Autor sjovicicslavuj |
10 Mart, 2016 |
read_nums (214)
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Прошао је 8. март – Дан жена. Данас је 10. март. Је ли и данас Дан жена или је дан за жене?
Са свих страна пљуштале су честитке за празник. Мушкарци, како их је сам Бог створио, утркивали су се у честитањима. Много је разлога за то. Неки су то радили што заиста поштују и цијене жене и што имају лијепе манире који им не дозвољавају да то забораве.
Било је и оних који то раде из навике, онако по инерцији, јер су се угледали на неке њима сличне.
Највише је било оних који су умјесто честитки женама сами прославили Дан жена. Још од старина било какво славље је незамисливо ако нема мезе и алкохола.
Алкохол опија и није то откривање топле воде, већ само дигресија и упоредни параметар са опијеношћу без алкохола. И ту има много варијанти. Неки су опијени љубављу према вољеној жени, а неки према женама које би хтјели "да имају", како се то каже, али никако им се неда да то и остваре.
Знам много познаника ... некако ми ово изгледа поједностваљено. Није довољно убједљиво, а ни сликовито, јер многи воле само да гледају слике из једног јединог разлога што слике "говоре све". Има и оних који никад ништа нису видјели на слици нити су разумјели поруку коју шаље слика. Рекло би се - каква слика, таква и прилика.
Ово ће бити много убједљивије. Знам стварно много познаника. Ово стварно појачава значај и даје потпуни смисао реченици, па и мени даје какву такву сатисфакцију што те познанике познајем.
Данас су у моди разна честитања. Ништа чудно. Народ има времена на претек. У посљедње вријеме изгледа да су у моди накнадна честитања. Ретроактивна честитања. Није на одмет да поново драгим дамама честитам 8. март Дан жена и то са данашњим датумом. Десети је март, па шта? Нико још није заборавио шта је било прије два дана. Зато и обнављам честитку да се не заборави, јер је заборавност једна од лошијих људских особина.
Додуше, постоје и они који никад ништа не заборављају и који ће оног другог увијек на нешто подсјећати, најчешће на дугове и на рок њиховог враћања. А данас је свако свакоме понешто дужан. Мало је недужних и невиних. Процеси су то. То се зове живот. Јер, ријека никад није текла, већ вода тече и потоком и ријеком. Океани нигдје не теку, јер су опколили копно и немају гдје. А кад се нема гдје, онда се нема ни куд!
Ајд' здраво, до неког сљедећег осврта кад будем знао гдје ћу и како ћу и до неког новог честитања и славља.
И на самом крају да не заборавим - свима онима који увијек имају разлога нешто да славе ЧЕСТИТАМ!
Autor sjovicicslavuj |
9 Mart, 2016 |
read_nums (402)
За сјећање и за памћење.... 
За сјећање и за памћење....
На данашњи дан / 10. марта/ рођен је
Владислав Петковић Дис
Био је велики српски пјесник и родољуб.
Autor sjovicicslavuj |
9 Mart, 2016 |
read_nums (224)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ...
На данашњи дан 1о. марта 1856. год. у Вршцу, умро је
Јован СТЕРИЈА ПОПОВИЋ
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ...
На данашњи дан 1о. марта 1856. год. у Вршцу, умро је
Јован СТЕРИЈА ПОПОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
7 Mart, 2016 |
read_nums (286)
Autor sjovicicslavuj |
6 Mart, 2016 |
read_nums (319)
6.3.2016.
Први пут у својој историји рагбисти Црвене звезде успели су да освоје Супер куп Србије и то на феноменалан начин, тријумфом против Дорћола резултатом 30:0. Екипа Дорћола је дуго владала српским рагбијем 13, од 2001. године, а РЛК Црвена звезда је први клуб који је успео да помути њихову славу и прекине њихов дуги низ освајања трофеја тријумфом у финалу плеј-офа 2014. године са 36:26 и то на гостујућем терену. Међутим, Дорћол је прошле године успео да се врати на трон и освоји све трофеје на домаћој сцени. На отварању нове сезоне Звезда је успела да елиминише Партизан у полуфиналу, а затим стигне до свог првог трофеја у Супер купу Србије и то несвакидашњим резултатом против великог Дорћола,
Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/131885/2016/03/06/ragbisti-osvojili-super-kup-srbije/
Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/131885/2016/03/06/ragbisti-osvojili-super-kup-srbije/
Први пут у својој историји рагбисти Црвене звезде успели су да освоје Супер куп Србије и то на феноменалан начин, тријумфом против Дорћола резултатом 30:0. Екипа Дорћола је дуго владала српским рагбијем 13, од 2001. године, а РЛК Црвена звезда је први клуб који је успео да помути њихову славу и прекине њихов дуги низ освајања трофеја тријумфом у финалу плеј-офа 2014. године са 36:26 и то на гостујућем терену. Међутим, Дорћол је прошле године успео да се врати на трон и освоји све трофеје на домаћој сцени. На отварању нове сезоне Звезда је успела да елиминише Партизан у полуфиналу, а затим стигне до свог првог трофеја у Супер купу Србије и то несвакидашњим резултатом против великог Дорћола
Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/131885/2016/03/06/ragbisti-osvojili-super-kup-srbije/
Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/131885/2016/03/06/ragbisti-osvojili-super-kup-srbije/
Први пут у својој историји рагбисти Црвене звезде успјели су да освоје Супер куп Србије и то на феноменалан начин, тријумфом против Дорћола резултатом 30:0.
