Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 25 Decembar, 2008 | read_nums (515)
                                               
 
 ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 25. ДЕЦЕМБРА (СРНА) - Притвореници из затвора "Кула" у Источном Сарајеву, који служе казне или им се суди за ратне злочине, по директиви Суда БиХ, упућују се у болницу Кошево гдје на пријем морају чекати по три дана.

Посланик у Парламентарној скупштини БиХ Славко Јовичић, предсједник Удружења логораша Републике Српске (РС) Бранислав Дукић и предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз изнијели су ове чињенице након посјете притвореницима и изјавили да су фрапирани њиховом неадекватном здравственом заштитом, али да ће учинити све што је у њиховој моћи да то буде промијењено.

Јовичић је рекао да настојати да се у Парламентарној скупштини БиХ покрене расправа о измјени закона из 2003. године, према којем се сада притвореницима ретроактивно суди за кривична дјела која су починили раније.

"Тим људима се суди ретроактивно по закону из 2003. године чиме су доведени у неравноправан положај у односу на оне којима се за иста кривична дјела судило раније", рекао је Јовичић.

Он је додао да је искористио прилику и посјетио десет притвореника хрватске националности и честитао им Божић.

"Ово је моја четврта посјета људима којима се суди или су осуђени за ратне злочине. Био сам у затворима у Фочи, Туњици, Централном затвору. Овом посјетом завршавамо циклус посјета, јер раније Борачка организација није имала ни евиденцију о тим људима којих има око 150", рекао је Ћургуз.

Дукић је напоменуо да се притвореници не жале на саме услове у затвору, али је истакао да ти људи нису у стању да сами припреме одбрану пред судом, због чега власти РС треба да им помогну достављањем докумената, а невладине организације успостављањем стручних тимова, који ће пратити процесе.

Ћургуз, Јовичић и Дукић су истакли да притвореници за себе не траже ништа, већ само да се њиховим породицама омогући нормалан живот.

Autor sjovicicslavuj | 25 Decembar, 2008 | read_nums (443)

                                   

Kаравелић крив за ратне злочине

Постоје докази да је бивши високи официр бошњачке Армије БиХ директно, али и по командној одговорности, крив за ратне злочине и да се терети за прогон, мучење и
убијање углавном сарајевских Срба и Хрвата са подручја Грбавице.

Извјештај, који је прије три године Центар јавне безбједности Источно Сарајево поднио Тужилаштву овог града против бившег високог официра бошњачке Армије БиХ Вахида Каравелића, због ратног злочина против цивилног становништва, буди извјесну наду да би овог генерала коначно могла да стигне рука правде. Иако су медији незванично сазнали да је "један од челника Првог корпуса Армије БиХ" управо Каравелић, наводи из
извјештаја полиције Источног Сарајева и раније су везивани за име овог бошњачког генерала. У поменутом извјештају пише да је Вахид Каравелић, између осталог, од 1993. до 1995. године одобрио спровођење војне стратегије гранатирања и снајперског дјеловањаса подручја тадашњег муслиманског дијела Сарајева по градским дијеловима Грбавице, Вогошће, Хаџића, Неџарића, Рајловца и Лукавице.

"Посљедице таквог дјеловања биле су убијање, сакаћење и рањавање цивилног становништва. Уништен је или оштећен велики број кућа и зграда, иако на том простору није било легитимних војних циљева", наведено је у саопштењу ЦЈБ Источно Сарајево. Наш лист је и раније, у неколико наврата, писао о Каравелићевој ратној прошлости, изнијевши свједочења бројних појединаца, удружења и органа у Републици Српској, који су указали на чињеницу да је управо он многе српске, али и хрватске, породице завио у црно. Прецизније речено, постоје докази да је директно, али и по командној одговорности, Вахид Каравелић крив за ратне злочине и да се терети за прогон, мучење и убијање углавном сарајевских Срба и Хрвата са подручја Грбавице. Каравелић је, наиме, од почетка рата у БиХ био на високим позицијама у бошњачкој Армији БиХ.

Одлуком такозваног Предсједништва БиХ, на чијем челу је био Алија Изетбеговић, Вахид Каравелић је 22. маја 1992. године унапријеђен у чин бригадног генерала. У августу 1993. године именован је за команданта Првог сарајевског корпуса самопрокламоване Армије БиХ и на тој дужности остао је до пред сам крај рата. За почињене ратне злочине над Србима, Тужилаштво Републике Српске је још 1995. године против њега подигло оптужницу, у којој је, између осталог, Каравелићу на терет стављено да је oдговоран за ликвидацију 23 заточеника логора "Силос" у Тарчину.

Предсједник Удружења "Истина" из Источног Сарајева Душан Зуровац рекао је за "Глас Српске" да је Каравелић један од "заслужних" за постојање овог, по злу чувеног, конц-логора за Србе.

    Злогласни концентрациони логор за Србе - "СИЛОС"                                             

 

- "Силос" је формиран у мају 1992. године. Тада је, под директном Каравелићевом командом, 550 српских цивила, међу којима је било много жена и дјеце, истјерано из својих
домова и заточено у овом логору - прецизирао је Зуровац. Он је додао да удружење, на чијем је челу, посједује документе који потврђују да је Каравелић 11. маја 1992. године наредио да се нападне касарна бивше Југословенске народне армије у Крупи код Тарчина и да се заробљени војници и официри спроводу у "Силос". Из извора блиског Војсци Републике Српске сазнали смо да овај бошњачки генерал на души има и 37 убијених и 34 рањена српска војника, који су страдали на положајима на Игману и Бјелашници крајем августа 1993. године.

- Те године, 14. августа, потписан је Споразум о повлачењу између нас, бошњачке Армије БиХ и УНПРОФОР-а, у којем је била предвиђена демилитаризација тог подручја. Приликом повлачења из такозване безбједносне зоне, тадашње муслиманске јединице, иако је УНПРОФОР гарантовао да се то неће десити, напале су наше војнике.

Напад су извршили припадници Првог сарајевског корпуса, којим је у то вријеме командовао Вахид Каравелић - тврди наш извор. Кривична пријава против њега поднесена је, такође, и због ратних злочина, почињених над Хрватима у Грбавици 1993. године.

Каравелић најмање десет пута, током 1994. и 1995. године, долазио у директан контакт са логорашима. Приликом обраћања подређеним старјешинама говорио да би "радо побио све четнике као пашчад, али му требају за размјену и да раде најтеже послове", присјетио се Славко Јовичић.

СРПСКИ логораши су спремни да аргументовано и вјеродостојно пред Судом БиХ докажу одговорност команданта Првог сарајевског корпуса бошњачке Aрмије БиХ Вахида Каравелића за ратне злочине, који се данас у федералној штампи представља као миротворац што је, најблаже речено, цинизам и хипокризија човјека, који жели да својим изјавама опере своју савјест, а тиме и одговорност за недјела која је чинио током протеклог
рата. Републички Савез логораша је, због свега што је Каравелић учинио у периоду од 1992. до 1995. године, 2005. године оспорио његово именовање за амбасадора БиХ у Пакистану, за шта се залагао Сулејман Тихић.

Бивши логораш Славко Јовичић био је један од заточеника логора "Силос", који је био  управо под командом Каравелића. Јовичић је посвједочио да је Вахид Каравелић најмање десет пута, током 1994. и 1995. године, долазио у директан контакт са логорашима. Он се за "Глас Српске" присјетио Каравелићевих обраћања подређеним старјешинама, приликом којих им је говорио да би "радо побио све четнике као пашчад, али му требају за размјену и да раде најтеже послове".

- Из такозваног матичног логора наређивао је да се логораши у групама шаљу у Храсницу, на прву борбену линију, гдје су били живи штитови - рекао је Славко Јовичић, нагласивши да посједује доказе о непосредној Каравелићевој одговорности за ратне злочине.
Он је додао да се добро сјећа да је Вахид Каравелић 1995. године био у генералској маскирној униформи са гуменим рударским чизмама на ногама, јер су временски услови у јануару и фебруару те године у логору "Силос" били неподношњиви.

Српски логораши су, рекао је Јовичић, негдје у то вријеме у цијелости изградили зграду 14. муслиманске дивизије. Правили су је од материјала украденог од српских породица, чији су сви мушки чланови били у "Силосу". У близини оближњег хелиодрома, српски логораши су, у немогућим временским условима, оскудно одјевени, изградили и бензинску пумпу за потребе пуњења хеликоптера горивом. Наш саговорник је потврдио да је Вахид Каравелић, као командант Првог сарајевског корпуса, био одговоран за постојање 124 логора на подручју Сарајева и ближе околине, који су сви били под војном муслиманском управом.

Такође, био је одговоран и за неселективно гађање цивилних циљева, као што је болница "Жица" у Блажују, у општини Илиџа, приликом којих је страдало више болесних цивила.

Такође, Јовичић је Каравелићу ставио на душу уништавање вјерских објеката, цркве у Блажују и потпуно спаљивање манастира Светог Петра и Павла на Осенику у Пазарићу, који је био удаљен најмање десет километара ваздушне линије од сукобљених муслиманских и српских војски.

- Само у "Силосу" било је затворено више од 550 српских цивила, узраста од 14 до 85 година. Дакле, сви мушкарци, изузев три до четири непокретна инвалида. У "Силосу" је било заточено и 11 жена. Међу њима и једна трудница у шестом мјесецу трудноће, Радојка Лојаница, али и три-четири потпуно ментално ретардиране мушке особе. Најмлађи логораш био је Лео Капетановић, који је у то вријеме имао само 14 година, а најстарији потпуно сенилни старац Васо Шаренац, који је, нажалост, због стравичних тортура и патњи глађу и умро у "Силосу" - прецизирао је Јовичић. Он је подсјетио да је Вахид Каравелићу одговоран и за страдање преко 300 цивила на подручју Храснице и Трнова. Постоје, такође, индиције да је Каравелић директни извршилац убиства поручника, тада регуларне ЈНA, на аеродрому "Дубраве" у Тузли. За ове тврдње постоји и изјава тадашњег ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића.

Не треба заборавити да је Каравелић био један од утемељивача и активни члан "Патриотске лиге", која је била претеча муслиманске војске. Славко Јовичић је подсјетио да је Савез логораша Републике Српске главном тужиоцу Хашког трибунала Карли дел Понте уручио доказни материјал, не само против Вахида Каравелића, него и бројних других највиших политичких и војних званичника из реда муслиманског народа.

- Управо Карла дел Понте, због свог селективног и једностраног приступа, највећи је кривац зашто ниједан овај предмет није отворен у Хагу, због чега је Савез логораша прије четири године прекинуо сарадњу са Хагом. Јасно је да јој је циљ био да окриви само српски народ и да изврши његову потпуну сатанизацију у очима свјетске јавности - сматра Јовичић.

Дигресије ради, додао је он, као илустрација може послужити сада већ заборављени случај ратног злочинца Насера Орића, за којег је управо жена монструм-тужилац Дел Понте бирала најблаже тачке оптужнице и теретила га за страдање само шест логораша у полицијској станици Сребреница, као и уништавање сточног фонда. При томе, рекао је Јовичић, ни на ум јој није пало "да Орића и његову булументу ратних злочинаца и најбољих сарадника оптужи за страдање више од три хиљаде цивила и уништавање више од стотину српских села на подручјима Братунца, Сребренице и Милића".

