БAЊAЛУКA/СAРAЈЕВО - Репарирање истине о рату и ратним злочинима почињеним у БиХ на начин да је у рату страдао само један народ не води добру јер је истина једна и недјељива, а такав начин не доприноси помирењу него спречава реалну могућност изградње БиХ као демократског друштва.
То је оцјена у којој се слажу стручњаци из те области послије медијске хистерије у ФБиХ послије објављивања Наредбе за истрагу у "предмету Дудаковић и други" у "Гласу Српске".
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Предсједавајући Клуба српског народа у Дому народа Парламента БиХ, замјеник предсједавајућег Заједничке комисије за контролу рада Обавјештајно-безбједносне агенције (ОБA) и члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламента БиХ Сташа Кошарац за "Глас Српске" каже да Република Српска никад није водила кампање те врсте него је тражила да на основу чињеница штити своје и интересе српског народа.
- Сарајево очито има појачану дозу страха с обзиром на чињеницу да би требало да буду процесуирани они који су доносили и извршавали, прије свега, политичке одуке о прогону Срба из БиХ, као и командни кадар Aрмије РБиХ. Не може нико из политичког врха РБиХ бити амнестиран одговорности за почињене ратне злочине над Србима јер нема мјеста у БиХ гдје није страдао српски народ - каже Кошарац.
Он истиче да је дошло вријеме да такви одговарају те да је немогуће да чланови Предсједништва РБиХ нису знали за 120 логора у Сарајеву, за ратне злочине команданта Петог корпуса Aрмије РБиХ Aтифа Дудаковића, за Подриње, за злочине око Сребренице, Братунца.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Правни експерт Мирослав Микеш каже да истрагу не воде политичари ни новинари него надлежно тужилаштво у складу са Законом о кривичном поступку.
- Онај ко оправдава вршење кривичног дјела, посебно ратног злочина, и солидарише се са извршиоцима, размишља исто као и они који су осумњичени за ратне злочине. То не доприноси помирењу и спречава реалну могућност изградње БиХ као демократског друштва - каже Микеш.
------------------------------------------------------------------------------------------
Посланик у Парламенту БиХ и бивши логораш Славко Јовичић каже да је недавни случај хапшења осморице нижерангираних у "случају логора Силос" мала грудва лавине која би требало да се закотрља.
- С овим се доста закаснило, али доћи ће вријеме када ће се пред судом наћи најодговорнији из реда највишег бошњачког политичког и војног врха. "Случај Дудаковић" је давно требало да буде судски завршен. Сад се јављају душебрижници, а најгори су они попут ратног предсједника Скупштине РБиХ Мире Лазовића који је тврди да се ради о изједначавању жртве и агресора - каже Јовичић.
Он је закључио да репарирање истине, према којој је у рату у БиХ страдао само један народ, не води добру те да је истина једна и недјељива и да нико на њу нема ексклузивно право као што су то до сада имали Бошњаци.
------------------------------------------------------------------------------------------------
Полиција
Директор полиције РС Гојко Васић каже да се ту не ради ни о каквој страни, него о томе је ли се ушло у кривично дјело.
- Они који су починили ратне злочине морају да одговарају, без обзира на страну. Све док се свим странама не буде судило за почињене ратне злочине, дотле ће се путем ратних профитера вршити притисак на судство и медије у покушају амнестирања одговорних - каже Васић.
Он је истакао да је заблуда да ће сакривањем ратних злочина друштво бити демократизовано.
http://www.glassrpske.com/novosti/Hajka-za-samo-jednu-istinu.
 |
| Autor: Slađana Gajić |
| četvrtak, 24 novembar 2011 |
|
Cikotiću i Ajnadžiću zajedničko je to što obojica imaju debele ratne dosijee, ali i krvi na sopstvenim rukama, jer su u teškim ratnim godinama bili na visokim pozicijama u bošnjačkoj Armiji RBiH, s kojih su praktično gospodarili životima zarobljenih srpskih i hrvatskih civila i vojnika. "Fokusovi" sagovornici, bliski vrhu SDA, tvrde da je ova stranka još prije dvije godine Ajnadžiću počela da krči put do ministarske fotelje u Savjetu ministara BiH, kada su ga izabrali za predsjednika stranačkog odbora za odbranu i bezbjednosnu politiku. Rame uz rame sa Ajnadžićem tako su se ponovo našli njegovi stari saborci, koji su tokom ratnih godina krojili sudbinu srpskom narodu u BiH. Da bi se što bolje pripremio za ono što ga očekuje, Ajnadžić je u međuvremenu zasjeo u fotelju ministra za boračka pitanja u Vladi Sarajevskog kantona. Miljenik bošnjačkog ratnog lidera Alije Izetbegovića, general Nedžad Ajnadžić dokazao se kao komandant Prvog korpusa ARBiH, koji je djelovao na području Sarajeva, iz kojeg je u tom periodu očišćeno srpsko stanovništvo. Prema dostupnim podacima, Ajnadžić je odgovoran za učešće u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u logoru "Silos", kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe. Od 20. maja 1992. godine on je sa muslimanskim snagama počeo privoditi pripadnike srpskog naroda i zatvarati ih u logor "Silos", kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. Slavko Jovičić, poslanik SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, potvrdio je da je Nedžad Ajnadžić posjetio sve ćelije u "Silosu". - Kada je došao do ćelije broj šest, u kojoj sam bio, upitao je gdje je Slavko Jovičić. Javio sam se, iako su sve glave bile oborene, jer nismo smjeli da gledamo. Tada je rekao: "Sve ovo treba probiti kao paščad, ali nećemo sada, jer nam trebaju za razmjenu. " Da ironija bude veća, sada bih u parlamentu BiH trebalo da glasam za njega da bude ministar odbrane BiH - kazao je Jovičić i dodao da je i sama pomisao na Ajnadžićevu kandidaturu novo poniženje za srpski narod. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Janko Velimirović, direktor Centra za istraživanje ratnih zločina RS, kazao je da su u zoni Ajnadžićeve odgovornosti počinjeni ratni zločini, uključujući i logor "Silos", u kojem su mučeni Srbi. - U njegovoj zoni odgovornosti počinjeni su zločini zbog kojih je sada uhapšeno osam lica u slučaju "Silos". Ako su se u zoni odgovornosti Prvog korpusa, odnosno Sarajevskog korpusa događali zločini, nema razloga da za to ne odgovaraju oni koji su bili u samom vrhu - istakao je Velimirović. On smatra da svako ko ima problematičnu ratnu prošlost ne zaslužuje da bude dio vlasti u BiH. - Veliki je problem zbog neprocesuiranja odgovornih za ratne zločine po komandnoj odgovornosti među pripadnicima bošnjačkog naroda. Trebalo bi aktivirati pravosudni sistem da se što prije procesuiraju najsloženiji predmeti kako bi na red došli upravo oni za koje postoje dokazi da su učestvovali u zločinima - klazao je Velimirović. ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Sličnog je stava i Mihajlo Parađina, predsjednik BORS Pale, koji je naglasio da u FBiH nema odgovornosti prema prošlosti, ali ni ozbiljnosti sarajevskih stranaka. - Nedopustivo je da Ajnadžić, koji je bio u vrhu tadašnje ARBiH, bude postavljen na ključna mjesta vlasti u BiH, počevši od federalnog nivoa, pa do nivoa BiH. Ako SDA sada hoće da ga postavi na mjesto ministra odbrane BiH, ona gura prst u oko RS i srpskim žrtvama - istakao je Parađina. -------------------------------------------------------------------------------------------- Slobodan Škrba, član Operativnog tima za traženje nestalih lica RS, smatra da je bilo pravde da ni Selmo Cikotić nikada ne bio mogao biti ministar odbrane u BiH. - Bošnjačke stranke smišljeno postavljaju ljude s krvavom ratnom prošlošću na ove funkcije, kako bi ih zaštitili od procesuiranja, ali i dodatno uticali na razvijanje sarajevskog scenarija, u kojem su jedino Srbi odgovorni za ratne zločine - naglasio je Škrba. S. GAJIĆ Odgovoran i za napade u Doboju Prema podacima, Nedžad Ajnadžić je odgovoran što je neposredno učestvovao u donošenju odluka i izdavanju naređenja za konstantne i neselektivne artiljerijsko-raketne napade na gradsko jezgro i civilne ciljeve u Doboju i njegovoj okolini u 1995. godini, gdje je došlo do stradanja civilnog stanovništva, osam lica je preminulo od zadobijenih eksplozivnih povreda, a 90 lica je ranjeno. Ratna biografija Nedžad Ajnadžić bio je komandant Prve podrinjske brigade, 101. brdske brigade i 101. motorizovane, komandant Operativne grupe Igman, načelnik Štaba Prvog korpusa, zamjenik načelnika Štaba Prvog korpusa, zamjenik načelnika Uprave za operativno planiranje Generalštaba ARBiH, komandant Operativne grupe Sedam - Jug, komadnant Prvog korpusa ARBiH i zamjenik komandanta Komande obuke i doktrine Vojske FBiH. http://www.fokus.ba/:general-krvavih-ruku:u-fokusu
|
Da
Stranka demokratske akcije ozbiljno računa na ratne kadrove, posebno
one koje su duboko upleteni u ratne zločine protiv srpskog naroda u BiH,
dokazuju i sve glasnije najave da bi aktuelnog ministra odbrane, Selmu Cikotića
Hapšenje osumnjičenih za zločine nad Srbima u zloglasnom logoru Silos u Tarčinu mogao bi da označi početak opsežne akcije dovođenja odgovornih za nedela u Sarajevu pred lice pravde, ali još uvek je nemoguće dati odgovor na pitanje da li će procesuiranje izbeći nekadašnji pripadnici najvišeg vojnog i političkog vrha takozvane Republike BiH.
Naš list nezvanično saznaje da su informacije o hapšenju osumnjičenih za zločine u Silosu u pravosudnim krugovima kolale danima pre akcije što navodi na zaključak da podaci iz Tužilaštva BiH cure raznim kanalima.
Zbog toga se opravdano sumnja da su svi pohapšeni za Silos znali da će se to dogoditi već neko vreme, pa su već počeli pripreme za svoju odbranu.
- S jedne strane, Tužilaštvo BiH konačno počinje, bar na izgled da radi nešto u vezi sa zločinima nad Srbima, pa je povećan intenzitet istrage protiv Atifa Dudakovića, sada su pohapšeni odgovorni za Silos, a verujte, vrlo brzo će javnost biti obaveštena i o napretku u slučaju Dobrovoljačka. Samo, pitanje je da li će srpske žrtve biti u potpunosti zadovoljne, jer sve sluti da će se nalogodavci izvući - kaže naš izvor iz pravosudnih krugova, koji je insistirao na anonimnosti.
U zatvor i sudiju Jukića
Tu se pre svega misli na Edhema Godinjaka, Envera Dupovca, Milana Božića i aktuelnog sudiju Suda BiH Davorina Jukića.