Екипа Дорћола је дуго владала српским рагбијем 13, од 2001. године, а РЛК Црвена звезда је први клуб који је успио да помути њихову славу и прекине њихов дуги низ освајања трофеја тријумфом у финалу плеј-офа 2014. године са 36:26 и то на гостујућем терену.
Међутим, Дорћол је прошле године успио да се врати на трон и освоји све трофеје на домаћој сцени. На отварању нове сезоне Звезда је успјела да елиминише Партизан у полуфиналу, а затим стигне до свог првог трофеја у Супер купу Србије и то несвакидашњим резултатом против великог Дорћола.
Тим који ће бити златним словима уписан у клупску историју као први освајач Супер купа Србије чинили су:
Милош Ћалић, Војислав Дедић, Владислав Дедић, Вук Штрбац, Рајко Трифуновић, Драган Васиљевић, Петар Милановић, Марк Пулен, Ненад Жујовић, Никола Вулић, Миодраг Томић, Милош Костадиновић, Младен Ранђић, Иван Ђорђевић, Денис Ченгај, Ненад Салијевић и Александар Предојевић.
Autor sjovicicslavuj |
6 Mart, 2016 |
read_nums (570)
Jurišić će tražiti odštetu od Srbije?
Ilija Jurišić, ratni starješina tuzlanske policije, kog je Apelacioni sud u Beogradu prekjuče pravosnažno oslobodio optužbi za napad na kolonu vojnika JNA u Tuzli, ima pravo da traži odštetu od države Srbije i to će, prema najavama njegovog advokata, najvjerovatnije i uraditi!
Jurišićev branilac Đorđe Dozet rekao je Tanjugu da još nije dobio pravosnažnu presudu, ali da će Jurišić upotrijebiti sva prava koja mu pripadaju, po srpskom i međunarodnim zakonima, pa tako vjerovatno i ono za naknadu štete zbog neosnovanog pritvora, jer je tri i po godine proveo iza rešetaka. Prema propisima u Srbiji, u konkretnom slučaju država bi trebalo da Jurišiću isplati odštetu zbog neosnovanog lišavanja slobode i zadržavanja u pritvoru. Zahtjev za odštetu podnosi se najprije Ministarstvu pravde radi sporazuma o naknadi štete, a ukoliko do sporazuma ne dođe, oštećeni ima pravo da podnese tužbu nadležnom sudu.
Podsjećamo, Jurišić je pravosnažno oslobođen optužbi za ratni zločin na Brčanskoj malti u Tuzli, odnosno napad i masakr na kolonu vojnika JNA, koji su se povlačili iz grada. On je 14. maja 2007. godine bio uhapšen na beogradskom Aerodromu "Nikola Tesla", po međunarodnoj potjernici, a u pritvoru je bio do oktobra 2010, kada ga je Apelacioni sud u Beogradu pustio da se brani sa slobode nakon što je ukinuo prvostepenu presudu kojom je nekadašnji starješina tuzlanske policije bio osuđen na 12 godina zatvora. U ponovljenom postupku, Jurišić je i 2013. godine, pred Odjeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, osuđen na istu kaznu, ali je Apelacioni sud prošle sedmice preinačio i tu odluku, te optuženog Tuzlaka pravosnažno oslobodio optužbi.
Očekivani scenario
Bivši logoraš Slavko Jovičić, koji je u zatočeništvu zloglasnog sarajevskog logora "Silos" proveo 44 mjeseca, te svojevremeno ispred Saveza logoraša RS Tužlaštvu za ratne zločine Srbije predao opsežnu dokumentaciju sa dokazima protiv Jurišića, tvrdi za Press da ga presuda Apelacionog suda nije iznenadila i da je očekivao ovakav scenario.
- Nažalost, svi pravni argumenti su na strani Ilije Jurišića i on ima potpuno pravo da tuži državu Srbiju. Po meni, krivac za ovu sramotnu odluku nije nijedan od sudova pred kojima se sudilo za zločin nad vojnicima JNA, već bivši glavni tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević i njegov zamjenik Bruno Vekarić. Tim ljudima dali smo 10 fascikli sa dokazima u slučaju "Tuzlanska kolona", ali ih oni nisu uvrstili u dokazni materijal, te su potpuno amaterski ušli u proces protiv Jurišića. Optužnica koju su oni podigli pala bi pred bilo kojim sudom na svijetu - kategoričan je Jovičić.
On dodaje da je tužilaštvo na čijem je čelu bio Vukčević nanijelo ogromnu štetu porodicama žrtava koje neće dobiti nikakvu satisfakciju, a da će je nanijeti i državi Srbiji, koja će morati da plati odštetu Jurišiću.
(Be)značajni dokazi
Jovičić se osvrnuo i na osuđivanje 37 Srba u odsustvu, pred Opštinskim sudom u Orašju, koji su dobili pravosnažne kazne na dugogodišnje robije za navodne ratne zločine, o čemu je Press detaljno pisao prošle sedmice.
- To je samo pokazalo da je pravo apstraktno i da u njemu vlada zakon jačeg. Ljudi su osuđeni bez adekvatne mogućnosti da se brane i te presude su pravosnažne, a u slučajevima gdje se sudi za zločine nad Srbima relevantni dokazi nemaju nikakav značaj - zaključio je Jovičić.