М. Џепина

СИЛAЈЏИЋ И ИЗЕТБЕГОВИЋ

Славко Јовичић је подсјетио да су послије изградње зграде за 14. муслиманску дивизију логораши из "Силоса" морали да направе хелиодром, са којег су више пута, летећи хеликоптерима из Сарајева пут Сплита, путовали Aлија Изетбеговић, Харис Силајџић и други муслимански високи политички и војни званичници.Одатле су, истакао је он, кретали у свијет ширећи лажи од страдању само муслиманског народа.

КАЗАНИ

И сарајевски недјељник "Дани", у серији текстова о Казанима, у којима су "убијани грађани Сарајева, углавном српске националности", објављеним у септембру 2004. године, споменуо је Каравелићево име. Тачније, споменуо га је бивши начелник Центра јавне безбједности Сарајево Мунир Алибабић, који је рекао да је "о поменутим криминалним дешавањима" био информисан и "врх". Међу неколико војно-полицијских руководилаца он је споменуо и Каравелића и додао да би "њихова казивања могла бити интересантна.

Autor sjovicicslavuj | 24 Decembar, 2008 | read_nums (527)
Puls - kolumna
 
| 23.12.2008  

Na dnevnom redu sjednice Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, naći će se, između ostalog, i Prijedlog zakona o genetički modifikovanim organizmima.

 Ne tražim unaprijed bilo kakav alibi, niti mi je namjera da tražim aboliciju za ličnu odgovornost vezanu za sudbinu ovog zakona. Ali, moram zbog javnosti da kažem da sam na predloženi zakon uložio 10 amandmana, pa ćemo vidjeti kakva je njihova parlamentarna sudbina? Za svaki slučaj - želim da se zna da sam protiv donošenja ovakvog zakona!

Možda sam ja i retrogradan i antievropejac, ali ne mogu da dozvolim da se naši konstitutivni narodi truju umjetnom hranom!? A baš smo mi iz BiH poznati po proizvodnji zdrave hrane. Jedini problem je u tome što mi skoro da i nemamo domaće proizvodnje!?! Ali, to je neka druga tema. Kažem - neću dozvoliti da se i dalje trujemo nezdravom hranom, jer i ovako smo zatrovani svime i svačim - mržnjom, nacionalizmom, međunacionalnim odnosima, entitetskim ustavnim ustrojstvom i inim kombinacijama mnogih drugih zala...To je sadašnja i još dugo će, nažalost, biti naša surova stvarnost u BiH!

U dosadašnjoj praksi u BiH nije bila dozvoljena proizvodnja genetski modifikovanih proizvoda. Sve dosadašnje vlasti u BiH su vrlo odlučno, brzo, revnosno i beskompromisno djelovale u sprečavanju primjene jedne od bezbroj zapadnih novotarija koje nemaju nikakvog izgleda da budu prihvaćene u BiH. Kod "običnih" ljudi koji, na neki volšeban način, uspijevaju da kako tako životare, ovakvi zakonski prijedlozi izazivaju posebne reakcije, naravno negativne!

A bogami, čini mi se, da bez reakcija neće ostati ni oni iz dobrostojećeg sloja društva koji žive vrlo raskošno i to od lopovluka. Prve misli siromašnih i gladnih ljudi idu u smjeru da su se i bez modifikovane hrane - svi do posljednjeg političara - koji su zaraženi opasnim virusom korupcije, projektovanom od strane svuda prisutnih živućih i živahnih lopova i moderno nazvanih tajkuna - na vrijeme modifikovali i samim time, prilagodili savremenim svjetskim trendovima. Stara je to ovozemaljska naša priča.

Samo nesrećni, gladni i nezaštićeni bivaju žrtve revnosnih državnih činovnika i dežurnih lopova. U cijeloj toj rašomonijadi prvi stradaju seljaci. Zašto? Zbog i u ime čega? Zarad tamo nekog ministarskog tapšanja po ramenu nekog mlađeg referenta: Bravo ekspertu! To je pravi put u Evropu. Zovi onog našeg novinara. Neka skocka priču da afirmišemo ovakve evropske vrijednosti?! Onako, znaš, evropski! Slušaj, vidi, nađi neki seminar negdje u inostranstvu. Troškovi, dnevnice, put, ma daj pusti to. To je sitnica. Zaslužio si ti to"!

Moj utisak je da niti taj ponizni državni činovnik, niti njegov šef, niti ogroman procenat građana imaju bilo kakvu predstavu o tome šta je to genetska modifikacija. Lično spadam u dio stanovništva koje o svemu tome malo zna, ali zbog pozicije i moje lične uloge u izglasavanju ili u odbijanju ovakvog zakona, morao sam se potruditi, više nego ostali, da se upoznam s tom materijom!? Stalno surfujem internetom i tražim nove informacije o tome. S oprezom jedem bilo kakvu hranu. Neću da mi neko, ne daj bože, podvali modifikovanu - "galofak" hranu!?. Ali, ne pada mi na pamet da javno protestujem zbog donošenja ovakvog zakona, jer ipak mislim da imamo mehanizme da spriječimo njegovo izglasavanje u parlamentu.

Autor sjovicicslavuj | 13 Decembar, 2008 | read_nums (570)
 

                                     
САРАЈЕВО, 13. ДЕЦЕМБРА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић рекао је да би нови закон о реституцији требало да предвиђа да сву нелегално одузету имовину која се користи у Сарајеву треба да плате власти Кантона Сарајево, а имовину на подручју Федерације БиХ њене власти.

Он је истакао да би Приједлог закона о реституцији требало што прије да се појави у парламентарној процедури и да би, као година за враћање имовине, требало да се узме она када су је комунисти денационализовали.

Јовичић је рекао да први закон о реституцији није добио парламентарну већину, јер није у исту раван ставио све три вјерске заједнице у БиХ, па је сва имовина Исламској заједници и Католичкој цркви враћена, а само СПЦ чека на закон.

Он је навео за "Глас Српске" да је то директна увреда за српски народ и за СПЦ.

Договор око враћања имовине СПЦ требало је да буде постигнут на састанку првог замјеника високог представника Рафи Грегоријана и митрополита дабробосанског Николаја који је одгођен на неодређено вријеме.

Ђакон у Митрополији дабробосанској Митар Танасић рекао је за "Глас Српске" да је митрополит Николај замолио Грегоријана да се тај састанак одложи за седам дана како би му присуствовали и представници Светог синода СПЦ, на што они нису одговорили.

"Иако смо раније слали писмо високом представнику, састанак на којем бисмо се договорили око враћања имовине никада није одржан, нити је заказиван нови", рекао је Танасић.

Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2008 | read_nums (478)
Puls - kolumna
PIŠE: Slavko Jovičić Slavuj | 12.12.2008  

Na nedavnoj sjednici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, na zahtjev Kluba SNSD, na dnevnom redu imali smo aktuelnu bezbjednosnu situaciju u BiH, s posebnim osvrtom na terorizam

Traženu informaciju  dobili smo samo dan prije održavanja sjednice, što smo ocijenili kao vrlo neozbiljan potez Ministarstva bezbjednosti i nikako nismo mogli da prihvatimo, rekao bih, vrlo neozbiljan odnos predstavnika tako važne institucije prema nama, poslanicima. Pogotovo, nismo bili zadovoljni sadržajem podataka koji su prezentovani u informaciji.

Ali, ono o čemu želim da pišem jeste moj prijedlog zaključka, koji je usvojen na sjednici ovog doma 3. decembra 2008. godine. U prijedlogu zaključka tražio sam da nadležna ministarstva, Ministarstvo pravde i  Ministarstvo bezbjednosti, pripreme izmjene i dopune Krivičnog zakona BiH. Izmjene će tretirati povećanje krivičnih sankcija na maksimalnu zatvorsku kaznu predviđenu našim zakonodavstvom, koje će biti izricane i do 40 godina za najteže oblike svih kriminalnih radnji i pošasti!

Tako će za sva djela terorizma, dilanja droge, trgovine ljudima, oružjem i svim opasnim stvarima koje mogu da ugroze bezbjednost ljudi i materijalnih sredstava, teška nasilja nad djecom (silovanja), te neke oblike najtežeg organizovanog kriminala, biti predviđene maksimalne zatvorske kazne i do 40 godina zatvora, koliko je predviđeno domaćim zakonodavstvom.

Očekujem da nadležna ministarstva što prije ispune svoju obavezu i da odgovore na moj prijedlog zaključka, koji je Predstavnički dom usvojio na sjednici 3. decembra ove godine.

Cilj moje inicijative jeste da stvorimo zakonske preduslove pravosudnim organima da, na zakonit i institucionalan način, mogu da se obračunaju sa svim vidovima najopasnijeg i najorganizovanijeg kriminala. Ova zemlja ne smije dozvoliti da je pobijedi mafija i lopovi, odnosno teroristi koji siju strah i trepet i zastrašuju poštene građane. Nakon izmjena i dopuna Krivičnog zakona i nakon zaprećivanja maksimalnih zatvorskih kazni, za sve pošasti za koje tražim povećanje sa sadašnjih zakonskih kazni na maksimalne, naravno da očekujem i da  pravosudni sistem, zajedno sa svim bezbjednosnim agencijama u BiH, definitivno krene u slamanje svih najtežih kriminalnih aktivnosti i svih drugih oblika zločinačkih djelovanja.

U slamanju svih najtežih oblika kriminala moramo naći novac za kadrovsko i svako drugo opremanje bezbjednosnih agencija, uključujući tu i entitetske MUP-ove, kao nezaobilazan faktor u očuvanju ukupne bezbjednosne situacije u zemlji. Nas očekuje vrlo teška naredna kalendarska godina, a posebno ekonomska, kada možemo da očekujemo otpuštanje na hiljade radnika, pa i velike socijalne nemire. U takvoj situaciji imaćemo ugroženu unutrašnju bezbjednost i država mora biti spremna za to. Svim raspoloživim sredstvima ova zemlja mora odgovoriti na sve izazove i mora primijeniti sve materijalne i tehničke resurse protiv onih čije su namjere usmjerene ka narušavanju unutrašnje bezbjednosti i ugrožavanju ustavnog poretka.

Ova država spriječiće svaki oblik destruktivnih ponašanja koji bi ugrozio bezbjednost građana. I tu kompromisa s mafijom nema i nikada ga neće ni biti!

Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2008 | read_nums (422)

                                                 PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ                                            

Na dnevnom redu sjednice Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, koja će se održati 17. ovog mjeseca naći će se, izmedju ostalog, i Prijedlog zakona o genetički modifikovanim organizmima (drugo čitanje – u prevodu: konačno usvajanje ili odbijanje zakona).

