Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 15 April, 2013 | read_nums (327)
Autor sjovicicslavuj | 13 April, 2013 | read_nums (370)

ПИШЕ: СлАвКо ЈоВиЧиЋ СЛАВУЈ

Сједим са пријатељем на кафи и листамо новине...

Наравно, ја летимично прегледам политичке стране из многобројне дневне штампе, а он тражи и прегледа огласе...

 

Каже ми да се у огласима највише нуде разне ствари на продају, а да се мало шта купује. Кажем, ништа није чудно! Нема народ пара и велика је криза, али само за сиротињу...

 

Вели он да би радо купио душу?! Заћуђен питам га па зашто ће му, кад је он добар човјек и са добром душом...

Наставља мој другар даље и говори ми да су његову душу већ поодавно нагризле разне изопачености у овом друштву и да су му неискрени људи, разне лопуже и лопови скоро исисали сву доброту из срца и душе, разумљиво разним неправдама...

И ту се слажемо, јер нема потребе за било каквим размимоилажењима у мишљењима.

 

Али, опет га питам и кад би било могуће чију би "купио" душу? А и кад би била душа на продају, велим да би била сасвим мала понуда, јер су бесдушници у мањку "репроматеријала" и сами остали без душе...

 

Замислим се  због ове теме и саме вриједности душе и кажем да је стварно запрепашћујуће да је огроман број људи остао без властите душе...

 

Не знам разлоге, али помињем разне ствари...  лоповлук, себичност, општу грамзивост, похлепу, личне интересе, ма разне облике отуђења људи, једних од других...

Вјерујем у Бога и само не помињем да су ђаволи својим "техничко-технолошким" достигнућима уништили многе душе честитих људи...

 

Срећом, нађосмо један текст, онако забаван из ђет-сет друштва и бар на тренутак престадох да размишљам о "трговини душама"...

То ме спаси, јер  не желим да и сам останем без душе....

Autor sjovicicslavuj | 13 April, 2013 | read_nums (266)
Autor sjovicicslavuj | 13 April, 2013 | read_nums (305)

Autor sjovicicslavuj | 8 Mart, 2013 | read_nums (336)

 

 

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 

         Дан жена!?

 

Требале су године и године да прођу, па да сазнам шта значи тај дан и зашто се уопште и слави? Мада сам и прије поласка у Основну школу знао да тај дан треба нешто да купим и да поклоним мами. То ме научила старија сестра. 

 

А онда сам пошао у школу. Четири године учила ме иста учитељица и знам да смо нашој драгој учитељици сваког 8. марта нешто поклањали. Прије тог дана врло брзо смо прикупљали паре, јер је од сваког ученика радио барем отац. А сви су у разреду имали живе родитеље, хвала Богу. Елем, кад би прикупили новац, онда би цијели разред одлазио у најближу и у најбољу продавницу и ту би сви онако заједно бирали поклон за нашу учитељицу.

 

Прве године, дакле док смо били први разред, учитељици смо купили ручни сат, а цвијеће би по неко од нас доносио од куће, јер није било цвјећара као данас на сваком ћошку. Цвијеће би углавном доносили у саксијама које су наше мајке чувале у кућама да се цвијеће не смрзне од зиме!

 

Друге године, дакле у другом разреду, истој драгој учитељици  купили смо златни прстен. Церемонија је скоро била иста. Сви смо, онако колективно - цијели разред, одлазили да бирамо поклон....Чуј да бирамо? Нисмо имали појма ни шта да бирамо, а још мање шта да изаберемо.

 

Трговци су нам углавном помагали. Купили смо прстен и знам да нам је остало пара, а онда смо отишли у сластичарну коју је  држао неки Шиптар и тамо би за остатак пара купили "црвене цигле" /неке тврде колаче/, које смо могли да изломимо и да свима подијелимо по неки дио.

 

У трећем разреду учитељицу смо обрадовали са наруквицом, јер смо сакупили много више пара.

 

У четвртом разреду Основне школе нашој учитељици купили смо златни ланчић, јер смо се свакако на крају школске године опростили са њом....

 

У старијим разредима не знам како, а ни због чега, разредници су нам били мушкарци и нисмо се баш пуно трудили да наставницама, које су нам предавале друге предмете купујемо поклоне. Било је бунтовника који су били мало лошији ђаци и били су кивни на наставнице због лошијих оцјена и увијек су опструисали наше акције. Види сад ову ријеч - опструисали (!!!).