--------------------------------------------------------
Sličan stav danas je iznio i predsjednik Boračke organizacije Republike Srpske Milomir Savčić, koji podsjeća da za masakr na Brčanskoj malti u Tuzli još nema odgovornih.
- Ratni zločin u Tuzli je počinjen, neko je za to odgovoran i tu nema nikakve dileme. Problem je što do sada niko nije odgovarao - naveo je Savčić.
On je podsjetio da je mnogo Srba već osuđeno ili im se i sada sudi bez ikakvih dokaza.
- Jedan od takvih primjera je i optužnica protiv bivšeg generala VRS Novaka Đukića, iako je međunarodna grupa balističara utvrdila da je slučaj "Tuzlanska kapija", onako kako ga je tužilac predstavio, nemoguć - zaključio je Savčić.
Autor sjovicicslavuj |
5 Mart, 2016 |
read_nums (1721)
На данашњи дан,
5. марта 194о. године, у Београду је рођена
Оливера Катарина.
На данашњи дан,
5. марта 194о. године, у Београду је рођена
Оливера Катарина.
Пребогата биографија и умјетничка каријера
диве Катарине,
диве Катарине,
једва могу да стану у само један живот!
****************************************************************
То је живот!
Вријеме и трајање живота
се не заустављају!
Двије српске ЛЕГЕНДЕ -
Оливера Катарина
и Ђорђе Марјановић
Autor sjovicicslavuj |
2 Mart, 2016 |
read_nums (350)
То је био ОН - МОМО КАПОР!
Слава и божија милост за тебе МОМО
То је био ОН - МОМО КАПОР!
Слава и божија милост за тебе МОМО
и хвала ти за пријатељство, овдје на земљи
На данашњи дан /3. 3./ умро је
велики српски књижевник, сликар, стваралац,
једноставно -
На данашњи дан /3. 3./ умро је
велики српски књижевник, сликар, стваралац,
једноставно -
МОМО КАПОР
Autor sjovicicslavuj |
1 Mart, 2016 |
read_nums (320)
Убиство српског свата НИКОЛЕ ГАРДОВИЋА 1. марта 1992. године на Башчаршији у центру Сарајева, било је без икаквих реакција највиших муслиманских функционера у руководству Министрарства унутрашњих послова и Државне безбједности Босне и Херцеговине!
Убиство српског свата НИКОЛЕ ГАРДОВИЋА 1. марта 1992. године на Башчаршији у центру Сарајева, било је без икаквих реакција највиших муслиманских функционера у руководству Министрарства унутрашњих послова и Државне безбједности Босне и Херцеговине!
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Муслимански дио руководства у МУП-у БиХ истог дана је знао ко је и како починио злочин тог 1. марта 1992. године, када је на Башчаршији у центру Сарајева убијен српски сват Никола Гардовић.
1. марта 1992. године око 18 часова, након убиства Николе Гардовића, у МУП-у БиХ одржан је састанак на којем су са муслиманске стране били присутни тадашњи министар унутрашњих послова БиХ Алија Делимустафић, помоћник министра Јусуф Пушина, подсекретар у Државној безбједности БиХ Авдо Хебиб, а са српске стране присуствовали су замјеник министра Витомир Жепинић и тадашњи помоћник министра и начелник криминалистичке полиције Момчило Мандић.
Био сам присутан и ја и још неколико припадника из ДБ-еа и МУП-а БиХ.
Био сам присутан и ја и још неколико припадника из ДБ-еа и МУП-а БиХ.
Хрватских представника који су радили у органима безбједности БиХ није било на састанку, јер тај случај њих није ни интересовао.
На састанку су Жепинић и Мандић тражили да се блокира град и да се у најкраћем времену пронађу починиоци овог гнусног и како смо га ми Срби одмах назвали - терористичког акта.
Делимустафић је то обећао, али ништа није учињено да се то и уради. Тек послије мјесец дана, ми српски припадници МУП-а и ДБ-еа БиХ сазнали смо да је муслиманско руководство МУП-а БиХ одмах након извршеног злочина знало ко и како је убио српског свата, али да није жељело да саопшти ко је убица и злочинац.
Послије овог састанка, сјећам се, Делимустафић је рекао да уколико се не ријеши ово убиство може доћи до хаоса у БиХ. Међутим, кадрови у МУП-у које је делегирала Странка демократске акције (СДА) учинили су све да се истрага спријечи. Било је очигледно да је у питању био добро испланиран сценарио и потпуна блокада српских кадрова у ДБ-еу и МУП-у БиХ.
Пошто ништа није учињено да се убица пронађе и ухвати, Срби су подигли барикаде у Сарајеву. Сутрадан је Странка демократске акције (СДА) организовала демонстрације и припремила демонстранте који су имали задатак да прођу кроз барикаде све са циљем избијања већих нереда и у цијели хаос потпуно укључивање "Зелених беретки", које су само на папиру словиле као параполицијске формације.
Управо су припадници "Зелених беретки" са значкама регуларних формација МУП-а БиХ, односно пресвучени муслимански полицајци из снајпера са “Унисових” солитера пуцали у масу окупљену испред тадашње скупштине и зграде институција БиХ на масовном протесту. Имали су за циљ да за општи хаос у држави оптуже Србе.
Зато су одмах послије пуцњаве пронијели информацију да је пуцано из хотела “Холидеј ин” гдје су мислили да се у том тренутку у хотелу налазио Радован Караџић. Намјера је била да се он ухвати и линчује. Али тај план није успио.