- Nadam se i verujem da će proces dovesti istragu i do, između ostalih, svih članova ratnog Predsedništva RBiH, jer stenogrami sa sednica tog organa pokazuju da su i Mirko Pejanović, i Miro Lazović i Ejup Ganić znali za ono što se događa u Silosu, a ništa nisu učinili da to spreče. Stengoram sa 347. ratnog predsedništva BiH pokazuje da je Alija Izetbegović tada rekao da se u Silosu drže Srbi koji nisu ni za šta krivi. To znači da su svi oni znali za logor.
A tek šta će biti sa Vahidom Karavelićem ili Nedžadom Ajnadžićem koji je u januaru 1994. godine obišao sve ćelije, a sada je kandidat za ministra odbrane BiH i ja u parlamentu treba da glasam za njega - kaže Jovičić.
A šta je sa drugim stratištima?
Interesantno je da je samo dan posle hapšenja osumnjičenih za Silos u banjalučkim medijima objavljen intervju sa visokim funkcionerom SDP-a i potpredsednikom FBiH Svetozarom Pudarićem, koji je izjavio da je došlo vreme da se Sarajevo suoči sa svojom ratnom prošlošću i da se brže procesuiraju zločini nad Srbima u tom gradu.
- Ovo društvo napokon treba da sazri i raščisti i sa Kazanima i drugim stratištima. Mislim da Sarajevo ne može da bude pravi grad sve dok se ne seti porodice Ristović u Velešićima, koja je likvidirana u svojoj kući, i to dok je ručala za stolom - rekao je Pudarić.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/I-Ganic-znao-za-logor-smrti
Sreda, 23. Novembar, 2011.| Autor: E.P.K.
BANJALUKA - Poslanik SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Slavko Jovičić Slavuj sa suzama u očima dočekao je vest o hapšenju osmorice osumnjičenih za stravične zločine, počinjene nad srpskim civilima, zatočenim u logorima na području sarajevske opštine Hadžići.
Jovičić je jedan od nekoliko hiljada logoraša, koji su na svojoj koži osetili brutalnost pripadnika bošnjačke Armije RBiH, jer je 44 meseca proveo u kazamatima širom Sarajeva, ali kao što i sam tvrdi, “Silos” nikada neće moći da zaboravi.
- Es genügt zu sagen, dass ich für die ersten 63 Tage der Gefangenschaft am auf 34 Pfund abgenommen. Ich hatte keine Haut, Knochen verstreut werden würde. Sie folterten uns, unter anderem die schlimmste Strafe, die Zivilisation kennt - Hunger. Dies ist nur eines von über 100 verschiedenen Arten, wie wir gefoltert wurden. Dreimal dauerte es, mich zu erschießen, ich schießen wollte, und wir erleichtern die Hölle, gehen durch - Jovicic sagte.
"All dies sollte als paščad getötet werden, aber lasst uns nicht, weil wir austauschen müssen, sagte Ajnadžić. Ironischerweise nun wollte ich in das Parlament von BiH zu stimmen für ihn Verteidigungsminister zu werden. Er ist ein Kandidat, als die einzige neue Demütigung in Sarajevo. Wo sind die Mitglieder des War-Ratspräsidentschaft April 1994. Jahr. Alija Izetbegovic hatte gesagt, dass die Serben in illegalem Besitz in ein Konzentrationslager "Silos". Es war. der erste Izetbegovic sagte, dass es ein Konzentrationslager war, sagte ich zu Carla del Ponte, gebeten, nicht zu erlauben Gott, schneller und Izetbegovic verarbeitet werden. Sie öffnete die Schublade und zeigte pripremeljenu Anklage, aber weigerte sich, ihn anzuklagen. Sie waren bei diesem Treffen und Ejup Ganic, Jovan Divjak, Mirko Pejanovic, Miro Lazovic. All Sie wussten von dem Lager. Prover ist dabei, schließlich sind diese privedni, die sagen, der befahl, sie sollten. Warum sie alle Männer auf dem Feld und Pazaric Tarcin, 14 bis 75 Jahre geschlossen ", sagt Jovicic den Fokus.
|
|
| Autor: Mladen Dragojlović |
| srijeda, 23 novembar 2011 |
|
------------------------------------------------------------------ Direktor Centra za istraživanje ratnih zločina Republike Srpske, Janko Velimirović, mišljenja je da je pritvaranje ove osmorke samo "kozmetičko hapšenje" jer su istražni organi, bar u prvom krugu, zaobišli najodgovornije funkcionere. - Očekujem da je ovo samo uvod zato što treba doći do vrha piramide, a iz dokumentacije, materijala i svjedočenja iz tog vremena vrlo dobro se zna ko je na tom vrhu - rekao je Velimirović. On nije zadovoljan onim što je do sada urađeno u predmetu "Silos", te je napomenuo kako Republika Srpska očekuje daleko više u ovom slučaju. Dokaza, po njegovim riječima, ima sasvim dovoljno zbog čega je takođe nejasno kako se među uhapšenima već nisu našli neki od visokopozicioniranih vojnih i političkih zvaničnika tog vremena. A da su mnogi bili upućeni svjedoči i stenogram sa sjednice Predsjedništva takozvane Republike BiH, održane 26. aprila 1994. godine kojoj su prisustvovali, bošnjački ratni lider Alija Izetbegović, članovi Predsjedništva Stjepan Kljujić, Ejup Ganić, Miro Lazović, Mirko Pejanović, kao i Haris Silajdžić, Amor Mašović, general Jovan Divjak i Avdo Čampara. Bila je to, tvrde "Fokusovi" izvori, jedina sjednica ratnog Predsjedništva BiH na kojoj se raspravljalo o logorima za Srbe u BiH. Rasprava o "Silosu" i drugim logorima vođena je pod tačkom sedam, nakon što je Amor Mašović opširno upoznao prisutne s trenutnom situacijom. Nakon toga se za riječ javio Izetbegović, koji je rekao da "nije siguran da su oni u Tarčinu krivi u pravom smislu riječi". - Oni su zadržani kao kontramjera onima koji su zadržani u Hadžićima, tako da je to koncentracioni logor ili sabirni logor. Oni su gore u drugoj formi. Nisu krivi ljudi u pravom smislu riječi, nego kao što kažu "mjera za mjeru". Oni gore moraju biti, jer nemaš načina da one tamo oslobodiš - rekao je Izetbegović na ovoj sjednici. Tokom svog izlaganja Izetbegović je rekao da ima nehata, jer su ljudi uvedeni u logore, bez suđenja i još su tamo. Dodaje da bi trebalo prihvatiti odluku i obavijestiti nadležno ministarstvo i da se vidi mogu li nadležne komisije obići ta mjesta, kako bi sačinili izvještaj o trenutnom stanju. ----------------------------------------------------------------------------- Bivši logoraši, među kojima je bio i poslanik SNSD u Predstavničkom domu parlamenta BiH Slavko Jovičić u nekoliko navrata svjedočili su o čestim posjetama najviših zvaničnika tadašnje RBiH, koji su obilazili logore. Osim već pomenutog Alije Izetbegovića i Harisa Silajdžića, u "Silosu" je boravio i potencijalni kandidat za novog ministra odbrane BiH, general Nedžad Ajnadžić. Ajnadžić, tadašnji miljenik Alije Izetbegovića, posjetio je ovaj logor najmanje dva puta, a Jovičić se prisjeća da je generala, danas visokog funkcionera SDA, prvi put u "Silosu" vidio u januaru 1994. godine. Ajnadžić je došao u ćeliju u kojoj se, između ostalih, nalazio i Jovičić. - Rekao nam je da istog trenutka sve može da nas pobije, ali da to neće uraditi jer treba da budemo zamijenjeni za 187 muslimanskih vojnika iz Hadžića. Dodao je da ga mi "kao četnici" uopšte ne interesujemo - prisjeća se Jovičić. Nakon toga je Ajnadžić pitao ko je Slavuj, a kada se Jovičić javio, rekao mu je da iz logora neće izaći živ. Jovičić ga je još jednom, nedugo nakon ove posjete, vidio u "Silosu". ------------------------------------------------------------------------------------------------- O boravku ministarskog kandidata u "Silosu" svjedočila je i Radojka Pandurević, žena s najdužim logoraškim stažem u BiH. Ona kaže da je Ajnadžić u "Silos" došao kako bi ženama logorašima zaprijetio da pišu rodbini u Hadžićima i da traže neke podatke o Bošnjacima. Ukoliko to ne urade, zaprijetio je Ajnadžić, sve će biti pobijene, u znak odmazde. M. DRAGOJLOVIĆ Prvi logoraši pripadnici JNA Muslimanske snage 11. maja 1992. napale su i zauzele kasarnu JNA u Krupi, opština Hadžići, udaljenu od Tarčina oko osam kilometara. Zarobljene vojnike zatvorili su u ispražnjene pšenične komore u silosu. Tada je silos za lagerovanje žitarica u Tarčinu, kod Pazarića, pretvoren u logor za Srbe. Prvi zatvorenici u ovom logoru bilo je 11 zarobljenih vojnika - rezervista iz kasarne bivše JNA u Zoviku i kasarne "Žunovica" u Hadžićima. Počev od 20. maja muslimani su počeli s privođenjem Srba na takozvani informativni razgovor, a poslije su ih odvodili u silos i više ih nisu puštali. Početkom juna 1992. godine počelo je masovno privođenje Srba s područja mjesnih zajednica Tarčin i Pazarići u logor u silosu. U logoru u Tarčinu bili su zatvoreni isključivo Srbi i to uglavnom seljaci iz okoline, mladići koji su išli u škole ili mlađi radnici. Bilo je i nešto intelektualaca, a bilo je i starijih ljudi. Logor je neprekidno funkcionisao za sve vrijeme građanskog rata u BiH i posljednji zatvorenici su ovaj logor napustili krajem januara 1996. godine, kada su logoraši oslobođeni po Dejtonskom sporazumu. PEROT Ništa gore nisam vidio Delegacija Međunarodnog komiteta Crvenog krsta prvi put je 26. novembra 1992. godine posjetila logor "Silos". Delegaciju je predvodio Švajcarc Mark de Perot, a njegov prevodilac bio je izvjesni Suad iz Mostara, zbog koga zatvorenici nisu ni smjeli da kažu kako im je stvarno u tom kazamatu. Poslije obilaska logora Perot je javno rekao zatvorenicima da je do tada posjetio stotine logora, ali da ništa gore od Tarčina nije vidio. Zahvaljujući MKCK 3. decembra 1992. godine zatvorenici su dobijali svakog drugog dana po lanč paket, po dva ćebeta, a povećano im je i sljedovanje vode na po 10 litara na jednu ćeliju dnevno. http://www.fokus.ba/nov/:pravdi-izmicu-silajdzic-masovic-kljujic:u-fokusu
|
Tužilaštvo BiH zatražilo je juče određivanje pritvora za Mustafu Đelilovića, Fadila Čovića, Mirsada Šabića, Nezira Kazića, Bećira Hujića, Halida Čovića, Šerifa Mešanovića i Nermina Kalembera,
osumnjičenih za počinjene ratne zločine nad srpskim civilima i
vojnicima na području sarajevske opštine Hadžići. Ovoj osmorici na teret
se stavljaju brutalna ubistva i mučenja zarobljenika u logorima "Silos"
u Tarčinu, "Krupa" u Zoviku i zgradi Osnovne škole "9. maj" u Pazariću.