Ne tražim unaprijed bilo kakav alibi, niti mi je namjera da tražim aboliciju za ličnu odgovornost vezanu za sudbinu ovog zakona. Ali, moram zbog javnosti da kažem da sam na predloženi zakon uložio 10 amandmana, pa ćemo vidjeti kakva je njihova parlamentarna sudbina? Za svaki slučaj - želim da se zna da sam protiv donošenja ovakvog zakona! Možda sam ja i retrogradan i "antievropejac", ali ne mogu da dozvolim da se naši konstitutivni narodi truju umjetnom hranom!? A baš smo mi iz BiH poznati po proizvodnji zdrave hrane. Jedini problem je u tome što mi skorao da i nemamo domaće proizvodnje!?! Ali, to je neka druga tema. Kažem - neću dozvoliti da se i dalje trujemo nezdravom hranom, jer i ovako smo  zatrovani svime i svačim - mržnjom, nacionalizmom, medjunacionalnim odnosima, entitetskim ustavnim ustrojstvom i inim kombinacijama mnogih drugih zala...To je sadašnja i još dugo će, nažalost, biti naša surova stvarnost u BiH!

 U dosadašnjoj praksi u BiH nije bila dozvoljena proizvodnja genetski modifikovanih proizvoda. Şve dosadašnje vlasti u BiH su vrlo odlučno, brzo, revnosno i beskompromisno djelovale  u sprečavanju primjene jedne od bezbroj zapadnih novotarija koje nemaju nikakvog izgleda da budu prihvaćene u BiH.

Kod “običnih” ljudi  koji, na neki volšeban način, uspijevaju da kako tako životare, koji  ponešto i rade za minimalne ili nikakve plate, ovakvi zakonski prijedlozi izazivaju posebne reakcije, naravno negativne! A bogami, čini mi se, da bez reakcija neće ostati ni oni iz dobrostojećeg sloja društva koji žive vrlo raskošno i to od lopovluka.  Prve misli siromašnih i gladnih ljudi idu u pravcu da su se i bez modifikovane hrane - svi do poslednjeg političara - koji su  zaraženi opasnim virusom korupcije, projektovanom od strane svudaprisutnih živućih i živahnih lopova i moderno nazvanih tajkuna - na vrijeme modifikovali i samim time, prilagodili savremenim  svjetskim  trendovima.

Stara je to ovozemaljska naša priča. Samo nesrećni, gladni i nezaštićeni bivaju žrtve revnosnih državnih činovnika i dežurnih lopova.  U cijeloj toj rašomonijadi prvi stradaju seljaci. Zašto? Zbog i u ime  čega? Zarad tamo nekog ministarskog tapšanja po ramenu nekog mlađeg referenta:  “Bravo  ekspertu! To je pravi put u Evropu. Zovi onog našeg novinara. Neka skocka priču da afirmišemo ovakve evropske vrijednosti?! Onako, znaš, evropski! Slušaj, vidi, nađi neki seminar negdje u inostranstvu. Troškovi, dnevnice, put, ma daj pusti to. To je sitnica. Zaslužio si ti to"!

 Moj  utisak je da niti taj ponizni državni činovnik, niti njegov šef, niti ogroman postotak građana imaju bilo kakvu predstavu o tome šta je to genetska modifikacija. Osim nekoliko časnih izuzetaka, preostalo stanovništvo nema pojma o tome. Lično spadam u dio stanovništva koje o svemu tome malo zna, ali zbog pozicije i moje lične  uloge u izglasavanju ili u odbijanju ovakvog zakona, morao sam se potruditi, više nego ostali, da se upoznam sa tom materijom!? Na ovom, meni do sad toliko nepoznatom polju, sam sam se prisilio na asketski način života i na  dodatnu edukaciju. Skoro da i nespavam. Stalno surfujem internetom i  tražim nove informacije o tome. Sa oprezom jedem bilo kakvu hranu. Neću da mi neko, ne daj bože, podvali modifikovanu - "galofak" hranu!?. Ali, ne pada mi na pamet da javno protestvujem zbog donošenja  ovakvog zakona, jer ipak mislim da imamo mehanizme da spriječimo njegovo izglasavanje u parlamentu...

 Eto ideje nekoj “resornoj” NVO da   organizuje svetski simpozijum na temu:
”Kompromitacija državnog ugleda od strane bosanskohercegovačkog seljaka, sa posebnim osvrtom na genetske spekulacije u modifikaciji primjene evropskih standarda u periodu tranzicije”. A ko će to da plati? Pa naravno, neka tzv. svjetska  humanitarna organizacija, kojoj je stalo da nas dokrajči umjetnom hranom. Dupla je to korist za te organizacije. Prvo, utrpaće nam “hranljivi” otpad iz svojih država, a i zaradiće tako ogromne pare, pa će iz tih sredstava moći finansirati naše, domaće tzv. nevladine organizacije čiji je rad usmjeren na prihvatanje  "naprednih
" evropskih ideja i standarda?! 

Da naglasim da sam protiv svih vrsta zabrana i prijetnji. Pogotovu emitovanih od strane tzv. medjunarodne zajednice. Ne trpim silu argumenata. Opet, kad malo razmislim, čini mi se da po nešto i moramo prihvatiti, jer zaboga, moramo biti svjesni da nam svijet želi dobro a, eto, kao mi sami sebi ne mislimo to isto, ponudjeno,  dobro!? Mora se to stanje duha promijeniti!  

Usudio bih se, ipak, da umjesto zabrana predložim vidno obilježavanje genetski modifikovanih proizvoda.  To je baš, onako, demokratski. Što bi se reklo: slobodno i voljno. Ali da bude obilježeno. Vidno i čitko. Na jezicima svih naroda i narodnosti i na dva ravnopravna pisma. I naravno, na jezicima nacionalnih manjina. I to mora važiti za sve proizvode! Ne samo za poljoprivredne. Za proizvode evropskog društvenog trenutka i otpada, pod obavezno. Eto, naprimjer, ako bi ovaj zakon, ne daj bože, ugledao svjetlost dana, odmah bi predložio da poslanici koji bi glasali za zakon na reverima  nose oznaku GMP - genetski modifikovani političari. Na taj način bi se jasno iskristalisala pozicija svih nas i tako bi se potvrdila istina  da su se mnogi političari genetski modifikovali u demokrate i u evropejce, a da uopšte nisu ni probali genetski modifikovanu hranu!?

 . Nemam ništa protiv raznih modifikacija, ali sam zato da se zna o čemu se ovdje radi? Uostalom, mnoge moje kolege, po političkoj vokaciji, su se tokom svojih mandata, na neki način, već poodavno genetski modifikovali. Ipak, po meni, naravno, ako bi se prihvatio prijedlog, onda bi 2008. godinu mogli proglasiti godinom genetske modifikacije tri konstitutivna naroda u BiH i, na kraju krajeva i, genetskom transformacijom i modifikacijom involvirane medjunarodne zajednice u BiH.. Svi smo se nekako genetski modifikovali. U svjetskim naučnim krugovima ova promjena (modifikacija) u BiH bila bi obilježena  kao trenutno ’’neobjašnjiva’’, ali u istorijskom smislu ona bi bila genetski verifikovana.

E, sada da se vratim na početak priče. Zamislite da se naredi  sprovodjenje programa genetske modifikacije političara u BiH, naravno, onih preostalih koji su se “odmetnuli” od evropeizacije BiH!? Ne smijem ni ja više o ovome….

Autor sjovicicslavuj | 11 Decembar, 2008 | read_nums (464)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

SARAJEVO - Od čak 339 prijedloga pristiglih na javni natječaj za izbor teksta himne BiH, posebno Povjerenstvo državnog Parlamenta izbor je svelo na samo dva. Jedan od njih će najvjerojatnije sljedeće godine biti upućen Parlamentu na razmatranje. Optimisti vjeruju da će se nova BiH himna s tekstom početi intonirati na proljeće sljedeće godine. Član državnog Povjerenstva za izbor teksta himne BiH Slavko Jovičić Slavuj, koji zastupa RS u Zastupničkom domu, najglasniji je zagovornik da bh. himna dobije i tekst.

Neki prijedlozi odmah odbačeni

U razgovoru za Dnevni list ističe da je bio šokiran pojedinim prijedlozima koji su pristigli na natječaj za himnu. Tvrdi da je neke prijedloge odmah odbacio. Svi radovi su stigli pod šifrom i članovi Povjerenstva ne znaju tko su autori. “Očigledno je da je mnogima ovaj natječaj poslužio da pokažu autorsku neozbiljnost. Nije mi jasno kako je netko mogao i pomisliti da bi tekst u kojem se spominju “agresija na BiH”, “tisućljetna državnost Bosne” ili “Kulin ban” mogao dobiti podršku članova Povjerenstva iz svakog naroda. Čudi me da nitko nije spomenuo Daytonski sporazum, a moram priznati da sam očekivao i da ću naći tekst i o Richardu Holbruku. Na sreću, njega nitko nije spomenuo”, pojašnjava Jovičić.

Dva neutralna teksta

“Ne znam zašto meni pripisuju da se samo bavim bh. himnom kada je od 11 članova Povjerenstva svaki član pregledao po deset pristiglih tekstova. Sada su ostala dva prijedloga i predlažem da televotingom ovi tekstovi idu u javnost, pa neka se narod izjasni što mu bolje zvuči”, kazao je Jovičić izražavajući sumnju samo u jednoj varijanti – je li moguće napisati tekst himne koji će odgovarati željama tri konstitutivna naroda i da ostali prepoznaju tekst državne himne. “Po momom mišljenju svaki tekst himne izražava patriotizam. Veliko je pitanje kako svaki narod shvaća taj patriotizam i hoće li se prepoznati u ponuđenom tekstu”, pojašnjava Jovičić i dodaje da su izabrana dva neutralna teksta u kojima se ne spominju ni geografski pojmovi, imena rijeka, ni planina.

Tko će pjevati - solista ili zbor?

“Tako je 'moj neki Srbin' napisao da se treba pjevati o pogači i kiseljaku, baš kao da je na nekoj krsnoj slavi. Bilo je i plagijata, kao što je recimo pjesma Alekse Šantića 'Ostajte ovdje'. Mislim da je mnogima bila primamljiva nagrada od 30.000 maraka”, kazao je Jovičić. Povjerenstvo će na kraju pozvati za sada dva anonimna autora i u suglasnosti s njima ispraviti, ako bude potrebno, tekst predloženih himni te će odlučiti hoće li tekst pjevati solista ili zbor, hoće li zbor biti mješoviti, ili samo žene ili muškarci. No, Jovičić kaže da u svom tom poslu ima još mnogo nedoumica.

Piše: R. Dautefendić

Autor sjovicicslavuj | 10 Decembar, 2008 | read_nums (550)

              
 10.12.2008.
 
Jovičić: Da se izjasne svi građani
 
Sadržaj i autori još su tajna...

Nijedan od dva prijedloga za budući tekst himne BiH, koje je izabrala nadležna parlamentarna komisija, uopće ne sadrži odrednicu BiH, niti bilo kakve etničke ili geografske pojmove.

- S obzirom na nacionalni sastav BiH i njeno ustavno uređenje, nije bilo moguće prihvatiti bilo šta što bi vrijeđalo ili favoriziralo jedan od konstitutivnih naroda - izjavio je za "Dnevni avaz" član Komisije za izbor teksta himne BiH Slavko Jovičić.

Komisija bi se trebala ponovo sastati do nove godine, kada će njenim članovima biti predstavljena oba prijedloga, u horskoj i solo izvedbi, a čiji su tekstovi i autori i dalje tajna. Prijedlog koji dobije najvišu ocjenu bit će upućen Vijeću ministara i Parlamentu BiH na razmatranje i potvrđivanje, čime će postati i zvanični tekst himne BiH.