Караџић у то вријеме није није био у хотелу.
У хотелу се затекло неколико људи из Караџићевог обезбјеђења који су ухапшени, злостављани и за мало ликвидирани. Муслимански стампедо и велика руља демонстраната рушила је све пред собом. Почела је пљачка бутика и продавница са најлуксузнијом робом и златара, као и хотелског инвентара. Опљачкана је и гаража хотела и покрадено је више од двадесетак најлуксузнијих аутомобила.
Стручњаци су касније утврдили да једна старија жена која је била учесница митинга и која је у организованомј пуцњави рањена - никако није могла да буде погођена из “Холидеј ина”, већ једино из "Унисових" солитера које су Сарајлије "од миља" звале “Момо и Узеир”. Због опструкције у истрази око убиства Николе Гардовића дошло је до прве значајне подјеле у МУП-у БиХ, која је кулминирала потпуном подјелом, односно одвајањем српских кадрова из тадашњег Министраства унутрашњих послова и Државне безбједности БиХ.
Све је дакле указивало да је ријеч о добро осмишљеном бошњачком сценарију, који је у наставку имао трагичан епилог - наставак крвавог грађанског рата у БиХ.
********************************************
НАПОМЕНА:
НАПОМЕНА:
За
убиство Николе Гардовића нико није одговарао, иако је предратни
сарајевски криминалац Расим Делалић-Ћело касније јавно признао да је
убио Гардовића.
Кантонално тужилаштво у Сарајеву је тек почетком 2006. године покренуло судски процес против убице, али никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.
Осим Делалића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, сина оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића.
Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
Предратни криминалац Делалић је
одмах на почетку ратних сукоба у Сарајеву постао командант Девете
муслиманске брдске бригаде такозване Армије БиХ, а од тадашњег
предсједника такозваног Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића „за
заслуге“ је добио на поклон пиштољ са посветом.
Autor sjovicicslavuj |
1 Mart, 2016 |
read_nums (438)
Рат у Босни и Херцеговини није почео 1. марта, а није ни 04. или 06. априла 1992. године, како то желе казати разни „експерти“ опште праксе и политички и војни аналитичари.
Недуго затим, на другом крају БиХ, припадници «Патриотске лиге» код војног складишта Љубаче у Тузли, из заседе, убили су једног поручника ЈНА. На сличан начин и по истом сценарију, муслимански патриотски «лигаши» ликвидирали су још једног подофицира (заставника) ЈНА у Сапни код Зворника.
Са простора Хрватске из Славонског Брода, артиљеријским оружјем гађана су сва српска насеља у општини Босански Брод, дуж ријеке Саве. Отворена агресија је имала и свој данак: 16. септембра 1991.године, у јутарњим часовима, смртно је страдао инжењер Војислав Горановић, технички директор Индустрије грађевинског материјала `Грамат` у Горњем Клакару.
Оружана агресија регуларне војске Хрватске на БиХ, боље речено агресија на српски народ у бившој општини Босански Брод, извршена је у ноћи узмеђу 15. и 16. септембра 1991. године.
Напад на општину Брод 3. марта био је само увод за најстрашније и најсвирепије злочине који су се тог мјесеца десили на подручју ове општине.
Били су то - како би «аналитичари» рекли – појединачни унутрашњи "изоловани инциденти". Али добро. Такозваним аналитичарима не треба замерити, јер они се, заправо, увек позивају на варијанту ''накнадне памети''. Још је горе кад се служе са подацима из ''поверљивих'' и неименованих извора, односно кад за своју ''аналитичку памет'' користе углавном туђу памет и већ испричане приче.
Иако је истина једна и недељива она је у већини случајева скројена по мери онога ко је био победник у ратовима и конфликтима. Не сме се заборавити да је по устаљеној пракси и аутоматизму ''истина'' прилагођена и дозирана за јавност у оној мери и количини која ће произвести најјаче ефекте на онога ко је конзумент те ''истине''.
САСВИМ ЈЕ ЈАСНО да рат у БиХ није почео 1. марта 1992. године, нити због убиства српског свата Николе Гардовића.
Такође, не постоји никакав такозвани Дан независности БиХ, јер би се у супротном дао какав такав алиби политици Алије Изетбеговића, која се у континуитету и данас наставља.
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Рат у Босни и Херцеговини није почео 1. марта, а није ни 04. или 06. априла 1992. године, како то желе казати разни „експерти“ опште праксе и политички и војни аналитичари.Рат у Босни и Херцеговини почео је кад су војне и паравојне фаланге Републике Хрватске напале територију тадашње Босне и Херцеговине, односно подручје око Требиња /село Равно/ у Херцеговини 01. 10. 1991. године.
Политичку, организациону и логистичку подршку за избијање рата дао је Алија Изетбеговић који је 14. октобра 1991. године у Скупштини Босне и Херцеговине са говорнице рекао ону чувену реченицу:
Политичку, организациону и логистичку подршку за избијање рата дао је Алија Изетбеговић који је 14. октобра 1991. године у Скупштини Босне и Херцеговине са говорнице рекао ону чувену реченицу:
"ЗА СУВЕРЕНУ БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ СПРЕМАН САМ ЖРТВОВАТИ И МИР"!
ТОМ РЕЧЕНИЦОМ АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ ЈЕ ЗАПОЧЕО КРВАВИ ГРАЂАНСКИ РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.