Koliko god ih je vijest o hapšenju odgovornih za zločine u logorima za
Srbe obradovala i vratila im vjeru u pravdu i pravičnost, porodice
stradalih i preživjeli logoraši, s druge strane, ogorčeni su činjenicom
da se toliko dugo čekalo sa otvaranjem ovog slučaja, ali i zbog toga što
se među uhapšenima ne nalaze i najodgovorniji za zločine. 
Obračun s ubicama Srba u Sarajevu
Uhapšeno osam Bošnjaka zbog zločina u ‘Silosu’
Mustafa Đelilović (56), Fadil Čović (58), Mirsad Šabić (57), Nezir Kazić (51), Bećir Hujić (54), Halid Čović (58), Šerif Mešanović (54) i Nermin Kalember (42) uhapšeni su juče na području Hadžića i okoline zbog sumnje da su počinili ratne zločine protiv civila i ratnih zarobljenika Srba u logoru „Silos“.
STRAVA I UŽAS
„Silos", zloglasni logor za Srbe u Tarčinu od 11. maja 1992. do 27. januara 1996.
Hapšenje njih osmorice obradovalo je Slavka Jovičića Slavuja, poslanika u Parlamentu BiH, koji je 44 meseca proveo u zloglasnom logoru „Silos" u Tarčinu. On za Press RS poručuje da je u priči najmanje bitan on i da je najvažnije to što su prvi put, po nalogu Tužilaštva BiH i uz neoborive dokaze, pohapšeni oni koji su krivi za torture, zlostavljanja, mučenja i ubijanja sarajevskih Srba.
- Nisu „Silos" samo 24 ubijena za vreme rata, već i najmanje stotinu onih koji su posle rata umrli od posledica toruture, ali i pet stotina onih koji su, svi redom, teško bolesni. Ovo je samo mala satisfakcija koju čekamo 15 godina - poručio je Jovičić.
Nikad nije kasno
Vidno potresen, Slavuj nije mogao da obuzda emocije posle vesti da je bar deo onih koji su mu potpuno uništili život završio iza rešetaka.
- Taj logor formiran je 11. maja 1992. godine, a rasformiran 27. januara 1996. godine, dva meseca posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Mnogo je pitanja na koja će neko morati da da odgovore, od toga zašto su u njemu bili zatvoreni svi muškarci iz Pazarića i Tarčina, zašto je služio kao centar za slanje logoraša u prve borbene linije gde su služili kao živi štitovi, zašto smo mučeni glađu, spavali na betonu i sve ostalo. Sve to ćemo dokazivati na sudu - kaže Jovičić.
Jovičić kaže da je reč o ljudima koji su odgovorni za osnivanje i rad „Silosa", ali se nada da će proces protiv njih dovesti do onih koji su izdali nalog da se skladište za žito pretvori u logor za Srbe.
- Nadam se i verujem da će proces istragu dovesti i do svih članova Ratnog predsedništva RBiH, jer stenogrami sa sednica tog organa pokazuju da su i Mirko Pejanović, i Miro Lazović, i Ejup Ganić znali za ono što se događa u „Silosu", a ništa nisu učinili da to spreče. A tek šta će biti sa Vahidom Karavelićem ili Nedžadom Ajnadžićem, koji je u januaru 1994. godine obišao sve ćelije, a sada je kandidat za ministra odbrane BiH! - pita se Slavuj.
------------------------------------------------------------------------------------------
Velimirović: To je samo početak
Direktor Centra za istraživanje ratnih zločina RS Janko Velimirović kaže da hapšenje osmorice osumnjičenih za zločine u „Silosu" treba da bude samo početak.
- Ovo ne sme da se završi samo na onima koji su bili u samom logoru. Potrebno je raskrinkati i pred lice pravde dovesti kompletan sistem koji je omogućio da se sve to dešava. Treba utvrditi ko je sve to omogućavao, a verujem da ako Tužilaštvo BiH sada i nema informacije o tome, da će im one biti otkrivene prilikom suđenja ovoj osmorici. Ako se samo na njima završi, praktično ništa neće biti urađeno - kaže Velimirović.
-------------------------------------------------------------------------------
Fakti
- Mustafa Đelilović bio je predsednik SO Hadžići, predsednik Kriznog štaba i Ratnog predsedništva opštine Hadžići
- Fadil Čović obavljao je funkciju načelnika SJB Hadžići
- Mirsad Šabić bio je komandir Policijske stanice Pazarić
- Nezir Kazić bio je komandant 9. brdske brigade takozvane Armije RBiH, od januara 1993. godine do novembra 1994. godine
- Bećir Hujić obavljao je funkciju upravnika logora „Silos" od maja 1992. do avgusta 1994. godine, kada je postao zamenik upravnika
- Halid Čović bio je upravnik „Silosa" od avgusta 1994. godine do januara 1996. godine. Prethodno je bio zamenik upravnika
- Šerif Mešanović bio je zamenik upravnika „Silosa" i upravnik logora u kasarni „Krupa"
- Nermin Kalember, zvani Buba, bio je stražar u logoru „Silos" od maja 1992. godine do sredine 1995. godine
---------------------------------------------------------------------------------------------
Radojka Pandurević, koja je u „Silosu" provela 1.339 dana, smatra da je 16 godina predug period da se napokon pohvataju oni koji su odgovorni za zločine u tom logoru. Ona nema poverenja u pravosuđe BiH ni u ovom slučaju.
Sumnja u pravosuđe
- Otkako su osnovani Sud i Tužilaštvo BiH, u tim institucijama Srbi su završavali zbog običnog šamara, a tolike godine moralo se čekati da se hapse odgovorni za „Silos", i to sada kada dobar deo svedoka nije više među živima. Plašim se samo da od procesa protiv njih neće biti ništa, jer će ih u sudu dočekati njihov čovek Davorin Jukić, koji će ih pustiti na slobodu, uz izvinjenje - kaže Pandurevićeva.
Ona se priseća da je krajem maja 1992. godine privedena na informativni razgovor kao „političko lice". Greh joj je bio što je na prvim višestranačkim izborima postala odbornik SDS-a u Hadžićima. Taj „informativni razgovor" potrajao je 44 meseca. Tek posle 28 meseci tamnovanja izvedena je pred Davorina Jukića, koji ju je saslušao bez advokata i odredio joj pritvor.
- Nikom od zatvorenika nikad nije dokazano da su krivi za ono za šta su optuživani. Dnevno smo dobijali samo jednu krišku hleba i pet-šest kašika nekakve kisele tečnosti. Svaki dan je neko padao u komu od gladi - priča Pandurevićeva.
|
|
| Autor: Mladen Kremenović | |
| utorak, 22 novembar 2011 | |
|
Poslanik SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Slavko Jovičić sa suzama u očima dočekao je vijest o hapšenju osmorice osumnjičenih za stravične zločine, počinjene nad srpskim civilima, zatočenim u logorima na području sarajevske opštine Hadžići. Jovičić je jedan od nekoliko hiljada logoraša, koji su na svojoj koži osjetili brutalnost pripadnika bošnjačke Armije RBiH, jer je 44 mjeseca proveo u kazamatima širom Sarajeva, ali kao što i sam tvrdi, "Silos" nikada neće moći da zaboravi. - Dovoljno je reći da sam za prva 63 dana zarobljeništva spao na 34 kilograma težine. Da nisam imao kožu, kosti bi mi se rasule. Mučili su nas, pored ostalog, najgorom kaznom koju civilizacija poznaje - glađu. To je samo jedan od preko 100 načina, na koji su nas mučili. Tri puta je trebalo da me strijeljaju, tražio sam da pucaju i da mi olakšaju pakao, kroz koji prolazim - rekao je između ostalog Jovičić. FOKUS: Uhapšeni su prvi osumnjičeni za zločine u "Silosu". Nažalost, jedan ste od onih koji su tamo proveli znatan dio zarobljeničkog staža. Šta se dešavalo u "Silosu"? JOVIČIĆ: Prvi put, 15 godina od kraja rata u BiH, dočekali smo kakvu-takvu satisfakciju, da je Tužilaštvo BiH počelo nešto da radi. Meni lično ova istina ne treba, jer, ja je vrlo dobro znam. Ona je potrebna zbog ljudi, koji su zvjerski likvidirani u tom logoru. Ubijena su 24 čovjeka na najsvirepiji način. Ne smijemo zaboraviti još goru činjenicu da je nakon završetka rata preko 100 logoraša umrlo od posljedica stravičnog zlostavljanja i prebijanja u tom logoru smrti. Logor "Silos" najduže je postojao u BiH. Umrli su mladi ljudi i odnijeli istinu sa sobom. Nije to bio logor samo u mjestu Tarčin. Vojnim žargonom govoreći, on je bio mjesto za otkomandu, jer su logoraši u grupama odvođeni na prve borbene linije, kao što je Jevrejsko groblje u Sarajevu ili logor "Hrasnica", gdje sam i ja bio šest i po mjeseci, gdje sam u "živom štitu", sa svojim sapatnicima, osvajao teritorije za muslimansku vojsku. Tako smo osvojili bez puške više od 2,5 kilometra i pomjerili muslimansku vojsku prema srpskoj vojsci. FOKUS: Poznajete li osobe, koje su privedene? Da li su to zaista najodgovorniji ili na spisak još nije stavljena tačka? JOVIČIĆ: Svi su mi poznati. Mnogima sam prije rata, nažalost, pomagao. Na sudu ćemo dokazivati gdje su oni, koji su mnogo odgovorniji od njih, a to su oni koji su im naredili da se taj logor osnuje. Gdje je na ovoj listi komandant Prvog sarajevskog korpusa Vahid Karavelić i načelnik vojne bezbjednosti tog korpusa Nežad Ajnadžić. Ajnadžić je posjetio sve ćelije, pa kada je došao do ćelije broj šest, u kojoj sam bio, upitao je gdje je Slavko Jovičić. Javio sam se, iako su sve glave bile oborene, jer nismo smjeli da gledamo. Znam šta je tada rekao. Dobro sam to zapamtio. FOKUS: Šta je rekao? JOVIČIĆ: "Sve ovo treba pobiti kao paščad, ali nećemo sada, jer nam trebaju za razmjenu." Da ironija bude veća, sada bih ja trebao u parlamentu BiH za njega glasati da bude ministar odbrane BiH. On je kandidat, što su samo nova poniženja iz Sarajeva. Gdje su članovi Ratnog predsjedništva iz aprila 1994. godine. Alija Izetbegović je tada rekao da se Srbi drže bespravno u koncentracionom logoru "Silos". Upravo je Izetbegović prvi rekao da se radi o koncentracionom logoru. Rekao sam to Karli del Ponte, molio je da ne dozvoli da bog bude brži i da procesuiraju Izetbegovića. Otvorila je fioku i pokazala pripremeljenu optužnicu, ali nije htjela da ga optuži. Bili su na toj sjednici i Ejup Ganić, Jovan Divjak, Mirko Pejanović, Miro Lazović. Svi oni znali su za taj logor. Dokazivaćemo to u procesu, uostalom, ovi koji su privedni treba da kažu ko im je naredio. Zašto su zatvorili sve muškarce s područja Pazarića i Tarčina, od 14 do 75 godina. FOKUS: Kažete, sve se to manje-više već odavno znalo. Ipak, zašto je trebalo da prođe 15 godina, pa da "Silos" dođe na dnevni red? JOVIČIĆ: Haški tribunal bio je zauzet satanizovanjem Srba. Ovo je prvi predmet na području Sarajeva, gdje ćemo mi dokazati šta se dešavalo. Do sada nijedno dijete u Sarajevu bošnjačke nacionalnosti ne bi reklo da je u Sarajevu tokom rata bio ijedan logor. A bila su 124 logora u navodnom multietničkom Sarajevu. Sve ćemo to dokazivati. M. KREMENOVIĆ Spomen-obilježja FOKUS: Postoji li igdje u FBiH spomen-obilježje za ubijene srpske civile i vojnike? JOVIČIĆ: Danas, 16 godina poslije rata, mnogi nas vrijeđaju i predlažu gotovo nesuvisle stvari, poput Svetozara Pudarića, funkcioner SDP-a, koji je nedavno predložio da se na "Kazanima" napravi spomen-obilježje, kako bi se, navodno, obilježilo mjesto stradanja Srba. Tamo se ne može doći ni džipom. Ko će doći da vidi spomen-ploču? Zašto nam ne dozvole da takve ploče stavimo na današnji Sud i Tužilaštvo BiH, nekadašnju kasarnu "Viktor Bubanj", gdje je takođe bio logor za Srbe. Boje se, očigledno, da će doći novinari iz drugih zemalja, pa će zapitati šta je to bilo u centru Sarajeva i šta se dešavalo.
