Slavko Jovičić -

"Глас Српске" истражио ратну прошлост Вахида Каравелића

Autor sjovicicslavuj | 25 Decembar, 2008 | read_nums (449)

                                       

    Kаравелић крив за ратне злочине

    Постоје докази да је бивши високи официр бошњачке Армије БиХ директно, али и по командној одговорности, крив за ратне злочине и да се терети за прогон, мучење и
    убијање углавном сарајевских Срба и Хрвата са подручја Грбавице.

    Извјештај, који је прије три године Центар јавне безбједности Источно Сарајево поднио Тужилаштву овог града против бившег високог официра бошњачке Армије БиХ Вахида Каравелића, због ратног злочина против цивилног становништва, буди извјесну наду да би овог генерала коначно могла да стигне рука правде. Иако су медији незванично сазнали да је "један од челника Првог корпуса Армије БиХ" управо Каравелић, наводи из
    извјештаја полиције Источног Сарајева и раније су везивани за име овог бошњачког генерала. У поменутом извјештају пише да је Вахид Каравелић, између осталог, од 1993. до 1995. године одобрио спровођење војне стратегије гранатирања и снајперског дјеловањаса подручја тадашњег муслиманског дијела Сарајева по градским дијеловима Грбавице, Вогошће, Хаџића, Неџарића, Рајловца и Лукавице.

    "Посљедице таквог дјеловања биле су убијање, сакаћење и рањавање цивилног становништва. Уништен је или оштећен велики број кућа и зграда, иако на том простору није било легитимних војних циљева", наведено је у саопштењу ЦЈБ Источно Сарајево. Наш лист је и раније, у неколико наврата, писао о Каравелићевој ратној прошлости, изнијевши свједочења бројних појединаца, удружења и органа у Републици Српској, који су указали на чињеницу да је управо он многе српске, али и хрватске, породице завио у црно. Прецизније речено, постоје докази да је директно, али и по командној одговорности, Вахид Каравелић крив за ратне злочине и да се терети за прогон, мучење и убијање углавном сарајевских Срба и Хрвата са подручја Грбавице. Каравелић је, наиме, од почетка рата у БиХ био на високим позицијама у бошњачкој Армији БиХ.

    Одлуком такозваног Предсједништва БиХ, на чијем челу је био Алија Изетбеговић, Вахид Каравелић је 22. маја 1992. године унапријеђен у чин бригадног генерала. У августу 1993. године именован је за команданта Првог сарајевског корпуса самопрокламоване Армије БиХ и на тој дужности остао је до пред сам крај рата. За почињене ратне злочине над Србима, Тужилаштво Републике Српске је још 1995. године против њега подигло оптужницу, у којој је, између осталог, Каравелићу на терет стављено да је oдговоран за ликвидацију 23 заточеника логора "Силос" у Тарчину.

    Предсједник Удружења "Истина" из Источног Сарајева Душан Зуровац рекао је за "Глас Српске" да је Каравелић један од "заслужних" за постојање овог, по злу чувеног, конц-логора за Србе.

        Злогласни концентрациони логор за Србе - "СИЛОС"                                             

     

    - "Силос" је формиран у мају 1992. године. Тада је, под директном Каравелићевом командом, 550 српских цивила, међу којима је било много жена и дјеце, истјерано из својих
    домова и заточено у овом логору - прецизирао је Зуровац. Он је додао да удружење, на чијем је челу, посједује документе који потврђују да је Каравелић 11. маја 1992. године наредио да се нападне касарна бивше Југословенске народне армије у Крупи код Тарчина и да се заробљени војници и официри спроводу у "Силос". Из извора блиског Војсци Републике Српске сазнали смо да овај бошњачки генерал на души има и 37 убијених и 34 рањена српска војника, који су страдали на положајима на Игману и Бјелашници крајем августа 1993. године.

    - Те године, 14. августа, потписан је Споразум о повлачењу између нас, бошњачке Армије БиХ и УНПРОФОР-а, у којем је била предвиђена демилитаризација тог подручја. Приликом повлачења из такозване безбједносне зоне, тадашње муслиманске јединице, иако је УНПРОФОР гарантовао да се то неће десити, напале су наше војнике.

    Напад су извршили припадници Првог сарајевског корпуса, којим је у то вријеме командовао Вахид Каравелић - тврди наш извор. Кривична пријава против њега поднесена је, такође, и због ратних злочина, почињених над Хрватима у Грбавици 1993. године.

    Каравелић најмање десет пута, током 1994. и 1995. године, долазио у директан контакт са логорашима. Приликом обраћања подређеним старјешинама говорио да би "радо побио све четнике као пашчад, али му требају за размјену и да раде најтеже послове", присјетио се Славко Јовичић.

    СРПСКИ логораши су спремни да аргументовано и вјеродостојно пред Судом БиХ докажу одговорност команданта Првог сарајевског корпуса бошњачке Aрмије БиХ Вахида Каравелића за ратне злочине, који се данас у федералној штампи представља као миротворац што је, најблаже речено, цинизам и хипокризија човјека, који жели да својим изјавама опере своју савјест, а тиме и одговорност за недјела која је чинио током протеклог
    рата. Републички Савез логораша је, због свега што је Каравелић учинио у периоду од 1992. до 1995. године, 2005. године оспорио његово именовање за амбасадора БиХ у Пакистану, за шта се залагао Сулејман Тихић.