- Prije toga, kada koverte sa šiframa budu otvorene, pozvat ćemo ova dva autora i dogovoriti se s njima o detaljima, jer imamo pravo na intervencije - rekao je Jovičić, dodajući da tekstovi moraju biti prilagođeni muzici čiji je autor Dušan Šestić.

Jovičić je predložio Komisiji da se o tekstu himne izjasne svi građani BiH, putem televotinga, jer bi to bilo najracionalnije rješenje.
 
- Ne znam kako će se cijela priča završiti, ali ne daj Bože da ovo propadne. Tekstovi su "suhi". Pitanje je sada ko će prihvatiti taj neutralni tekst, odnosno ko će se identificirati s njim - kazao je Jovičić.

Prema riječima Jovičića, među 339 prijedloga za budući tekst državne himne bilo je izuzetno neozbiljnih prijedloga, čiji su autori vjerovatno bili inspirirani nagradom koja iznosi 30.000 KM.

Autor: A. MUMINOVIĆ
Autor sjovicicslavuj | 10 Decembar, 2008 | read_nums (547)
 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

SARAJEVO- Vijeće ministara, odnosno državno Ministarstvo pravosuđa i Ministarstvo sigurnosti, zaduženo je da u što kraćem roku pripremi amandmane na postojeći Kazneni zakon BiH, a čiji je cilj omogućavanje izricanja najviših kazni za djela organiziranog kriminala, terorizma, te ostalih teških kaznenih djela. Inicijator izmjena postojećeg zakona, izaslanik SNSD-a Slavko Jovičić, za Dnevni je list potvrdio kako je njegova inicijativa urodila plodom u državnom Parlamentu, koji je nakon toga zadužio Ministarstvo pravosuđa da krene u realizaciju izmjena postojećeg zakona.

Kriminal ne poznaje granice

Nužnost provedbe ovog zahtjeva, objašnjava Jovičić, krije se u poražavajućoj činjenici kako se za najteža kaznena djela izriču nezamislivo male kazne, što je uz blago sačinjene optužnice pogodovalo razvoju različitih oblika organiziranog kriminala i terorizma u BiH. “Mi smo tranzicijska zemlja, i upravo stoga smo plodno tlo za različite oblike današnjih pošasti. Međutim, država konačno mora aktivno krenuti u suzbijanje organiziranog kriminala i terorizma”, upozorio je Jovičić, podsjetivši na nedavne događaje u zemlji, ali i susjedstvu koji su na najizravniji način pokazali kako organizirani kriminal ne poznaje granice.

Stanje je kaotično

Kad će Ministarstvo pravosuđa završiti svoj dio posla, Jovičić nije mogao kazati, međutim, prema njegovu mišljenju, BiH si ne može priuštiti odlaganje reforme pravosudnog sustava ukoliko želi postati sigurna zemlja, spremna za euroatlantske integracije. “Kako ćemo u EU i NATO ukoliko nam je stanje u zemlji kaotično”, pita se Jovičić, te najavljuje kako bi spomenute izmjene Kaznenog zakona upravo trebale pridonijeti smanjivanju kaosa, a krajnji je cilj, tvrdi, omogućiti da se građani koliko-toliko osjećaju sigurno. Inače, nedavno je i Bariša Čolak, državni ministar pravosuđa, za Dnevni list potvrdio kako njegov tim konstantno prati sve inicijative koje dolaze od parlamentaraca te da će one za koje se utvrdi da omogućuju lakšu borbu protiv kriminala, kao i oduzimanje imovine, biti uzete u obzir. Naime, on je naglasio da je cilj rada njegova tima otklanjanje nedostataka koji su dosad državi držali vezane ruke kad je u pitanju učinkovita borba protiv organiziranog kriminala.

Piše: Dario Pušić

Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2008 | read_nums (558)

SARAJEVO, 09.12.2008

Od 339 predloga za tekst himne BiH, komisija izabrala dva „neutralna", optimisti predviđaju da bi građani BiH na proleće mogli i da dobiju kompletnu himnu

KO ĆE PRVI ZAPEVATI... Himna BiH se već deset godina intonira bez teksta

Od čak 339 predloga pristiglih na javni konkurs za izbor teksta himne BiH, posebna komisija Parlamenta BiH izbor je svela na samo dva! Jedan od njih će do kraja godine biti upućen Savetu ministara i Parlamentarnoj skupštini na razmatranje, pa optimisti veruju da bi na proleće naredne godine „nema himna" BiH konačno mogla da dobije i tekst.

Jovičić: Srećom, nema Holbruka!

Slavko Jovičić napominje da je bio šokiran pojedinim predlozima koji su pristigli na konkurs za himnu. Tvrdi da je neke predloge odmah odbacio, jer su autori „omanuli u startu".

- Svi radovi su stigli pod šifrom i članovi komisije ne znaju ko su autori. Očigledno je ipak da je mnogima ovaj konkurs poslužio da pokažu autorsku neozbiljnost. Nije mi jasno kako je neko mogao i pomisliti da bi tekst u kojem se pominju „agresija na BiH", „tisućljetna državnost Bosne" ili „Kulin ban" dobiti podršku članova komisije iz svakog naroda! Čudi me da niko nije pomenuo Dejtonski sporazum, a moram priznati da sam očekivao i da ću nabasati i na Ričarda Holbruka. Na sreću, njega niko nije pomenuo - navodi Jovičić.

Dva predloga koja su ušla u uži izbor u narednom periodu biće usklađena sa muzikom koju je napisao banjalučki kompozitor Dušan Šestić i oni će se ponovo naći na dnevnom redu parlamentarne komisije, posle čega bi državni organi trebalo da donesu konačnu odluku! Tako bi sportisti, politički zvaničnici i svi građani BiH najzad dobili priliku da, shodno svojim osećajima prema toj državi, počnu i da pevaju njenu himnu, koja se već 10 godina izvodi kao instrumentalna verzija pod nazivom „Intermeco".

Od Kulina do Alekse

Press RS saznaje da je među 339 predloga teksta himne bilo svakojakih pokušaja, od kojih se neki mogu ubrojiti u humorističke. Kao potpuno promašene pokušaje naši izvori iz Parlamenta BiH navode stihove iz jednog predloga: „Morem preko Dinarida do Posavine/ Bosna i Hercegovina pro patria semper"???

U pokušaju dokazivanja „tisućljetne" državnosti BiH neki „autori" su posegnuli i za Katarinom Kosačom: „Katarina, bosanska posljednja kraljice/ čuvaćemo Bosnu, čuvaćemo njeno srce", a neki opet za Kulinom banom: „Bosno i Hercegovino, zemljo Kulinova/ tisućljetni ponosu svog naroda".

Članovi komisije koji su morali da pročitaju prispele predloge imali su priliku da saznaju da i „ćilim cveta sred Balkana", da je Bosna „od Konjica do Vakufa", ili da su „horde gazile ovaj divan kraj/ za sve dušmane ovo je bio pravi raj"... Među predlozima koji nisu prošli bilo je, kako saznajemo, i klasičnih plagijata, pa je tako jedan autor poslao kompletan tekst pesme „Ostajte ovdje" Alekse Šantića.

Nije patriotska

Član Komisije Slavko Jovičić Slavuj ističe da, iako je dobar deo posla odrađen, on još nije potpuno priveden kraju.

- U dva predloga koja su ušla u najuži izbor, osim što se ne pominje BiH, nigde se ne pominje niti jedna nacija koja živi na ovom prostoru. Sada od predstavnika svakog naroda zavisi da li će prihvatiti takav tekst, a postavlja se pitanje da li će uopšte da zaživi u narodu - kaže Jovičić.

 

PRIJAVILI SU SE SKRIBOMANI... Ranko Risojević, član komisije

On dodaje da bi svaka himna trebalo da budi nekakve patriotske emocije i osećaje pripadnosti državi, ali i da mu se čini da se to sa predloženim tekstovima neće postići.

- Ostaje takođe da odlučimo da li će himnu pevati solista ili hor. Ipak, nakon što otvorimo koverte i saznamo ko su autori tekstova, pozvaćemo ih na dodatne konsultacije, jer će na oba teksta biti potrebno napraviti manje intervencije. U samom konkursu je ostavljena mogućnost da članovi komisije imaju pravo na sugestije u dogovoru sa autorom i to pravo ćemo sigurno upotrebiti - objašnjava Jovičić.

On ističe da je u ovom trenutku teško predvideti kako će se, prema konačnom predlogu, odrediti organi BiH. Bilo je predloga, kaže Jovičić, i da ova dva predloga, kada se ukomponuju sa muzikom, budu predstavljena javnosti koja bi dala svoj sud. Jovičić dodaje i da, što se tiče odabira tekstova, odnosno eliminacije neprihvatljivih radova, za većinu predloga nije bilo teško doneti odluku.

Član Komisije, ugledni banjalučki književnik Ranko Risojević, kaže da o detaljima tekstova koji nisu zadovoljili kriterijume konkursa ne može da govori dok ceo posao ne bude završen.

Mnogo posla

- Očigledno je da su se na konkurs prijavili razni skribomani i prilično neobavešteni ljudi, koji nisu želeli da uvaže realnost! Radi se o veoma složenom pitanju o kome će konačan sud dati organi BiH! Nakon što sve bude završeno, moći ćemo da uradimo neku rekapitulaciju celog procesa - ističe Risojević za Press RS.

Podsećamo, Komisiju za izbor teksta himne ima multietnički karakter i čini je 11 članova, šest iz Parlamentarne skupštine i pet književnika, kompozitora i publicista. Nagrada autoru teksta čiji predlog postane himna BiH iznosi 30.000 maraka.

Ž. MARKOVIĆ

Autor sjovicicslavuj | 3 Decembar, 2008 | read_nums (500)
02. 12. 2008. |
   OTKRIVAMO OSA naslijedila samo 60.000 dosjea SDB-a i bivših entitetskih službi

Ucjene 'izgubljenim' dosjeima

 

       Autor Dejan Jazvić    

 
 
Rijetki ostvarili uvid u dosje
 
 

 

Najveći broj dosjea o događajima, skupinama i pojedincima, koje su tajne i obavještajno-sigurnosne službe prikupljale na teritoriju BiH u zadnjih 60 godina, nisu u posjedu legalnih institucija države.

Obimna dokumentacija

Manji je dio obimne dokumentacije, koja uključuje i najtajnije podatke o nekim događajima i ličnostima, uništen. No, najveći broj obavještajno-sigurnosnih dokumenata iz vremena bivše Jugoslavije pohranjen je u vojnim i obavještajnim arhivima u Beogradu, dok su dosjei bivših nacionalnih i entitetskih obavještajnih službi u BiH uglavnom “izgubljeni”.

Po dostupnim informacijama, Obavještajno-sigurnosna agencija (OSA) raspolaže sa svega 60.000 dosjea koje je naslijedila od bivše Službe državne bezbjednosti (SDB), FOSS-a i OBS-a. Kako doznajemo, riječ je uglavnom o dokumentima koji se odnose na osobe koje više nisu među živima ili su se potpuno pasivizirale.