|
Istraga oko ratnih donacija pristiglih u Bosnu i Hercegovinu i dalje tapka u mestu, ne zna se gde je zvršilo skoro 40 milijardi maraka
Slavko Jovičić iz SNSD
BANJALUKA - U BiH je od 1992. pa do 2000. godine pristiglo minimalno oko sedam milijardi maraka raznih donacija, a spekuliše se čak iznosom i do 40 milijardi maraka.
Od tog novca čak 98 odsto je otišlo u Federaciju BiH, odnosno u Sarajevo. Iako se u nekoliko navrata pokušalo utvrditi gde su tačno završile donacije to nikada nije tačno utvrđeno i nijedna zvanična istraga nije pokrenuta. Ali, novca - nema.
Čak je u dva poslednja saziva Parlamenta BiH formirana i zajednička komisija koja je trebalo da istraži puteve novca koji se slivao u BiH, ali osim izveštaja u kome se navodi da je u BiH došlo minimum oko sedam milijardi maraka stranih donacija i da je zatraženo od 4000 nevladinih organizacija da prikažu dokumentaciju o donacijama, dalje se nije odmaklo.
- Podneo sam inicijativu kao poslanik u Parlamentu BiH pre dva meseca da se izveštaj uvrsti u dnevni red novog saziva. Ona je prihvaćena, ali već su prošle dve sednice i izveštaj se nije pojavio, jer ga pre svega blokiraju stranke iz Federacije BiH, ali očekujem da se to ipak desi do kraja godine - ističe on.
Prema njegovim rečima, poseban deo izveštaja se odnosi na 275 nevladinih organizacija iz inostranstva za koje je utvrđeno da se preko njih dobar deo novca slao u Sarajevo.
- Ovde ćemo istrajati da se u istragu uključi i Interpol jer pomenute organizacije su danas sve ugašene, a očigledno je da se radi o organizovanom kriminalu - ističe Jovičić.
Gde je novac završavao je posebno pitanje. Jovičić smatra da je završio u džepovima ratnih lidera Republike BiH.
- Čitav ratni vrh tadašnje Republike BiH je imao koristi od donacija i zbog njih danas i imamo blokadu, jer pre svega to rade stranke iz FBiH, a koje su poput SDA bile politički temelj Republike BiH - ističe Jovičić.
----------------------------------------------------------------------------
BEČKA VEZA
POLITIČKI
analitičar Dževad Galijašević kaže za “Novosti” da su najveći donatori
BiH bile islamske zemlje na čelu sa Saudijskom Arabijom.
- Haris
Silajdžić i Alija Izetbegović su bili glavni ljudi u uzimanju novca
preko šeme stranih donacija. Pare su korišćene za kupovinu oružja, za
plaćanje mudžahedina, ali i jačanje Islamske zajednice i građenje mnogih
džamija - navodi Galijašević. On posebno navodi Beč kao lokaciju u
koju je stizao novac iz islamskih zemalja, a odakle se dalje
transportovao nekad u Zagreb, pa u Sarajevo, a nekad i direktno u
Sarajevo.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:BiH-Milijarde-od-donacija-za---mudzahedine
|
|
 |
| Autor: Mladen Dragojlović |
| srijeda, 16 novembar 2011 |
|
- Pregledao sam zahtjev za izručenje i potpuno razumijem svoja prava. Pristajem da budem izručen, što je prije moguće, u BiH, kao i da ostanem u pritvoru, dok agenti iz BiH ne stignu u Ameriku - rekao je Džeko na sudu. Džeko je uhapšen u aprilu ove godine, a istog dana je uhapšena i Rasema Handanović, zvana Zolja, koja je bila u istoj jedinici i sumnjiči se za isti zločin kao i Džeko. Oboje su 16. aprila 1993. godine, kako stoji u zahtjevu za izručenje, učestvovali u ubistvima više zarobljenih vojnika i civila u ovom selu. Džeko se direktno sumnjiči da je tog dana pred kuću izveo stariji bračni par i u supruga je odmah u dvorištu sasuo rafal iz automatske puške. Žena je počela da kuka i oplakuje supruga, a Džeko joj je naredio da ućuti. Nakon što ga nije poslušala, pucao joj je u glavu. Handanovićeva će još čekati odluku o izručenju, a nedavno je sud odbio njenu molbu za puštanje iz pritvora. Ona se tereti da je istog dana u selu Gaj, kod Trusine, učestvovala u ubistvu šest civila i zarobljenih vojnika Hrvatskog vijeća odbrane. Nakon strijeljanja, Handanovićeva je uzela pištolj i pucala u glavu svakoj žrtvi koja je još davala znake života. - Ta žena je naređivala, nju su svi slušali. Poslije napada na selo, rekla je da nas preživjele odvedu u jednu kuću, poliju benzinom i zapale, ali među vojnicima nije bilo ljudi koji su to mogli napraviti. Ušli smo u kuću i sjeli. Došao je jedan vojnik, nisam ga poznavala, i tražio da stavimo na sto novac i zlato. Izvadili smo sve što smo imali. Oni su to pokupili. Opet su nas izveli napolje, a žena je stalno govorila da nas treba zapaliti - svjedočila je prije nekoliko godina jedna od preživjelih žena iz Trusine. U Sudu BiH, za učešće u ovom zločinu, sudi se Mensuru Memiću, Dževadu Salčinu, Nedžadu Hodžiću, Senadu Hakaloviću, Nihadu Bojadžiću i komandantu jedinice "Zulfikar", Zulfikaru Ališpagi. U optužnici se ne pominju zločini koje je ova jedinica počinila nad Srbima u zoni svoje odgovornosti, južno od Sarajeva. Prema podacima nadležnih institucija u Srpskoj, samo na prostoru Konjica je pronađeno 79 pojedinačnih grobnica srpskih civila i tri masovne, a za ove zločine su, sasvim sigurno, odgovorni i pripadnici ove zloglasne jedinice. Operativni štab ove jedinice bio je u hotelu "Mrazište" na Igmanu, odakle je Ališpago komandovao da se nad civilima nebošnjacima počine najveća zlodjela. Među njima je, prema izjavama svjedoka, i zvjersko ubistvo petorice Srba. Jedinica "Zulfikar" osnovala je i logor "Krupa", koji je bio udaljen samo nekoliko kilometara od "Silosa" u Tarčinu. Jedan od preživjelih logoraša, Slavko Jovičić, kaže da su i u tom logoru Srbi prošli kroz najteže torture. - Logoraši su u grupama od po 30 ili 40 odvođeni na Igman da pod najtežim vremenskim uslovima kopaju tranšeje i grade utvrđenja za muslimansku vojsku. Pri tome su bili izloženi mučenju i ponižavanju kakve do tada niko nije vidio - kaže Jovičić. Ališpagin zamjenik, Nedžad Hodžić, posebno je mučio Anđelka Glavaša, koga je, kako je "Fokusu" ispričao Jovičić, na kraju i zaklao. Glavašove kosti nisu ni do danas nađene. Jovičić je rekao da su logoraše zlostavljali svi pripadnici jedinice "Zulfikar". Među njima je bila i jedna žena, koju su zvali Sabina. Ona je, potpomognuta svojim saborcima, logorašima naređivala da stanu u dva reda i da se tuku glavama. Jovičić je ispričao da je Sabina imala običaj da postroji logoraše i priđe jednom od njih, te bi ih pitala da li bi je silovao. Ako bi logoraš odgovorio da ne bi, Sabina ga je pitala da li je toliko ružna da je ne bi ni pipnuo, a zatim su slijedile batine od svih prisutnih vojnika. Ako bi odgovor logoraša bio da bi je silovao, svi bi ga pretukli, jer je priznao da je "četnik koji siluje Muslimanke". - Što god da kažeš, slijede mučenja i torture. Sve ovo su preživjeli logoraši ispričali u Tužilaštvu BiH, koje nikada nije pokrenulo slučaj. Na kraj krajeva, poznato je da ovo tužilaštvo nije uzelo u ozbiljan rad nijedan slučaj stradanja Srba na prostoru BiH - kaže Jovičić. U zavisnosti od procedure, Džeko bi mogao u narednih nekoliko dana biti isporučen u BiH. On je u SAD otišao nekoliko godina nakon rata, a ubrzo je dobio i državljanstvo. Handanovićeva je u SAD emigrirala prije Džeke i samo je uzela ime Sami Rasema Jetisen, a komšije je opisuju kao nježnu majku dvanaestogodišnjeg dječaka. Ipak, u zahtjevu za određivanje pritvora, okružni tužilac je naveo da se radi o ženi koja je ekstremno opasna, kako za građane SAD, tako i za građane BiH. Prilikom hapšenja u aprilu ove godine, Handanovićeva je napala policajce koji su je privodili, a zatim je počela da udara glavom o zid. Na sreću, policajci su uspjeli da je savladaju, te je odmah zatraženo da ostane u pritvoru. Odluka o njenom izručenju mogla bi biti donesena uskoro. M. DRAGOJLOVIĆ Masovne grobnice oko Konjica Prema podacima Tima RS za koordinaciju aktivnosti istraživanja ratnih zločina i traženja nestalih, samo na području Konjica, gdje je djelovala jedinica "Zulfikar", pronađeno je preko 70 pojednačnih grobnica i tri masovne, u kojima su tijela srpskih civila. Broj grobnica je još i veći kada se uzmu u obzir i druge opštine koje su se nalazile u zoni odgovornosti Ališpagine jedinice. Između ostalih, prema svjedočenju Srba s ovih prostora, ova jednica je učestvovala i u napadu na selo Bradina, kada je ubijen i u logore odveden veći broj srpskih civila. http://www.fokus.ba/nov/:zolja-sljedea-na-putu-ka-sarajevu-:u-fokusu
|
Zbog
ratnih zločina počinjenih u selu Trusina, kod Konjica, pred Sudom BiH
uskoro će odgovarati još jedan pripadnik zloglasne jedinice "Zulfikar", Edin Džeko|
|
| Autor: Slađana Gajić |
| utorak, 15 novembar 2011 |
|