    Бивши логораш Славко Јовичић био је један од заточеника логора "Силос", који је био  управо под командом Каравелића. Јовичић је посвједочио да је Вахид Каравелић најмање десет пута, током 1994. и 1995. године, долазио у директан контакт са логорашима. Он се за "Глас Српске" присјетио Каравелићевих обраћања подређеним старјешинама, приликом којих им је говорио да би "радо побио све четнике као пашчад, али му требају за размјену и да раде најтеже послове".

    - Из такозваног матичног логора наређивао је да се логораши у групама шаљу у Храсницу, на прву борбену линију, гдје су били живи штитови - рекао је Славко Јовичић, нагласивши да посједује доказе о непосредној Каравелићевој одговорности за ратне злочине.
    Он је додао да се добро сјећа да је Вахид Каравелић 1995. године био у генералској маскирној униформи са гуменим рударским чизмама на ногама, јер су временски услови у јануару и фебруару те године у логору "Силос" били неподношњиви.

    Српски логораши су, рекао је Јовичић, негдје у то вријеме у цијелости изградили зграду 14. муслиманске дивизије. Правили су је од материјала украденог од српских породица, чији су сви мушки чланови били у "Силосу". У близини оближњег хелиодрома, српски логораши су, у немогућим временским условима, оскудно одјевени, изградили и бензинску пумпу за потребе пуњења хеликоптера горивом. Наш саговорник је потврдио да је Вахид Каравелић, као командант Првог сарајевског корпуса, био одговоран за постојање 124 логора на подручју Сарајева и ближе околине, који су сви били под војном муслиманском управом.

    Такође, био је одговоран и за неселективно гађање цивилних циљева, као што је болница "Жица" у Блажују, у општини Илиџа, приликом којих је страдало више болесних цивила.

    Такође, Јовичић је Каравелићу ставио на душу уништавање вјерских објеката, цркве у Блажују и потпуно спаљивање манастира Светог Петра и Павла на Осенику у Пазарићу, који је био удаљен најмање десет километара ваздушне линије од сукобљених муслиманских и српских војски.

    - Само у "Силосу" било је затворено више од 550 српских цивила, узраста од 14 до 85 година. Дакле, сви мушкарци, изузев три до четири непокретна инвалида. У "Силосу" је било заточено и 11 жена. Међу њима и једна трудница у шестом мјесецу трудноће, Радојка Лојаница, али и три-четири потпуно ментално ретардиране мушке особе. Најмлађи логораш био је Лео Капетановић, који је у то вријеме имао само 14 година, а најстарији потпуно сенилни старац Васо Шаренац, који је, нажалост, због стравичних тортура и патњи глађу и умро у "Силосу" - прецизирао је Јовичић. Он је подсјетио да је Вахид Каравелићу одговоран и за страдање преко 300 цивила на подручју Храснице и Трнова. Постоје, такође, индиције да је Каравелић директни извршилац убиства поручника, тада регуларне ЈНA, на аеродрому "Дубраве" у Тузли. За ове тврдње постоји и изјава тадашњег ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића.

    Не треба заборавити да је Каравелић био један од утемељивача и активни члан "Патриотске лиге", која је била претеча муслиманске војске. Славко Јовичић је подсјетио да је Савез логораша Републике Српске главном тужиоцу Хашког трибунала Карли дел Понте уручио доказни материјал, не само против Вахида Каравелића, него и бројних других највиших политичких и војних званичника из реда муслиманског народа.

    - Управо Карла дел Понте, због свог селективног и једностраног приступа, највећи је кривац зашто ниједан овај предмет није отворен у Хагу, због чега је Савез логораша прије четири године прекинуо сарадњу са Хагом. Јасно је да јој је циљ био да окриви само српски народ и да изврши његову потпуну сатанизацију у очима свјетске јавности - сматра Јовичић.

    Дигресије ради, додао је он, као илустрација може послужити сада већ заборављени случај ратног злочинца Насера Орића, за којег је управо жена монструм-тужилац Дел Понте бирала најблаже тачке оптужнице и теретила га за страдање само шест логораша у полицијској станици Сребреница, као и уништавање сточног фонда. При томе, рекао је Јовичић, ни на ум јој није пало "да Орића и његову булументу ратних злочинаца и најбољих сарадника оптужи за страдање више од три хиљаде цивила и уништавање више од стотину српских села на подручјима Братунца, Сребренице и Милића".

    М. Џепина

    СИЛAЈЏИЋ И ИЗЕТБЕГОВИЋ

    Славко Јовичић је подсјетио да су послије изградње зграде за 14. муслиманску дивизију логораши из "Силоса" морали да направе хелиодром, са којег су више пута, летећи хеликоптерима из Сарајева пут Сплита, путовали Aлија Изетбеговић, Харис Силајџић и други муслимански високи политички и војни званичници.Одатле су, истакао је он, кретали у свијет ширећи лажи од страдању само муслиманског народа.

    КАЗАНИ

    И сарајевски недјељник "Дани", у серији текстова о Казанима, у којима су "убијани грађани Сарајева, углавном српске националности", објављеним у септембру 2004. године, споменуо је Каравелићево име. Тачније, споменуо га је бивши начелник Центра јавне безбједности Сарајево Мунир Алибабић, који је рекао да је "о поменутим криминалним дешавањима" био информисан и "врх". Међу неколико војно-полицијских руководилаца он је споменуо и Каравелића и додао да би "њихова казивања могла бити интересантна.


Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva