Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 8 Novembar, 2011 | read_nums (616)

Autor: Mladen Dragojlović   
utorak, 08 novembar 2011

dudakovicPripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH ušli su u utorak ujutro u bivšu kasarnu "Orljani" u Bihaću kako bi preuzeli dokumentaciju vezanu za ratne zločine koje je tokom rata u BiH počinio general Armije RBiH, Atif Dudaković, i njegove jedinice. Iz Tužilaštva BiH je potvrđeno da se radi o objektu koji sada koristi MUP Unsko-sanskog kantona a dokumentacija se odnosi na arhiv i dokumenta o ratnim događajima na području Bihaća i kantona. Radi se o ratnoj dokumentaciji policijskih struktura Unsko-sanskog kantona.

- Dokumentacija koja se izuzima, pronađena je ranije, nakon čega je zapečaćena i osigurana, a u naredna dva dana biće realizovan pretres i izuzimanje dokumentacije, koja je potrebna Tužilaštvu BiH, u okviru predmeta ratnih zločina počinjenih na području USK, o kojima istragu vodi Posebno odjeljenje za ratne zločine Tužilaštva BiH - navodi se u saopštenju Tužilaštva BiH.

O zločinima Atifa Dudakovića i njegovih jedinica, u kojima su predvodili pripadnici jedinice "Hamze", govori se od kraja rata a u više navrata su u medijima prikazani i snimci na kojima Dudaković naređuje strijeljanje ratnih zarobljenika i paljenje srpskih sela u Krajini. Javnosti su prikazani i snimci klanja zarobljenika koje su počinile "Hamze" a posebno Teofik al Harbi, Sudanac u redovima Armije RBiH. Dokumentovano je da je Harbi zaklao srpskog zarobljenika Rada Rogića, a i ostalim zarobljenicima Vojske RS i Vojske Srpske Krajine, nakon zarobljavanja se izgubio svaki trag. Zna se da su likvidirani, a sva tijela još uvijek nisu pronađena. Neka od njih se vjerovatno nalaze u bihaćkim kasarnama u kojima je nedavno počela ekshumacija.

Vijest da su pripadnici SIPA ušli u kasarnu "Orljani" veći dio "Fokusovih" sagovornika nije dočekao s oduševljenjem nego s konstatacijom da je to trebalo davno učiniti. Većina naših sagovornika se slaže da je akcija SIPA došla prekasno i da u dokumentima neće biti pronađeno ništa novo.

---------------------------------------------------------------

Predsjednik RS, Milorad Dodik, rekao je da je Dudakovića trebalo davno uhapsiti.

- Postoje dokazi da je počinio ratne zločine i taj čovjek je morao davno biti uhapšen, ali to govori o radu Suda i Tužilaštva BiH - rekao je Dodik.

On je naveo da, kada je nešta vezano za RS, ljudi budu uhapšeni bez ikakvih ograničenja.

 --------------------------------------------------------------------------------

Predsjednik Narodne skupštine Srpske, Igor Radojičić, ocijenio je da sve liči na marketing, jer se u suštini ništa ne dešava.

- Nema hapšenja, optužnica, a Sud, Tužilaštvo i SIPA pokušavaju stvoriti sliku da rade nešto više po pitanju procesuiranja ratnih zločina nad Srbima - rekao je Radojičić. On je ocijenio da je jasno da postoji pristrasnost u dosadašnjem procesuiranju ratnih zločina pred pravosudnim institucijama na nivou BiH.

--------------------------------------------------------------------------------------

Predsjednik Vlade RS, Aleksandar Džombić, rekao je da svi moraju dati svoj doprinos kako bi osumnjičeni za ratne zločine bili izvedeni pred lice pravde.

- Mislim da Federacija BiH treba na tome da radi. Vidjeli smo u dosadašnjim presudama da su svi pocesi usmjereni protiv Srba što je nedopustivo - ocijenio je Džombić.  On je dodao da, ako želimo da BiH ima perspektivu, svi moraju da rade na tome da se osumnjičeni izvedu pred lice pravde ali da ta odgovornost može biti samo individualna, a ne kolektivna.

---------------------------------------------------------------------------------------

Predsjednik BORS, Pantelija Ćurguz, kaže da je akcija možda i došla kasno, ali je značajna, jer vraća vjeru u profesionalnost Tužilaštva BiH.

- Očito su naše aktivnosti koje smo u posljednje vrijeme preduzimali urodile plodom. Ako će to biti iskren pristup Tužilaštva i ako neko neće praviti cenzuru nad dokumentima koja se izuzmu iz kasarne, siguran sam da će to biti procesuirano i očekujem da će ovo biti konačno dovoljno da najodgovorniji ljudi 5. korpusa, s Dudakovićem na čelu, budu uhapšeni zbog monstruoznih zločina koje su počinili prema srpskom narodu - kaže Ćurguz. On je dodao da se stvarala ružna slika i percepcija događaja tokom rata na ovim prostorima na štetu Srba.

Ćurguz kaže da polako i druga strana medalje izlazi na vidjelo i da se nada da će slika rata u BiH biti promijenjena.

 -------------------------------------------------------------------------------------------

Milan Ivančević iz Operativnog tima za traženje nestalih lica RS smatra da u dokumentaciji koja je pronađena nema previše podataka o licima za kojima Tim traga.

- Koliko ja imam informaciju, većinu dokumentacije relevantne za rasvjetljavanje sudbine Srba iz ovog kraja je u tri sanduka 1997. godine u Sarajevo odnio Amor Mašović - rekao je Ivančević. On je dodao da se i dalje radi na ekshumacijama, u kojima već ima određenih problema, a na ovom području se traga za još 37 lica

M. DRAGOJLOVIĆ


Dokazi davno sakriveni i uništeni

Optimista nije ni poslanik SNSD i bivši logoraš iz "Silosa", Slavko Jovičić, koji je rekao da su u otezanju istraga veliku ulogu imali strani tužioci u Tužilaštvu BiH.

- Priča oko Dudakovića i ostalih zločina nad Srbima u kojima postoje neoborivi dokazi mogla je davno biti završena. Ne očekujem mnogo od pretresa jer oni koji rade pretrese treba da znaju da nisu djeca ostavila igračku na mjestu gdje su se igrali nego da su dokazi davno sakriveni i uništeni.

Šta se može pronaći u dokumentima 15 godina nakon rata - pita Jovičić. Prema njegovom mišljenju, radi se o predstavi za narod sa ciljem da se ništa ne dokaže jer Dudaković nije bio naivan da svu dokumentaciju o zločinima nad Srbima na tom području ostavi u fioci kako bi je jednog dana pokupila SIPA. On kaže da su strani tužioci, uključujući i Dejvida Švendimena koji je vodio slučaj generala Dudakovića, našli uhljebljenje u Tužilaštvu BiH, imali enormna primanja i veliku ekipu u Sarajevu koja je prevodila dokumenta.

- Na kraju, kad svi sve prevedu ispadne da su nas preveli žedne preko vode. Svi tužioci u Tužilaštvu su nastavili da rade metodologijom Haškog tribunala kako bi potpuno satanizovali srpski narod, ignorišu zločine koji su počinjeni nad Srbima te da do danas svojim neradom vrijeđaju srpske žrtve i stvaraju prepariranu sliku o svim dešavanjima u BiH - kaže Jovičić.

http://www.fokus.ba/nov/:steze se obruc oko dudakovica:u-fokusu

 

Autor sjovicicslavuj | 21 Oktobar, 2011 | read_nums (503)

        
        САРАЈЕВО, 21. ОКТОБРА (СРНА) - Посланик у Представничком дому парламента БиХ Славко Јовичић изјавио је Срни да хапшење Бесима Мудеризовића (59) и Рамиза Авдовића (56) представља први случај привођења лица осумњичених за ратне злочине над Србима у Сарајеву, у граду гдје су постојала 124 логора за Србе.
        
        Јовичић каже да унапријед изражава сумњу да привођење ове двојице, осумњичених за ратни злочин против цивила 1992. године у Касарни ''Виктор Бубањ'' и Централном затвору у Сарајеву, представља само покушај смиривања огромног српског незадовољства.

        "Они су били обични пијуни у рукама војне и политичке елите из највиших структура власти бошњачког народа у Сарајеву, а то је суштина", истакао је Јовичић.

        Он је нагласио да рад Тужилаштва и Суда БиХ апсолутно не интересује страдање Срба. "Постављам кључно питање, да ли ће са седмог спрата крв звјерски страдалих, ликвидираних Срба, која се још није сасушила, пасти на образ предсједнице Суда Медџиде Кресо, која сједи у истом објекту, и свих досадашњих тужилаца, који апсолутно ништа до овог случаја нису урадили", рекао је Јовичић.
                
        Тужилаштво БиХ предложио је Суду БиХ одређивање једномјесечног притвора за Мудеризовића и Авдовића које је јуче Сипа ухапсила у Сарајеву, по налогу Тужилаштва БиХ.

        МУП Републике Српске је због сумње да је почињен ратни злочин над Србима у касарни "Виктор Бубањ" поднио извјештај против шест лица Тужилаштву БиХ у априлу 2003. године, док је у јулу 2005. године поднесен други извјештај против 38 лица, међу којима су и двојица јуче ухапшених.

        Кроз логор "Виктор Бубањ" у минулом рату прошло је неколико хиљада Срба.
Autor sjovicicslavuj | 5 Avgust, 2011 | read_nums (1749)

 Samo jedan insert iz brojnih zločina nad Srbima....

------------------------------------------

by Momir Ilic and Marica Lalovic

Intervju, Belgrade, FR Yugoslavia, 13. 02. 1996. godine

As early as last fall, The Hague Tribunal for war crimes in the former Yugoslavia indicated that Izetbegovic's mane might be added to the list of war criminals. Soon after that, Goldstone's close collaborators let it be known, discretely but without a doubt, that they would like to open an investigation against Alija Izetbegovic [Bosnian president]. After such a public announcement of a new target for the Goldstone's team, the Serb side, with all its customary deficiencies, got down to work.

As before, the first to do something concrete were non-governmental organizations, above all The Association of Camp Inmates 1991. The message traveled across the Drina river, and recently Dr. Radovan Karadzic stated that the Pale authorities have material evidence of Izetbegovic's guilt.

Directors of a Massacre

It is too early to talk about the quality of Serb evidence that will be presented to the Hague tribunal and which might be accepted by the tribunal as a basis for an indictment. Nevertheless, it is almost certain that the main arguments against Izetbegovic will be the suffering of Serbs in central Bosnia, specifically in camps in Konjic, Celebic and Tarcin. It seems that the crimes in Bradina might also be included.

We've also heard that the Serb side will try to use the favorable attitude of the tribunal to present to the whole world the definite proof that the two Sarajevo massacres, in Vase Miskina Street and on Merkale Market, were planned and executed with knowledge of the top officials in the Muslim government.

The testimony of Slavko Jovicic, aka Slavuj, leaves no room for doubt that Alija Izetbegovic knew about the camps in which mostly Serb civilians were detained, tortured and killed; it also shows that Izetbegovic used to visit those camps; Slavko Jovicic spent 1334 days, between 5/26/92 and 1/19/96 in the Tarcin camp. He was a police inspector, and before his arrest, the chief of security for the Serb parliamentarians and ministers in the then multiethnic parliament and government of Bosnia-Hercegovina.

“I saw Alija Izetbegovic on several occasions during my incarceration in the Tarcin camp. His first visit was in April, 1994. He left Sarajevo through the tunnel, and then, he was taken in a car to the helidrom in Tarcin; the helidrom had been built by us, camp inmates. From there he flew in a helicopter to Split.

“During Izetbegovic's visits to Tarcin, we were removed to a safe distance from him. But, even from 30 to 50 meters away from him, which was the distance between the silo in which we were incarcerated and the helidrom and the camp headquarters building, we were able to recognize him. I always found it easy to recognize him, since I had known both him and his escorts personally. Izetbegovic knew about me, he even knew my nickname, Slavuj.”