Slavko Jovičić, poslanik SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, kazao je da izvještaj OHR nije ništa novo i da je prije nekoliko godina napisan u Sarajevu. - Izvještaj je koncipiran uspostavljenjem OHR u Sarajevu i ništa se nije promijenilo. Sve što je Incko rekao o RS, netačno je. On ima potrebu da sačuva poziciju OHR u BiH i da ostanu što duže ovdje kako bi opravdali svoje velike plate - naglasio je Jovičić. Kako je naveo, riječ je o fabrikovanju raznih informacija koje piše sarajevska čaršija, koje se dalje šalju u Njujork, Vašington ili Brisel. - Sve dok je visoki predstavnik u BiH, izvještaji će biti isti, samo su različiti spikeri koji ih čitaju. Suština je u tome što se stanje u BiH na taj način neće promijeniti, jer upravo OHR sa visokim prestavnikom na čelu i komplikuje situaciju u BiH - rekao je Jovičić i dodao da je neophodno što prije ukinuti OHR. ---------------------------------------------------------------------------------------------------- Sličnog je mišljenja i Dragutin Rodić, delegat DNS u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, koji je kazao da izvještaj nije neočekivan i da predstavlja stereotipnu priču visokog predstavnika o stanju u BiH. - Uloga visokog predstavnika, ako već mora postojati ovdje, jeste da pokuša da konstruktivno djeluje da BiH konačno krene putem koji je jedino moguć, a to je kompromis i konsenzus svih naroda koji ovdje žive - kazao je Rodić. Kako je istakao, kada se pogledaju sve prethodne odluke visokih predstavnika, stiče se utisak da se kroz niz vještačkih kriza pokušava pokazati da je potrebno djelovanje OHR. - Ovaj izvještaj Savjetu bezbjednosti UN još jednom pokazuje da su Srbi dežurni krivci. Vjerovatno im je najlakše da tako postupaju, jer na taj način sebi obezbjeđuju posao u narednom periodu - naglasio je Rodić i dodao da je od onog trenutka kada je BiH ušla u Savjet Evrope, postojanje OHR nepotrebno. On je podsjetio da je Evropa poslala svog predstavnika u BiH. ----------------------------------------------------------------------------------------------------- Nenad Stevandić, poslanik SDS u Narodnoj skupštini RS, smatra da je potrebno da Incko dođe pred Parlament Srpske i poslanicima pročita izvještaj, kako bi se suočio s njim i saznao da li je istinit. - Očigledno je da je to pisao neko drugi. Sasvim je jasno da je izvještaj ovako osmišljen kako bi OHR ovdje ostao što duže - kazao je Stevandić. ---------------------------------------------------------------------------------------- S njim se slaže i Srđan Todorović, portparol Socijalističke partije, koji je kazao da je Inckov izvještaj dokaz da se pokušajem generisanja vještačke krize, stavaljajući terete na RS, stvara prostor za pravdanje postojanja OHR u BiH. - Smatramo da su se stekli uslovi da se odgovornost, ali i pravo odlučivanja o bitnim pitanjima u ovoj zemlji, prenese na domaće političare i da je vrijeme da tutori odu iz BiH. Međutim, na drugoj strani se javljaju nastojanja OHR da ostane što duže, jer kad god se pokrene pitanje njegovog odlaska, oni generišu kriza koja će opravdati njihovo djelovanje, a samim tim i velike plate zaposlenih - kazao je Todorović. ------------------------------------------------------------------------------------------------ Visoki predstavnik u BiH, Valentin Incko, u izvještaju o stanju u BiH koji je podnio Savjetu bezbjednosti UN naveo da je u BiH nastavljena upotreba zapaljive nacionalističke retorike, kako RS, tako i iz FBiH, dok predsjednici HDZ BiH i HDZ 1990 nastavljaju pritisak za osnivanje trećeg entiteta, čemu u prilog govori i zasjedanje Hrvatskog narodnog sabora. U izvještaju, koji se odnosi na period od 21. aprila do 15. oktobra, Incko ističe da političko okruženje u BiH stagnira, jer lideri šest najjačih političkih partija, SDP, SNSD, SDA, SDS, HDZ BiH i HDZ 1990 ne uspijevaju da formiraju novi saziv Savjeta ministara BiH. Incko napominje da protivljenje iz entiteta, naročito iz RS, nastavlja da sprečava usvajanje adekvatnog državnog budžeta za 2011. godinu. On naglašava da Srpska nastavlja kombinovati pravne i političke aktivnosti koje dovode u pitanje državne institucije, kompetencije i zakone, kao i autoritet visokog predstavnika i relevantne rezolucije Savjeta bezbjednosti UN. Incko navodi da vlasti nisu napredovale kada je riječ o zakonu o državnoj imovini, kao i to da OHR nastavlja traženje dijaloga sa zvaničnicima Srpske da budu riješena glavna pitanja u vezi s teritorijalnim i drugim obavezama koje proističu iz konačne odluke za Brčko distrikt. S. GAJIĆ Predsjednik RS zatražio izvještaj od Incka Predsjednik RS, Milorad Dodik, zatražio je od visokog predstavnika u BiH, Valentina Incka, da institucijama Srpske dostavi izvještaj o svojim aktivnostima u proteklom periodu. - Poznato nam je da periodično izvještavate Savjet bezbjednosti UN o provođenju Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. Međutim, Republika Srpska kao strana nije dobila nijedan od ovih izvještaja, kao ni bilo kakav drugi izvještaj visokog predstavnika, te koristim ovu priliku da od vas zatražim da dostavite institucijama RS izvještaj o vašim aktivnostima u proteklom periodu - navedeno je u Dodikovom pismu Incku. Predsjednik Srpske je podsjetio Incka da u Aneksu 10, član dva, stav 1. e) Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH piše da će visoki predstavnik "periodično izvještavati UN, Evropsku uniju, SAD, Rusku Federaciju i druge zainteresovane vlade, strane i organizacije o napretku i provođenju mirovnog sporazuma u vezi sa zadacima predviđenim u ovom sporazumu". - Iz navedenog proizlazi jasna obaveza visokog predstavnika da periodično izvještava RS kao stranu potpisnicu svih aneksa Opšteg okvirnog sporazuma za mir i da nije potrebno posebno traženje. Međutim, da bi se izbjegla bilo kakva nedoumica, ovim putem izražavam interesovanje RS za izvještaj o vašem radu, te očekujem da taj izvještaj Republici Srpskoj kao zainteresovanoj strani i dostavite, a u skladu sa Aneksom 10, član dva, stav 1. e) Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH - naveo je predsjednik Dodik u pismu. |
Cilj
OHR jeste vještačko generisanje krize u BiH i prebacivanje odgovornosti
na teret RS, kako bi se što duže zadržali u zemlji i opravdali svoja
pozamašna mjesečna primanja, jedinstvena je ocjena političara iz Srpske
povodom izvještaja visokog predstavnika u BiH, Valentina Incka
 |
| Petak, 11 Studeni 2011 |
|
SARAJEVO - Zastupnici Zastupničkog doma Parlamenta BiH u okviru jučerašnje rasprave o stanju sigurnosti u zemlji za 2010. kao informacijama o izdanim i realiziranim dozvolama za izvor oružja, iznijeli su prilično zanimljive ideje o tome kako poboljšati opću sigurnosti situaciju. Bez obzira na stranačku pripadnost, svi su odreda mišljenja kako je informacija zapravo u ovom trenutku neaktualna, pogotovo s obzirom na nove prijetnje sigurnosti BiH nakon napada na američko Veleposlanstvo. No tu je nastao raskol, jer su predstavnici iz RS-a inzistirali na osudama isključivo islamističkih pokreta u zemlji, nakon čega su bošnjački odgovorili kako terorizam nema naciju ni vjeru te kako sigurnosno stanje ne treba politizirati. ------------------------------------------------------------------------------------------------- Najglasniji zagovornik hitne akcije protiv vehabija bio je zastupnik SNSD-a Slavko Jovičić koji je zatražio da Parlament obveže Ministarstvo sigurnosti na pokretanje mehanizama kako bi se ukinula eksteritorijalna oblast Gornja Maoča, odnosno kako bi se na tom dijelu BiH uspostavio 24-satni nadzor. Pritom je pojasnio kako snage sigurnosti nakon 19 sati u ovom selu zapravo nemaju što tražiti te kako to znači da se u Maoči ne provode zakoni BiH, kao u ostatku zemlje. Zaustaviti politiziranje S druge strane, on je pozvao i na što skorije donošenje izmjena Kaznenog zakona te uvođenje maksimalnih kazni za djela terorizma, trgovine ljudima i drogom, kazavši kako se, ako treba, mogu prepisati i rješenja iz SAD-a, prema kojima postoji kazna zatvora od 500 godina. Na kraju je pozvao i da se odmah započne s procedurom protjerivanja svih osoba koje nisu stekle državljanstvo BiH na redoviti način, a trenutačno se nalaze u azilantskom centru. ---------------------------------------------------------------------------------- Međutim, zastupnici SDA Asim Sarajlić i Šefik
Džafirović upozorili su kako institucijama treba dopustiti da rade svoj
posao te da se treba zaustaviti politiziranje tematike terorizma.