Da su u pitanju “neatraktivni” dosjei potvrđuje informacija da je vrlo mali broj osoba na koje se oni odnose iskoristio zakonsku mogućnost i ostvario uvid u svoj dosje. Večernjakov izvor blizak obavještajnom sektoru kaže da je ogromna količina obavještajnih dosjea, a posebno onih kojima su raspolagale nacionalne i entitetske obavještajne službe, završio u privatnim arhivima, te da se podaci iz njih i danas koriste u političkim i drugim obračunima.

Da je ta tvrdnja i te kako utemeljena slaže se i zastupnik u državnom Parlamentu i član parlamentarnog povjerenstva za nadzor nad radom OSA-e Slavko Jovičić Slavuj, koji ističe kako je sasvim sigurno da sudbina mnogih personalnih dosjea nikada neće biti rasvijetljena, odnosno da neće biti dokazano tko ih je i kako prisvojio.

– Sigurno je da je ogroman broj dokumenata uništen tijekom rata na sve tri strane. Bilo je i privatnih osoba, onih koji su radili u SDB-u, a koji su neovlašteno iznijeli mnoge dosjee i sada im služe kao osobna arhiva i sredstvo za ucjene pojedinih ljudi.

Događalo se to i poslije rata, kada su mnogi dokumenti “sklonjena” radi zaštite svoga identiteta i zloporaba. Toga je bilo i vjerojatno da OSA-i, iako je to zakon propisao, nije predana sva dokumentacija dotadašnjih entitetskih, odnosno nacionalnih obavještajnih agencija – kaže Jovičić.

Sredstvo za ucjene
Različiti su razlozi zbog kojih sva obavještajna dokumentacija, uključujući i personalne dosjee, nije predana OSA-i. Neki dokumenti su sakriveni ili uništeni kako se ne bi kompromitirali oni koji su ih obrađivali, ali je očito kako je mnogo više dokumenata koji su sklonjeni kako bi se prikrile određene aktivnosti ili iskoristio njihov sadržaj za kompromitaciju ili ucjene određenih ljudi.

 



   
 
 
Kakva je sada uloga OSA-e
 Jovičić, koji je i sam radio u obavještajno-sigurnosnom sektoru, kaže da je današnja OSA koncipirana drukčije u odnosu na ranije službe. Tako je smanjena mogućnost zloporaba kakve su se događale ranije. OSA se bavi prikupljanjem i obradom obavještajnih podataka i nema policijske ovlasti. Ne provodi istražne radnje, ne uhićuje ljude. Prikupljene informacije obrađuju se i ustupaju ovlaštenim policijskim agencijama koje mogu postupati po njima.
 
   
   
   
   
   
   
   
Autor sjovicicslavuj | 29 Novembar, 2008 | read_nums (598)

SARAJEVO, 29.11.2008

Bošnjački član Predsedništva BiH poklonio libijskom suverenu lipicanera, ali ovaj poklon, vredan 30.000 KM, nije prijavio iako ga zakon na to obavezuje

Haris Silajdžić

Bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić zloupotrebio je funkciju i prekršio Zakon o sukobu interesa kada je libijskom predsedniku Moameru el Gadafiju poklonio konja vrednog 30.000 maraka, tvrdi za Press RS poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH Slavko Jovičić-Slavuj.

I Silajdžić dobio lipicanera

Portparol Kompanije „Širbegović" Azra Mustajbašić potvrdila je Pressu RS da je vlasnik te kompanije Faruk Širbegović poklonio lipicanera po imenu „Krabbe" Harisu Silajdžiću.

- „Krabbe" je star sedam godina i izabran je kao najbolji konj među čak 200 rasnih grla! U Beču je završio elitnu školu jahanja, a prošle godine je u Hrvatskoj osvojio titulu prvaka u vožnji fijakerom! Njegova vrednost se procenjuje na oko 30.000 KM, a poseduje rodovnik od 1941. godine, što najbolje pokazuje koliko je rasan - kaže Mustajbašićeva.

Rasni lipicaner po imenu „Krabbe" pre dva dana na sarajevskom aerodromu utovaren je u poseban avion koji je libijski suveren poslao specijalno za ovu priliku i transportovan za Tripoli.

„Utovaru" je prisustvovao i Silajdžić, a u njegovom društvu bio je libijski ambasador u BiH Ajad Šaviš i još nekoliko visokih libijskih diplomata.

Ova vest je u medijima u BiH juče prošla gotovo nezapaženo iako Slavko Jovičić tvrdi da ima razloga zbog kojih ona treba da zasluži mnogo više pažnje javnosti.

- Silajdžićev potez mogao bi da se protumači kao „lep diplomatski gest" da nije reč o njegovom ličnom poklonu libijskom suverenu, koji je, međutim, od strane Službe za informisanje Predsedništva BiH predstavljen kao gest Predsedništva. Očigledno je da Silajdžić ne poznaje zakon po kojem svaki izabrani zvaničnik instituciji u kojoj radi mora da ostavi svaki poklon vredniji od 100 KM, kojim ne sme lično da raspolaže. Očigledno je da je Silajdžić prekršio Zakon o sukobu interesa jer i odbornici u Skupštinama opština moraju da prijave svaki poklon vredniji od sto maraka, a kamoli član Predsedništva! Nemam ništa protiv toga da državni zvaničnici dobijaju skupe poklone i da ih poklanjaju, ali postoji zakonska procedura po kojoj se to radi, a Silajdžić počinje da se ponaša po principu „država, to sam ja" - tvrdi Jovičić.

Gadafi se obradovao lipicaneru


Prema informacijama Pressa RS, konj kojeg je Silajdžić poklonio Gadafiju spada u rasna grla iz rase lipicanera i vredi najmanje 30.000 KM. I sam Silajdžić ga je dobio na poklon, ali nije sproveo sve zakonom predviđene radnje pre nego što je konja transportovao u Libiju. Naime, iz Predsedništva BiH Pressu RS je potvrđeno da Komisiji za javne nabavke, kroz koju moraju da prođu sve fakture, nije prijavljena „nabavka" lipicanera „teškog" 30.000 KM.

- Ne znamo ni za kakvog konja! Naravno da niko iz Predsedništva nije kupovao konja, ali niko nije prijavio ni da je dobio poklon te vrste. Silajdžić je morao da prijavi da je dobio poklon vredan 30.000 KM, ali to nije učinio! Ne verujem da bi se preostala dva člana Predsedništva protivila tome da se taj konj pokloni predsedniku Libije, ali postoji procedura koja mora da se poštuje - kaže naš sagovornik iz Predsedništva BiH.

Nažalost, juče nismo uspeli da dobijemo komentar Harisa Silajdžića ili nekog od njegovih saradnika o „slučaju lipicaner".

U zvaničnom saopštenju Predsedništva BiH objavljenom na internet sajtu ove institucije navodi se da „ovo nije prvi put u svetu visoke politike da se konji poklanjaju državnicima, kraljevima i šeicima, te da je sličan poklon prošlog meseca primila i britanska kraljica Elizabeta Druga od slovenačkih zvaničnika tokom njene posete Sloveniji, kao i da je predsednik Rusije Dimitrij Medvedev nedavno libijskom lideru na poklon poslao konja".

D. MOMIĆ

Autor sjovicicslavuj | 28 Novembar, 2008 | read_nums (463)
                     Puls - kolumna
 
| 29.11.2008  

Od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, pa i prije toga - u mnogim zemljama svijeta zbog velike migracije stanovništva iz BiH osnovana su mnoga udruženja, nevladine organizacije, pa čak i mnogobrojni pokreti u vidu raznih zvučnih naziva, kao recimo kongresa i slično, koja vrlo pretenciozno sama sebe nazivaju "BiH dijaspora" što, naravno, nije i ne može biti tačno! O čemu se ovdje radi?

 Naime, da odmah vrlo jasno i precizno kažem da ne postoji nijedna multietnička organizacija koja u svoj sastav uključuje predstavnike sva tri konstitutivna naroda prema etničkoj pripadnosti i nacionalnoj strukturi u BiH koja bi bila preslikana u dijaspori!

Činjenica je da, kako rekoh, u mnogim zemljama svijeta postoje raznorazna udruženja koja okupljaju, uglavnom, pripadnike određene nacionalne zajednice i ona nikako u svom nazivu ne mogu imati bilo kakav prefiks "beha", odnosno odrednicu BiH! Radi se skoro, pa i uvijek, o jednonacionalnim organizacijama, koje su osnovane iz različitih razloga i interesa. Takve organizacije ne odražavaju zajedničke interese sva tri konstitutivna naroda iz BiH u dijaspori. Naprotiv, takve organizacije još više rade na produbljivanju nacionalnih podjela i potpunih nacionalnih polarizacija u svim sferama života i u dijaspori, ali zbog načina i ciljeva svojih djelovanja, prave slične probleme i ovdje u BiH.

Interesi Srba iz BiH koji se nalaze u dijaspori nikada se ne mogu uskladiti s interesima Bošnjaka ili Hrvata. Slijedom takve konstatacije postoje i sve druge varijante evidentne podijeljenosti tri nacionalne zajednice u dijaspori. Nikada se interesi Bošnjaka u dijaspori ne podudaraju sa interesima Srba ili Hrvata. Takođe, i treća varijanta je sasvim ravnopravna u potpunoj podijeljenosti dijaspore, pa se tako interesi Hrvata u dijaspori nikada ne mogu usaglasiti sa interesima Srba ili Bošnjaka i sve se tako vrti u začaranom krugu potpune razjedinjenosti...

Dakle, već više od decenije, a da i ne govorim o onim organizacijama još iz ere socrealizma predratne i već bivše SFR Jugoslavije, u mnogim zemljama svijeta egzistiraju mnogobrojna udruženja koja su osnovana i koja u svom članstvu imaju stotinu odstotno članstvo samo iz reda jedne, svoje, nacije. Zato su potpuno lažne tvrdnje kad se neka od tih organizacija predstavlja kao "beha" dijaspora. Nema takvih organizacija. Da još jednom naglasim - postoje organizacije i udruženja koja su potpuno polarizovana i ona su isključivi predstavnici jednog od tri konstitutivna naroda u i iz BiH!

Druga je stvar kako i na koji način neka od tih (jedno)nacionalnih organizacija radi i koji su njeni ciljevi i zadaci?

Iz dosadašnje prakse sasvim je jasno da su bošnjačke organizacije u dijaspori vrlo agresivne, pa čak su mnoge od njih i vjerski toliko radikalne da je to zabrinjavajuće. Ali ono što je bitno - takva udruženja ne mogu imati nikakav uticaj na ukupno stanje ovdje u BiH.

Autor sjovicicslavuj | 25 Novembar, 2008 | read_nums (503)

                                                                          
САРАЈЕВО, 25. НОВЕМБРА (СРНА) - Чланови Предсједништва БиХ Жељко Комшић и Харис Силајџић и ове године су одлучили да у Сарајеву данас организују свечани пријем поводом 25. новембра, иако БиХ нема закон о државним празницима, а овај датум се само у Федерацији БиХ обиљежава као дан државности.

Нико од функционера или запослених представника из Републике Српске у институцијама БиХ данас неће празновати, јер су већ више пута указали на чињеницу да Уставом, законом, као ни парламентарном одлуком или консензусом два ентитета у постдејтонском постојању, БиХ није установила ниједан заједнички државни празник.

Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине Славко Јовичић више пута је рекао да за запослене у институцијама БиХ 25. новембра није никакав празник, постављајући питање како прославити неки датум уколико му се не радују сви подједнако.

БиХ ни 13 година од потписивања Дејтонског мировног споразума није усвојила закон о државним празницима.

Из Предсједништва БиХ саопштено је да су за 18.00 часова Комшић и Силајџић у згради Предсједништва БиХ заказали пријем поводом обиљежавања, како се наводи, "Дана државности БиХ".

Овим поводом честитке грађанима у БиХ и дијаспори упутили су министар за људска права и избјеглице БиХ Сафет Халиловић, као и федерални премијер Неџад Бранковић.

''Посебне честитке упућујем расељеним лицима и прогнаницима, породицама шехида и погинулих бораца, активистима и борцима за људска права. Упркос чињеници да са великом радошћу и након 65 година дочекујемо овај велики празник државности БиХ, остаје горак окус што тај осјећај једнако не дијеле сви грађани БиХ'', наводи се у Халиловићевој честитки.

Бранковић у својој честитки грађанима БиХ наводи да се, обиљежавајући 25. новембар, присјећа богате дугогодишње историје у којој се успјела сачувати државност БиХ, која је једнако отворена за све њене народе и грађане.

25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду одржано је Прво засједање ЗАВНОБиХ-а. У некадашњој СФРЈ тај датум обиљежаван је као републички празник тадашње Социјалистичке Републике БиХ.

У РС данас је обичан радни дан.У Српској је у петак, 21. новембра, обиљежен републички празник - Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Тај датум у ФБиХ није празнован.

Autor sjovicicslavuj | 23 Novembar, 2008 | read_nums (494)

 PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

Od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, pa i prije toga – u mnogim zemljama svijeta zbog velike migracije stanovništva iz Bosne i Hercegovine osnovana su mnoga udruženja, nevladine organizacije, pa čak i mnogobrojni pokreti u vidu raznih zvučnih naziva, kao recimo kongresa isl., koja vrlo pretenciozno sama sebe nazivaju „BiH dijaspora“ što, naravno, nije i ne može biti tačno!? O čemu se ovdje radi?

       Naime, da odmah vrlo jasno i precizno kažem da ne postoji nijedna multietnička organizacija koja u svom sastavu uključuje predstavnike sve tri konstitutivna naroda prema etničkoj pripadnosti i nacionalnoj strukturi u BiH koja bi bila „preslikana“ u dijaspori!

       Činjenica je da, kako rekoh, u mnogim zemljama svijeta postoje razno razna udruženja koja okupljaju, uglavnom, pripadnike odredjene nacionalne zajednice i ona nikako u svom nazivu ne mogu imati bilo kakav prefiks „beha“, odnosno odrednicu BiH! Radi se skoro, pa i uvijek, o jednonacionalnim organizacijama, koje su osnovane iz različitih razloga i interesa.  Takve organizacije ne odražavaju zajedničke interese sve tri konstitutivna naroda iz BiH u dijaspori. Naprotiv, takve organizacije još više rade na produbljivanju nacionalnih podjela i potpunih nacionalnih polarizacija u svim sferama života i u dijaspori, ali zbog načina i ciljeva svojih djelovanja, prave slične probleme i ovdje u BiH.

       Interesi Srba iz BiH koji se nalaze u dijaspori, nikada se ne mogu uskladiditi sa interesima Bošnjaka ili Hrvata. Slijedom takve konstatacije postoje i sve druge varijante evidentne podijeljenosti tri nacionalne zajednice u dijaspori. Nikada se interesi Bošnjaka u dijaspori ne podudaraju sa interesima Srba ili Hrvata. Takodje, i treća varijanta je sasvim ravnopravna u potpunoj podijeljenosti dijaspore, pa se tako interesi Hrvata u dijaspori nikada ne mogu usaglasiti sa interesima Srba ili Bošnjaka i sve se tako vrti u začaranom krugu potpune razjedinjenosti...

       Dakle, već više od decenije, a da i ne govorim o onim organizacijama još iz ere socijalrealizma predratne i već bivše SFR Jugoslavije, u mnogim zemljama svijeta egzistiraju mnogobrojna udruženja koja su osnovana i koja u svom članstvu imaju  sto odstotno članstvo samo iz reda jedne, svoje, nacije.

       Zato su potpuno lažne tvrdnje kad se neka od tih organizacija predstavlja kao „beha“ dijaspora. Nema takvih organizacija. Da još jednom naglasim – postoje organizacije i udruženja, koja su potpuno polarizovana i ona su isključivi prdstavnici jednog od tri konstitutivna naroda u i iz BiH!

       Druga je stvar kako i na koji način neka od tih (jedno)nacionalnih organizacija rade i koji su njihovi ciljevi i zadaci?

       Iz dosadašnje prakse, sasvim je jasno da su bošnjačke organizacije u dijaspori vrlo agresivne, pa čak su mnoge od njih i vjerski toliko radikalne – da je to zabrinjavajuće. Ali ono što je bitno – takva udruženja ne mogu imati nikakav uticaj na ukupno stanje ovdje u Bosni i hercegovini.

       Istini za volju, sva ta udruženja i nacionalni „kongresi“ vrlo su agresivni u svojim zahtjevima i vrlo su uporni u svakodnevnom lobiranju za interese samo svog naroda. Svi oni zajedno, lobiraju i u krugovima vlada domicilnog njihovog sadašnjeg boravka, ali vrše i razne pritiske i na nas političare ovdje u BiH.

       Takve organizacije se, uostalom, kao i njihovi mentori iz BiH služe raznim lažima i prepariranjem tragične ratne prošlosti i svega onoga što se ovde dešavalo, a i što se sad  dešava...

       Snaga tih udruženja se ogleda u stalnim pritiscima prema vlastima u Bosni i Hercegovini da se ovdje stanje mijenja prema njihovim interesima i posmatrano iz ugla njihove nacionalne percepcije i sa njihove vremenske i prostorne distance. Čak i ultimativno traže da se BiH uredi prema njihovim zahtjevima i željama. Sva bošnjačka udruženja i organizacije imaju isti cilj – ukinuti Republiku Srpsku! Uostalom u čemu bi se njihovi interesi razlikovali od  interesa njihovih bošnjačkih političara ovdje i sad, u BiH. Na toj matrici su svi jedinstveni i uopšte se ne obaziru, niti prezaju od bilo čega, niti prihvataju činjenicu da su te njihove aktivnosti protivustavne i protivzakonite...

       Mnogo i naširoko bi se moglo pisati o svim aktivnostima takvih organizacija, ali vrijeme i prostor mi to ne dozvoljavaju, a ako hoćete iskreno – ne želim da im pridajem i neki važan značaj, mada se nihove aktivnosti ne smiju potcijeniti, niti zanemariti. Jer, takve organizacije raspolažu sa velikim finansijskim sredstvima, raspolažu i vlasnici su i elektronskih i printanih medija, koji im služe za razne propagandne i softificirane lobističke aktivnosti.

       Ipak, najvažnije je da im se ne dozvoli, a to i nije moguće – bilo kakav uticaj na donošenje važnih političkih odluka za budućnost Bosne i Hercegovine. To što žele da utiču na političke prilike u BiH je njihovo pravo, ali pored prava na bilo šta, oni moraju  preuzeti i svoje obaveze da poštuju ustavnu poziciju Bosne i Hercegovine! No, oni tako ne rade, niti tako nastupaju u javnosti. Već sam rekao da su njihovi ciljevi usmjereni na ukidanje Republike Srpske, a samim time i na rušenje ustavnog poretka BiH.

 I na kraju, ne postoji BiH dijaspora! Postoje jednonacionalne organizacije i  nacionalne dijaspore - Bošnjaka, Srba i Hrvata iz BiH!

Autor sjovicicslavuj | 22 Novembar, 2008 | read_nums (518)

 

                                        

LINK - http://www.livno-online.com/component/content/article/9521-bih-u-isekivanju-donoenja-zakona-o-praznicima


Republika Srpska jučer je, kao i u godinama ranije, proslavila dan kad je u našoj zemlji zaustavljen rat. Na jučerašnji dan, 21. studenoga 1995., predsjednici Hrvatske, Srbije i BiH - Franjo Tuđman, Slobodan Milošević i Alija Izetbegović postignuli su mirovni sporazum o okončanju rata u BiH nazvan Daytonski mirovni sporazum. Taj dan, zbog nepostojanja državnog zakona o praznicima, ne obilježava se u cijeloj BiH. Naime, Federacija će svoj praznik, za razliku od RS-a, proslaviti 25. studenoga, kad se obilježava Dan državnosti BiH i 63. godišnjica Prvog zasjedanja ZAVNOBiH-a.
    ______________________________________________
Većina predstavnika vlasti u Federaciji složna je u tomu da ovaj praznik treba poštivati, ali nikako i slaviti kao dan državnosti. “Apsolutno se ne slažem s tim da dan kad je uspostavljen mir u Daytonu treba slaviti kao dan državnosti. Dayton od prije 13 godina je snažna poruka BiH i tko to želi zanijekati, nije uredu, jer smo ipak tad dobili mir i danas ne bi bili u ovakvim okolnostima da netko nije napravio ovaj dogovor”, kazao je predsjednik HDZ-a BiH Dragan Čović.
                                                       
 
On dodaje da treba odati duboku zahvalnost onima koji su potpisali sporazum jer su donijeli mir državi, ali kaže da se isto tako boji da Dayton već odavno ne daje šansu BiH da normalno funkcionira. “Što prije osjetimo unutar nas potrebu da Dayton promijenimo prema europskim potrebama, bit će nam lakše”, poručio je Čović.
    ______________________________________________

Premijer RS-a Milorad Dodik, pak, smatra da je Daytonski sporazum dobro izbalansiran dokument koji je omogućio BiH da živi i da svako urušavanje tog balansa dovodi u pitanje strukturu funkcioniranja u zemlji.
                                               
On je rekao da je neobilježavanje potpisivanja Daytonskog sporazuma u Federaciji “stvar njihovih odluka”, ali da je Daytonski sporazum balans koji je najbolje pogodio odnose u BiH i osigurao njezino funkcioniranje. “Mi obilježavamo potpisivanje Dayonskog sporazuma jer je to odluka naših najviših tijela. To je važan dan, jer je uspostavljen mir na osnovi kreacije političkog sustava u BiH koji se bazira na dva entiteta”, rekao je Dodik.
    ______________________________________________

“Nova godina, vjerski blagdani i 1. i 9. svibnja, su datumi koji nisu sporni, a sve drugo jest, što pokazuje i ovaj dan koji se u RS-u slavi, a Federaciji ne.
                                                       
Ovo isto će se dogoditi i 25. studenoga, kad će Željko Komšić i Haris Silajdžić organizirati prijam, ali nitko iz RS-a neće doći, i to je apsurd”, kaže Slavko Jovičić, zastupnik SNSD-a u Parlamentu, dodajući da je apsurdan praznik države na kojem neće biti nazočan predsjedatelj Predsjedništva BiH. “S obzirom na sigurnosnu i financijsku situaciju u kojoj se nalazimo, ne bismo trebali slaviti nijedan praznik. Možemo samo slaviti svoju propast”, zaključuje Jovičić.
    ______________________________________________

Predsjednik RS-a Rajko Kuzmanović smatra da bi se u cijeloj BiH trebao obilježavati dan uspostavljanja općeg okvirnog sporazuma za mir u BiH, jer je tad BiH prvi put postala u svom punom kapacitetu državom.
                                           
 
“Svi bismo se morali složiti u tome da je dan kad je uspostavljen Daytonski mirovni sporazum od izuzetnog značaja ne samo za RS, nego i za cijelu BiH i ovaj dio Balkana. Zbog toga taj dan zavrjeđuje da se poštuje i da bude dan državnosti BiH”, ocijenio je Kuzmanović.
   ______________________________________________
 
Zastupnik u državnom Parlamentu Šefik Džaferović kaže da je svako obilježavanje praznika bez državnog zakona o praznicima problematično.
                                              
“Morali bismo donijeti zakon o praznicima jer postoje vrlo važni datumi u povijesti koje treba obilježavati na cijelom prostoru BiH. To je 25. studenoga kao Dan državnosti i ZAVNOBiH-a, zatim Dan nezavisnosti BiH 1. ožujka i dan sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Tek ako bi se sve to prihvatilo, onda ne bi bilo problematično ni to da se 21. studenoga uvrsti kao praznik, ali bez zakona, mislim da to nema svoga smisla”, poručio je Džaferović.
   _______________________________________________
 
            (NINA) -Hrvatska novinska agencija
 
Autor sjovicicslavuj | 22 Novembar, 2008 | read_nums (520)

                              Objavljeno: Pet, 21. 11. 2008.

