Колико је Муслимана (Бошњака) и Хрвата и Хагу због почињених злочина над Србима у БиХ.
Н И Ј Е Д А Н
Колико су укупно добили година затвора.
Н И Ј Е Д А Н Д А Н, Ј Е Р И Х Х А Г Н И Ј Е Н И О П Т У Ж И О
А, са друге стране, број Срба у хашким тамницама је у процентима преко 95 одсто. За такве пропорције нема никакве логике, а поготово нема правде, јер нису Срби у БиХ водили рат сами против себе.
У БиХ је ратовао свако против свакога и о томе сам писао у једном претходном тексту који се налази на овом блогу.
Ово су само нека од питања на која, нажалост, никад нећемо добити праве одговоре од оних који су били дужни и п(р)озвани да их дају. Мада на сва та питања српски народ зна одговоре, али шта то вреди.
Не морате да идете до Хага. Можете направити анализу на основу статистичких података колико је Срба у затворима у БиХ. Муслимана (Бошњака) који су изван сваке разумне сумње трбали одговарати и који су требали бити осуђени за злочине над Србима - у затворима нема.
Заправо, један једини Муслиман који је наводно био оптужен за злочине над Србима у БиХ од стране Хашког трибунала био је Насер Орић.
Али, жена монструм дугогодишњи тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте је за доказаног ратног злочинца Насера Орића тражила најблаже тачке оптужнице. Оптужила га је за "командну одговорност" због убиства шест српских цивила у полицијској станици у Сребреници и уништавање сточног фонда.
Карла дел Понте, сподоба у људској кожи, намерно није хтела да Насера Орића оптужи за убиства и невиђене ратне злочине на подручју Сребренице и Братунца где су злочиначке фаланге Насера Орића звески ликвидирале око 3.500 Срба. Зато је Карла дел Понте једини кривац за целу фарсу и судску лакрдију која је вођена и виђена у тзв. процесу против Насера Орића.
Јединни судски процес који је у току води се против ратног команданта муслиманске армије Расима Делића и то, замислите, "оптужен је" за "мешовите злочине" над Хрватима и Србима које су починили муџахедини на подручју Централне Босне и на Озрену. Ништа боље није могуће очекивати ни у овом процесу и судској фарси.
Ето ова два случаја, односно предмета су једини који су се водили пред Хашким трибуналом за злочине које су починили Муслимани над српским народом. Дакле, словом и бројем само двојица Муслимана су била као наводно оптужена.
Наравно да нећемо заборавити да је само један једни конц-логор од укупно 536 логора које су углавном оснивали и држали Муслимани и у које су затварали Србе у БиХ - био предмет који је вођен у Хагу. Дакле, ради се о конц-логору Ћелебићи (општина Коњиц). За стравична злостављања и бројне ликвидације српских логораша осуђена само тројица најобичнијих криминалаца и најмањих алки у ланцу одговорности муслиманских злочинаца. Не знам како је и ова тројка осуђена (два Муслимана - Хазим Делић, Есад Ланџо и Хрват Паво Муцић).
Ако би историјски гледали, а морамо, онда Срби чак и у светским размерама спадају међу мали број народа који су кроз своју историју највише страдали. Страдали су у доба Отоманске империје, у вријеме Аустро-угарске окупације, у два светска рата, па и овом последњем грађанском рату на просторима екс Југославије. Довољно је споменути само усташки концентрациони логор смрти - Јасеновац. Преко 550.000 Срба је побијено у Јасеновцу на најмонструозније начине.
Да закључим. Никада нисам тражио баланс у количини почињених ратних злочина, нити сам лицитирао са бројем жртава на било којој страни, али сам зато увек тражио баланс у количини правде за сваку жртву без обзира којем је народу припадала. Нажалост, кад су српске жртве у питању право и правда су већ одавно умрли, прво у Хашком тибуналу, па онда у белосветским антисрпским медијима и на крају крајева, у правосудним институцијама Босне и Херцеговине. Антисрпски белосветски лобисти и моћници су прво ухапсили право и правду, а онда наставили са хапшењима само Срба.

Autor: Ж. Добрић
СAРAЈЕВО - Самир Бејтић у петак је ослобођен оптужби за убиства и ратни злочин над српским цивилима на локалитету Казани изнад Сарајева послије обновљеног суђења у Кантоналном суду у Сарајеву. Након изрицања пресуде, Бејтић је пуштен из притвора у којем је био од 28. јула 2002. године.
Посланик у Парламенту БиХ Славко Јовичић, који је био заробљен у пет логора у Федерацији БиХ, рекао је да није изненађен ослобађајућом пресудом те да би га зачудило да је Бејтић "осуђен и на два мјесеца".
- Нисам изненађен пресудом, али сам озлојеђен и забринут због селективног приступа и Тужилаштва и Суда. Нисам никада ни претпостављао да ће било који Бошњак бити оптужен за злочине над Србима, већ очекујем награду за њих, као што је ослобађање Самира Бејтића - рекао је Јовичић.
Он је додао да судови у БиХ настављају праксу Хашког трибунала и једини задатак им је да сатанизују српски народ, примјењују селективно право и "покажу како је један цијели народ крив, а то је неприхватљиво, небулоза, увреда и понижавање Срба".
- Не би ме зачудило да сада Самир Бејтић тражи одштету што су га "малтретирали" и што је био оптужен - рекао је Јовичић.
Он тврди да у БиХ нема правде и права већ само "сила и моћ, новац, корумпирано правосуђе и тужилаштво".
- Бошњаци имају разлога да ликују над таквом пресудом суда - рекао је Јовичић.
Предсједавајући Судског вијећа Јасенко Ружић је рекао да су саслушани свједоци којима се раније судило за иста кривична дјела.
- Међутим, они су одступили од првобитних исказа, јер су у том предмету били оптужени. И из исказа осталих свједока не произлази да је Бејтић починио та кривична дјела, а суд суди само на основу доказа - рекао је Ружић и додао да "докази изведени на обновљеном суђењу нису ван разумне сумње доказали Бејтићеву кривицу".
Бејтић је ослобођен оптужби да је као припадник 10. брдске бригаде Aрмије РБиХ, којом је командовао Мушан Топаловић Цацо, на свиреп начин убио саборце Ергина Николића и Душка Јовановића, те Зорана Вучуревића.
Ослобођен је и оптужби за помагање у убиству Предрага Шалипура, Бранислава Радосављевића и Божидара Шљивића, као и брачног пара Марине и Радослава Комљенца.
Бејтић је средином 2006. године осуђен на 14,5 година за ова дјела, али је Врховни суд ФБиХ укинуо пресуду и наложио ново суђење.
Тужитељка Aида Ћатовић након пресуде је истакла да ће се жалити Врховном суду Федерације БиХ.
- Ниједан нови доказ није изведен на овом обновљеном суђењу. Исти су били докази као и у првом поступку, када је осуђен на 14,5 година затвора - казала је Ћатовићева.
Самир Бејтић је био недоступан када се 1994. године групи припадника Десете брдске бригаде судило за убиства на Казанима. Он је послије хапшења 2002. године у Њемачкој изручен властима БиХ.
Разочаран отац убијеног Предрага Шалипура
Момчило Шалипур, отац убијеног Предрага, који је оба суђења пратио и више пута био саслушан као свједок, у петак је с невјерицом примио вијест да је Бејтић ослобођен оптужби.
- Немам ријечи, не могу да вјерујем. Тај Бејтић је одговоран за убиства, свједочио сам неколико пута, али, видите, безуспјешно. Ова пресуда је очит доказ какве судије имамо и у каквој држави живимо. Он је мом сину пребио руке и ноге, другим људима је одсијецао главе, из стана је одвео двоје стараца, и ником ништа. Разочаран сам. Питам се какав је то суд - казао је разочарани Момчило Шалипур.
Он је истакао да је дошло крајње вријеме да се прекине својеврсна
рашомонијада у вези са радом федералне Комисије за испитивање истине о
страдању Срба, Хрвата, Бошњака и осталих у ратном Сарајеву, оцјењујући
да се питање утврђивања истине о судбини несталих сарајевских Срба мора
вратити у правне оквире.
- Комисија се све ово вријеме бавила сама собом, што је, када је у
питању утврђивање истине о страдању Срба у Сарајеву, изњедрило резултат
раван нули - оцијенио је Јовичић.
Спровођење обавезујуће и извршне одлуке Уставног суда БиХ је кључ
цијеле ове приче, а све друго, по оцјени Јовичића, спада у домен
непознавања чињеница и обичне манипулације.
- Зашто ћути Уставни суд БиХ, који је дужан да прати извршење и
реализацију одлуке коју је донио у мају 2005. године? Свједоци смо
ситуације у којој је опструкција јача од права, злочин јачи од правде,
а слике Мушана Топаловића Цаце и данас присутан декор на сарајевским
улицама и средство којим се отворено пријети свим Србима који траже
истину о судбини својих ближих - закључио је Јовичић.
Он је додао да ће од Канцеларије високог представника тражити да
наметне одлуку о формирању посебне комисије за испитивање страдања Срба
у Сарајеву, као што је то учињено у случају Сребренице.
Шта ради Тужилаштво БиХ ?
Славко Јовичић најављује да ће јавно поставити и питање шта ради Тужилаштво БиХ, којем је још у априлу претпрошле године поднесена пријава против Aхмета Хаџипашића и Aмора Машовића, због свјесног одбијања да изврше коначну одлуку Уставног суда БиХ.
- Јасно је да су за неизвршавање одлуке највише судске инстанце у БиХ,
били одговорни тадашњи федерални премијер Хаџипашић и предсједник
тамошње Комисије за тражење несталих Машовић, али је исто тако јасно да
Тужилаштво БиХ ни до данас није процесуирало кривце - подвукао је
Јовичић.
Срђан Шекара
KLJUČNI SVEDOK!
Mirko Pejanović bio je na sednici predsedništva kad je
Izetbegović priznao da zna za logor Silos u kome sam i ja bio zatočen, tvrdi
Slavko Jovičić
Tužilaštvo BiH mora da sasluša bivšeg člana
ratnog predsedništva tzv. Republike BiH Mirka Pejanovića, kao potencijalnog
ključnog svedoka, koji bi mogao da potkrepi stravične zločine nad sarajevskim
Srbima, tvrdi za Press RS Slavko Jovičić Slavuj, poslanik SNSD-a u Parlamentu
BiH.
- Pejanović je svojevremeno rekao da je u Sarajevu pobijeno 3.000
Srba. Ja sam u to vreme bio u logoru, ali sam pregledao dokumentaciju i video da
su tu Pejanovićevu izjavu preneli mediji. Ne verujem da je bilo ko izmisio tu
izjavu, a posebno sarajevski mediji, čiji je Mirko miljenik. Zato ću tražiti da
Tužilaštvo BiH sasluša Pejanovića i zatraži na uvid dokumentaciju koju on
poseduje o zločinima nad Srbima u Sarajevu - tvrdi Jovičić.
Jovičić: Hag
je bezobrazan!
Карла дел Понте - окорјели србомрзац и звијер у људској кожи
Slavko Jovičić tvrdi da je Haški tribunal dobio zadatak da sprovodi selektivnu pravdu!
- Nije Hag naivan! Hag je bezobrazan!
Tribunal je ad hok sud koji sam sebi donosi pravila po kojima radi. To je tako
od Grejema Bluita, preko Luiz Arbur do ove nesrećnice Karle del Ponte.
Svojevremeno je Savez logoraša RS predao 11 debelih fascikli neoborivih dokaza o
zločinima nad Srbima Karli del Ponte. Očigledno je da nijedan od njih do danas
nije otvorila - kaže Jovičić.
Јовичић предаје бројну докоментацију о страдању српског народа Карли дел Понте, главном тужиоцу Хашког трибунала.
Kao bivši logoraš, Jovičić je posebno
nezadovoljan odnosom pravosudnih organa BiH i Haškog tribunala o istraživanju
zločina nad Srbima u Sarajevu.
- Vidite šta se dešava sa ovom
nazovikomisijom za istraživanje zločina u Sarajevu. Oni ne mogu da se dogovore
ni o tome šta treba da istražuju, a kamoli da izađu sa spiskom žrtava - kaže
ogorčeni Jovičić.
Prema njegovim rečima, Mirko Pejanović, koji je bio
predsednik Srpskog građanskog veća u Sarajevu, počeo je javno da govori o
stradanju Srba u Sarajevu tek kada je Alija Izetbegović pao sa vlasti.
IGRAO PO ALIJINIM NOTAMA... Mirko Pejanović
- Time je Pejanović
hteo da opere svoju savest. Dobro se zna da je ovaj nazovipolitičar zastupao
Izetbegovićevu ideologiju, ali mu je, izgleda, kasnije proradila savest, pa je
hteo da dokaže da je i Srbin. Ali, taj čovek nije uradio ništa da zaštiti Srbe u
Sarajevu. Među stradalim Srbima bilo je i dosta "lojalnih" Izetbegovićevoj
Armiji BiH, ali ih to nije spaslo od gubitka glave - tvrdi Jovičić.
On
je ubeđen da Pejanović može da posvedoči i o mnogim drugim stvarima u vezi sa
ratnim zbivanjima u Sarajevu. Zato će tražiti da Tužilaštvo BiH sasluša
Pejanovića čim se otvori barem jedan predmet o stradanju Srba u Sarajevu.
- Institucije RS podnele su tužilaštvu izveštaje vezane za zločine u
svim sarajevskim logorima među kojima su Silos, Viktor Bubanj, Centralni zatvor,
logor u Trnovu... Očekujem da će do kraja godine barem jedan od tih predmeta
biti pokrenut. Pejanović bi, na primer, mogao da posvedoči da je Alija
Izetbegović na 247. sednici Predsedništva tzv. RBiH priznao da zna za postojanje
logora Silos u Tarčinu u kojem su bili zatočeni Srbi, a među njima i ja lično -
kaže Jovičić.
On ističe da bi bilo dobro da se saslušaju i drugi
učesnici pomenute sednice Predsedništva Republike BiH.
- Tu je bilo još
ljudi, a među njima i general Jovan Divjak i Miro Lazović. Sve njih treba
saslušati, a čovek koji najviše i najbolje zna o stradanju Srba u Sarajevu je
svakako Amor Mašović - zaključuje Jovičić.
EKIPA PRESSA RS