Džafirović je pritom naglasio i kako tema sigurnosnog stanja zahtjeva
ozbiljnu raspravu bez improvizacije. Pritom je upitao i što je sa
zakonskim rješenjima o zabrani djelovanja svih ekstremističkih skupina,
pa tako i fašističkih organizacija. Ipak, predložio je da se izvješće o
stanju sigurnosti tretira segment po segment, budući da se u njemu
navodi niz odvojenih tema. Istodobno, Sarajlić se složio s nekim
primjedbama prema kojima je ovo izvješće dijelom zastarjelo. Pitanje izvoza oružja Živa rasprava jučer se vodila i oko izvješća o dozvolama za izvoz naoružanja i vojne opreme, pa iako su se svi složili da namjensku industrije treba podržavati, srpski su zastupnici predložili da se članovima Povjerenstva za obranu i sigurnost pruži uvid u tipove i količinu opreme koja se prodaje. Naime, zastupnica Dušanka Majkić (SNSD) upozorila je kako su u izvješću o prodanom oružju elementi pod šifrom što onemogućava učinkovit parlamentarni nadzor nad prodajom. Stoga je zatražila i detaljnu informaciju o eventualnim nezakonitostima u ovom procesu. Međutim, zastupnici Saša Magazinović (SDP) i Asim Sarajlić, unatoč
načelnoj podrški za Majkić, izrazili su mišljenje da se podaci o
količini i cijeni oružja ipak ne otkrivaju javno, jer postoji mogućnost
da konkurencija to iskoristiti kako bi ugrozila ovaj tip industrije koji
je posebno značajan i koji bilježi trend oporavka. No, zastupnik HDZ-a
BiH Mate Franjičević ostao je pri stavu kako neki oblik nadzora mora
postojati. Izostao zakon o državnoj pomoći Zastupnici
se jučer nisu izjašnjavali o Prijedlogu zakona o sustavu državne pomoći
u BiH, čiji principi na prošloj sjednici nisu dobili podršku zastupnika
stranaka iz RS-a. Naime, ovaj je prijedlog zakona tada upućen u Kolegij
Zastupničkog doma na usuglašavanje, međutim, konsenzus nije postignut. http://www.dnevni-list.ba/:terorizam-podijelio-parlament-bih:dogaaji
|
ZAGREBParlament Bosne i Hercegovine odgodio izjašnjavanje o zakonu o državnoj pomoći
Šanse za usvajanje prijedloga zakona o sustavu državne pomoći u
BiH u dvotjednom roku, koji je postavila Europska unija, sve su manje.
Kolegij
Zastupničkog doma Parlamenta BiH izvijestio je jučer zastupnike da nije
postignut dogovor o ovom zakonu, a određenu šansu da zakon ipak bude
usvojen daje prihvaćeni zaključak SNSD-a kojim se odgađa konačno
izjašnjavanje Doma “dok se za to ne steknu uvjeti”.
Najveći
kamen spoticanja je protivljenje zastupnika iz RS-a rješenju prema
kojemu se vijeće za državnu pomoć, čije je formiranje predviđeno
predloženim zakonom, financira iz proračuna BiH. Ovaj zakon jedan je od
tri uvjeta za daljnje napredovanje BiH k EU, a njime se uređuju opći
uvjeti za dodjelu, kontrolu dodjele i korištenje državne pomoći s ciljem
uspostave i osiguranja konkurentnih tržišnih uvjeta, kao i izvršavanja
preuzetih obveza po zaključenim međunarodnim ugovorima koji sadrže
odredbe o državnoj pomoći.
Dovoljan broj glasova nije dobio ni prijedlog zakona o uspostavi jedinstvenog registra nevladinih organizacija u zemlji, čiji je cilj objediniti sve informacije o brojnim nevladinim organizacijama i udrugama i spriječiti njihovo uplitanje u terorističke aktivnosti ili financiranje terorizma. Zastupnici su, ipak, skoro jednoglasni u ocjeni da bh. vlasti ne znaju što se događa u zemlji kada su u pitanju nevladine organizacije.
-----------------------------------------------------------------------------------
Najjasniji je bio
Slavko Jovičić Slavuj (SNSD), koji je ustvrdio da ne znamo ni koliko
imamo državnih institucija, a kamoli nevladinih organizacija.
- Kada smo radili u povjerenstvu za istraživanje utroška donacija, nismo mogli utvrditi gdje se nalazi još 275 nevladinih organizacija koje su još uvijek registirane u BiH.
Mnoge od njih su uradile dobar posao ovdje, ali mnoge su se bavile i pranjem novca i kriminalom, upozorio je Jovičić, a slične primjere su navodili i drugi zastupnici.
САРАЈЕВО, 10. НОВЕМБРА (СРНА) - Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ могао би данас одгодити изјашњавање о Приједлогу закона о систему државне помоћи у БиХ док се за то не стекну услови, незванично сазнаје Срна у парламентарним круговима.
Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Денис Бећировић раније је информисао посланике да трочлани Колегијум није успио постићи сагласност о Приједлогу закона о систему државне помоћи у БиХ који на прошлој сједници овог дома 27. октобра није добио подршку посланика из Републике Српске (РС).
С обзиром на то да чланови Колегијума нису постигли сагласност о овом закону, Представнички дом данас је требало да одлучи о даљој судбини овог закона који представља услов за напредовање БиХ на путу европских интеграција.
Приликом расправе одржане на претходној сједници Представничког дома, посланици из РС изразили су противљење да се Савјет за државну помоћ, чије је формирање предвиђено предложеним законом, финансира из буџета БиХ и изнијели став да Савјет треба равномјерно да финансирају БиХ и ентитети.
Предложеним законом о систему државне помоћи уређују се општи услови за додјелу, контролу додјеле и кориштење државне помоћи, с циљем успостављања и обезбјеђивања конкурентних тржишних услова, као и извршавања преузетих обавеза по закљученим међународним уговорима који садрже одредбе о државној помоћи.
Посланици
су обавили расправу о Информацији о стању безбједности у БиХ у 2010.
години током које је више посланика замјерило што министар безбједности
Садик Ахметовић не присуствује овој расправи.
Предсједавајућа
Комисије за одбрану и безбједност Душанка Мајкић подсјетила је да
овакво понашање министра Ахметовића није ништа ново, јер је тек на трећи
позив дошао на сједницу Комисије како би се стекли услови за разматрање
информације.
Она је додала да Комисија том приликом од Ахметовића није добила одговор на бројна питања у вези са безбједношћу БиХ.
Славко Јовичић, посланик СНСД, упозорио је да Информација представља збир статистичких података прикупљених од других безбједносних агенција.
"И само разматрање у једанаестом мјесецу 2011. године Информације о стању безбједности у 2010. години је губљење времена", истакао је Јовичић.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Бериз Белкић из Странке за БиХ упитао постоје ли у БиХ регулаторни оквир и институције које могу одговорити на безбједносне изазове.
САРАЈЕВО, 10. НОВЕМБРА (СРНА) - Посланици у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ сагласни су у ставу да је БиХ потребан збирни регистар невладиних организација како би се увео ред у овој области.
Заједнички је став да је овакав регистар потребан како би се омогућило стварање ефикасног система који би омогућио надлежним органима потребне информације за спровођење истрага о невладиним организацијама за које постоји сумња да помажу тероризам, прање новца и друге облике организованог криминала.
"Знамо да не знамо шта нам се дешава у земљи у невладином сектору", истакла је Мајкићева, оцијенивши да би подаци о невладиним организацијама требало да садрже и циљ њихове дјелатности.
Белкић је при том изразио потребу да се не угрози слобода невладиних организација које су добронамјерне у свом раду, а такива је, према његовим ријечима, већина.
"А многе од њих бавиле су се прањем новца и криминалом", истакао је Јовичић.
Према ријечима Борислава Бојића из СДС-а, у БиХ је мали број невладиних организација.
"Иза већине невладиних организација стоје владе или неке институције власти", увјерен је Бојић.
|
|
|
| Autor: Mladen Dragojlović |
| utorak, 08 novembar 2011 |
|
- Dokumentacija koja se izuzima, pronađena je ranije, nakon čega je zapečaćena i osigurana, a u naredna dva dana biće realizovan pretres i izuzimanje dokumentacije, koja je potrebna Tužilaštvu BiH, u okviru predmeta ratnih zločina počinjenih na području USK, o kojima istragu vodi Posebno odjeljenje za ratne zločine Tužilaštva BiH - navodi se u saopštenju Tužilaštva BiH. O zločinima Atifa Dudakovića i njegovih jedinica, u kojima su predvodili pripadnici jedinice "Hamze", govori se od kraja rata a u više navrata su u medijima prikazani i snimci na kojima Dudaković naređuje strijeljanje ratnih zarobljenika i paljenje srpskih sela u Krajini. Javnosti su prikazani i snimci klanja zarobljenika koje su počinile "Hamze" a posebno Teofik al Harbi, Sudanac u redovima Armije RBiH. Dokumentovano je da je Harbi zaklao srpskog zarobljenika Rada Rogića, a i ostalim zarobljenicima Vojske RS i Vojske Srpske Krajine, nakon zarobljavanja se izgubio svaki trag. Zna se da su likvidirani, a sva tijela još uvijek nisu pronađena. Neka od njih se vjerovatno nalaze u bihaćkim kasarnama u kojima je nedavno počela ekshumacija. Vijest da su pripadnici SIPA ušli u kasarnu "Orljani" veći dio "Fokusovih" sagovornika nije dočekao s oduševljenjem nego s konstatacijom da je to trebalo davno učiniti. Većina naših sagovornika se slaže da je akcija SIPA došla prekasno i da u dokumentima neće biti pronađeno ništa novo. --------------------------------------------------------------- Predsjednik RS, Milorad Dodik, rekao je da je Dudakovića trebalo davno uhapsiti. - Postoje dokazi da je počinio ratne zločine i taj čovjek je morao davno biti uhapšen, ali to govori o radu Suda i Tužilaštva BiH - rekao je Dodik. On je naveo da, kada je nešta vezano za RS, ljudi budu uhapšeni bez ikakvih ograničenja. -------------------------------------------------------------------------------- Predsjednik Narodne skupštine Srpske, Igor Radojičić, ocijenio je da sve liči na marketing, jer se u suštini ništa ne dešava. - Nema hapšenja, optužnica, a Sud, Tužilaštvo i SIPA pokušavaju stvoriti sliku da rade nešto više po pitanju procesuiranja ratnih zločina nad Srbima - rekao je Radojičić. On je ocijenio da je jasno da postoji pristrasnost u dosadašnjem procesuiranju ratnih zločina pred pravosudnim institucijama na nivou BiH. -------------------------------------------------------------------------------------- Predsjednik Vlade RS, Aleksandar Džombić, rekao je da svi moraju dati svoj doprinos kako bi osumnjičeni za ratne zločine bili izvedeni pred lice pravde. - Mislim da Federacija BiH treba na tome da radi. Vidjeli smo u dosadašnjim presudama da su svi pocesi usmjereni protiv Srba što je nedopustivo - ocijenio je Džombić. On je dodao da, ako želimo da BiH ima perspektivu, svi moraju da rade na tome da se osumnjičeni izvedu pred lice pravde ali da ta odgovornost može biti samo individualna, a ne kolektivna. --------------------------------------------------------------------------------------- Predsjednik BORS, Pantelija Ćurguz, kaže da je akcija možda i došla kasno, ali je značajna, jer vraća vjeru u profesionalnost Tužilaštva BiH. - Očito su naše aktivnosti koje smo u posljednje vrijeme preduzimali urodile plodom. Ako će to biti iskren pristup Tužilaštva i ako neko neće praviti cenzuru nad dokumentima koja se izuzmu iz kasarne, siguran sam da će to biti procesuirano i očekujem da će ovo biti konačno dovoljno da najodgovorniji ljudi 5. korpusa, s Dudakovićem na čelu, budu uhapšeni zbog monstruoznih zločina koje su počinili prema srpskom narodu - kaže Ćurguz. On je dodao da se stvarala ružna slika i percepcija događaja tokom rata na ovim prostorima na štetu Srba. Ćurguz kaže da polako i druga strana medalje izlazi na vidjelo i da se nada da će slika rata u BiH biti promijenjena. ------------------------------------------------------------------------------------------- Milan Ivančević iz Operativnog tima za traženje nestalih lica RS smatra da u dokumentaciji koja je pronađena nema previše podataka o licima za kojima Tim traga. - Koliko ja imam informaciju, većinu dokumentacije relevantne za rasvjetljavanje sudbine Srba iz ovog kraja je u tri sanduka 1997. godine u Sarajevo odnio Amor Mašović - rekao je Ivančević. On je dodao da se i dalje radi na ekshumacijama, u kojima već ima određenih problema, a na ovom području se traga za još 37 lica M. DRAGOJLOVIĆ Dokazi davno sakriveni i uništeni Optimista nije ni poslanik SNSD i bivši logoraš iz "Silosa", Slavko Jovičić, koji je rekao da su u otezanju istraga veliku ulogu imali strani tužioci u Tužilaštvu BiH. - Priča oko Dudakovića i ostalih zločina nad Srbima u kojima postoje neoborivi dokazi mogla je davno biti završena. Ne očekujem mnogo od pretresa jer oni koji rade pretrese treba da znaju da nisu djeca ostavila igračku na mjestu gdje su se igrali nego da su dokazi davno sakriveni i uništeni. Šta se može pronaći u dokumentima 15 godina nakon rata - pita Jovičić. Prema njegovom mišljenju, radi se o predstavi za narod sa ciljem da se ništa ne dokaže jer Dudaković nije bio naivan da svu dokumentaciju o zločinima nad Srbima na tom području ostavi u fioci kako bi je jednog dana pokupila SIPA. On kaže da su strani tužioci, uključujući i Dejvida Švendimena koji je vodio slučaj generala Dudakovića, našli uhljebljenje u Tužilaštvu BiH, imali enormna primanja i veliku ekipu u Sarajevu koja je prevodila dokumenta. - Na kraju, kad svi sve prevedu ispadne da su nas preveli žedne preko vode. Svi tužioci u Tužilaštvu su nastavili da rade metodologijom Haškog tribunala kako bi potpuno satanizovali srpski narod, ignorišu zločine koji su počinjeni nad Srbima te da do danas svojim neradom vrijeđaju srpske žrtve i stvaraju prepariranu sliku o svim dešavanjima u BiH - kaže Jovičić. http://www.fokus.ba/nov/:steze se obruc oko dudakovica:u-fokusu |
Pripadnici
Agencije za istrage i zaštitu BiH ušli su u utorak ujutro u bivšu
kasarnu "Orljani" u Bihaću kako bi preuzeli dokumentaciju vezanu za
ratne zločine koje je tokom rata u BiH počinio general Armije RBiH, Atif Dudaković,
i njegove jedinice. Iz Tužilaštva BiH je potvrđeno da se radi o objektu
koji sada koristi MUP Unsko-sanskog kantona a dokumentacija se odnosi
na arhiv i dokumenta o ratnim događajima na području Bihaća i kantona.