Live Shield for Muslims

Slavko Jovicic continues: “It is true that I never personally met Izetbegovic in the camp, but I was visited by two of his escorts on one occasion. After that I started hoping that I would be released. My visitors were Fadil Pekic and Akir Sisic, both my former colleagues from the police. They were a part of Izetbegovic's escort during his stay in the building in which both military and camp headquarters for this area were located.

When they entered my cell, I asked about the reason for their visit to Tarcin. 'We are here with the president', they said. I don't think that they could have walked away without Izetbegovic's approval; he must have known where they went. As I already said, the headquarters building was not further than 30 meters from the silo. Pekic and Sisic were well armed, dressed in camouflage police uniforms. They greeted me and one of them gave me two 'Marlboro' cigarettes, saying that they had come to the silo to see me. We talked for about 10 minutes.”

Serbs will try to convince the Hague tribunal that the Serb prisoners in Tarcin were not prisoners of war, but civilians who had been abducted from their houses as hostages or to be used as live shields during Muslim attacks on Serb trenches. The second part of Jovicic's statement confirms that:

“An event which occured in 1994 shows that Izetbegovic knew what was going on at the camp. At the beginning of that year, actually on 1/25, one of the top officers from Izetbegovic's closest circle, Nedzad Ajnadzic, who was then a security chief in the Muslim Army and is now the commander of the first Sarajevo Corps and brigadier general, came to the silo on instructions of general Rasim Delic [Bosnian Army commander].

On entering our cell he said: 'Gentlemen, I could kill you all right now. However, I won't do it since you are supposed to be exchanged for 187 Muslims from Hadzici [Sarajevo suburb]. Besides, I don't give a damn about you chetniks.' Then he asked:' Which one of you is Slavko Jovicic?' I replied and than he said:' Karadzic cannot help you here. You won't get out of here alive.” He came back a month later.

“When we thought that the worst was behind us, at the beginning of July, 1995, thirty Serbs were taken from the silo to Sarajevo [during the Muslim attempt to break out of Sarajevo]. They thought that they would be exchanged; instead they were used as live shields and work force to dig trenches and passes from Muslim to Serb positions.

Those poor souls really went through hell. Imagine what they did to them: they would usually tie them with a 20 meter long rope and put explosives in their hands. Then the prisoners would be forced to walk towards Serb positions, through a previously dug trench, and throw the explosive in the Serb trench. Once they realized what the Muslims were doing to our people, Serb soldiers didn't want to shoot at them.

They would even withdraw and leave food and weapons. After the Muslims captured first and endangered second defensive lines in Sarajevo, the Serbs had to respond with fire. A few of our people lost their legs in that fashion and a camp inmate, Dane Cica, died from a Serb bullet. It was so horrible that even Muslim guards were crying and saying:' We are really sorry, but if you don't do this Alija will kill us.'”

Autor sjovicicslavuj | 15 April, 2011 | read_nums (514)

        САРАЈЕВО, 15. АПРИЛА /СРНА/ - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић незадовољан је казнама које је Хашки трибунал данас изрекао тројици хрватских генерала за злочине над Србима у Крајини 1995. године, али сматра добрим што је потврђено да је почињен злочин над Србима те да су у њега били укључени хрватска држава и њено руководство.

        "Ако се за нешто у овој пресуди може рећи да је добро, то је чињеница да је дефинитивно потврђена истина да је почињен злочин над Србима у Хрватској и да је у њега била укључена држава Хрватска на челу са тадашњим предсједником Фрањом Туђманом, што се јасно види из образложења пресуде Маркачу и Готовини", рекао је Јовичић Срни.

Он је истакао да су у поступку против хрватских генерала Анта Готовине, Младена Маркача и Ивана Чермака недвосмислено доказани злочини које је хрватска држава са својом влашћу на челу починила над Србима, што је побројано и у пресуди Готовини и Маркачу.

"Кључно је питање, без обзира на висину изречених казни, шта ће то донијети, шта ће користити Србима који су протјерани из Хрватске и сада се налазе широм свијета, а у највећем броју у Републици Српској и Србији", питао је Јовичић.

Према његовим ријечима, ово је само морална сатисфакција за протјеране преживјеле Србе и ништа друго.

"Они се не могу вратити, све им је уништено, изгубили су конститутивност као народ и сведени су на националну мањину. Пресуда ништа није ријешила да људима који су преживјели ове злочине буде боље", закључио је Јовичић.

Он је изненађен и разочаран што и Чермак, за којег каже да је имао велику улогу у пројекту протјеривања Срба и етничког чишћења Хрватске, није осуђен.

"Међутим, Суд је тако пресудио и као легалиста поштујем ту пресуду", рекао је Јовичић.

        Хашки трибунал данас је првостепеном пресудом осудио хрватске генерале Анту Готовину на 24 године затвора, а Младена Маркача на 18 година за злочине над Србима у Крајини почињене у току и послије акције "Олуја" 1995. године, док је Ивана Чермака ослободио свих оптужби.                                                        
     
Autor sjovicicslavuj | 26 Januar, 2011 | read_nums (2089)

 

SARAJEVO, January 26 (SRNA) – The last concentration camp in BiH to close was Silos – on St. Sava’s Day 15 years ago, two months after the Dayton accords were initialled.

The Silos camp, which had held more than 600 Serbian civilians, on that day released 44 inmates, SRNA was told by Slavko Jovicic, who spent 1,334 days – 44 months – in Muslim-run death camps. The war in BiH lasted 42 months!



“The camp opened May 11, 1992, and closed on the same date as the notorious WWII Nazi camp Auschwitz. I don’t know if it was a coincidence, but I am sure there is something symbolic here,” said Jovicic.


He said that 24 Serbs died as a result of daily tortures and starvation.

“Some 50 Serbs were killed in the ‘tunnel of Serbian suffering,’ which the Muslims called the ‘tunnel of salvation’ – six hailing from Silos and the rest from concentration camp in Hrasnica,” Jovicic said.

He stressed that Silos held men aged 14 to 90, and 11 women, one of whom was six months pregnant.

“Other than 11 reserve soldiers captured on Hrasnica front line, the internees were all civilians,” states Jovicic.

“According to my information and evidence, over 600 Serbian civilians, mostly from Pazarici and Tarcin, were held at Silos at one time or another,” says Jovicic, who is a member of the BiH House of Representatives.

In addition to the daily physical abuse and beatings, these Serbs were submitted to the worst punishment known to civilised man – starvation.

The only meals were five spoonfuls of some liquid and a piece of bread, which circumstance lasted for six months, changing only after the ICRC began delivering food to the starved internees.

“At the beginning, I lost 34 kg in 63 days, falling from my initial weight of 77 to 43. Were it not for my skin, my bones would have fallen apart. We weighed ourselves on scales used for wheat,” adds Jovicic.

In 1993, the Muslims began taking the Silos inmates to Muslim front lines in Hrasnica, Mount Igman, the Jewish Cemetery, Ormanj, and so on, where they dug canals, built fortifications, bunkers, and the like, relates Jovicic.

“Silos was the most notorious of the concentration camps in BiH, not only because it lasted the longest but also because the internees were tortured by 167 methods, according the statements of witnesses,” stresses Jovicic.

He said that all the documentation on Silos was surrendered to ICTY prosecutor Carla Del Ponte, but that she never gave a thought to prosecuting any of the Muslim criminals, on whom there is incontrovertible evidence of their commission of the most horrific crimes against innocent Serbian civilians.

He says that the BiH Prosecution is behaving the same way. This institution has not even opened a single case where Serbs were the victims; in the meantime, 70 of the surviving inmates have died.

“The Silos camp remains a horrific reminder of the Serbs sufferings, which the contemporary, civilised world can not even imagine,” SRNA was told by this survivor of the Silos concentration camp.

Autor sjovicicslavuj | 26 Januar, 2011 | read_nums (418)
   

        САРАЈЕВО, 26. ЈАНУАРА (СРНА) - На Савиндан прије 15 година распуштен је посљедњи концентрациони логор у БиХ - "Силос", и то два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума.

         Из логора "Силос", у којем је било затворено више од 600 српских цивила, 27. јануара 1996. године изашла су 44 логораша, посвједочио је Срни Славко Јовичић, бивши логораш који је у муслиманским логорима смрти провео 1 334 дана или 44 мјесеца (сам рат у БиХ је трајао 42 мјесеца!?).

         "Логор је отворен 11. маја 1992. године, а затворен је истог датума када и злогласни фашистички логор из Другог свјетског рата Аушвиц. Не знам је ли то била коинциденција, али сам сигуран да у овоме најмање има симболике", истиче Јовичић.

        Oн је рекао да су, према његовим сазнањима, 24 српска логораша убијена тортурама, свакодневним физичким злостављањем, пребијањем и мучењем глађу.

         "У тунелу српског страдања'`, који су муслимани назвали `тунел спаса`, око 50 логораша је убијено, шест из "Силоса", а остали су били из логора у Храсници", додао је Јовичић.

         Он је истакао да су у "Силосу" били затворени мушкарци од 14 до 90 година и 11 жена, од којих једна у шестом мјесецу трудноће.

         ''Осим 11 резервних војника, ухапшених на линији у Хаџићима, сви остали су били цивилна лица.

        "Кроз логор `Силос` прошло је, према мојим сазнањима и евиденцији, више од 600 српских цивила, углавном са подручја Пазарића и Тарчина", рекао је Јовичић, који је посланик у Представничком дому парламента БиХ.

         Он је истакао да су логораши, осим свакодневних физичких злостављања и пребијања, мучени и најтежом казном коју свијет и цивилизација не познају - казном глађу.

        Једини оброк сваки дан било је по пет кашика неке текућине и парче хљеба, и то је тако трајало више од пола године, све док МКЦК (Међународни комитет црвеног крста) није почео да доноси храну већ изнемоглим логорашима.

         "У почетку, у току 63 дана, од 77 килограма - колико сам имао, изгубио сам 43, тако да сам имао свега 34 килограма. Да није било коже, кости би се саме растављале. Вагали смо се на вагама које су служиле за вагање жита'', рекао је Јовичић.

         Он је додао да је почетком 1993. године почело одвођење логораша из "Силоса" на прве одбрамбене линије муслиманске војске у Храсницу, на Игман, Јеврејско гробље, Ормањ..., гдје су даноноћно копали прилазе, правили утврђења, ровове, бункере.

         ''Логор `Силос` је најзлогласнији логор у протеклом грађанском рату у БиХ не само зато што је најдуже трајао већ и зато што су, како су утврдили стручњаци на основу исказа свједока, логораши у том логору мучени на 167 начина'', нагласио је Јовичић.

         Он је рекао да је сва документација о томе била предата бившем главном тужиоцу Хашког трибунала Карли дел Понте, али да њој никада ни на ум није пало да било кога процесуира из реда муслиманских злочинаца, за које постоје необориви докази о почињеним стравичним злочинима над недужним српским цивилима.

        Јовичић каже да се исто се понаша и Тужилаштво и Суд БиХ, који још ниједан предмет скоро нису ни отворили у коме су Срби били жртве. Он је нагласио да је 70 српских логораша у међувремену умрло.
        
         "Логор `Силос` је стравична патња за српски народ. То данашњи свијет и цивилизација не могу да разумију'', рекао је некадашњи затвореник у овом логору Славко Јовичић за Срну.
                                            
                                          
Autor sjovicicslavuj | 24 April, 2010 | read_nums (408)

Autor: Slađana Gajić   
petak, 23 april 2010

Ako neće Sarajevo, hoće Strazbur!

Ovim bi se, u najkraćem, moglo opisati raspoloženje porodica poginulih boraca i nestalih civila Republike Srpske, koji su zaprepašteni tvrdnjom premijera FBiH, Mustafe Mujezinovića, da federalna vlada nema ništa s utvrđivanjem istine o stradanju sarajevskih Srba.

---------------------------------------------------------------

Predsjednik Organizacije porodica poginulih i zarobljenih boraca i nestalih civila RS, Nedeljko Mitrović, podsjetio je da vlasti FBiH imaju obavezu po osnovu odluke Doma za ljudska prava RS i Ustavnog suda BiH da utvrde istinu o stradanju Srba u Sarajevu, ali ako to ne žele uraditi, porodicama iz RS ne preostaje ništa drugo nego da pravdu potraže u Strazburu.

On ne očekuje gotovo nikakve reakcije OHR u ovom slučaju, iako je više nego jasno da federalne vlasti nemaju namjeru da urade svoj dio posla.

- Sumnjamo da će OHR iskoristiti svoj autoritet kada je u pitanju FBiH. Oni samo intervenišu i žestoko reaguju kada je u pitanju Srpska i ono što njih interesuje, a to je Srebrenica - kazao je Mitrović.

--------------------------------------------------------------------

Staša Košarac, šef Tima za koordinaciju aktivnosti istraživanja ratnih zločina i traženja nestalih Vlade RS, kazao je da u Vladi FBiH ne postoji politička spremnost da se pokrene istraživanje stradanja Srba.

- Ne može federalni premijer bježati od odgovornosti što ništa nije urađeno i što ništa ne planira da uradi ili da se pravi nevješt u vezi s ovim događajem - kazao je Košarac i dodao da je očigledno da SDA, iz koje dolazi Mujezinović, ne želi da se bavi ovim pitanjem.

- Upozorićemo sve relevantne međunarodne institucije da FBiH ne primjenjuju odluku Ustavnog suda BiH - kazao je Košarac.

On je naglasio da ovdje treba potencirati i pasivan odnos OHR, jer nije primorao institucije FBiH da se ponašaju u skladu s odlukama Doma i Ustavnog suda BiH.

-  Sve ovo govori da u administraciji OHR rade ljudi koji su bliski SDA i kreiraju stavove OHR - istakao je Košarac.

-------------------------------------------------------------------------

U OHR u petak nismo mogli dobiti odgovor na pitanje hoće li Kancelarija preduzeti neke konkretne mjere poslije izjave federalnog premijera.

Slavko Jovičić, u ime Gradske organizacije logoraša Istočno Sarajevo i Udruženja porodica nestalih lica sarajevsko-romanijskog regiona, kao ovlašteni zastupnik, još 24. februara 2004. godine podnio je Ustavnom sudu BiH 71 apelaciju o nestalim Srbima u Sarajevu i taj predmet je 21. maja iste godine dopunio s još 39 dodatnih pojedinačnih apelacija.

- Ustavni sud BiH, na plenarnoj sjednici 27. maja 2005. godine, donio je odluku u našu korist, kojom je obavezao Vladu FBiH da putem svoje komisije za traženje nestalih podnosiocu apelacija i porodicama oštećenih najkasnije u roku od 30 dana dostavi sve podatke o članovima njihovih porodica nestalih u toku rata - kazao je Jovičić.

Jovičić je rekao da je, s obzirom da su u odluci Ustavnog suda označene institucije Vlade FBiH koje su bile obavezne da u cijelosti i bez odlaganja ispune sve zahtjeve 20. aprila 2006. godine, Tužilaštvu BiH i glavnom tužiocu, Marinku Jurčeviću, podnio tužbu protiv dva najodgovornija lica, Ahmeta Hadžipašića i tadašnjeg predsjednika Komisije za traženje nestalih FBiH, Amora Mašovića, koji su ignorisali odluke Ustavnog suda BiH.

---------------------------------------------------------------

VASIĆ Bošnjaci prikrivaju zločine

Rajko Vasić, izvršni sekretar SNSD, rekao je da bi FBiH bila najsrećnija da tamo Srba nikada nije ni bilo.

- Federalni političari i kada govore o nekom stradanju kažu da su tamo stradali nebošnjaci. Njima je teško reći da su stradali Srbi i sudeći po svemu neće se to pitanje nikada istražiti. Mi treba da budemo jasno i načisto s tim da Sarajevo i sarajevski bošnjački krug želi da predstavi Srbe kao divljake i agresore, a Bošnjake kao žrtve i zato im ne ide u prilog niti jedan otkriveni zločin nad Srbima i oni o tome ne žele da urade bilo šta - istakao je Vasić, te dodao da ne vrijedi tražiti odgovornost Mujezinovića ili nekog drugog, jer je OHR na njihovoj strani, kao i dobar dio međunarodne zajednice.

--------------------------------------------------

ĆUZULAN Vlasti FBIH pozvati na odgovornost

Dragan Ćuzulan, generalni sekretar SDS, smatra da je sasvim jasno da bi trebalo da se pokrene pitanje odgovornosti vlasti u FBiH, ali da je očigledno da od strane međunarodne zajednice ne postoji volja da se vrši pritisak na stav FBiH, zbog čega srpski narod trpi posljedice.

- OHR očigledno ne pokazuje nikakav ozbiljan interes da se uđe u taj proces - kazao je Ćuzulan.

Autor sjovicicslavuj | 23 Mart, 2010 | read_nums (749)

V. N, 22.03.2010

 Ostaci vojne kolone

Ostaci vojne kolone

 

HAPŠENjE Ejupa Ganića u Londonu, na osnovu poternice Srbije zbog sumnje da je umešan u ratni zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, ponovo je aktuelizovalo priču o nekažnjavanju zločina nad Srbima u ratovima u poslednjoj dekadi prošlog veka. Iako se zločin u Dobrovoljačkoj ulici desio još 3. maja 1992. godine, počinioci nisu kažnjeni.
Slučaj je bio i u Haškom tribunalu, ali je vraćen BiH. Iako ova država već četiri godine vodi istragu, optužnica nema. Paralelno, Srbija sprovodi istragu, a Ganić je jedan od osumnjičenih. Kada je u Velikoj Britaniji uhapšen, BiH se setila da traži njegovo izručenje. Da li da ga zaštiti ili da ga optuži, a potom i osudi, ostaje da se vidi.

Garancije


SudeĆi prema reakcijama političara u Sarajevu, malo je verovatno da Ganića čeka zatvor. U bošnjačkim krugovima izostaje postavljanje pitanja da li je kriv za nedela za koje ga sumnjiče, nego se insistira na njegovom oslobađanju, kao pojedinca koji se borio za "nezavisnu Bosnu". Bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić je, na svoju ruku, bez saglasnosti svog srpskog kolege Nebojše Radmanovića, koristeći državnu infrastrukturu, otputovao u London kako bi oslobodio ratnog druga. Svoje kadrove u Ministarstvu spoljnih poslova BiH je zadužio da čak pošalju protestnu notu Srbiji.

Zato je važno da Srbija pobedi Bosnu u ovoj borbi za pravdu, zbog žrtava iz Dobrovoljačke i njihovih porodica. Sudeći prema dokaznom materijalu, u koji su "Novosti" imale uvid, neće biti teško dokazati odgovornost Ganića i njegovih saboraca.

Kako se dogodio jedan od najvećih zločina sa početka rata u Sarajevu?
Tog 3. maja 1992. godine u komandi Druge vojne oblasti bio je zarobljen muslimanski lider i predsedavajući Predsedništvu BiH Alija Izetbegović. U trostranom sporazumu između JNA, Unprofora i rukovodstva u Sarajevu dogovoreno je da se na bezbedan način evakuiše Druga vojna oblast, a Izetbegović oslobodi.

U to vreme, vršilac dužnosti predsedavajućeg Predsedništvu Ejup Ganić i komandant Teritorijalne odbrane Hasan Efendić odlučili su da se propusti samo vozilo u kojem se nalazi Izetbegović i komandant Druge vojne oblasti general Milutin Kukanjac, a da se ostatak kolone napadne. Tako je i bilo. Izetbegović i Kukanjac su prošli, a zatim je u Dobrovoljačkoj ulici nastupio pokolj.
Iz obližnjih kuća naoružani civili, policajci, pripadnici vojnih, policijskih i paravojnih formacija zapucali su na kolonu koju su uglavnom činili mladi vojnici. Likvidacije su bile brutalne. Jedno sanitetsko vozilo je zaustavljeno. Vozaču je prislonjena puščana cev na potiljak, a lice starosti oko 18 godina iz neposredne blizine uputilo je nekoliko smrtonosnih hitaca u glavu pukovnika dr Budimira Radulovića,
koji je sedeo na suvozačevom mestu.

Klopka


Zatim su otvorili zadnja vrata kombija i zapucali. Na licu mesta poginuli su pukovnik Miro Sokić i Armela Šuko. Posebno brutalna likvidacija bilo je ubistvo Miodraga Lukića i Boška Jovanića. Kamion TAM je zaustavljen, naređeno je vojnicima da izađu, odlože oružje i legnu na asfalt. U vozilu su ranjeni i Dragan Stanković, Laslo Pravda, Slobodan Bojanić, Dragoljub Pavlović i Zvezdan Arsić.

Dokazi o "slučaju Dobrovoljačka", za sada, očigledno pokazuju da je napad na kolonu JNA u povlačenju iz Sarajeva bio planiran. Ovo su potvrdili snimci razgovora koje su vodili muslimanski vojni i politički zvaničnici za vreme samog napada, a koje je su obelodanile vojne službe posle samo nekoliko dana. Epilog je bio sledeći: posle masakra na strani JNA je ostalo 40 žrtava - 18 ubijenih i 22 ranjena.     

BEOGRADSKA ISTRAGA

U DECEMBRU 2008. godine istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu doneo je rešenje o sprovođenju istrage protiv 19 osoba, među kojima je i Ganić. Kako nezvanično saznajemo, pored Ganića, to su tadašnji komandant štaba TO BiH Hasan Efendić, zamenik šefa MUP Jusuf Pušina, visoki oficiri bivše Armije BiH Jovan Divjak i Fikret Muslimović, komandant specijalne jedinice policije Dragan Vikić, osnivač „zelenih beretki“ Emin Švrakić i osnivač „zelene lige“ Zaim Batković Zagi, kao i pripadnici policije Jovica Berković, Rešad Jusufović, Jusuf Kecman, Damir Dolan, Ibrahim Hodžić, Ismet Bajramović Ćelo (u međuvremenu je preminuo) i Dževad Topić Topa.

*****


SLAVKO JOVIČIĆ, POSLANIK PARLAMENTA BiH I BIVŠI LOGORAŠ, ZA "NOVOSTI" O STRAVIČNOM MUČENjU SRBA
REŽISER LOGORA PAKLA


BANjALUKA - Ejup Ganić mora, pored masakra u Dobrovoljačkoj ulici, da odgovara i za zločine nad Srbima u logorima po Sarajevu i širom BiH. U ovim kazamatima, za šta i postoje dokazi, Srbi su mučeni i ubijani.

Slavko Jovičić
, poslanik Parlamenta BiH i logoraš sa najdužim stažom u BiH, objašnjava da član Ratnog predsedništva BiH, i te kako mora da odgovara za logore smrti. I sam Jovičić je proveo 44 meseca u pet logora u BiH, a najveći staž imao je u "Silosu" u Tarčinu kod Sarajeva.

- Lično sam Karli del Ponte predao transkript 247. sednice Predsedništva BiH iz aprila 1994. godine na kojoj su raspravljali Ganić, tada član Predsedništva BiH, i Alija Izetbegović, predsednik, o logorima u Sarajevu, gde su smešteni Srbi i šta da se radi sa njima. Izetbegović je rekao Ganiću da su to koncentracioni logori, kao kontramera za Srbe. Ganić je sa druge strane potvrdio sve što je Izetbegović govorio, ali mu se suprotstavio kada je predloženo raspuštanje logora - tvrdi Jovičić.

Prema njegovim rečima, transkript sednice je dokaz da je Ganić znao za logore što bi moglo da dopuni optužnicu.
- Ganić je kada je ušao u politiku BiH, iako se predstavljao kao Jugosloven, bio veći musliman od Izetbegovića. Na sve načine je pokušavao da postane lider muslimana i potajno se nadao da će da mu Izetbegović prepustiti to mesto - ističe Jovičić.     

SRPSKI STANOVI

GaniĆ je prema rečima Jovičića pogotovo zloupotrebljavao svoje mesto člana Predsedništva RBiH u slučaju podele srpske imovine po Sarajevu.

- Ganić je lično "dodelio" na stotine stanova u Sarajevu, inače vlasništvo proteranih i pritvorenih Srba, svojim prijateljima Sandžaklijama. Za to je nagrađen velikim novcem ali i glasovima na izborima za Predsedništvo BiH - ističe Jovičić.

(S. M.)
 
 
Autor sjovicicslavuj | 27 Januar, 2010 | read_nums (728)



srijeda, 27 januar 2010 

Оптужнице нема, чекају да помру сви свједоци злочина у Силосу

Najveći i najozloglašeniji koncentracioni logor u kojem je tamnovalo i mučeno na stotine nedužnih srpskih civila jeste logor "Silos" u Tarčinu.

To, naravno, neće ni nakon 14 godina od njegovog zatvaranja, priznati nijedan Bošnjak, a kao nebitnu činjenicu doživjela ga je i međunarodna zajednica, jer da nije, do sada bi procesuirala, ne samo počinioce zločina, nego i one koji su odgovorni zbog toga što ovaj logor nije zatvoren odmah nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Izjavio je ovo "Fokusu" poslanik u parlamentu BiH Slavko Jovičić koji je u tarčinskom "Silosu" proveo 1.334 dana i koji i dan-danas osjeća posljedice zlostavljanja i mučenja.

- Lider SDA, Sulejman Tihić, danas prisustvuje obilježavanju 65-godišnjice oslobađanja logora "Aušvic-Birkenau" i ja to pozdravljam. Međutim, on je, kao i ja bio logoraš, i mislim da bi bilo bolje, ukoliko iskreno želi suživot i pomirenje, da je danas zajedno sa mnom položio vijenac u "Silosu" i tako priznao da je to bio logor i mjesto stradanja srpskog naroda - kaže Jovičić.

Nažalost, dodaje on, Tihiću "Silos" nije ni nakraj pameti, kao što nije nijednom Bošnjaku, jer niko iz reda bošnjačkog naroda, bez obzira da li se radi o logorašu, političaru, ili običnom građaninu, neće da prizna da je postojao ijedan logor u koji su zatvarani nasumice hapšeni Srbi.

---------------------------------------------------------------

Za zločine počinjene nad srpskim logorašima u "Silosu", od kojih su neki i ubijeni, još uvijek nije niko odgovarao.

Dokumentacija i dokazi su, gotovo, pet godina u posjedu Tužilaštva BiH, odnosno Posebnog odjeljenja za ratne zločine.

--------------------------------------------------------------------

- Predmet "Silos" ne nalazi se kod nas 15 godina, nego pet godina. Šta se s ovim predmetom dešavalo u periodu od 1995. do 2005. kada nam je ustupljen i zašto do tada nije procesuiran mi o tome ne možemo govoriti - kaže portparol Tužilaštva BiH, Boris Grubešić.

Sugeriše da objašnjenje potražimo u institucijama kod kojih je predmet stajao, a koji je, prema njegovim riječima, formiran na osnovu spisa Kantonalnog tužilaštva Sarajevo i Okružnog tužilaštva Istočno Sarajevo.

--------------------------------------------------------------------------

- Ovakve izjave su samo još jedan dokaz namjerne opstrukcije prema zločinima koji su počinjeni nad Srbima u "Silosu" koji je i Predsjedništvo takozvane Republike BiH, kao i njegov predsjednik Alija Izetbegović verifikovao kao logor - uzvraća predsjednik Saveza logoraša RS, Branislav Dukić.

Ovo je, dodaje on, i najbolji dokaz logorašima RS da je njihova odluka da svu raspoloživu dokumentaciju predaju Specijalnom tužilaštvu Srbije potpuno opravdana.

-----------------------------------------------------------------------

Logor "Silos" u tarčinskoj opštini Hadžići muslimansko ratno rukovodstvo formiralo je 11. maja 1992. godine, a zatvorilo ga je 27. januara 1996. godine.

Za mučenja Srba u ovoj tamnici osumnjičeni su, između ostalih, komandant Prvog korpusa Armije RBiH, Vahid Karavelić, i njegov nasljednik Nedžad Ajnađžić, zatim Nezir Kazić, komandant 109. brdske brigade Armije RBiH, te načelnik CJB Hadžići, Enver Dupovac, kao i Vahid Alađuz, Mustafa  Đelović, Asim Kečo, Ibro Fišo, Ethem Tiro, Nermin Kalamber i mnogi drugi.

Autor sjovicicslavuj | 27 Januar, 2010 | read_nums (571)

Datum: 26.01.2010
Autor: К. Ћирковић,
Ж.Домазет

СAРAЈЕВО, БРAТУНAЦ - Прошло је четрнаест година, а "предмет Силос" још није дошао на ред у Тужилаштву и Суду БиХ. Ни мене никада нико није позвао да говорим о томе иако сам у медијима свједочила о злочинима.

Казала је ово "Гласу Српске" Радојка Пандуревић (1949) из Сарајева, настањена у Братунцу која је ухапшена и одведена "на информативни разговор"  у логор "Силос" 28. маја 1992. године. У том логору тамновала је три године и осам мјесеци или тачно 1.339 дана.

Данас се навршава 14 година од затварања најзлогласнијег логора за Србе, "Силос" у сарајевској општини Хаџићи. "Силос" је формиран 11. маја 1992. године, а затворен је тек 27. јануара 1996. године, два мјесеца послије потписивања Дејтонског мировног споразума.

До данашњег дана нико од злочинаца одговорих за мучења и убијања у "Силосу" није одговарао.

------------------------------------------------------------------

- "Предмет Силос" налази се у Посебном одјељењу за ратне злочине Тужилаштва БиХ. Предмет је врло осјетљив и обиман, али се надамо да ће оптужнице ускоро бити подигнуте - рекао је "Гласу Српске" портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић.

Рекао је да не зна због чега овај предмет нико до сада није завршио.

- Ми ћемо се у складу са нашим ресурсима трудити да га у што разумнијем року завршимо. Специфичност овог предмета је да има више стотина свједока и особа које се спомињу у њему. Трају интензивна саслушања свједока, али проблем представља чињеница то што је доста свједока напустило БиХ послије рата и живе у трећим земљама - каже Грубешић.

---------------------------------------------------------------

Жртва злочина Радојка Пандуревић сматра да је "расељавање логораша" смишљен потез бошњачких кадрова у врху власти и правосуђа.

- Прошло је четрнаест година, а "предмет Силос" још није дошао на ред у Тужилаштву и Суду БиХ. Велики број логораша  расељен је, неки су умрли, преживјели логораши заборављају и, ако дође до покретања тог процеса, неће имати ко да свједочи о свему што се догађало српским цивилима у тој тамници - каже она. 

-----------------------------------------------------------

Посланик у Парламенту БиХ Славко Јовичић, који је и сам у "Силосу" провео 1.334 дана мучења, злостављања и  тортура каже за "Глас Српске" да су из "Силоса" на слободу два мјесеца послије успостављања мира пуштена 44 затвореника и да од тог броја осам више није међу живима.

- Коинциденција или не, на исти дан, на Светог Саву у Другом свјетском рату затворен је и злогласни фашистички логор Aушвиц - каже он.

И он сматра да се свјесно ради на томе да сви свједоци који су још живи умру и да више нема ко да дадне изјаву.

-----------------------------------------------------------------

Инспектор за истраживање и документовање предмета ратног злочина у МУП-у РС Радован Пејић каже да је МУП РС још 1992. године поднио прву кривичну пријаву за злочине почињене у Хаџићима, те да је касније поднесено још 20 кривичних пријава и допуна.

- Комплетиран извјештај за "Силос" МУП је Окружном тужилаштву Источно Сарајево поднио 5. септембра 2005. године. У Хаџићима је био формиран систем логора, а ми смо евидентирали и кроз кривичне пријаве тужилаштву доставили податке за 1.931 жртву.  Од тога је 784 лица било затворено у логоре, највише њих у "Силос", а 39 је убијено - каже Пејић.

Злочинци

Међу онима за које постоји довољно доказа за почињени злочин су командант Првог корпуса Aрмије РБиХ Вахид Каравелић и његов насљедник Неџад Aјнаџић, командант 109. Брдске бригаде Aрмије РБиХ Незир Казић, начелник ЦЈБ Хаџићи  Енвер Дуповац, Мустафа Ћеловић,  Вахид Aлађуз, Aсим Кечо, Ибро Фишо, Етхем Тиро, Нермин Калембер и други.

---------------------------------------------------------------------------

Радојка Пандуревић каже да је први управник логора за Србе "Силос" био Бећир Хујић, а његов замјеник Халид Човић.

- Тукао ме сваки дан Енвер Дуповац, а онда је довео групу Санџаклија који су ме тјерали да гризем своје прсте, свједочи она.

Tekst na linku: glassrpske.com/vijest/drustvo/

Autor sjovicicslavuj | 27 Januar, 2010 | read_nums (434)

        Сједочење вишегодишпњег логораша, данас посланика у парламенту БиХ, Славка Јовичића о животу и страдањима Срба у концентрацином логору Силос (како га је звао муслимански лидер Алија Изетбеговић). За ужасне злочине о којима Јовичић говори, још нико није одговарао.

  Приредио: Ненад ТАДИЋ

        БИЈЕЉИНА, 27. ЈАНУАРА (СРНА) - Славко Јовичић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, који је и сам био затворен у муслиманском логору Силос током цијелог рата у БиХ, истиче да у транскриптима са 247 сједнице ратног предсједништва БиХ из априла 1994. Алија Изетбеговић под тачком 7. говори да је Силос "концентрациони логор".

        Концентрациони логор Силос, у коме су били затварани Срби цивили и 11 припадника ЈНА, најдуговјечнији је лорог те врсте у БиХ - распуштен је неколико мјесеци послије потписивања Дејтона, 27. јануара 1996.године!?

         "У том логору, потврдили су стручњаци на основу исказа свједока, на 167 начина мучени су логораши. Кад кажем логораши, желим да кажем да је осим 11 војника који су били резервни војници, и ухапшени су на линији у Хаџићима, остали били цивилна лица" - напомиње Јовичић у интервјуу СРНИ.

        Кроз логор Силос, који је отворен 11. маја 1992. године, према Јовичићевим сазнањима и евиденцији, прошло је више од 600 српских цивила, углавном са подручја Пазарића и Тарчина.

        Он описује Силос као "бетонски скелет који је направљен 1953. године по руском моделу који је предвиђен намјенски за складиштење житарица.        "У том логору били су углавном мушкарци од 14 до 90 година, а било је затворено и 11 жена. Чак је била затворена и жена у шестом мјесецу трудноће" - каже Јовичић.

        Логор Силос формирала је прво 9. брдска бригада тзв. Армије БиХ, која је била на подручју Тарчина, и муслиманске полицијске снаге. При самом крају рата надлежност над логором имала је 14 дивизија чији је командат био Заим Имамовић, који погинуо у сукобу са српском војском.         

        "Наиме , муслиманска војска тада је имала план по коме је 20 000 војника сарајевског корупуса, мостарског Четвртог корпуса и Зеничког корпуса требало да изврши, како је наведено, `деблокаду Сарајева`, односно да потпуно уништи преостали живаљ са подручја општина Хаџићи, Вогошћа, Илијаш и Илиџа и Трново" - објашњава Јовичић.

        Јовичић је написао књигу о том логору и препричао оно што је сам видио. Према његовим сазнањима, 24 српска логораша су убијена - усљед тортура и физичког свакодневног злостављања и пребијања, мучења и глади.

        "За прва 63 дана, а ја сам затворен 26. маја 1992. године, смршао сам 43 килограма. А имао сам 78 када су ме увели у логор. Тако сам 8. августа имао свега 34 килограма. Да није било коже - кости би се саме растављале" - прича Јовичић.

        Затвореници су мјерили тежину на вагама које су служиле за вагање жита. Хигијенски услови у Силосу били су невјероватно лоши. Тек након шест мјесеци пружена је могућност да се логораши купају - и то водом која је директно долазила из цијеви, а зна се како је вода хладна - као на Бјелашници!

        "Храна је посебна прича. Сваки дан смо добијали по пет кашика неке текућине и по дванаестину или петнаестину хљеба који није био предвиђен нити је задовољавао било какве норме него га је био 300 или 400 грама.        Тако да се кроз њега `могло видјети`" - свједочи Јовичић и додаје:

        "Сви су доведени у оскудној одјећи - одијелу или пижами, како су већ нађени у кући или на њиви. Више од осам мјесеци спавали смо на бетону на коме није било ни картона. Тек 2. новембра дошли су људи из Црвеног крста, донијели су храну да преживимо и гардеробу, али су нам већину тога покрали муслиманскис стражари и муслиманске власти".

        Он истиче да 1993. године из Силоса почињу прва одвођења на прве борбене линије у Храсницу. Прва екипа је отишла 29. јануара.

        "У другој екипи од 30 логораша био сам и ја и провео сам такође у злогласном логору у Храсници 198 дана од 15. априла 1993. године до 30. октобра исте године. Копали смо све могуће траншеје, бункере, прилазне ровове, правили смо утврђења, даноноћно смо били на првим одбрамбеним линијама муслиманске војске према фирми - бившем гиганту `Фамосу`, затим на Пољопривредном институту и добру према Илиџи. Затим уз саму аеродромску писту радили смо све траншеје.

        Тек касније ћемо сазнати за фамозни тунел како, га данас муслимани зову `тунел спаса`. То је био тунел српског страдања, јер је, према мојим сазнањима и евиденцији, око 50 логораша ту убијено, од чега шест из Силоса, а остали су сви били цивили из Храснице".

        Дакле, напомиње Јовичић, Силос, посљедњи концентрациони логор током грађанском рата у БиХ, затворен је (коинциденција или не - нека историчари утврђују) на исти дан када је у Другом свјетском рату затворен и злогласни фашистички логор Аушвиц.

        "Постоје транскрипти, до којих сам касније дошао радећи професионално у Предсједништву БиХ ( начин на који сам дошао до тих докумената није битан), али оно што је важно - документација о Силосу је била предата тужиоцу Хашког трибунала Карли дел Понте" - истиче он.

        "Бранислав Дукић, као предсједник логораша, ја као потпредсједник, и покојни Саво Ивановић предали смо сву ту документацију. Предали смо 13 огромних фасцикли у Бањалуци, али смо на позив Дел Понтеове то предали и у Хагу.

        Потпуно је јасно да је Карла дел Понте, што сам ја касније директно сазнао и рекао јој у очи, монструм и да је имала само један задатак: да сатанизује Србе у претходном рату и да не подигне ни једну оптужницу против људи који су починили стравичне злочине над српским цивилима, што се касније, нажалост, показало као тачно" - наводи Јовичић.

        Он истиче да ратни злочини не застаријевају,али да је проблем бивших логораша то што су многи логораши од стравичних тортура по логорима преминули.

        "Према мојим сазнањима, од преживјелих - 70 логораша је умрло у међувремену. Дакле, и кад дођу ти процеси, ако икада дођу, неће имати ко свједочити на суду" - сматра Јовичић.

        Он истиче да неки не желе да процесуирају евидентне злочине за које постоје докази. "Ја сам их навео у књизи. Ја ћу свједочити на суду да сам сретао у логору начелника безбједности првог сарајевског корпуса Неџада Ајнагића, који је улазио у сваку челију. Ја сам сретао команданта Првог сарајевског корпуса генерала Вахида Каравелића, који нас је тјерао да радимо даноноћно на изградњи хелиодрома одакле је Алија Изетбеговић путовао по свијету.

        Направили смо зграду 14. муслиманске дивизије само десетак метара од Силоса, и то од украденог српског материјала, у зимском времену када не да нисмо имали топле гардеробе него већ смо били обучени као да је љето.        Просто је невјероватно да је ико успио да преживи такве тортуре у Силосу" - истиче Јовичић.

        Многи затвореници који су преживјели, након стравичних мучења и тортура имају тешке здравствене посљедице. Јовичић је, како каже, имао срећу да је прије три године на ВМА био 20 дана и да се изборио да преживи.

        "Данас имам безброј проблема - без десног сам бубрега, поломљених ребара, не могу на ногама да стојим. Све су то посљедице мучења и даноноћног рада на борбеним линијама у `живом штиту`, гдје су нас муслимански војници истурали да на отвореном копамо и да за њих освајамо линије - то се десило у Храсници и Бутмиру гдје смо за муслиманску војску освојили више од четири километра територије, јер је српска војска видјела да ми копамо и повлачили су се, тако да су у једном моменту линија разграничења била на 30 метара" - сјећа се Јовичић.

        Он објашњава да су затворенци злоупотребљавани у првим борбеним штитовима "везани сајлама и тјерани да раде даноноћно најтеже физичке радове".

        "Оно што желим да нагласим - само код Основне шкоел `Алекса Шантић` у Храсници избројао сам 126 `мотки`, а само на некима је писало - НН. То је било гробље специјално отворено за Србе" - истиче Јовичић.

        Српски логораши по ноћи су врло плитко закопавали убијене. Када је Славко Јовичић 1997. године отишао тамо да види постоји ли још то гробље - затекао је ледину.

        "Неко је, односно муслиманске власти, свјесно извршио ексхумације и дан данас се не зна гдје се налазе ти људи који су тада били сахрањени, као и ко је извршио премјештање и измјештање гробница, ни гдје се налазе кости тих људи. Нажалост, нисам успио да дођем до података, јер друга страна неће да призна да један једини Србин било гдје био затворен и настрадао" - прича Јовичић и закључује:

        "Неки су имали срећу да буду размијењени у приватним размјенама, јер су тада људи продавани. Ко је имао паре успио је да свог ближњег купи".

Autor sjovicicslavuj | 27 Januar, 2010 | read_nums (480)

        САРАЈЕВО, 27. ЈАНУАРА (СРНА) - На Светог Саву прије 14 година данас је распуштен посљедњи концетрациони логор у БиХ - Силос, и то два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума.
        
        Из логора Силос, у којем је било затворено више од 600 српских цивила, тог 27. јануара 1996. године изашла су 44 логораша, посвједочио је Срни Славко Јовичић који је и сам био затвореник у овом логору.

        Логор је отворен 11. маја 1992. године, а затворен је истог датума када и злогласни фашистички логор из Другог свјетског рата Аушвиц.
        
        Јовичић је рекао да су, према његовим сазнањима, 24 српска логораша убијена тортурама, свакодневним физичким злостављањем, пребијањем и мучењем глађу.

        "У 'тунелу српског страдања'`, који су муслимани назвали `тунел спаса`, око 50 логораша је убијено, шест из Силоса, а остали су били цивили из Храснице", додао је Јовичић.

        Он је истакао да су у Силосу били затворени мушкарци од 14 до 90 година и 11 жена, од којих једна у шестом мјесецу трудноће.

        ''Осим 11 војника који су били резервни војници ухваћени на линији у Хаџићима, сви остали били су цивилна лица. Кроз логор Силос прошло је, према мојим сазнањима и евиденцији, више од 600 српских цивила, углавном са подручја Пазарића и Тарчина", рекао је Јовичић, који је посланик у Представничком дому парламента БиХ.
        
        Он је истакао да су логораши сваки дан добијали по пет кашика неке текућине и парче хљеба.
        
        "За прва 63 дана, од 77 килограма колико сам имао, изгубио сам 43, тако да сам имао свега 34 килограма. Да није било коже кости би се саме растављале. Вагали смо се на вагама које су служиле за вагање жита'', рекао је Јовичић.
        
        Он је додао да је 1993. године почело одвођење логораша из Силоса на прве одбрамбене линије муслиманске војске у Храсницу, гдје су даноноћно копали прилазе, правили утврђења, ровове, бункере.
        
        ''Логор Силос је најзлогласнији логор у протеклом грађанском рату у БиХ зато што је најдуже трајао и што су, како су утврдили стручњаци на основу исказа свједока, логораши у том логору мучени на 167 начина'', нагласио је Јовичић.

        Он је рекао да је сва документација о томе била предата бившој главној тужитељки Хашког трибунала Карли дел Понте, али да нико не жели да процесуира злочине за које постоје докази. Он је нагласио да је 70 српских логораша у међувремену умрло.

        "Логор Силос је стравична патња за српски народ. То данашњи свијет и цивилизација не могу да разумију'', рекао је некадашњи затвореник у овом логору Славко Јовичић за Срну.

Autor sjovicicslavuj | 19 Januar, 2010 | read_nums (383)

На данашњи дан 1996. године, дакле прије 14. година, на Богојављење - Бог се јавио и помогао ми је да након 44 мјесеца или 1.334 дана, стравичног страдања, мучења, злостављања и несхватљивих тортура, изађем из хајзлогласнијег муслиманског концентрационог логора смрти "СИЛОС" у Тарчину и да дочекам тако жељену СЛОБОДУ!

 

Најзлогласнији муслимански концентрациони логор смрти "СИЛОС" у Тарчину

(Отворен је за Србе 11. маја 1992. год., а затворен 27. јануара 1996. године, на Светог Саву!) . Коинциденција или не - на исти дан у Другом свјетском рату је затворен и фашистички концентрациони логор Аушвиц!!!

---------------------------------------

У мом животу, најважнија ријеч је СЛОБОДА! Сви они који, хвала Богу, нису имали ту несрећу да западну у руке злотвора, никада неће разумјети шта значи СЛОБОДА!!!!

 

 

 

Само ми је Драги Бог помогао да изађем на Богојављење и да стигнем

на своју породичну крсну славу Светог ЈОВАНА!

 

 

 

 

Autor sjovicicslavuj | 12 Septembar, 2009 | read_nums (491)

Sarajevo, 12.09.2009.

Dosta skrivanja ratnih zločina!

Više od 100 srpskih logoraša, podržani od Koordinacije hrvatskih udruženja žrtava rata, zatražili od suda i tužilaštva BiH da prestanu sa ponižavanjem srpskih žrtava i skrivanjem zločina nad Srbima

Sramota.. Logorašima nije dozvoljeno da unesu venac u zgradu suda i tužilaštva BiH
 

Više od stotinu logoraša iz RS juče je u Sarajevu protestovalo ispred zgrade tužilaštva i suda BiH, zahtevajući od čelnika tih institucija da prestanu sa omalovažavanjem srpskih žrtava i opstrukcijama u procesuiranju ratnih zločina nad Srbima u proteklom ratu!

Logoraši, kojima su se u protestu pridružili i predstavnici Koordinacije hrvatskih udruženja žrtava, zapretili su da će, ukoliko se u roku od dva meseca ne ispune njihovi zahtevi, organizovati masovne proteste i blokirati rad najviših pravosudnih institucija u BiH.

- Gospodo tužioci i sudije, zgrada pred kojom se nalazimo nekada je bila zloglasni logor „Viktor Bubanj" za više od 5.000 Srba, od kojih je 70 ubijeno, a za 30 se još traga. Sedite na kostima i krvi srpskih žrtava i ne činite ništa - poručio je predsednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić, govoreći ispred zgrade u kojoj je tokom rata i sam bio zatočen.

Blokada suda BiH

Logoraši su pred zgradu tužilaštva i suda BiH stigli organizovano, u nekoliko autobusa, pod jakom pratnjom policije. Incidenata tokom protesta nije bilo, iako logorašima nije bilo dozvoljeno da uđu u zgradu i polože venac za srpske žrtve zločina.

---------------------------------------------------------

Jovičić: Stranci, pakujte kofere!

Protest logoraša RS pred zgradom suda i tužilaštva BiH podržao je i Slavko Jovičić Slavuj, poslanik u Parlamentu BiH, nekadašnji zatočenik logora „Silos" u Tarčinu i još četiri sarajevska logora za Srbe, u kojima je proveo 44 meseca.