Послије тога није се дуго чекало, дошло је до потезања обарача. Сасвим је свеједно ко се нашао у тој улози. Сигнал - то је потпуно јасно дао је Алија Изетбеговић. То се догодило пола године прије референдума и како је Алија Изетбеговић волио рећи: "међународног признања Босне и Херцеговине", датума који се данас обиљежава само једном ентитету, односно у Федерацији БиХ.
Дакле, рат у Босни и Херцеговини није почео 1. марта – ни убиством српског свата на Башћаршији Николе Гардовића, а нити је везан за одржавање фамозног референдума 29. фебруара и 1. марта 1992. године.
РАТ У тадашњој Босни и Херцеговини је почео 1. октобра 1991. године када су оружане снаге Хрватске напале Босну и Херцеговину на подручју села Равно, општина Требиње.
До првих озбиљнијих оружаних акција дошло је нападом на објекте и припаднике ЈНА. Тако је крајем августа 1991. године у близини Посушја (''Хрватска Херцеговина'') убијен старији водник на редовној служби у формацијама ЈНА. Убили су га припадници ХОС-а (Хрватске оружане снаге).
Недуго затим, на другом крају БиХ, припадници «Патриотске лиге» код војног складишта Љубаче у Тузли, из заседе, убили су једног поручника ЈНА. На сличан начин и по истом сценарију, муслимански патриотски «лигаши» ликвидирали су још једног подофицира (заставника) ЈНА у Сапни код Зворника.
Са простора Хрватске из Славонског Брода, артиљеријским оружјем гађана су сва српска насеља у општини Босански Брод, дуж ријеке Саве. Отворена агресија је имала и свој данак: 16. септембра 1991.године, у јутарњим часовима, смртно је страдао инжењер Војислав Горановић, технички директор Индустрије грађевинског материјала `Грамат` у Горњем Клакару.
Оружана агресија регуларне војске Хрватске на БиХ, боље речено агресија на српски народ у бившој општини Босански Брод, извршена је у ноћи узмеђу 15. и 16. септембра 1991. године.
Напад на општину Брод 3. марта био је само увод за најстрашније и најсвирепије злочине који су се тог мјесеца десили на подручју ове општине.
Били су то - како би «аналитичари» рекли – појединачни унутрашњи "изоловани инциденти". Али добро. Такозваним аналитичарима не треба замерити, јер они се, заправо, увек позивају на варијанту ''накнадне памети''. Још је горе кад се служе са подацима из ''поверљивих'' и неименованих извора, односно кад за своју ''аналитичку памет'' користе углавном туђу памет и већ испричане приче.
Но, као најтежи «инцидент», а могло би се поуздано рећи и званичан почетак рата у Босни и Херцеговини, засигурно јесте напад војске Републике Хрватске на тада регуларну ЈНА. Напад се десио 1. октобра 1991. године у херцеговачком селу Равно у Поповом пољу, општина Требиње. Познато је да је управо у селу Равно још у Другом светском рату од стране усташа почињен стравичан злочин над српским народом. Због комунистичког прекрајања историје и прилагођавања ''истине'' победницима скоро сви догађаји из Другог светског рата у којима су претежно страдали Срби, Брозовим декретима ''морали су бити заборављени'', а огромне српске жртве су биле забетониране у јаме и бездане. Тако је са њима забетонирана и истина о српском страдању.
Мало тога из тог времена остало је у сећању комунистичким официрима. Јер да је било супротно и да их је ''држало памћење'' онда би им све страхоте о страдању српског народа биле довољна опомена и упозорење и не би се десило да (1. октобра 1991. год.) муслимански пуковник који је био командант једне јединице ЈНА доведе војску у то село.
Мало тога из тог времена остало је у сећању комунистичким официрима. Јер да је било супротно и да их је ''држало памћење'' онда би им све страхоте о страдању српског народа биле довољна опомена и упозорење и не би се десило да (1. октобра 1991. год.) муслимански пуковник који је био командант једне јединице ЈНА доведе војску у то село.
Проводећи војнике у «маршевском кораку» (!) кроз село у формацији која је бројала близу 200 припадника ЈНА – бојовници војске Републике Хрватске су из добро припремљене акције на зачељу колоне убили 14 војника и старешина ЈНА. Тек након неколико дана дошло је до консолидације у редовима ЈНА чији су се припадници, сада у борбеној формацији вратили у село да извуку своје ликвидиране другове. Дошло је до жестоких борби хрватске војске из Републике Хрватске и ЈНА и то на тлу БиХ!? У редовима «хрватских бојовника» настала је стравична паника и расуло. Хрватски бојовници уз велике губитке морали су се вратити на полазне линије и на своју територију, дакле на простор Републике Хрватске.
Званичним органима БиХ у Сарајево стизале су контрадикторне информације о догађајима у селу Равно. Највиши функционери ХДЗ-а у БиХ говорили су о стравичним злочинима које је наводно ЈНА починила над хрватским цивилним и домицилним становништвом. Дакле, од стране највиших политичких званичника Хрвата и муслимана најхитније је затражено да се формира «државна» делегација БиХ, којој су у задатак ставили - да утврди стварне чињенице и истину о догађајима у Равном.