Radi se o ratnoj dokumentaciji policijskih struktura Unsko-sanskog
kantona.
Останак муџахедина, вехабија и других исламских радикала у БиХ
последица је непоштовања Дејтонског споразума, јер је два месеца по
престанку рата у БиХ, који овај споразум обележава, требало да сви
страни држављани напусте БиХ. Уместо протеривања, они су добили
држављанство БиХ и ширили радикалне идеје међу домаћим исламским
становништвом.
Ревизија и одузимање нелегално стечених држављанстава само је делимично успела. Тај проблем покренуо сам као посланик још 2008. године и наредних година стално потенцирао, али се у томе није постигло много. Последица је резултат напад на америчку амбасаду. Као посланик у Парламентарној скупштини БиХ поднео сам кривичну пријаву против оних који су издавали нелегална држављанства, међутим, из Тужилаштва БиХ сам добио одговор да је то застарело. Додуше, негде око 1.800 држављанстава је ипак одузето, али боравак тих људи оставио је у БиХ последице у виду такозване „беле Ал Каиде“, а то је управо случај са нападачем на амбасаду САД.
Суштина моје иницијативе, коју ћу за десетак дана да поднесем, јесте да се уз координацију Министарства за избеглице, правде и безбедности неутралишу вехабије у Маочи, месту крај Брчког. Несхватљиво је да увече после девет часова полицајац не сме да уђе у то село, као да је то нека екс-територија. Тамо мора да се уведе ред, то легло тероризма и најцрњих идеја мора да се растури. Не знам да ли би их требало раселити или урадити нешто друго, али окупљању вехабија у Маочи мора се стати у крај, као и на осталим тачкама у БиХ где се организују.
Потом ћемо кренути на џамију краља Фахда у Сарајеву, где им је матица за цели регион југоисточне Европе. У тај главни вехабијски центар не сме ући ни полиција, ни било ко из обавештајних служби БиХ. БиХ има све механизме да заведе ред. Зашто се то онда не чини? Можда је договор у томе да у Сарајево после напада на амбасаду САД, дакле део америчке територије у БиХ, борави заменик помоћника америчке државне секретарке Хилари Клинтон. Дакле, нападнута је територија САД, а они се тиме баве са тог нивоа, и још тај човек изјављује да је тај напад изоловани случај. Какав изоловани случај, када су вехабије пре две године у Маочи одржале конгрес? Негде око 350 особа је идентификовано као потенцијална опасност за безбедност и оне су под контролом.
Нама који смо у Парламентарној комисији за надзор над радом обавештајно-безбедносне агенције позната су та имена. Али индикативно је да адвокат терористе тврди да је он неурачунљив. Ако је то тако, па зашто није пуцао у бабу, него се из Маоче и Брчког запутио за Сарајево са две пушке и две бомбе? Неурачунљивост је једно, али овде је реч о нечем другом: он је кренуо са намером да постане шехид, да пуца и да буде убијен. То је човек задојен најрадикалнијим исламом, припадник „беле Ал каиде“.
На ванредној седници Комисије, коју смо имали у суботу, тражили смо пуну информацију о свему, да се утврди ко је с ким имао контакте и ко је подстакао тероризам у центру Сарајева. Да је ово нормална земља, као што није, најпре би Бошњацима било у интересу да се реше таквих.
Очекујем да после подношења иницијативе надлежни формирају тим и да се ти проблеми реше. Оно чему се лично надам и што сматрам достижним циљем јесте да се вехабијски покрет у БиХ забрани и да се пресеку њихови канали финансирања. Јер, када остану без пара, неће моћи остати овде. Само у једној полицијској акцији код вехабије је у џепу пронађено 47.000 евра. Откуда му те паре када нема посао и ништа не ради, а није никаква тајна да тај новац долази из исламских земаља.
Аутор је посланик у Парламентарној скупштини БиХ
http://www.pravda.rs/2011/11/08/slavko-jovicic-zabraniti-vehabije/
| Foto: S. Pašalić
BANJALUKA - Ni teroristički napad na Ambasadu Sjedinjenih Država u Sarajevu nije naterao Stranku demokratske akcije da promeni mišljenje o vehabijskom pokretu u BiH. Kao što je poznato, poslanici ove stranke su prošle godine u Parlamentu BiH sprečili izmene Krivičnog zakona o zabrani vehabijskog pokreta u BiH koje je predložio SNSD.
Na pitanje „EuroBlica“ da li bi drugačije glasao u slučaju da se ova
inicijativa ponovo nađe na dnevnom redu PS BiH, potpredsednik SDA i
poslanik ove stranke Šemsudin Mehmedović je bez reči prekinuo telefonsku
vezu i više nije bio dostupan za razgovor.
Od ove teme beže i u SDP BiH. Šef kluba poslanika te stranke u Predstavničkom domu Saša Magazinović saslušao je isto pitanje koje smo postavili Mehmedoviću, obećao da će na njega odgovoriti za 10 minuta, ali se više nije javljao.
Predsednik RS Milorad Dodik smatra da se u BiH namerno stvara atmosfera u kojoj se vehabijski pokret nesmetano razvija. On za to odgovornim smatra člana Predsedništva BiH Bakir Izetbegović (SDA) i poglavara Islamske zajednice u BiH Mustafu Cerića.
- Nije tajna da Bakir Izetbegović održava stalne kontakte s takvim grupama. Prema nekim našim informacijama, vrlo je cenjen u radikalnim islamističkim grupama, a čak ima i kontakte sa određenim grupama i službama u Iranu - rekao je Dodik.
Poslanik SNSD Slavko Jovičić smatra da sada postoji još više razloga za zabranu delovanja vehabija „jer su teroristički pokret“.
Budući da Bošnjaci i dalje to ne dozvoljavaju, Jovičić za iduću sednicu Predstavničkog doma BiH priprema druge inicijative.
Od Ministarstva pravde BiH tražiće da predloži izmene Krivičnog zakona kojima bi bile predviđene najveće moguće sankcije za najteža krivična dela, poput terorizma, trgovine belim robljem, trgovine oružjem...
On će od institucija BiH tražiti spisak svih koji nezakonito borave na terotoriji BiH, sa zahtevom da se ubrza njihovo proterivanje.
Jovičićeva treća inicijativa, kojom namerava da proveri iskrenost antiterorističke borbe u BiH, odnosi se na vehabijski centar u Gornjoj Maoči.
- Tražiću od Ministarstava pravde, izbeglica i bezbednosti da raseli vehabije iz Gornje Maoče kako bi građani BiH mogli slobodno da se kreću. Sada je to država u državi gde ni policija ne sme da uđe.
Da li će se vehabije vratiti u države odakle su došli ili će ovaj problem rešiti na neki drugi način, ostavljam da odluče oni koji su ih i doveli u BiH. Neću nikoga da imenujem, oni će se sami prepoznati - kaže Jovičić.
http://www.blic.rs/Vesti/Republika-Srpska/Za-vehabije-odgovorni-Izetbegovic-i-reis-Ceric
Banjaluka 01. 11. 2011
Za sud i Tužilaštvo BiH vehabije iz Gornje Maoče ne predstavljaju nikakvu opasnost, bez obzira na to što su u tom selu stacionirane desetine pripadnika pokreta koji dele ista uverenja kao i napadač na američku ambasadu Mevlid Jašarević, koji poslednjih godina boravi u tom bastionu radikalnih islamista, koji na početku 21. veka odoleva svim pravilima savremenog sveta.
Da su sud i Tužilaštvo BiH i te kako kumovali napadu na zgradu ambasade SAD u Sarajevu, u kojem je ranjen jedan policajac iz obezbeđenja, svedoči i činjenica da su te dve institucije amnestirale Jašarevića i šestoricu njegove „sabraće" nakon što su uhapšeni u akciji „Svetlost", kada je u februaru prošle godine 600 policajaca upalo u Gornju Maoču da privede osobe za koje se sumnja da „ugrožavaju teritorijalnu celovitost BiH".