- Ovo još nisu pravi protesti, ali će ih biti jer nema pravde za Srbe. U Sarajevu nema ljudi koji su spremni da kažu da su stradali Srbi, kao što sam ja u Srebrenici rekao da su stradali Bošnjaci. Sve dok tako ne bude, dok se ne otkrije puna istina, ovo će biti virtuelna država i nema ništa ni od nje, ni od evropskih integracija. Došao sam i da stranim tužiocima i sudijama poručim da pakuju kofere! Ovih dana trpimo strašne pritiske, ali nema tih pritisaka koji će me naterati da u Parlamentu BiH glasam za njihov ostanak - poručio je Jovičić.

- Neće da nam se obrate?! Ne daju nam unutra, niti nam dozvoljavaju da položimo ovaj venac na mestu zločina. Neka vam je to na čast, gospodo! Na čast vam i ovaj venac. Evo ga, tu je, ispred zgrade, pa ga šutirajte kao što ste nam šutirali vence u Tuzli, na Brčanskoj malti - rekao je Dukić, koji je odbio da odgovara na pitanja brojnih novinara sarajevskih medija.

On je podsetio da su logoraši RS u junu ove godine nadležnim pravosudnim organima predali tužbe za 536 logora za Srbe na području BiH, naglasivši da nijedna od tih prijava nije procesuirana.

- Evo vam, gospodine Barašine i Švendimene. Ovde su papiri koji govore o bebi koja je imala svega šest meseci kada je s majkom zatvorena u logor, papiri o devojčici koja je silovana sa svega 13 i po godina. Pozabavite se ovim! Pozabavite se Dobrovoljačkom, Tuzlanskom kolonom, Sijekovcem, Brodom, „režiserom" Dudakovićem, koji ubija, pali i kolje sve što je srpsko! Prioritet su nam i zloglasna kasarna „Viktor Bubanj" ispred koje se nalazimo, „Silos"‘ u Tarčinu, Čelebići, zapadno Podrinje, Bratunac, Skelani, Srebrenica i Milići, dolina Neretve i zapadna Hercegovina, logori u Posavini, srednja Bosna, Ozren i Vozuća, bihaćki region i 13 zapadnokrajiških opština, gde su počinjeni i genocid i urbicid pod pokroviteljstvom najviših bošnjačkih političara i vojnih komandanata - upozorio je Dukić, pokazujući novinarima krivične prijave upućene glavnom tužiocu BiH i njegovom zameniku.

 
 

Hrvatska podrška

Novinarima se pred zgradom tužilaštva i suda BiH obratio Leo Pločkinić, predsednik nevladine organizacije „Kroacija libertas", koji je upozorio da su procedure po kojima se sudi Hrvatima i Srbima prepune propusta i da su hrvatskim i srpskim optuženicima uskraćena temeljna prava na odbranu i zdravstvenu zaštitu.

- Naši naredni protesti biće masovniji, sa transparentima i hrvatskim zastavama - rekao je Pločkinić, koji je odbio da odgovori na pitanje da li su i kada Hrvati „razvezali" svoje zastave sa Bošnjacima.

- Ne tražimo ništa na šta nemamo pravo i što nije naše. Imamo pravo na hrvatski entitet, kao i druga dva naroda u BiH. FBiH je bošnjački entitet u kome žive Hrvati - poručio je Pločkinić.

Dodik: Pravosuđe BiH izgubilo legitimitet

Predsednik Vlade RS Milorad Dodik kaže da protesti logoraša imaju njegovu podršku jer je očigledno da su pravosudne institucije na nivou BiH izgubile legitimitet, koji pokušavaju da vrate preko nekih predstavnika međunarodne zajednice. On je poručio da visoki predstavnik nema pravo i mandat da nametne izmene zakona o tužilaštvu i sudu BiH i ponovio da će RS, uz pomoć „važne kancelarije iz inostranstva", za nekoliko meseci tužiti ranijeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna.

- Bilo koji zakon koji nametne visoki predstavnik neće biti prihvaćen i primenjivan u RS! Sazvaćemo sednicu Skupštine RS i doneti takvu odluku, a oni koji misle da nelegalno nameću zakone, neka razmisle o tome - upozorio je Dodik.

Protestantima pred zgradom tužilaštva i suda BiH juče se niko nije obratio. Iz tužilaštva je naknadno saopšteno da na rad ove institucije neće uticati bilo kakve demonstracije ili agresivne izjave u javnosti, nego da će nastaviti da deluju „u skladu sa najvišim profesionalnim standardima". Opravdane zahteve srpskih logoraša podržalo je 18 zatvorenika KPZ Foča, osuđenih zbog ratnih zločina, koji su juče stupili u štrajk glađu.    

Z. ŽUŽA

Autor sjovicicslavuj | 11 Septembar, 2009 | read_nums (412)

 

 Федерална новинска агенција

 

Sarajevo

Objavljeno 11.9.2009 

 Pred zgradom pravosudnih institucija BiH u Sarajevu okupilo se danas stotinjak članova Saveza logoraša RS-a i nevladine organizacije "Croatia Libertas" da bi izrazili nezadovoljstvo radom Suda i Tužiteljstva BiH.

Kako je saopćio predsjednik Saveza logoraša RS-a Branislav Dukić, povod za okupljanje jeste održavanje vanredne sjednice Predsjedništva ove organizacije zbog "opstrukcije Suda BiH u procesuiranju onih koji su počinili zločine nad Srbima u toku rata u BiH od 1992. do 1995. godine".Uz negodovanje zbog toga što im se nije obratio niko od pravosudnih dužnosnika, Dukić je p(r)ozvao predsjednicu Suda BiH Meddžidu Kreso, glavnog tužitelja Tužiteljstva BiH Milorada Barašina i njegovog zamjenika i rukovoditelja Posebnog odjela za ratne zločine državnog tužiteljstva Davida Schwendimana da urgentno poduzmu sve zakonske radnje za procesuiranje vinovnika ratnih zločina počinjenih nad Srbima.


"Pozivam ih da konačno počnu da rade svoj posao i zahtijevam da nam u roku od 60 dana dostave prve rezultate", kazao je Dukić, upozoravajući da nezadovoljstvo članova Saveza logoraša RS-a može dovesti do protesta koji neće biti samo mirno okupljanje.

Naveo je da je pravosudnim institucijama BiH podneseno 836 krivičnih prijava protiv 7.100 osoba za koje postoje osnovi sumnje da su počinili jedno ili više krivičnih djela nad više od 22.000 žrtava.

Po Dukićevim riječima, dosad je Srbima koji su procesuirani pred Haškim tribunalom (ICTY-om) i bh. pravosuđem izrečeno kazni u ukupnom trajanju od 1.422 i po godine, Hrvatima 310 i po godina, a Bošnjacima 103 i po godine.

----------------------------------------

Predsjednik Croatia Libertasa Leo Pločkinić izjavio je da su zatvorenicima, osumnjičenima i osuđenicima koji su pod jurisdikcijom Tužiteljstva i Suda BiH uskraćena temeljna ljudska prava, odnosno pravo na odbranu i pravo na zdravstvenu zaštitu.

Ustvrdio je, također, da pravosudni organi BiH ne poštuju utvrđenu proceduru, te najavio da će naredni protesti biti masovniji s transparentima i hrvatskim zastavama.

-------------------------------------------

Poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Pralamentarne skupštine BiH Slavko Jovičić izjavio je kako stranci nisu potrebni u pravosuđu BiH, pitajući se šta jedan Francuz, Španac ili Nijemac znaju o ratnim zločinima počinjenim u BiH.

Napomenuo je da će na parlamentarnom zasjedanju 16. septembra ultimativan zahtjev biti "da stranci pakuju kofere", bez obzira na pritiske.

-------------------------------------------

Vanrednoj sjednici Predsjedništva Saveza logoraša RS-a prethodilo je polaganje vijenca u pomen žrtvama zločina.

Inače, okupljanje pred Sudom i Tužiteljstvom BiH proteklo je bez incidenata, što je u izjavi za medije potvrdio šef Ureda policijskog komesara Kantona Sarajevo Dragan Mioković, navodeći da je mirnom protestu prisustvovalo oko 85 članova Saveza logoraša RS-a i dvadesetak članova Croatia Libe
rtasa.

(Fena)
Autor sjovicicslavuj | 11 Septembar, 2009 | read_nums (303)

Datum: 11.09.2009
 Autor: Жељка Домазет

СAРAЈЕВО - Представници Савеза логораша РС и хрватски логораши окупљени око Удружења "Кроација либертас" у петак су испред капије зграде Суда и Тужилаштва БиХ положили вијенац за жртве које су живот окончале управо у овој згради, која је током рата као касарна "Виктор Бубањ" била логор за Србе.

Вијенац је положен испред капије, јер судска полиција није дозволила улазак у круг зграде.

Предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић затражио је да их прими предсједник Суда БиХ Медџида Кресо и главни тужилац БиХ Милорад Барашин, али су их судски полицајци обавијестили да нико неће разговарати са њима.

Дукић је испред капије Суда БиХ одржао и Скупштину Савеза на којој је затражио смјену Барашина и одлазак страних судија и тужилаца из БиХ због опструкција приликом процесуирања одговорних за ратне злочине над Србима.

- Aко се ситуација не промијени и у року од 60 дана не будемо имали никакве резултате на овом плану, логораши ће се окупити још масовније и затражити да се ове институције присиле да раде према нормама права и правде за све. Без свега тога нема ни БиХ, ни помирења ни суживота - казао је Дукић и напоменуо да је кроз логоре у Сарајеву прошло више од 5.000 Срба који су углавном били цивили, да је убијено њих 70 и да се још увијек трага за костима 30 логораша.

Предсједник "Кроације либертас" Лео Плочкинић је рекао да је рад Суда препун грешака.

Мирним протестима присуствовао је и бивши логораш, посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Славко Јовичић, који је рекао да се коначно мора почети радити према законима и да странци морају да напусте Суд и Тужилаштво БиХ.

Супруга Драгана Шуњића, који је осуђен на 21 годину затвора, Мирјела Шуњић каже да се свим Србима и Хрватима у БиХ суди као припадницима паравојних формација и по кривичном закону који је донесен послије почињења кривичних дјела из 2003. године одлуком високог представника, док се Бошњацима суди по законима бивше Југославије.

Тужилаштво БиХ саопштило је да на рад ове институције "неће утицати ни демонстрације, нити агресивне изјаве у јавности, те да ће наставити да дјелује у складу са највишим професионалним стандардима". У Тужилаштву поручују да неће дозволити да на њих утичу како појединци, тако ни удружења.

- Нећемо се састати са вођама Савеза логораша и тиме дати тежину, односно кредибилитет ономе у шта то вођство покушава да убиједи своје чланове или јавност. Сарађиваћемо са сваким одговорним чланом било којег удружења који с нама жели да ради на један конструктиван начин, разговорима о суштинским питањима, а не о бесмислицама - наводи се у саопштењу.

Додик

Премијер РС Милорад Додик казао је у Источном Сарајеву да српском народу нико не може и не смије да наметне колективну кривицу, као што то покушавају да ураде Суд и Тужилаштво БиХ, који су Србима изрекли 1.400 година затвора, а Бошњацима само 40 година.

- Као да је 29.000 Срба пуцало само на себе или као да су их побиле неке хуманитарне организације. Гдје је одговорност других - казао је Додик.

Протест осуђеника

Осамнаест осуђеника, којима је вишегодишње казне затвора због ратног злочина изрекао Суд БиХ, а који казне издржавају у Фочи, јуче је штрајковало глађу.

Како су навели у допису јавности, они су на овај начин жељели да се придруже протестима, који су организовани испред зграде Суда и Тужилаштва БиХ, због дискриминације и селективности ових институција.

 Д. Т.

http://www.glassrpske.com/vijest/novosti/Nema BiH bez pravde za Crbe i Hrvate

Autor sjovicicslavuj | 25 Avgust, 2009 | read_nums (393)
 
  Puls
 S. ŠEKARA | 25.08.2009 
 
Sarajevo je najveće stratište srpskog naroda u proteklom građanskom ratu u BiH i rad na dokazivanju istine o ratnim zločinima nad Srbima u tom gradu, koji su činjeni organizovano, najvažnije je nacionalno, istorijsko i političko pitanje, čije je rješavanje preče od svih reformskih procesa.