SPORAZUM KOJI NE POSTOJI

RADIO - SLOBODNA EVROPA

 Piše: Dženana Karabegović

 
21.novembar u Bosni i Hercegovini je običan i ni po čemu se ne može naslutiti da se radi o istorijskom danu za državu u kojoj je tri i po godine bjesnio rat, a tog dana 1995. godine potpisan Dejtonski mirovni sporazum.

S obzirom na činjenicu da se u Bosni i Hercegovini njeni političari nisu uspjeli dogovoriti oko Zakona o državnim praznicima, pa se slavi ko šta hoće, ni 21. novembar nije izuzetak.

U Republici Srpskoj to je neradni, a u Federaciji BiH radni dan. U ovom bosanskohercegovačkom entitetu neće biti slavlja, niti prijema, jer dvojica članova Predsjedništva BiH Haris Silajdžić i Željko Komšić pripremaju prijem za 25. novembar, Dan državnosti Bosne i Hercegovine. Taj datum u Republici Srpskoj ne priznaju kao državni praznik, jer smatraju da su 25.novembra 1943. godine u Mrkonjić Gradu udareni temelji SRBiH koja je bila u sastavu Jugoslavije, a ne ove današnje.

Na tim prijemima nikada do sada nije se odazvao član Predsjedništva BiH iz reda srpskog naroda.

                                         

„Ovaj datum u novijoj srpskoj istoriji ne znači ništa. Svaki put kada se približava 25. novembar, uglavnom Bošnjaci insistiraju na tome da taj datum bude i državni praznik. BiH trinaest godina nakon rata još uvijek nema zakon o praznicima, a kako stoje stvari, još zadugo neće ga ni imati, jer dok političari budu insistirali na datumima koji su usmjereni protiv interesa jednog od tri konstitutivna naroda, neće biti moguće usaglasiti zajedničke praznike”, smatra poslanik SNSD-a u državnom parlamentu Slavko Jovičić.

Adil Osmanović, potpredsjednik SDA, kaže da će 25. novembra proslaviti u dobrom raspoloženju, dok će se četiri dana ranije tek prisjetiti datuma kada je potpisan Dejtonski mirovni sporazum.

                                      

„Veću važnost, svakako, pridajem Danu državnosti BiH i tada ću praznovati”, kaže Osmanović.

Jozo Križanović, poslanik SDP u Parlamentu BiH, rekao je da oba datuma imaju svoju težinu, zbog čega ova stranka smatra prihvatljivim oba praznika.

                                             

Relativizacija

Iako predstavnici političkih partija iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda u javnosti uvijek izjavljuju kako je 21. novembar važan jer je zaustavio rat u zemlji, činjenica da se on ne obilježava kao praznik govori da se oni nikada nisu pomirili sa postojanjem Republike Srpske, koja je dio tog sporazuma.

 


U Republici Srpskoj to je neradni, a u Federaciji BiH radni dan.

Istovremeno, niko ne pominje i da je taj datum 1995. godine u Bosni i Hercegovini kod običnih građana dočekan sa radošću, s obzirom na oko 100.000 poginulih i preko milion raseljenih osoba koje je prouzrokovao troipogodišnji rat, najkrvaviji u istoriji Evrope od završetka Drugog svjetskog rata.

Podsjećanja radi, nakon nekoliko neuspjelih pokušaja međunarodne zajednice da se postigne mirovni sporazum, Sjedinjene Američke Države su u jesen 1995. pokrenule novu inicijativu. Direktni pregovori zaraćenih strana, koje su zastupali tadašnji predsjednik Srbije Slobodan Milošević, Hrvatske Franjo Tuđman i Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, počeli su 1. novembra 1995. u vojnoj zračnoj bazi Rajt-Peterson u Dejtonu.

Pregovore je vodio Ričard Holbruk, koji je u to vrijeme bio zamjenik američkog državnog sekretara. Predstavnici EU i Kontakt skupine - Engleska, Francuska, Njemačka i Rusija su, također, učestvovali u vrlo napetim pregovorima u američkoj zračnoj bazi.

Tri sedmice nakon početka pregovora, Milošević, Tuđman i Izetbegović najzad su postigli sporazum i 21. novembra inicirali Opšti okvirni sporazum o miru u BiH. Dokument koji je kasnije postao poznat kako Dejtonski mirovni sporazum zvanično su potpisali predsjednici Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije 14. decembra 1995. u Parizu.

„U ovom zboru za mir danas čujemo i glasove žrtava, djece čija su igrališta granatirana i pretvorena u polja smrti, silovanih mladih djevojaka, muškaraca strijeljanih u masovnim grobnicama, onih koji su gladovali u logorima, poginuli u bitkama, miliona istjeranih iz svojih domova i otrgnutih od svojih porodica”, rekao je tadašnji američki predsjednik Bil Clinton prilikom ceremonije.

Dejtonski mirovni sporazum sačinjava 11 aneksa koji pokrivaju vojne, političke i civilne aspekte mirovnog sporazuma, kao i one vezane za regionalnu stabilnost.

Baškarenje međunarodne zajednice

Sporazumom je stvorena BiH kao suverena država sastavljena od dva entiteta - Federacije BiH i Republike Srpske.

Sporazum obavezuje BiH, Hrvatsku i Srbiju na uzajamno puno poštivanje suverenosti i jednakosti, te rješavanje sukoba mirnim putem. Potpisivanjem Sporazuma strane su preuzele i obavezu poštivanja ljudskih prava, odnosno prava izbjeglica i prognanika. Prihvatili su i punu suradnju sa svim relevantnim tijelima i organizacijama u implementaciji mirovnog sporazuma, te istrazi i sudskom gonjenju vezano za ratne zločine i druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava.

 


Često se od predstavnika međunarodnih organizacija može čuti kako im je u Bosni i Hercegovini više nego dobro - nema rata, sjajne plate, do mora im treba tri sata, a do planine 15 minuta

Nakon što je Sporazum potpisan u Parizu, Vijeće sigurnosti UN-a usvojilo je Rezoluciju 1031, kojom se NATO-u daje mandat za implementaciju vojnih aspekata Sporazuma. Međunarodne snage od 60.000 pripadnika predvođene NATO-om, pod nazivom Implementacijske snage (IFOR), 20. decembra 1995. upućene su u BiH kao dio do tada najveće vojne operacije Saveza, nazvane Operacija zajednički pothvat. IFOR, kojem je dodijeljen jednogodišnji mandat, u decembru je 1996. zamijenjen Stabilizacijskim snagama (SFOR). Početni broj od oko 32.000 pripadnika SFOR-a s vremenom je smanjen na oko 7.000 vojnika koliko je bilo angažovano početkom decembra 2004, kada su misiju implementacije vojnih aspekata preuzele snage pod vodstvom EU, nazvane EUFOR.

Implementacija civilnih aspekata Sporazuma povjerena je Kancelariji visokog predstavnika (OHR) u BiH. Djelujući u sklopu mandata Vijeća sigurnosti UN-a, visoki predstavnik vrši dužnost najvišeg izaslanika međunarodne zajednice i ima punu nadležnost, uključujući i ovlasti za smjenu dužnosnika i donošenje zakona. Zadaće mu obuhvataju omogućavanje i koordinaciju aktivnosti organizacija i agencija koje se bave civilnim aspektima mirovnog sporazuma. Uloga visokog predstavnika bila je vrlo zapažena u prvih pet godina nakon rata. Samo u tom peridou smijenjeno je preko stotinu zvaničnika u zemlji.

 
Iako je bio uspješan kada je riječ o zaustavljanju rata, Dejtonski sporazum je uspostavio jednu od najkompleksnijih struktura vlasti u svijetu. Tako Federacija BiH ima 10 kantona i svaki ima odlike države - vlade, ministarstva, univerzitete, kliničke centre i sl. Zakoni koje donose važe samo unutar jednog kantona. Kolika je apsurdnost njihovog postojanja pokazuje primjer da se građani ne mogu liječiti van kantona kojem pripadaju, odnosno njihova zdravstvena osiguranja važe samo unutar kantona u kojem žive.

Iz ukupnog budžeta, svake godine se izdvaja 70% samo za administraciju na svim nivoima vlasti. Zbog toga se 13 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma ne može reći da je Bosna i Hercegovina funkcionalna država.

Tokom obilježavanja 10 godina Dejtona, održanog 22. decembra u Vašingtonu, predstavnici tri konstitutivna naroda u BiH dali su istorijsko obećanje o pomjeranju zemlje naprijed i obećanje da će sprovesti sveobuhvatne reforme kao temelj budućeg mira i prosperiteta.

Uprkos obećanjima, prije tri godine propao je dogovor lidera političkih stranaka o usvajanju ustavnih reformi.

Pa, iako ima brojne negativnosti, Dejtonskim sporazumom omogućeno je vraćanje imovine izbjeglim i raseljenim licima. Uz pomoć međunarodne zajednice, imovina je vraćena 100%, ali zato povratak ni izbliza nije u tom postotku. Tek manje od polovine građana se vratilo u svoje prijeratne domove, dok većina njih i dalje živi u inostranstvu ili mjestima u koja su izbjegli devedesetih godina prošlog vijeka.

Zemlja je u junu potpisala i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

Politički, ekonomski, društveni i svaki drugi oblik u kojem se nalazi u BiH, čini se da odgovara i predstavnicima međunarodne zajednice, koji već godinama bezbrižno žive u Bosni i Hercegovini. Za svoj angažman dobijaju ogromne plate, koje obični građani mogu samo sanjati. Njihova stručnost je vrlo upitna, a niko ne zna pod kojim uslovima se primaju u različite međunarodne organizacije. Često se od njih samih može čuti kako im je u Bosni i Hercegovini više nego dobro - nema rata, sjajne plate, do mora im treba tri sata, a do planine 15 minuta.

