдања у Добровољачкој, на Брчанској малти, у логору Виктор Бубањ, силосу, Пофалићима, на Казанима'', наводи се у закључцима које је прочитао предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз.

Док се на сва стратишта гдје су страдали Срби на територији ФБиХ не поставе обиљежја о тим злочинима, ни једна институција у РС не може, нити смије дати сагласност за постављање обиљежја на територији РС о страдању других народа, пренио је Ћургуз захтјев учесника конференције.

Он је нагласио да се инсистира на провођењу одлуке Уставног суда БиХ, која се односи на проналажење несталих Срба, од надлежних институција се захтијева да одмах отворе познате и непознате гробнице у Високом настале у току одвожења убијених Срба, те да се приоритетно утврде ДНК налази, а тијела предају породицама.

''Савјет министара БиХ морао би одмах размотрити зашто није проведена одлука парламента о формирању комисије за Сарајево и одмах реактивирати рад комисје у новом сазиву, али са прецизним задатком да утврди истину о страдању Срба у Сарајеву'', рекао је Ћургуз, додавши да се тражи и да приоритет у финансирању свих активности морају бити питања истраживања и документовања кривичних дјела ратног злочина.

Он је нагласио да су и медији одговорни у ширењу истине о злочинима и запитао се шта је са српском интелигенцијом, зашто се недовољно бави питањима истраживања и документовања ратних злочина.

На конференцији коју је организовала Борачка организација РС подржана је иницијатива за израду стратегије за односе са јавношћу у области ратних злочина и пројекат сортирања и архивирања расположиве документације.

Кординатор Тима за истраживање и документовање кривичних дјела ратног злочина МУП-а РС Симо Тушевљак истакао је да је МУП РС са 31. јуном ове године надлежним тужилаштвима и Тужилаштву БиХ поднио укупно 795 кривичних пријава против 6 997 лица због сумње да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина над до сада идентификованих 21 848 жртава.

''Од тога, 240 пријава или 33 одсто односи се на шире подручје града Сарајева, против 1 496 лица (за злочине) над преко 5 000 жртава'', рекао је Тушевљак и нагласио да је Тим формирао 3 299 досијеа убијених Срба и цивила.

Тушевљак је нагласио да је идентификовано 179 силованих жена, а више од 5 000 лица је бесправно држано и малтретирано у 126 логора на ширем подручју Сарајева.

Он је нагласио да је за прва четири мјесеца ове године МУП-у РС достављена 101 наредба о провођењу истраге или захтјев за прикупљање додатних података о почињеним ратним злочинима, а од тога се само пет односило на Сарајево.

Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић подсјетио је да је Уставном суду БиХ још 2004. године поднио 71 апелацију, коју је послије допунио са још 39, о страдању Срба у Сарајеву и да је ова највиша судска инстанца донијела 2005. године одлуку у корист апеланата и обавезао Владу ФБиХ да одговори апелантима у року од 30 дана, која до данас није испуњена.

Јовичић је истакао да се треба и мора инсистирати на овој одлуци Уставног суда БиХ.

Он је нагласио да је ''тунел спаса'', како га називају у ФБиХ, велика заблуда, наводећи да је ту убијено 50 логораша.

Предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић најавио је да ће логораши 11. септембра испред Суда БиХ, некадашњег логора Виктор Бубањ, организовати мирне протесте и захтијевати од Суда и Тужилаштва да покрене поступке против оних који су чинили злочине над српским народом.

Дукић је нагласио да ће им дати рок до 31. децембра, и ако ништа не ураде, онда ће физички блокирати рад Суда и Тужилаштва.

Предсједник Удружења породица несталих сарајевско-романијске регије Милан Мандић истакао је да захтјев за враћање станова и имовине у Сарајеву није поднијело 6 500 особа, јер су то српски станови, а те породице нису пронађене.

Конференцији на Палама данас су присуствовали представници институција РС, БиХ, града Источно Сарајево и општина у саставу града, као и представници невладиних организација.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић рекао је да не постоји прецизан број страдалих Срба у протеклом рату у БиХ, а један од разлога је карактер рата, неконтролисан одлазак Срба, број страдалих на почетку рата, као и неорганизованост институција РС на евидентирању броја жртава.

Велимировић је рекао да се нада да ће предстојећи попис становништва омогућити да се дође до приближног броја страдалих Срба у БиХ, као и у Сарајеву.

БИЈЕЉИНА, 20. АВГУСТА (СРНА) - Лидер Странке за БиХ Харис Силајџић био би најсрећнији да Србије уопште нема на карти свијета и није му стало до тога ко ће БиХ представљати у Србији, рекао је посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Славко Јовичић.

"То најбоље показује какав је његов однос према Србији, али и како странка коју он води и политичко Сарајево доживљавају Београд", истакао је Јовичић, коментаришући тврдње да ни новоименовани амбасадор БиХ у Србији Сеад Авдић неће добити зелено свјетло надлежних српских власти за дипломатски рад у Београду.

Јовичић је за "Фокус" рекао да никога не би требало да изненади "када би Силајџић за новог амбасадора предложио и Абу Хамзу", подсјетивши да је прије Авдића у игри био Бориша Арнаут, који, такође, није добио агреман због умијешаности у нелегалну натурализацију исламских ратника у БиХ.

Он је истакао да се ништа боље не може ни очекивати када дипломатију БиХ воде људи попут Силајџића и министра иностраних послова Свена Алкалаја.

Према Јовичићевим ријечима, Силајџић, предлажући кандидате за које унапријед зна да неће добити потребне агремане као амбасадори БиХ у Србији, показује колико је њему уопште стало до добрих односа с најближим сусједима.

Јовичић је навео да захваљујући Споразуму о специјалним и паралелним везама Република Српска и Србија из дана у дан јачају привредну, културну, спортску и сваку другу сарадњу и да за демократски изабране представнике власти српског народа нема границе на Дрини, а то је, сасвим сигурно, оно што смета Силајџићу.

"Он сам је прије неколико година изјавио да никада неће отићи у Београд. Неће, јер га тамо нико и не зове, а не зове га зато што он, његова странка и већи дио бошњачког политичког врха живе у прошлости, без намјере да погледају у будућност", додао је Јовичић.

Кандидат БиХ за амбасадора у Србији Сеад Авдић највјероватније неће добити агреман због ратне прошлости и улоге у страдању војника ЈНА у "Тузланској колони", а рок за давање агремана Авдићу истиче крајем мјесеца, напомиње "Фокус".

Мјесто амбасадора БиХ у Београду упражњена је више од двије године, а посљедњи дипломатски представник БиХ у Србији био је Томислав Леко.