Све је текло врло брзо, па је одлуком Председништва БиХ састављена мешовита делегација, која је 7. октобра кренула на пут у Херцеговину. На челу делегације био је члан Председништва БиХ, «Југословен» Ејуп Ганић(и). Српски члан делегације био је потпредседник Владе БиХ Миодраг Симовић. Хрвате су представљали члан Владе БиХ и високи функционер ХДЗ-а Миро Ласић и сам Бог би знао како и због чега члан делегације био је и хрватски ''слободни'' књижевник Анђелко Вулетић. (Анђелко Вулетић је родом из тог краја и по националности је Хрват што сам тек тада сазнао (!?!).
Најкраће речено, делегација није до краја испунила свој задатак. Стварни догађаји на том терену и потпуна истина нису одговарали, нити су били у интересу наручилаца извештаја. Јер, ко год је од чланова делегације хтео могао је без обзира на опасност уверити се да су у селу Равно на хрватској страни углавном страдали плаћеници, такозвани «пси рата». Већина њих су били тамнопути и нису припадали белој раси.
Дакле, ад хок формирана ''државна'' делегација могла је само, а што је она и учинила - направити «оправдану бежанију» из Херцеговине и у Сарајево се вратити са необављеног, боље речено са нарученог задатка. Истинит извештај о свему што се догађало у селу Равно никада није презентован пред надлежним институцијама БиХ, а самим тиме ни пред очима беха јавности.
Дакле, ад хок формирана ''државна'' делегација могла је само, а што је она и учинила - направити «оправдану бежанију» из Херцеговине и у Сарајево се вратити са необављеног, боље речено са нарученог задатка. Истинит извештај о свему што се догађало у селу Равно никада није презентован пред надлежним институцијама БиХ, а самим тиме ни пред очима беха јавности.
БИО САМ СВЕДОК СА ЛИЦА МЕСТА,
МНОГИХ ДОГАЂАЈА!
Са ове временске дистанце не знам да ли сам имао срећу или несрећу па да лично будем сведок краткотрајног путешествија ''државне'' делегације. Али, оно у шта сам потпуно сигуран јесте истина коју сам видео сопственим очима, а богами и чуо властитим ушима. Међутим, како тада тако и данас у зависности од ''приповедача'' слушам разно разне приче и друге само њихове ''истине'' од којих су многе, најблаже речено, проблематичне и дискутабилне и на крају крајева и лажне.
Иако је истина једна и недељива она је у већини случајева скројена по мери онога ко је био победник у ратовима и конфликтима. Не сме се заборавити да је по устаљеној пракси и аутоматизму ''истина'' прилагођена и дозирана за јавност у оној мери и количини која ће произвести најјаче ефекте на онога ко је конзумент те ''истине''.
Сви каснији догађаји у БиХ само су наставак стравичног страдања свих народа у БиХ.
Дакле, након тих догађаја у Источној Херцеговини рат је висио у ваздуху!
Дакле, након тих догађаја у Источној Херцеговини рат је висио у ваздуху!
Следећи битан догађај је убиство српског свата у центру Сарајева на Башчаршији. Убијен је Никола Гардовић. Иако су муслимани из највиших структура власти, а поготово из МУП-а БиХ исте вечери знали ко је директни починилац тог терористичког и злочиначког акта и ко стоји иза убиства српског свата, тај злочин никада није до краја расветљен нити су починиоци процесуирани.
И не само да није решен тај злочин, већ скоро да није разјашњен ниједан злочин који су муслимани починили над српским цивилима у Сарајеву.
И не само да није решен тај злочин, већ скоро да није разјашњен ниједан злочин који су муслимани починили над српским цивилима у Сарајеву.
------------------------------
САСВИМ ЈЕ ЈАСНО да рат у БиХ није почео 1. марта 1992. године, нити због убиства српског свата Николе Гардовића.
Такође, не постоји никакав такозвани Дан независности БиХ, јер би се у супротном дао какав такав алиби политици Алије Изетбеговића, која се у континуитету и данас наставља.
Још једноставније – НИКАДА СРБИ у Републици Српској неће прослављати 1. март као наводни „државни“ празник!
Autor sjovicicslavuj |
1 Mart, 2016 |
read_nums (340)
Свим припадницима и Управама Цивилне заштите
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И СРБИЈЕ!
Свим припадницима и Управама Цивилне заштите
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И СРБИЈЕ!
честитам 1. март, Свјетски дан цивилне заштите
Срећно прославили свој празник
са што мање интервенција
у ситуацијама када је потребна ваша помоћ
у спашавању људских живота
и материјалних добара!
Autor sjovicicslavuj |
29 Februar, 2016 |
read_nums (466)
Узданице АК Црвена звезда 
Узданице АК Црвена звезда
Биљана Цвијановић и Немања Церовац
тријумфовали су на сениорским такмичењима
65. Првенства Србије у кросу које је одржано у Шапцу.
Церовац је у свом родном граду успио да побиједи испред Саше Столића из Лепосавића. За ову трку владало је и највеће интересовање, а Звездин такмичар је другу годину узастопно успио да освоји титулу шампиона Србије.
Дупли тријумф црвено-белих овјерила је Биљана Цвијановић, која је јаким темпом далеко иза себе оставила конкуренткиње, иако су то биле озбиљне и квалитетне такмичарке. На циљ је стигла у сјајном расположењу прославила своју прву титулу првака Србије у кросу.
На 65. Првенству Србије у кросу учествовало је око 300 такмичара из 50 клубова, а поред сениорског такмичења одржане су и трке у пионирској, јуниорској и ветеранској конкуренцији.