Međutim, napori policije da razbije glavno uporište radikalnih islamista pali su u vodu pošto je sud BiH po nalogu Tužilaštva BiH sedmorici uhapšenih ukinuo mere zabrane napuštanja mesta boravka, međusobne komunikacije i zabrane prisustvovanja javnim okupljanjima.
Skandalozne odluke
Pravni eksperti smatraju da je ovakva odluka suda i Tužilaštva BiH skandalozna, tim pre što je njome, praktično, potvrđeno da je stav tih institucija da vehabijska zajednica u Gornjoj Maoči i njene vođe ne predstavljaju nikakvu pretnju, pa čak ne izazivaju ni versku i nacionalnu mržnju i netrpeljivost. Pored toga, šokantno je i da još nije podignuta nijedna optužnica protiv bilo kog vehabije iz rezervata kod Brčkog iako je i pre napada na ambasadu SAD bilo osnova za to, pošto su širom BiH izvođene akcije u kojima je mogao da se otkrije „rukopis" islamskih ekstremista iz Gornje Maoče.
Sagovornici Pressa RS tvrde da je neshvatljivo da sud i Tužilaštvo BiH nisu preduzeli ništa i da se nisu obračunali sa vođama vehabijske zajednice, bez obzira na to što je u akciji „Svetlost" pronađen arsenal oružja, municije i vojne opreme. Ovaj nedopustivi nemar, prema njihovom mišljenju, bio je jedan od glavnih okidača za napad na ambasadu SAD, u kojem je glavni protagonista bio jedan od amnestiranih posle akcije „Svetlost" - Mevlid Jašarević, čija je zastrašujuća slika pre tri dana obišla svet i zaprepastila Evropu, koja još ne može da se načudi kako je moguće da terorista usred glavnog grada izađe iz tramvaja i ispali više od 100 metaka u ambasadu najveće svetske sile.
Da je sud BiH progledao kroz prste Jašareviću i šestorici njegovih istomišljenika koji su bili privedeni u februaru 2010. posredno je potvrdila i portparol suda BiH Asja Papo.
Naime, Papo je juče za Press RS rekla da je ova pravosudna institucija još 16. februara ove godine donela rešenje kojim se ukidaju sve mere zabrane protiv uhapšenih u akciji „Svetlost", ističući da je sud to rešenje doneo na osnovu predloga Tužilaštva BiH.
- Tužilaštvo je 11. februara dostavilo predlog za ukidanje mera zabrane svim uhapšenim u toj akciji, uz obrazloženje da više ne postoje razlozi za dalje postojanje tih mera. Mere zabrane napuštanja mesta boravka, kontaktiranja sa ostalim osumnjičenima, međusobne komunikacije, kao i zabranu prisustvovanja javnim okupljanjima su izricane 25. februara, 26. avgusta i 14. oktobra prošle godine. Sud BiH je prihvatio predlog Tužilaštva i te mere su ukinute 16. februara - kaže Papo.
Izmeniti Krivični zakon
Poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Slavko Jovičić Slavuj kaže da je zatečen činjenicom da pravosudne institucije na nivou BiH ne shvataju kakva opasnost vreba iz Gornje Maoče. Jovičić ističe da će na sednici parlamenta 10. novembra pokrenuti inicijativu i tražiti da poslanici usvoje zaključak kojim će se bezbednosnim službama narediti da rasformiraju vehabijsko uporište u Gornjoj Maoči.
On ističe da će tražiti i izmene Krivičnog zakona BiH, odnosno da će zahtevati uvođenje većih kazni za najteža krivična dela kao što je terorizam.
- Tražiću maksimalne kazne za krivična dela terorizma, kao i za trgovinu drogom, belim robljem i oružjem - tvrdi Jovičić.
--------------------------------------------------------------------------------------------
Poslanik SDS-a u Parlamentu BiH Borislav Bojić smatra da treba razmisliti o zabrani vehabija i sličnih organizacija.
- Ako je vehabijama osnovna delatnost sveti rat džihad, treba da shvatimo da to nije šala. Napad vehabije Mevlida Jašarevića na ambasadu SAD je potrebno objektivno sagledati, ne praveći od njega ono što nije, ali i ne potcenjujući ga - kaže Bojić.
Prema njegovim rečima, bezbednosne strukture u BiH morale su da preduzmu sve mere da se spreči napad koji su Jašarević i dvojica pomagača izveli 28. oktobra.
- Određen broj ljudi koji zauzimaju rukovodeće funkcije u sektoru bezbednosti posle ovog napada trebalo bi da razmisle o svojoj odgovornosti i podnesu ostavku. Nedopustivo je da se u velikom gradu kao što je Sarajevo neko šeta naoružan automatskim oružjem, a da to ne primete pripadnici bezbednosnih struktura - kategoričan je Bojić.
-------------------------------------------------------------------------------
Jašareviću mesec dana pritvora
- Ovaj sud za mene ne postoji - rekao je Jašarević,
ponašajući se isto kao njegov ideološki istomišljenik Haris Čaušević
Oks, kome se sudi zbog terorističkog napada na policijsku stanicu u
Bugojnu, koji je u svom prvom pojavljivanju pred sudom BiH, takođe,
izjavio da ne priznaje sud.
Fakti
- Vehabija Mevlid Jašarević u petak po podne u Sarajevu izveo teroristički napad na ambasadu SAD
- Jašarević je na američku ambasadu ispalio 105 metaka iz automatske puške
- Specijalci su ga neutralisali snajperskim hicem u koleno, posle čega je prebačen u bolnicu „Koševo"
- Jašarević pripada vehabijskoj zajednici u brčanskom selu Gornja Maoča, gde mu živi i supruga
САРАЈЕВО, 1. НОВЕМБРА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић покренуће иницијативе у Парламентарној скупштини БиХ за измјене Кривичног закона и доношење максималних казни за најтежа кривична дјела, укључујући и тероризам, за протјеривање бивших плаћеника муџахедина, као и за пуно стављање вехабијског упоришта Горња Маоча под контролу надлежних институција БиХ.
''Надлежне институције и безбједносне агенције у БиХ не смију дозволити евентуално буђење радикалних исламских фундаменталиста, тзв. `спавача`'', рекао је Јовичић Срни.
Он је појаснио да ће упутити захтјев за измјене Кривичног закона БиХ, и то тако да за кривична дјела трговине бијелим робљем, оружјем и дрогама, те тероризам. као највећа пошаст данашњице, буду уведене максималне казне затвора.
Друга иницијатива односи се на његов ранији захтјев, који никада није реализован, а подразумијева протјеривање свих страних плаћеника, муџахедина што је, како је подвукао, БиХ требало да учини давно, два мјесеца након потписивања Дејтонског мировног споразума.
''Потребно је прекинути са правосудном рашомонијадом у БиХ и провести процедуре за одузимање свих нелегално добијених држављанстава, након чега треба приступити протјеривању свих непожељних и по безбједност опасних лица'', навео је Јовичић.
Трећи захтјев који ће Јовичић поднијети на сједници Представничког дома, заказаној за 10. новембар, односи се на изналажење могућности за расељавање, односно стављање под пуну институционалну контролу једног од највећих вехабијских упоришта оног у Горњој Маочи, као и свих других лица који представљају потенцијалну опасност по безбједност БиХ и њене грађане.
Он је подсјетио да надлежне безбједносне структуре БиХ нису реаговале 2009. године када је у овом селу био конгрес са око 350 вехабија, већ је почетком фебруара прошле године била изведена ''не акција, већ лакрдија'' у којој је око 600 полицајаца претресло Горњу Маочу и лишило слободе тек седам лица, а истрага Тужилаштва још није окончана.
Портпарол Тужилаштва БиХ Селма Хећимовић потврдила је данас Срни да је истрага о акцији ''Свјетлост'', која је проведена почетком фебруара прошле године у селу Горња Маоча - ''у току''. ''То је све што вама за сада можемо рећи'', кратко је навела Хећимовићева.
Почетком фебруара прошле године, у Горњој Маочи крај Брчког у акцији названој ''Свјетлост'' ухапшено је седам припадника вехабијског покрета, под сумњом да су починили кривична дјела организованог криминала, угрожавања уставног поретка и угрожавање територијалне цјелине БиХ, те за изазивање етничке, расне и вјерске мржње.
Ова акција била је највећа здружена полицијска акција у послијератној БиХ и у њој су учествовали службеници Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ, те полицијски службеници Граничне полиције, Службе за послове са странцима, Државне агенције за истраге и заштиту, МУП-а Републике Српске, Полиције Брчко дистрикта БиХ, федералне Управе полиције, Управе полиција кантоналних министарстава унутрашњих послова у ФБиХ, као и представници мисије ЕУПМ-а у БиХ. Од седам ухапшених, шест је било држављана БиХ и један странац.
Током акције провјерено је 31 лице, те заплијењена и одређена количина ловачкога наоружања и пиштоља те рачунарске опреме и мобилних телефона.
Прича о вехабијској заједници у БиХ и могућим терористичким пријетњама почела је у селу Бочиња, гдје су се послије рата населили бивши припадници одреда Ел муџахид, јединице у саставу Армије БиХ, коју су чинили борци из земаља исламског свијета.
Дио ове затворене групације преселио се потом у село Горња Маоча, гдје су вехбије формирале својеврсну екстериторијалну заједницу у којој се не поштују и не признају закони БиХ, већ само шеријатски закон, а чак су и путокази према селу били на арапском језику.
Пред Судом БиХ од раније су у току три главна претреса за кривично дјело тероризма, а ријеч је о предметима ''Рустемпашић и други'', ''Чаушевић и други'' и Дервишевић и други'', у којима је за тероризам оптужено 14 лица.
Случај ''Чаушевић и други'', односи се на терористички напад у Бугојну, који је почињен 26. јуна прошле године, када је Харис Чаушевић, звани Окс активирао експлозивну направа испред зграде полиције, од чије је експлозије један полицајац погинуо, једна полицајка била је тешко рањена, а више полицајаца задобило је лакше тјелесне повреде.
Други случај догодио се у марту 2008. године, када је у Сарајеву и Бугојну ухапшена група Ријада Рустемпашића, којој се суди за припремање терористичких напада на објекте Владе Републике Српске, Католичке цркве, јединица ЕУФОР-а и Оружаних снага БиХ које су упућене у Ирак.
Јавност у БиХ скоро да је заборавила и на први терористички напад у БиХ који се догодио у Мостару 18. септембра 1997. године, када су четворица муџахедина у близини полицијске станице активирала 150 килограма експлозива, па је повријеђено чак 50 људи, уништено 150 аутомобила и оштећено 190 станова.
Познат је и случај Мирсада Бекташевића званог Максимус, који је са још три лица осуђен 2007. године због плана да изведе бомбашки напад на неидентификовану мету у Европи.
Полиција је у његовом
стану у Сарајеву пронашла експлозив, пиштољ, муницију и ди-ви-ди с
упутством како направити бомбу. И тада се претпостављало да је мета
напада требало да буде Америчка амбасада у Сарајеву.