 Ovo je rečeno na jučerašnjoj konferenciji posvećenoj utvrđivanju istine o stradanju Srba u Sarajevu, koju je u Palama, pod nazivom "Istinom do pravde", organizovala BORS.

Učesnici skupa poručili su da od svih institucija RS očekuju i traže da se još organizovanije uhvate u koštac sa postojećim problemima i natjeraju institucije BiH, a prije svih Tužilaštvo BiH, da pitanja zločina nad Srbima postave kao prioritet u radu, kako bi istina o stradanju sarajevskih Srba bila verifikovana i kroz sudske procese, a zločinci kažnjeni. Takođe, zaključeno je i da bi Savjet ministara BiH morao odmah preispitati i redefinisati postojeću odluku o takozvanoj Komisiji za Sarajevo, te reaktivirati njen rad u novom sazivu.

- Ne smijemo i nikada nećemo dozvoliti da se prekraja istina o proteklom ratu, da se za sve zločine okrive Srbi i sudi samo njima i da shodno takvoj nakaradnoj logici svi drugi ekskluziviteti pripadnu isključivo onima koji su sebe proglasili žrtvom, a nas dželatima. Ne sporimo da smo se borili za svoj narod i u toj borbi stvorili RS, ali nismo bili agresori, niti smo dužni da bilo kome polažemo račune račune za svoje pravo na život - poručio je predsjednik BORS, Pantelija Ćurguz.

Da je stradanje Srba u Sarajevu najvažnije nacionalno i istorijsko pitanje, a prvenstveno političko, ocijenio je i Staša Košarac, predsjednik Kluba srpskih delegata u Vijeću naroda NSRS, koji je rekao da su zločini na Srbima u tom gradu bili rezultat sprovođenja tadašnje zvanične politike.

- I danas su na sceni pojedinci koji vuku politički kontinuitet iz tog vremena i još uvijek aktivno sprovode onu istu politiku od koje su stradali sarajevski Srbi. Međutim, znamo istinu i moramo naći put da otvorimo to pitanje u zvaničnim institucijama i izađemo iz dobro osmišljenog ćorsokaka za Srbe, te ukažemo na nedopustiv rad Tužilaštva i Suda BiH i njihov odnos prema pitanju ratnih zločina nad srpskim narodom - rekao je Košarac.

Koordinator Tima republičkog MUP-a za istraživanje i dokumentovanje krivičnih djela ratnog zločina, Simo Tuševljak, iznio je podatak da je zaključno sa 31. juna ove godine nadležnim tužilaštvima podneseno 795 krivičnih prijava, izvještaja i njihovih dopuna protiv 6.997 lica zbog postojanja sumnje da su počinili jedno ili više krivičnih djela ratnog zločina nad do sada identifikovanih 21.848 žrtava.

- Više od trećine tih prijava, tačnije njih 240, odnosi se na šire područje Sarajeva, a podnesene su protiv 1.496 lica za zločine nad preko pet hiljada žrtava - rekao je Tuševljak.

Poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Slavko Jovičić podsjetio je učesnike skupa na višegodišnje neizvršavanje odluke Ustavnog suda BiH iz maja 2005. godine, kojom je nadležnim institucijama u Federaciji BiH naloženo da odgovore po apelacijama porodicama nestalih sarajevskih Srba, a koja je ključni put za dokazivanje istine o stradanju srpskog naroda u tom gradu.

Autor sjovicicslavuj | 25 Avgust, 2009 | read_nums (402)

 

ПАЛЕ, 25. АВГУСТА (СРНА) - Учесници конференције посвећене утврђивању истине о страдању Срба у Сарајеву затражили су данас од свих институција да се организованије ''ухвате у коштац'' и натјерају институције БиХ, првенствено Тужилаштво БиХ, али и тужилаштва у Републици Српској (РС), да питање злочина над Србима ставе у први план како би истина била верификована и путем судских процеса, а злочинци кажњени.

Са конференције под називом "Истином до правде" упућен је захтјев свим владиним институцијама и невладиним организацијама РС да убудуће годишњице страдања Срба обиљежавају на мјесту злочина.

''Нећемо дозволити да институције РС обезбјеђују помене и годишњице по Приједору, Фочи, Сребреници, док се не створе услови да се вијенцима и пригодним поменима обиљеже годишњице страдања у Добровољачкој, на Брчанској малти, у логору Виктор Бубањ, силосу, Пофалићима, на Казанима'', наводи се у закључцима које је прочитао предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз.

Док се на сва стратишта гдје су страдали Срби на територији ФБиХ не поставе обиљежја о тим злочинима, ни једна институција у РС не може, нити смије дати сагласност за постављање обиљежја на територији РС о страдању других народа, пренио је Ћургуз захтјев учесника конференције.

Он је нагласио да се инсистира на провођењу одлуке Уставног суда БиХ, која се односи на проналажење несталих Срба, од надлежних институција се захтијева да одмах отворе познате и непознате гробнице у Високом настале у току одвожења убијених Срба, те да се приоритетно утврде ДНК налази, а тијела предају породицама.

''Савјет министара БиХ морао би одмах размотрити зашто није проведена одлука парламента о формирању комисије за Сарајево и одмах реактивирати рад комисје у новом сазиву, али са прецизним задатком да утврди истину о страдању Срба у Сарајеву'', рекао је Ћургуз, додавши да се тражи и да приоритет у финансирању свих активности морају бити питања истраживања и документовања кривичних дјела ратног злочина.

Он је нагласио да су и медији одговорни у ширењу истине о злочинима и запитао се шта је са српском интелигенцијом, зашто се недовољно бави питањима истраживања и документовања ратних злочина.

На конференцији коју је организовала Борачка организација РС подржана је иницијатива за израду стратегије за односе са јавношћу у области ратних злочина и пројекат сортирања и архивирања расположиве документације.

Кординатор Тима за истраживање и документовање кривичних дјела ратног злочина МУП-а РС Симо Тушевљак истакао је да је МУП РС са 31. јуном ове године надлежним тужилаштвима и Тужилаштву БиХ поднио укупно 795 кривичних пријава против 6 997 лица због сумње да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина над до сада идентификованих 21 848 жртава.

''Од тога, 240 пријава или 33 одсто односи се на шире подручје града Сарајева, против 1 496 лица (за злочине) над преко 5 000 жртава'', рекао је Тушевљак и нагласио да је Тим формирао 3 299 досијеа убијених Срба и цивила.

Тушевљак је нагласио да је идентификовано 179 силованих жена, а више од 5 000 лица је бесправно држано и малтретирано у 126 логора на ширем подручју Сарајева.

Он је нагласио да је за прва четири мјесеца ове године МУП-у РС достављена 101 наредба о провођењу истраге или захтјев за прикупљање додатних података о почињеним ратним злочинима, а од тога се само пет односило на Сарајево.

Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић подсјетио је да је Уставном суду БиХ још 2004. године поднио 71 апелацију, коју је послије допунио са још 39, о страдању Срба у Сарајеву и да је ова највиша судска инстанца донијела 2005. године одлуку у корист апеланата и обавезао Владу ФБиХ да одговори апелантима у року од 30 дана, која до данас није испуњена.

Јовичић је истакао да се треба и мора инсистирати на овој одлуци Уставног суда БиХ.

Он је нагласио да је ''тунел спаса'', како га називају у ФБиХ, велика заблуда, наводећи да је ту убијено 50 логораша.

Предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић најавио је да ће логораши 11. септембра испред Суда БиХ, некадашњег логора Виктор Бубањ, организовати мирне протесте и захтијевати од Суда и Тужилаштва да покрене поступке против оних који су чинили злочине над српским народом.

Дукић је нагласио да ће им дати рок до 31. децембра, и ако ништа не ураде, онда ће физички блокирати рад Суда и Тужилаштва.

Предсједник Удружења породица несталих сарајевско-романијске регије Милан Мандић истакао је да захтјев за враћање станова и имовине у Сарајеву није поднијело 6 500 особа, јер су то српски станови, а те породице нису пронађене.

Конференцији на Палама данас су присуствовали представници институција РС, БиХ, града Источно Сарајево и општина у саставу града, као и представници невладиних организација.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић рекао је да не постоји прецизан број страдалих Срба у протеклом рату у БиХ, а један од разлога је карактер рата, неконтролисан одлазак Срба, број страдалих на почетку рата, као и неорганизованост институција РС на евидентирању броја жртава.

Велимировић је рекао да се нада да ће предстојећи попис становништва омогућити да се дође до приближног броја страдалих Срба у БиХ, као и у Сарајеву.

------------------------------
Autor sjovicicslavuj | 7 Avgust, 2009 | read_nums (346)

                                      ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Добро је! Ево, већ више од десетак дана нема никаквих вести о новом ширењу вируса грипе Х1Н1, односно како га  неки "стручњаци" безвезе назваше - "свињски грип?

Али, свакодневно се и незаустављиво шире многобројни политички вируси, изгледа, својствени само БиХ. Ти вируси, назваћу их - БиХ1,2,3...или 1.000..., евидентно је да разједају и да распамећују менталне склопове  многобројних конзумената и знатижељника сензационалистичких информација и медијских ексклузивитета ...

Слика број 1.

Пре само месец дана или нешто више, појавили су се шокантни снимци на којима се јасно види како Атиф Дудаковић издаје наређење да се непријатељски заробљеници ("абдићевци") одмах стрељају! Те ужасне снимке објавиле су само телевизијске медијске куће у Републици Српској и веома мали број у Републици Србији ... А, онда на ноге су  скочили готово сви, и они позвани, али много је више било  и оних "непозваних", и сви су с разлогом реаговали на стравичне бруталности, евидентног и смишљеног ратног злочина, снимљене егзекуције ратних заробљеника ... Та, углавном, медијска еуфорија трајала је врло кратко, рекао бих, да је била темпирана са ограниченим дејством, уосталом, као и свако "чудо" које траје три-четири дана. И онда, по већ виђеном и  доживљеном сценарију, све је пало у заборав и те стравичне сцене су нестале са малих екрана и из медија.  А, видело се све. Снимци су показали како разјуларерена и крвожедна пијана злочиначка банда атифових "глумаца" већ мртве заробљенике вуче по земљи натопљеном њиховом крвљу.  Након тог хорор, али истинитог филма страве и ужаса, сви су  заћутали, али је најгоре и најсрамотније што Тужилаштво БиХ никада ништа није ни проговорило о томе, а  требало је прво!

А, шта је заправо још требало? Требало се, пак,  само  подсетити да је Савез логораша Републике Српске све те снимке и многобројне друге доказе предао тадашњој главној тужитељици Хашког трибунала, сада већ давне 2005. године. Али, шта ћемо сад? У заборав је, ето, отишла и жена-монструм Карла дел Понте, којој никада није ни на ум пало да било кога из реда бошњачког народа оптужи за небројене ратне злочине које су муслимани починили над српским народом. Признаћу да грешим. Карла дел Понте је била оптужила  Насера Орић за злочине почињене над Србима из Сребренице и Братунца, али тако је направила оптужницу да га ни Општински суд у Калесији не би могао осудити!? У добро  стратегијсkи осмишљеној тзв. Карлиној оптужници, није ни било никаквих доказа, јер их она није хтела ни да прикупља. Радило се, дакле, о свесној манипулацији и невиђеној правно-процесној лакрдији коју је смислила Карла дел Понте и њен антисрпски тим самозваних истражитеља... Ни сам не знам зашто се враћам на овај случај, кад он више никога не интересује и кад је, ето, већ одавно заборављен, као што су заборављени и многи други ...

Слика број 2.

Ових дана читам у штампи како Рафи Грегоријан, заменик високог представника у БиХ, поздравља проналазак посмртних остатака пуковника тзв. Армије БиХ Авде Палића. Поздрављам и ја. Рафи даље каже да ће ОХР наставити да врши притисак на институције Републике Српске да се убице Авде Палића изведу пред лице правде.

Разумљиво је да  му на памет не пада да, пре свега,  тражи одговорност од оних који су, могу слободно да кажем, свесно прикривали посмртне остатке Авде Палића који су ексхумирани још пре осам (!?!) година. То су чињенице које су требале и међународној заједници и бошњачким члановима Комисије за тражење несталих, како би се вршили стравични политички и правни притисци на власти у Републици Српској.

Међутим, разлика између Рафија и мене је у томе што он (Рафи) саосећа своју бол само са Есмом Палић, супругом покојног Авде Палића, а ја осећам бол за десетинама хиљада људи страдлих у ратној катаклизми која је задесила све народе у БиХ. Све патње и боли сам на сопственој кожи осетио и доживео, јер сам и сам био жртва злочиначких муслиманских хорди које су ме 44 месеца држале и стравично мучиле у пет муслиманских конц-логора, терајући ме, заједно са мојим српским сапатницима,  на најтеже физичке радове и то на првим борбеним линијама и у живим штитовима у одбрани муслиманских запоседнутих територија!

Тако, Рафи Грегоријан подсећа да је храбра госпођа Есма Палић добила правну сатисфакцију на Уставном суду БиХ, кад је уважена њена апелација о несталом супругу. Ипак, Рафи Грегоријан или не зна, а много је вјероватније да неће да зна, и за, такође, Одлуку Уставног Суда БиХ од 27. маја 2005. године, којом сам и ја као заступник породица несталих стотињак Срба у Сарајеву, добио правну сатисфакцију доношењем одлуке у нашу корист, односно у корист апеланата, које сам заступао на Уставном суду БиХ. Нажалост, та Одлука Уставног суда БиХ никада није извршена, мада је морала бити спроведена у року од 30 дана од доношења, а то значи да власти Федерације још нису откриле ниједну локацију на којој се налазе посмртни остаци зверски ликвидираних Срба у Сарајеву. Но, питање је да ли више, уопште, и постоје било какви остаци тих несрећних људи, ако сви поуздани подаци говоре да су муслиманске власти свесно и на организован начин уклониле и за сва времена уништиле све материјалне и друге доказе о страдањима Срба у Сарајеву!

Горе напред,  рекао сам да се радило о стотињак несталих Срба у Сарајеву!? Да. За толико несталих Срба сам имао  одобрења њихових породица које трагају за својим најмилијима. Али, суштинско је питање -  како је било могуће да нетрагом нестану живи људи у најурбанијем и главном граду БиХ, поготово у граду у којем је цело време рата столовала комплетна муслиманска политичка и војна власт! 

Дакле, радило се о апелацијама, које сам упутио Уставном суду БиХ и да још једном поновим - добио цели процес у нашу корист. Међутим, она још трагичнија истина о тачном броју страдалих Срба у Сарајеву се никада неће сазнати. А, и како би - кад су целе српске породице ликвидиране, па их данас нема нико ни пријавити као зверски уморене.

Али, ни Рафи Грегоријан, нити било ко други из међународне заједнице неће никада рећи да ће ОХР вршити притисак на органе Федерације БиХ да испоштују Одлуку Уставног Суда БиХ, и да већ једном саопште истину о судбини и о несталим Србима у Сарајеву .. То Рафија не интересује, очито је! А, и зашто би ....??? Уосталом, о чему даље да пишем?

 Слика 3...4...5... стота...хиљадита...

Чињенице говоре све. Опште познато је да никада ниједан међународни званичник, без обзира на његов политички, дипломатски  или било који други ранг, ето, још никада није посетио ниједно стратиште где су Срби страдали, а таквих је на стотине локација широм ове напаћене земље. 

Све даље што бих рекао, а има тога и превише, било би бесмислено, јер нијдна моја реч  никада неће уразумети представнике тзв. међународне заједнице да престану да се,   једнострано, пристрасно и селективно понашају у БиХ и да се не стављају у одбрану само једне стране, а та страна је, зар треба наглашавати - бошњачка!

Autor sjovicicslavuj | 6 Avgust, 2009 | read_nums (358)

Datum: 05.08.2009
Autor: Nataša Krsman

SARAJEVO - Posmrtni ostaci Avde Palića, pukovnika Armije RBiH, identifikovani su osam godina nakon ekshumacije zato što ranije nije postojala savremena metoda DNK analize, na osnovu koje bi sa sigurnošću mogao biti utvrđen njegov identitet.

Identitet Avde Palića bilo nemoguće ranije utvrditi

Potvrdio je ovo juče Adnan Rizvić, zamjenik direktora forenzičkog programa Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP), koja je nadležna za identifikaciju posmrtnih ostataka.

"Pukovnik Palić ekshumiran je 2001. godine iz grobnice Vragolovi, kod Rogatice, a njegova porodica dala je uzorak krvi za DNK anlizu. Za sve analize koje su urađene do sada nije bilo podudaranja koštanih uzoraka sa uzorcima njegove porodice. Od novembra 2008. godine imamo metod demineralizacije, na osnovu kojeg su omogućene dodatne genetske informacije. Radili smo reviziju oko 1.500 koštanih uzoraka i utvrđena su podudaranja na osnovu kojih smo identifikovali posmrtne ostatke pukovnika Palića", objasnio je Rizvić.

Palićevoj supruzi Esmi prije dva dana saopšteno je da je identifikovan njen muž, osam godina nakon ekshumacije, a juče je imala sastanak u ICMP-u, gdje je potražila objašnjenje zašto je čekano do sada.

"Kazali su da sve ove godine nisu mogli doći do rezultata na osnovu kojih će identifikovati moga muža, jer tek od prošle godine koriste neke savremene metode. Olakšanje je što smo ga našli, ali smiraj će biti tek onda kada oni koji su odgovorni za njegovu smrt izađu pred lice pravde", kazala je Palićeva.

Esma Palić godinama je podnosila apelacije institucijama za ljudska prava, sudovima i međunarodnim organizacijama kako bi vlasti Republike Srpske dostavile informacije u vezi sa nestankom njenog muža u julu 1995. godine u regiji Srebrenice. Dom za ljudska prava, Ustavni sud BiH i visoki predstavnik od 2000. do 2006. godine više puta su naložili vlastima RS da formiraju komisije za utvrđivanje istine o nestanku Palića. Pored formiranja komisija koje su radile na istrazi o nestanku Avde Palića, Vlada RS je, postupajući po odluci Doma za ljudska prava BiH, 2001. godine Esmi Palić isplatila odštetu od 65.000 KM.

Jasmin Odobašić, član komisije koju je Vlada RS formirala radi rasvjetljavanja Palićeve sudbine, ocijenio je juče da su Institut za nestale osobe BiH i ICMP odgovorni su što su posmrtni ostaci Avde Palića identifikovani tek osam godina nakon ekshumacije.

"Vlastima u RS nije bilo u interesu da kriju Palićevu sudbinu", rekao je Odobašić.

Milorad Dodik, premijer RS, rekao je da sumnja da se godinama nije znalo gdje su posmrtni ostaci Avde Palića, ali da je sve to vrijeme održavan pritisak međunarodne zajednice na institucije RS i na njega.

Izjavio je da očekuje od OHR-a da će izaći sa činjeničnim stanjem i jasno naglasiti da je to pitanje riješeno i da se, nažalost, osam godina posmrtni ostaci nalaze u FBiH, a ne u RS, koja je prošla određenu torturu.

Dodik je naglasio da mu je drago zbog porodice Palić što je to pitanje riješeno i izrazio nadu da oni svu gorčinu koju su imali prema RS zbog nenalaženja posmrtnih ostataka mogu sada sagledati na realan način.

Dušan Šehovac, predsjedavajući UO Instituta za nestala lica BiH, naglasio je da ovaj slučaj ne treba politizovati.

"Vijest da je identifikovano tijelo Avde Palića, čiji su ostaci bili osam godina na groblju u Visokom, govori stvarno o potrebi stvaranja institucije na nivou BiH koja će objektivno, stručno i odgovorno, bez diskriminacije, raditi svoj posao'', rekao je Šehovac.

Dragomir Andan, nekadašnji direktor policije RS, za vrijeme čijeg su mandata pokretane opsežne potraga za tijelom Avde Palića, tvrdi da je Amor Mašović, član Kolegijuma direktora Instituta, svjesno prikrivao informaciju da se Palićevo tijelo godinama nalazi u mrtvačnici u Visokom.

Andan je podsjetio da je Vlada RS potrošila stotine hiljada KM da pronađe posmrtne ostatke Palića, a on lično doživio je poniženja, uvrede i pritiske, jer nije bilo rezultata istrage, zbog čega očekuje izvinjenje i satisfakciju.

Mašović je juče u saopštenju Instituta za nestale, hronološki naveo šta je sve naloženo Vladi RS da učini u vezi s ovim pitanjem i šta nije urađeno, te izrazio nadu da će pravosuđe okončati ovaj slučaj kažnjavanjem počinilaca zločina. Milan Bogdanić, direktor Instituta, kazao je da ne zna za ovo saopštenje, ali tvrdi da je proces identifikacije komplikovan i ne mogu ga tumačiti oni koji se time ne bave.

OHR tek čeka ekshumaciju

Iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR), odakle su najviše insistirali da vlasti RS pomognu u potrazi za nestalim pukovnikom Avdom Palićem, juče je saopšteno da je "dobra vijest što je identifikovana lokacija posmrtnih ostataka".

"Zahvaljujući kontinuiranim naporima ICMP-a na razvijanju i primjeni inovativnih tehnika i mjera koje garantuju tačnost u proceduri identifikacije, posmrtni ostaci Avde Palića konačno su locirani i bit će ekshumirani u skladu uz zakonsku proceduru", izjavio je juče Rafi Gregorijan, prvi zamjenik visokog predstavnika.

U saopštenju OHR-a navodi se da su "u mislima i molitvama sa Esmom Palić i njenom porodicom".

Mnogobrojne reakcije

Dragi Milošević, predsjednik Komisije Vlade RS koja je radila na istrazi o Paliću, rekao je da su redovno proslijeđivali izvještaje Tužilaštvu BiH, koje raspolaže kompletnim predmetom, zaključujući da u ovom slučaju postoji odgovornost nekih lica nedostupnih bh. pravosuđu. Tvrdi da su uložili maksimalne napore, ali "su tražili ono što objektivno nisu mogli naći".

Branislav Dukić, Predsjednik Saveza logoraša RS, pozvao je Milana Bogdanića i Amora Mašovića da podnesu ostavke na direktorske funkcije u Institutu za nestale zbog opstrukcije identifikacije posmrtnih ostataka Avde Palića i srpskih žrtava u proteklom ratu.

Slavko Jovičić, poslanik u bh. parlamentu, smatra da je dobro što je pronađeno Palićevo tijelo, ali se zapitao da li će međunarodna zajednica insistirati na istini o još 10.000 nestalih.

Nedeljko Mitrović, predsjednik Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila RS, smatra da je konačna identifikacija Palića najbolji dokaz kako bošnjački politički vrh preko OHR-a i pravosuđa manipuliše žrtvama radi političkog pritiska na RS.

Vlada RS očekuje izvinjenje OHR-a

Vlada RS očekuje izvinjenje OHR-a i drugih institucija i organizacija koje su vršile neprekidne pritiske u vezi s pronalaženjem posmrtnih ostataka pukovnika Avde Palića iako oni nisu bili dostupni Vladi RS.

U saopštenju se dalje navodi da je Vlada RS, očigledno uzaludno, činila maksimalne napore, podnosila pritiske OHR-a, stranih ambasadora, političara i cjelokupne javnosti iz FBiH, iako su skeletni ostaci pukovnika Palića bili dostupni Komisiji za nestala lica FBiH još prije osam godina.

"Nameće se pitanje ko je imao interes da posmrtni ostaci pukovnika Palića budu skriveni od javnosti iako su DNK uzorci njegove porodice bili poznati Komisiji za nestala lica FBiH, a kasnije i Institutu za nestala lica BiH", istaknuto je u saopštenju.

    My picture!

Kategorije

Arhiva