Autor sjovicicslavuj |
29 Februar, 2016 |
read_nums (392)
Дан такозване независности Босне и Херцеговине што се тиче Срба, поготово Срба из Републике Српске - није никакав празник БиХ. Заправо, тај датум за српски народ не значи ама баш ништа.
1. март је само Дан Цивилне заштите у Републици Српској и он се тако и обиљежава!
ПИШЕ: СЛАВКО ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Дан такозване независности Босне и Херцеговине што се тиче Срба, поготово Срба из Републике Српске - није никакав празник БиХ. Заправо, тај датум за српски народ не значи ама баш ништа.Да напоменем. БиХ још нема Закон о празницима. Небројено пута бошњачки посланици покушавали су и у парламентарну процедуру упућивали су Закон о празницима БиХ, али такав Приједлог закона у Парламентарној скупштини БиХ српски посланицису су увијек обарали, а тако ће бити и убудуће. Јер српски политичари из Републике Српске никада неће прихватити да 1. март буде празник за све народе у БиХ, односно да то постане празник који ће обиљжавати и Срби у Републици Српској.
Дакле, то може бити празник у једном дијелу БиХ, односно у Федерацији БиХ и ништа више. Српски народ у Републици Српској уопште не интересује шта и ко слави у Федерацији БиХ.
Што се тиче самог фамозног референдума који је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године, морам да кажем да је то био нелегални чин муслиманског и хрватског политичког руководства у тадашњој БиХ. Они су без сагласности Срба у БиХ противуставно и сецесионистичким актом срушили легално и једино признати Устав тадашње СФР Југославије, а самим тиме су срушили и тадашњу Југосавију чланицу УН. Тадашње муслиманско и хрватско руководство у БиХ је починило најтежа кривична дјела сепаратизма и државног удара и да је била нормална држава сви би они одговарали за најтежа кривична дјела.
Безброј је контраверзи које су везане за фамозни референдум о такозваној независности Босне и Херцеговине. Да пођемо од процената излазности на референдум. Сви резултати су потпуно лажни и непоуздани, јер су у бирачким одборима сједели само Муслимани и Хрвати, а то јасно говори да су резултати референдума фалсификовани и да су прилагођени вољи Алије Изетбеговића и министрима иностраних послова Њемачке Дитриху Геншеру и аустријском министру Алојзу Моку, највећим србомрсцима тог времена.
Па чак и у тим условима за легалност и валидност референдума била је потребна двотрећинска већина од 66,6 одсто од броја уписаних бирача, а то се није десило, јер је излазност била нешто мања од 64 одсто. Све је дакле фалсификовано и препарирано са једним циљем – неуставним потезима политички и територијално издвојити БиХ из легално признате државе СФР Југославије.
Прије самог одржавања ререндума тадашњи предсједавајући седмочланог Предсједништва БиХ, лидер муслиманског народа и предсједник СДА Алија Изетбеговић је 14. октобра 1991. године у Скупштини БиХ рекао: “За суверену БиХ ја сам спреман жртвовати мир”! Том реченицом Алија Изетбеговић је започео крвави четверогодишњи грађански рат у БиХ. Све друго су само трагичне посљедице које су настале након ратне катаклизме која је унесрећила све народе у БиХ.
И да закључим – 1. март за српски народ и за Републику Српску не значи ништа и никада неће бити државни празник!
1. март је само Дан Цивилне заштите у Републици Српској и он се тако и обиљежава!
Autor sjovicicslavuj |
28 Februar, 2016 |
read_nums (480)
28.2.2016.
БРАВО ЗВЕЗДО!
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је други пут овог викенда савладала сарајевски Спарс и по шести пут узастопно пласирала се на завршни турнир јуниорске Евролиге, који ће се одиграти у Берлину!
ЗВЕЗДА – СПАРС /Сарајево/ 92:88 (22:22, 25:20, 32:15, 22:31).
Сјајни Алекса Раданов је постигао 26 поена, а пратили су га Бориша Симанић, са 16 поена, те Ђорђевић, који је постигао 13 поена. Двоцифрени су били и Ћоровић, са 13 и Радовић са 10 поена.
Autor sjovicicslavuj |
28 Februar, 2016 |
read_nums (510)
28.2.2016.
У финалу Купа Србије, у пуној пожаревачкој хали, одбојкаши Звездесу побиједили Млади радник у три сета, и освојили по тринаести пут трофеј Купа Србије:
Млади радник – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:3 (23:25, 15:25, 14:25).
У првом сету је виђена велика борба, али су црвено-бели ипак били прибранији у неизвјесној завршници.
За разлику од првог сета, у другом је практично постојала само једна екипа на терену, с обзиром да га је наша екипа лако ријешила у своју корист, и дуплирала вођство у сетовима.
И у трећем сету је Звезда била боља, водила од почетка до краја, и заслужено освојила нови трофеј Купа Србије.
Црвено-белима је ово тринаести Куп у историји, а више од њих има само Војводина (четрнаест).
Иначе, ово је Звездин трећи освојени Куп у посљедње четири сезоне.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Околић 6, Јевтић, Ђурђевић, Шкрбић, Гмитровић, Милутиновић 4, Јаковљевић 18, Стојсављевић 9, Мунћан 1, Благојевић 23, Вељовић, Буцуљевић 4.
Тренер: Драган Кобиљски.