 

У осмом разреду, као и претходних година био сам предсједник Разредне заједнице и покренуо сам акцију да за Дан жена купимо поклон наставници музичког васпитања, иако нам није била разредни старјешина. Годину дана раније завршила је Педагошку академију и дошла је у нашу школу да предаје. О боже мој! И сад мислим да никада у животу нисам видио љепшу дјевојку-жену и оваквог, каквог ме је само Драги Бог створио, врло брзо сам се заљубио (!!!) у наставницу .

 

Боље би ми било да сам тада избчен из школе, иако сам увијек био одличан ученик, него што сам се заљубио. Често бих послије наставе остајао и наравно кришом само пратио гдје се креће моја наставница, "моја љубав"??? Једног несрећног дана свијет се срушио и сви моји снови и сањарења кад сам своју прелијепу наставницу видио како шета са момком који је загрлио. Мислио сам да ћу умријети.

 

Прошло је доста година и таман кад сам завршио средњу школу, ни сад не знам да објасним како, али срео сам своју бившу наставницу. Заправо, она ме са пар метара "прозвала" као у учионици - презименом. Стао сам као укопан, али тада сам имао много више самопоуздања у себе и био сам више него храбар, па сам је позвао на сок.

 

Сједили смо дуго, дуго и кад ми је рекла да се удала, па развела од оног "њеног" /ух како сам само мрзио тог човјека/. Нисам знао шта да јој кажем. Али смогао сам снаге да јој испричам све моје патње из осмог разреда Основне школе и да јој кажем да сам за њом био луд...

 

Све даље није важно, јер како сам одрастао тако сам постајао и паметнији, али никад довољно паметан да неке ствари схватим, нити да их поредам онако по некој важности!

 

Само знам да ће се и даље прослављати Дан жена!

 

ДРАГЕ ДАМЕ - ЧЕСТИТАМ ВАМ ДАН ЖЕНА!!!

 

 

Autor sjovicicslavuj | 23 Januar, 2013 | read_nums (383)

Пјесма посвећена српским јунацима страдалим у Првом свјетском рату и хиљадама њих, који су своје животе завршили у "Плавој гробници"...
*************


Пјесма преузета од аутора Милутина Бојића...


Милутин Бојић је учесник Балканских ратова 1912. и 1913. године као и Првог свјетског рата. Драму „Урошева женидба“ коју је пренео преко Албаније 1915. године штампао је на Крфу, а збирку песама „Песме бола и поноса“ објавио је у Солуну. Из ове збирке је и пјесма „Плава гробница“ посвећена страдању српских ратника. И сам песник лично је гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева које уз звуке војничких труба спуштају у море.


Иако је живио само 25 година, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности. У свом кратком животу ипак је стигао да опјева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније, и на такав начин овековјечио је језиву визију плаве гробнице код острва Вида – острва смрти. Али није дочекао да опјева побједе и ослобођење у које је чврсто вјеровао. Смрт га је затекла у тренутку његовог снажног пјесничког успона.
****************


СЛАВА И МИЛОСТ МИЛУТИНУ БОЈИЋУ. Могу претпоставити да је врло мали број људи, односно СРБА икада и чуо за овог српског јунака, који је свој живот завршио на самом почетку, дакле у 25. години...
Славуј.

 

Autor sjovicicslavuj | 14 Januar, 2013 | read_nums (338)
Autor sjovicicslavuj | 13 Januar, 2012 | read_nums (1145)

Autor sjovicicslavuj | 9 Januar, 2012 | read_nums (2248)
Autor sjovicicslavuj | 9 Januar, 2012 | read_nums (392)
Autor sjovicicslavuj | 9 Januar, 2012 | read_nums (367)
"Од своје мајке ко ће наћи бољу?!
А мајка ваша земља вам је ова;
Баците поглед по кршу и пољу,
Свуда су гробља ваших прадједова".
----------------------------------------
Алекса Шантић
 
-----------------------------------------------------------------------

Autor sjovicicslavuj | 7 Januar, 2012 | read_nums (469)
Autor sjovicicslavuj | 7 Januar, 2012 | read_nums (1905)
Autor sjovicicslavuj | 7 Januar, 2012 | read_nums (434)

Autor sjovicicslavuj | 26 April, 2009 | read_nums (1109)
Teme
      Foto: Arhiv    
Slavuj s Nedom Ukraden
 
26.04.2009.
 
Malobrojni zvaničnici koji imaju blog uglavnom objavljuju promišljanja o aktuelnim temama...

Ubjedljivo najaktivniji bloger među rijetkim bh. političarima koji koriste ovo moderno sredstvo komunikacije je Slavko Jovičić Slavuj, zastupnik SNSD-a u državnom Parlamentu. Njemu jedan blog otvoren prije godinu i po nije bio dovoljan, pa je otvorio i drugi, čime je stekao titulu najblogera među političarima.

Na prvom uglavnom objavljuje autorske tekstove, i tekstove iz novina u kojima je davao izjave. Pošto, kako kaže, u novinama nema mnogo prostora za grafičku obradu, tekstove dodatno uređuje slikama i ilustracijama.

- Sam radim blog, pa nisam mogao naći analitički brojač posjeta, ali su "strašno" posjećeni. Prije sam dozvoljavao i komentare, ali pošto je bilo uvredljivih sadžaja, to sam zabranio - objašnjava Jovičić.

Drugi njegov blog mnogo je "opušteniji", rezerviran je uglavnom za fotografije, i to one privatne. Ne libi se postaviti ni fotografije s poznatim ličnostima, uglavnom pjevačicama i kolegicama političarkama. Supruga, kako kaže, ne pravi probleme zbog mnoštva strasnih zagrljaja i poljubaca.


- Ima jedna interesantna fotografija sa Nedom Ukraden, gdje je ljubim, prijateljski. Na drugoj, plešem sa Severinom. Supruga nema ništa protiv, čak me ona stimuliše da to nastavim, jer je kod mene sve transparentno. Najsvježije što sam postavio su fotografije tek rođenog unuka. Svi mi čestitaju, kažu "Nek' bude bolji od djeda", k'o da je to teško, kakav god bude biće bolji od mene - priča Slavuj.

Na blogu ima i fotografije sa podignuta tri prsta spred zgrade Kongresa, te ureda kongresmena Trenta Frenksa (Trent Franks) u Vašingtonu (Washington), a u potpisu pod slikom stoji da je to tamo dozvoljeno, te da se ne radi o provokaciji.

 
Drugi domaći zvaničnici na svojim blogovima uglavnom objavljuju promišljanja o aktuelnim temama. Uz to, u obavezno štivo i najbrojnije sadržaje na blogovima Mirsada Đape, gradonačelnika Brčko Distrikta, Mirsada Kebe, potpredsjednika FBiH, te člana Predsjedništva BiH Željka Komšića su vijesti o susretu sa delegacijama, povratnicima, sportašima, školarcima...

________________________________________________________________________

Spahić i "Hop, zdrmaj, zdrmaj"

Blog Ibrahima Spahića, lidera GDS-a i direktora Sarajevske zime, osim po informacijama iz kulture, izdvaja se i po brojnim direktnim linkovima za druge blogove. Među Spahićevim favoritima je i onaj produkcije izvorne muzike "Kemix" iz Đurđevika, a na kojem se, između ostalog, mogu preslušati pjesme "Hop, zdrmaj, zdrmaj", "Vozi mala", "Švabicu sam zapalio", "Komšinice, kako tvoja bašta, "Dok je meni mojega volana", "Mala moja i meni je vuna"...

Sa bloga poznatog sarajevskog kulturnog radnika moguće je još otvoriti blog Ane Ivanović, TV novela, "Real Madrida"...

Autor: B. TURKOVIĆ

Autor sjovicicslavuj | 12 Februar, 2009 | read_nums (475)

                                      
                              
Foto: Arhiv
 12.02.2009.
 
Slavuj: Bolji sam od Severine
 
Srbima ću pjevati besplatno a Bošnjacima ću simbolično naplatiti da ne kažu da im đaba pjevam...

U Brčkom se podigla velika prašina povodom najave da će za rođendan Distrikta, 8. marta, biti potrošeno 210.000 maraka. Najviše će profitirati  Severina Vučković, poznata hrvatska pjevačica čiji će nastup Brčake koštati nevjerovatnih 60.000 maraka.

Prijedlog kako uštedjeti novac, a istovremeno napraviti spektakularno proslavu, jučer je za "as" dao Slavko Jovičić Slavuj, poslanik Predstavničkog doma Parlamenta BiH, koji je umjesto Severine predložio sebe da pjeva na rođendanu Distrikta.

- Bolji sam od Severine. Srbima ću pjevati besplatno a Bošnjacima ću simbolično naplatiti, da ne kažu da im đaba pjevam - kaže uz smijeh Slavuj.

On kaže da se Brčaci neće pokajati, jer zaista dobro pjeva. Čak je nekada davno učestvovao i na mnogim takmičenjima.

- Učestvovao sam na festivalu 1971. godine na kojem su bile i velike zvijezde poput Safeta Isovića, Tozovca i drugih, ali pošto sam bio dijete koje je došlo sa sela i nije imalo tajkune iza leđa da me poguraju, nisam se plasirao u finale - prisječa se Jovičić.