I na kraju, ali ne manje važno, iako ima dvije medalje, Dejtonski sporazum, koji je zapravo Ustav Bosne i Hercegovine, ova zemlja ne posjeduje. Početkom godine, član Predsjedništva BiH Željko Komšić, sasvim je slučajno na konferenciji za novinare rekao da su na sjednici tražili tumačenje nekog člana i otkrili da Sporazuma nema.

Iako nikada nije preveden sa engleskog na zvanične jezike u BiH, najvažniji dokument jedne zemlje je nestao, a da niko, ni skoro godinu dana od kada je to saopšteno, ne zna ko ga je otuđio. Sljedeći put kad nekom bude trebalo neko pojašnjenje iz Sporazuma, moraće otići do Pariza, jer se jedino još tamo nalazi orginalna verzija.

-.--.-
 
Autor sjovicicslavuj | 21 Novembar, 2008 | read_nums (370)

САРАЈЕВО, 21. НОВЕМБРА /СРНА/ - Посланик Савеза независних социјалдемократа у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић иницирао је заказивање посебне сједнице оба дома парламента на којој би била размотрена привредна ситуација у БиХ као посљедица глобалне економске кризе.

Јовичић је иницијативу за заказивање сједнице о тачки "Привредна и економска ситуација у БиХ, односно економска рецесија и колапс банкарског система у многим државама свијета и Европе и рефлексије тог стања на БиХ, односно на привреду и укупно економско стање у овој земљи" упутио Представничком дому, Колегијуму и свим посланицима.

Он у иницијативи појашњава да стање у којем се налази БиХ, односно цијели економски и привредни систем, сигурно не дају нимало оптимизма да ће БиХ успјети да избјегне економску рецесију, која се као плима пирамидално шири на све земље свијета.

"Такав талас никако неће моћи заобићи БиХ. Напротив, овдје ће се осјетити још више него у развијеним земљама и ја не желим да ме разно разни економски `експерти` убјеђују да ће БиХ много лакше да превазиђе ову тешку економску и привредну кризу. Јер, ми смо у `рецесији` од завршетка рата, само што то грађанима нико не жели да саопшти", истакао је Јовичић.

Он у образложењу своје иницијативе тражи да Савјет министара БиХ, заједно са ентитетским владама и свим другим институцијама у БиХ, институтима, стручњацима, агенцијама, Привредном комором, привредницима и свим заинтересованим, припреми свеобухватне мјере на ублажавању тешке економске кризе која ће "неминовно, много више штете нанијети у БиХ, него што смо у овом тренутку свјесни".

Јовичић упозорава да се морају тражити хитне и реалне мјере за превазилажење овог стања, наводећи да је "сасвим извјесно да улазимо у врло тешку 2009. годину и са нејасним мјерама за опоравак укупне привредне ситуације".

"Све расположиве снаге и потенцијали БиХ морају бити ангажовани на стварању бољих услова привређивања, с посебним акцентом на пољопривредну производњу као наш највећи привредни ресурс и потенцијал. Морају бити пронађени модалитети за реалне пореске и друге олакшице за извозну привреду, ако још има заинтересованих да било шта од нас купују. Незаобилазно је и питање и хитно се мора радити на повећању акциза на увозну високотарифну и луксузну робу. Морају бити опорезовани луксузна роба и богаташке привилегије" - сматра Јовичић.

Он очекује брзе реакције, најприје оба колегијума Парламентарне скупштине БиХ, па самим тиме и Савјета министара БиХ и свих надлежних специјализованих агенција и што скорије заказивање посебне сједнице оба дома Парламентарне скупштине БиХ, јер је "стање неподношљиво за огроман број грађана у БиХ".

"Огроман број људи, иако нешто и раде, у перманентном је страху од отпуштања са посла. А то ће онда призвести и још горе недаће, па и безбједносну нестабилност свих грађана" - упозорава Јовичић.

Он је подсјетио да је као овлаштени предлагач на више претходних сједница Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ усмено тражио да колегијуми Представничког и Дома народа закажу заједничку сједницу са једином тачком дневног реда која је наведена у његовој иницијативи.

Autor sjovicicslavuj | 20 Novembar, 2008 | read_nums (411)

                                  PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

                                 

Na zahtjev Kluba poslanika SNSD-a, na jučerašnjoj sjednici /19. 11./ u dnevni red Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, pod rednim brojem 11 bila je uvrštena i sljedeća tačka: 

 Актуелна безбједносна ситуација у БиХ, са посебним освртом на тероризам (по закључку са 39. сједнице Дома  - на предлог Клуба СНСД-а и  Клуба СДПБиХ);

Informacija koju smo samo dan (???) ranije prije održavanja sjednice / 18. 11./ dobili od Ministarstva bezbjednosti BiH, nije dobila podršku, jer se radilo o uopštenim statističkim podacima koji nisu mogli dati realnu sliku bezbjednosnog stanja u BiH. Ova informacija je vraćena kolegiju na usaglašavanje...

Kao prilog u raspravi u kojoj sam učestvovao - predložio sam i sljedeći 

ZAKLJUČAK:

______________________________________________________________________________

 Poslanik Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

 PRIJEDLOG ZAKLJUČKA:

Zadužuje se Ministarstvo pravde da zajedno sa Ministarstvom bezbjednosti BiH što prije,  putem amandmana, pripremi izmjene i dopune Krivičnog zakona BiH, u kojem će za najteža krivična djela, kao što su - terorizam, dilanje narkotičkim sredstvima, trgovina ljudima i bijelim robljem, trgovina oružjem, silovanja i za još neka najteža djela organizovanog kriminala -  predvidjeti maksimalne kazne zatvora koje su predvidjene našim zakonodavstvom.

_______________________________________________________________________________

                                             

NAPOMENA:

Nаravno da očekujem da će nakon usaglašavanja oko informacije, pomenutog dnevnog reda, biti usvojen ovaj prijedlog mog zaključka i da očekujem da će se vrlo brzo u parlamentarnoj proceduri naći amandmani za izmjene i dopune Krivičnog zakona BiH.

U svakom slučaju, ako bi se ministarstva i "oglušila" o ovom prijedlogu, sam ću, jer za to imam poslovničku mogućnost, predložiti amandmane na postojeći krivični zakon i insistiraću u plenarnoj fazi da se za navedena najteža krivična djela, koja sam naveo u prijedlogu zaključka - predvide i naveće moguće kazne za prekršioce.

Ova, niti bilo koja druga zemlja u svijetu ne smije dozvoliti da je pobijedi mafija ili bilo kakvo drugo zločinačko ili kriminalno udruženje.

Svaki čovjek najviše želi da je bezbjedan i da  slobodano on i njegova porodica žive i, naravno,  da su svi drugi oko njega  bezbjedni!

 Čudu ne mogu da se načudim i to pokazuje kakva smo mi zemlja. Nijedan novinar, nijedan medij, nijedna novinska agencija, ama baš niko, a brojne su novinarske ekipe prisutne na zasijedanju našeg parlamenta -  nije ni riječ o ovome objavio, prvo - o mojoj inicijativi za zakazivanje Posebne sednice oba doma parlamenta sa jednom tačkom dnevnog reda /tekst inicijative sa obrazloženjem se nalazi na ovoj stranici, drugi po redu iza ovog/ Ekonomsko stanje....

Da parafraziram. Hoćemo li svi zajedno preživjeti tešku ekonomsku recesiju koja će najviše pogoditi upravo zemlje kao što je naša.

I, naravno, kao što sam i naveo i ove zaključke iz sektora bezbjednosti vezano za najteža krivična djela.

 Zar ima nešto važnije od ove dvije stvari - kako preživjeti i od čega, kad narod nema šta da jede i da li  u ovakvoj zemlji svaki čovjek, njegova porodica... žive bezbjedno i bez straha...

Zaista mi nije potrebna nikakva medijska promocija, ali da sam recimo govorio o bilo čemu drugom - svi novinari bi se zakačili za tu priču. Ništa čudno! Sve bi bilo još smešnije da nije žalosno i tragikomično, jer sam danima nekim federalnim medijima izbjegavao da dam izjavu vezanu za izjave nekih političara!? Kao da je uopšte važno šta je rekao neki političar, naravno da tu ubrajam i sebe! Jedino je važno šta je uradio i šta korisno ostavlja iza sebe nakon isteka mandata.

Pa, onda me stalno zovu i pitaju - hoće li se u Republici Srpskoj slaviti 25.11. "Dan nezavisnosti BiH"! A, baš na tu temu sam pisao na svom blogu i "Fokus" je o tome opširno pisao. Evo, i sad kažem - neće se slaviti tzv. dan nezavisnosti! Ali, ne lezi vraže, narod se zanima raznim glupostima,  umjesto da u svim medijima budu zastupljene ove dvije najdominatnije teme o kojima sam ovdje samo uzgred rekao, eto...??? U parlamentu sam o svemu maksimalno govorio i čak iskoristio poslovničku mogućnost za brojne replike.

Pa, svi vi koji posjećujete moj blog, vidite o čemu se, ne samo ovdje, već u cijeloj zemlji radi? Ima li nam spasa? Sve sam ovo napisao da bar vi, iz prve ruke, bar nešto o tome znate... Moja pokojna baba bi rekla: "Neda nam djavo mira"! A, ja, ću reči, iako uopšte nije pristojno - E, j...m te politiko!

 

Autor sjovicicslavuj | 19 Novembar, 2008 | read_nums (504)
 

 САРАЈЕВО, 19. НОВЕМБРА (СРНА) - Претходни менаџменти упропастили су БХРТ и српски посланици неће дозволити да се иједна марка издвоји из буџета за санирање губитака за које још нико не зна колики су - рекао је Срни посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Славко Јовичић.

"Посланици из српског народа никада неће дозволити да Телевизију Републике Српске (РС), која послује позитивно, и која је успјешна, увуку у ову причу те да и она пропадне", поручио је Јовичић.

Он је нагласио да би тек након опоравка од губитака, БХРТ могла ући у корпорацију три јавна емитера.

"Не вршим притисак на истражне институције и органе, него од њих тражим извјештај да видим ко је тамо покрао телевизију коју плаћају сви грађани", истакао је Јовичић и додао да је Тужилаштво БиХ, након Сипиног уласка у Телевизију, узело овај предмет у проритетно разматрање

"БХТ1 је по уређивачкој политици антисрпска телевизија која је независна у сваком погледу и може да каже шта жели и да никоме не одговара, а при томе у њој стално кукају и траже помоћ. Зато нека сами сносе губитке и нека их доведу на нулу, на неку разумну мјеру, па да онда почнемо градити јединствени систем корпорације који је предвиђен законом" рекао је Јовичић Срни.

Представнички дом Парламентарне Скупштине БиХ расправљао је данас о Приједлогу закључака парламентарне Комисије за саобраћај и комуникације у вези са предузимањем мјера за превладавање стања у БХРТ - утврђеног у ревизорским извјештајима за 2005. и 2006. годину.
     

    My picture!

Kategorije

Arhiva