Autor sjovicicslavuj |
28 Februar, 2016 |
read_nums (404)
Најбољи стријелци Србије завршили су
Микс тимови у гађању ваздушним пиштољем и пушком освојили су шампионске титуле, а Зорана Аруновић се још два пута попела на побједничко постоље.
У финалу микса, дисциплине која је од ове године у званичном програму на шампионату Европе, Зорана Аруновић и Дамир Микец су били бољи од Украјинаца.
У финалу микса ваздушном пушком, Андреа Арсовић и Милутин Стефановић били су убједљиви у квалификацијама, а потом у узбудљивом финалу побиједили Русију. 
СРБИЈА ЈЕ СВЈЕТСКА
СПОРТСКА ВЕЛЕСИЛА!
Најбољи стријелци Србије завршили су
Европско првенство у Ђеру
са седам освојених медаља,
4 златне, једном сребрном и 2 бронзе.
Микс тимови у гађању ваздушним пиштољем и пушком освојили су шампионске титуле, а Зорана Аруновић се још два пута попела на побједничко постоље.
У финалу микса, дисциплине која је од ове године у званичном програму на шампионату Европе, Зорана Аруновић и Дамир Микец су били бољи од Украјинаца.
ЗОРАНА је претходно у појединачном финалу дошла до бронзе, а због слабијих хитаца у финишу јој је измакла сјајнија медаља.
ЗОРАНА Аруновић је са Бобаном Величковић и Бранкицом Зарић освојила је сребрно одличје.
У финалу микса ваздушном пушком, Андреа Арсовић и Милутин Стефановић били су убједљиви у квалификацијама, а потом у узбудљивом финалу побиједили Русију.
На тај начин поновили су успјех од прошле године у холандском Арнхему.
Autor sjovicicslavuj |
27 Februar, 2016 |
read_nums (441)
27.2.2016.
Кик боксер клуба „Палмини тигрови”,
власника председника Скупштине града Јагодине
Драган Марковић Палма,
Александар Коновалов
постао је професионални првак свијета у дисциплини лоу кик
у категорији до 64,5 килограма,
побиједивши Шпанца Андонија Иглесијаса де ла Круса
нокаутом у петој рунди.
Autor sjovicicslavuj |
27 Februar, 2016 |
read_nums (403)
ИВАНА ШПАНОВИЋ ШАМПИОНКА БАЛКАНА!
Балканско атлетско првенство у Инстанбулу ове суботе обиљежено је сјајним резултатима наших атлетичара, а многима је послужило као одлична увертира пред први Интернационални митинг у Београду.
Национална рекордерка у скоку удаљ Ивана Шпановићпостала је богатија за још једну титулу сениорске првакиње Балкана са резултатом 6.78 метара.
Јуниорски рекордер Елзан Бибић такође је освојио златну медаљу на 3000 метара.
Новим личним рекордом до првог мјеста и балканског шампиона скоком у даљ "летио" је и Лазар Анић.
ИВАНА ШПАНОВИЋ ШАМПИОНКА БАЛКАНА!
ИВАНА ШАМПИОНКА,
АМЕЛА ВИЦЕШАМПИОНКА
Боје СРБИЈЕ бранило је укупно 15 такмичара. Освојене су три златне и једна сребрна медаља.
Балканско атлетско првенство у Инстанбулу ове суботе обиљежено је сјајним резултатима наших атлетичара, а многима је послужило као одлична увертира пред први Интернационални митинг у Београду.
Национална рекордерка у скоку удаљ Ивана Шпановићпостала је богатија за још једну титулу сениорске првакиње Балкана са резултатом 6.78 метара.
Јуниорски рекордер Елзан Бибић такође је освојио златну медаљу на 3000 метара.
Новим личним рекордом до првог мјеста и балканског шампиона скоком у даљ "летио" је и Лазар Анић.
------------------------------------------------
Амела Терзић овога пута своје такмичење је завршила као вицешампионка Балкана на 3000 метара.-----------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
27 Februar, 2016 |
read_nums (391)
27.2.2016.
ЂEР /Мађарска/ - Српска репрезентативка у стрељаштву
Зорана Aруновић освоjила jе бронзану медаљу
на шампионату Eвропе у гађању пиштољем са 10 метара.
Њоj jе то друга медаља данас, након што jе у екипноj конкуренциjи
заjедно са Бобаном Величковић и Бранкицом Зарић стигла до сребра.
***********************************************
Претходно, сениорски мушки тим освоjио jе бронзу.
Србиjа има укупно пет медаља у Ђеру, jер су злане медаље освоjили
Aндреа Aрсовић и jуниорке екипно у гађању ваздушном пушком.
Autor sjovicicslavuj |
27 Februar, 2016 |
read_nums (369)
Женска репрезентација Србије у гађању ваздушним пиштољем освојила је сребрну медаљу на Шампионату Европе са 1.134 круга (Величковић 380, Аруновић 381, Зарић 374)
Женска репрезентација Србије у гађању ваздушним пиштољем освојила је сребрну медаљу на Шампионату Европе са 1.134 круга (Величковић 380, Аруновић 381, Зарић 374)
Ово је четврта медаља српских стријелаца на ЕШ у Ђеру.
Злато су о својиле сениорка Андреа Арсовић (ваздушна пушка) и женска јуниорска репрезентација пушком (Бабић, Коларевић, Вукашиновић).
*****************************************
Бронзу је освојила мушка репрезентација пиштољем (Гргић, Микец, Петров).