Glupost je, kaže, da Severina uzima pare Brčacima kad im Slavuj može zapjevati "Prođoh Bosnom kroz gradove ". U Slavujeve glasovne mogućnosti uvjerila se i redakcija "as", kojoj je otpjevao nekoliko stihova popularne sevdalinke.

NAPOMENA:
Tekst je preuzet iz bh. dnevnika "as"...  

Autor sjovicicslavuj | 18 Januar, 2009 | read_nums (517)
                                              
БИЈЕЉИНА, 17. ЈАНУАРА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ Славко Јовичић изразио је наду да Народна скупштина Србије неће ратификовати резолуцију Европског парламента о проглашењу 11. јула даном сјећања на геноцид у Сребреници, јер би то било признање да је у протеклом рату страдао само бошњачки народ.

"Потврђивањем резолуције Народна скупштина Републике Србије би поново убила десетине хиљада српских жртава које су страдале у рату у БиХ", нагласио је Јовичић у отвореном писму упућеном предсједнику парламента Србије Славици Ђукић-Дејановић.

Он вјерује да посланици Народне скупштине Србије неће подлећи притисцима неких, како је рекао, такозваних невладиних организација које траже да Србија призна нешто са чиме нема никакве везе.

Подсјетивши да је Европски парламент изгласао резолуцију о проглашењу 11. јула даном сјећања на геноцид у Сребреници, Јовичић је нагласио да ту не би било ништа спорно да се не ради о једностраном и селективном обилежавању страдања само једног народа у БиХ.

"У грађанском рату на просторима БиХ страдали су сви - и Бошњаци, и Срби, и Хрвати, али и други припадници националних мањина. Никада се не смије заборавити да је истина једна и недјељива и да нико нема ексклузивно право на само своју истину", истакао је Јовичић.

Он је упозорио да ни до данас није утврђен тачан број страдалих Бошњака у Сребреници, нити начин на који су убијени, односно да ли се радило само о цивилима или о огромном броју муслиманских војника који су падом Сребренице одбацили оружје којим су претходних година починили страшне злочине над Србима.

"Заправо, још никада нико није обзнањен ниједан податак о каквим се злочинима радило у том периоду. Дакле, и дан данас је безброј контроверзи које се доводе у везу са Сребреницом и свим ратним дешавањима", рекао је Јовичић додавши да он осуђује сваку врсту злочина без обзира над ким је почињен.

Јовичић је у отвореном писму указао предсједнику србијанског парламента да се у свим тим причама о Сребреници, нажалост, потпуно занемарује чињеница да се прије 11. јула 1995. године десила и српска Сребреница.

"Од почетка рата 1992. године, те кобне 1993. десила су се стравична убиства и погром над српским народом у самој Сребреници, Братунцу и ширем подручју Сребренице када су злочиначке фаланге предвођене Насером Орићем звјерски ликвидирале више од 3 500 углавном српских цивила и потпуно спалиле више од 50 српских села", нагласио је Јовичић.

Јовичић је у писму навео да је бошњачки ратни командант у Сребреници Насер Орић ослобођен у, како је рекао, политичком суду у Хашком трибуналу понајпре због тадашњег главног тужиоца Карле дел Понте, која је намјерно бирала најблаже тачке оптужнице.

"Заправо, Карла дел Понте намјерно није хтјела да оптужи Насера Орића, иако сам јој ја лично у Хагу предао бројну документацију и доказе о непобитним зверствима Насера Орића", рекао је Јовичић, подсјетивши да је у то вријеме био потпредсједник Савеза логораша Републике Српске.

У свом писму Јовичић је обавијести Дејановићеву да ће врло брзо поднијети кривичне пријаве против Наташе Кандић, Соње Бисерко, Биљане Ковачевић-Вучо, Сташе Зајовић и још неких, које, како је рекао, чине злочин у миру против српског народа у Републици Српској и БиХ.

"Ниједна од ових особа, ни у једном граду у БиХ, не зна се снаћи без туристичког водича, али зато већ годинама без икаквих доказа оптужују српски народ и наносе нам велику штету", констатовао је Јовичић.

Јовичић је замолио Дејановићеву са садржином овог отвореног писма упозна све клубове посланика у Народној скупштини Србије и нагласио да се нада да парламент неће прихватити ову резолуцију јер она, како је навео, није објективна и усмјерена је против српског народа у цјелини.
 
    My picture!

Kategorije

Arhiva