Autor sjovicicslavuj |
28 Maj, 2016 |
read_nums (304)
Фантастичан дан за српско куглање на Шампионату свијета за сениоре у Новиграду у Хрватској.
Вилмош Заварко, српски куглаш, освојио је златну медаљу у дисциплини спринт, а бронзана је припала такође Србину Игору Ковачићу.
Заварко је у куглању оно што је Новак Ђоковић у тенису: једини је свјетски куглаш са титулама у свим дисциплинама: екипно (2009, 2011, 2015), појединачно - класик (2010), микс тандем (2008), спринт (2016) и појединачно - комбинација (2010. и 2012).
Autor sjovicicslavuj |
28 Maj, 2016 |
read_nums (518)
Олимпијске игре у Рио де Жанеиру све су ближе, а број српских спортиста који ће наступити на највећој свJетској спортској смотри из дана у дан је све већи.
Oлимпијску визу је изборила и Јована Црногорац, захваљујући добрим наступима на тркама Свjетског купа и 17. мjесту на листи Међународне бициклистичке уније у дисциплини маунтин бајк.
Јована Црногорац је 82. српски спортиста који ће наступити на Олимпијским играма, од 5. до 21. августа у Рио де Жанеиру.
Олимпијске игре у Рио де Жанеиру све су ближе, а број српских спортиста који ће наступити на највећој свJетској спортској смотри из дана у дан је све већи.
Oлимпијску визу је изборила и Јована Црногорац, захваљујући добрим наступима на тркама Свjетског купа и 17. мjесту на листи Међународне бициклистичке уније у дисциплини маунтин бајк.
Јована Црногорац је 82. српски спортиста који ће наступити на Олимпијским играма, од 5. до 21. августа у Рио де Жанеиру.
------------------------------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
28 Maj, 2016 |
read_nums (398)
Ивана Шпановић је на другом такмичењу у оквиру Дијамантске лиге у скоку у даљ,
које је одржано /по нашем времену/ јутрос рано у Јуџину, у Орегону, заузела
друго мјесто.
Иванин најбољи скок износио је 6,88 метара, а освојила је и нових шест поена за
укупан пласман.
Тријумфовала је Американка Бритни Рис, скоком из прве серије од 6,92 метра.
Ивана Шпановић води у укупном пласману
са 16 бодова, док Бритни Рис има 10 на другом мјесту.
Српска атлетичарска је прије двије недјеље тријумфовала на митингу у Шангају.
Autor sjovicicslavuj |
27 Maj, 2016 |
read_nums (432)
Autor sjovicicslavuj |
27 Maj, 2016 |
read_nums (522)
Е зато, свим средствима они настоје да нам отму и ово мало богатстава што нам је преостало, онако демократски
27.5.2016.
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Свима је јасно да нам у свим областима живота требају реформе
и то оне темељите и по ширини и по дубини.
Али, зарад тога што се Европској унији "жури" да нас онако "искрено" пригрли у свој загрљај, можемо ли да прихватимо
све накарадности којима је оптерећена ЕУ!?
Европи се жури само зато што за деценију или мало више,
Европска унија у овом облику неће ни постојати.
Е зато, свим средствима они настоје да нам отму и ово мало богатстава што нам је преостало, онако демократски
и под плаштом заштите људских права и њихове бриге за нас.
Не могу да схватим како се то Европска унија брине за нас кад ни за десет-петнаест година не постоји шанса да будемо чланови ЕУ, ако и ЕУ до тада преживи потпуни хаос и колапс у којем се налазе многе државе чланице, а тек се очекује главни талас пропасти многих земаља. Уосталом, како ЕУ о нама може више да брине, кад смо већ одавно ми сами дигли руке од нас самих.
Требају ли нам НАТО и Европска унија? Да ли смо народ који брзо заборавља? Како можемо да оставимо по страни и да заборавимо да већ деценије болујемо, а боловаће и генерације које ће долазити иза нас. Болујемо и још брже умиремо од осиромашеног уранијума којим су нас онако „пријатељски“ затрпавали они којима данас трчимо у загрљај.
Било би то одлично да се ради о пријатељским загрљајима, али није тако, нажалост. Ми потпуно болесни трчимо у загрљаје онима који су здрави, јер су све експерименте уништавања једног народа на нама испробавали и тестирали. Крајњи трагични циљеви се остварију. Све нас је мање. Више нас умире него што нас се рађа.
Било би то одлично да се ради о пријатељским загрљајима, али није тако, нажалост. Ми потпуно болесни трчимо у загрљаје онима који су здрави, јер су све експерименте уништавања једног народа на нама испробавали и тестирали. Крајњи трагични циљеви се остварију. Све нас је мање. Више нас умире него што нас се рађа.
Канцери уништавају наш народ и за годину или двије нестају цијела села, нестају живи људи. Мртви градови никоме и не требају, а то је и био циљ наших непријатеља који су нас убијали и који су нас уништавали и то сасвим свјесно и плански.
Шта нам то нуди Европска унија? Нуди нам и додатне болести, које нам поред већ поменутих, дакле оних сталних, ове друге дођу као додатак зла на самртно нестајање. Нуде нам затровану храну коју узгајају уз помоћ отровних пестицида, модификовану храну обогаћену хормонима, затим напарфенисано воће, односно сав отпад.
Европи ми и дођемо као сигурно складиште и одлагалиште свих врста отпада и полигон за ново и трајно тровање и оног дијела становништва што ће евентуално због бољег имунитета успјети да преживи.
Нажалост, они који би у приоритету требали да имају бригу о здрављу људи и нашег народа имају пречих послова од стратегијских програма да се спаси оно што се да спасити. Приоритетне су стратегије за свим видовима еколошког, здравственог, породичног и свих других облика очувања колико толико здраве средине у којој ће се рађати и у којој ће расти здраве популације наших насљедника. Јер, без тога свака друга стратегија евентуалног напретка биће бесмислена ако нема народа.
Разумијем да нам је потребна помоћ Европске уније, али зар ико разуман може да прихвати чињеницу да ће Европа било коме дати нешто онако, како се то народски каже, дати џаба или због неке наводне љубави изражене према нама. У свијету нема љубави, ма нема је скоро нигдје. Интерес је једина категорија која никад не престаје нити пролази и интерес је једино средство које одржава човјечанство. Све што је ван тога, ван је и сваке памети и нормалног расуђивања.
Европа нам сво своје смеће нуди, па чак нас и приморава да то купујемо. Ако смо дрчни и ако се по некада и супротставимо одмах нам пријете неким новим „Милосрдним анђелом“ или неким другим принудним средствима и санкцијама. Носачи авиона на разним мердијанима свијета никад не мирују, нити се гасе бродски мотори.
Нашим наводним пријатељима све то добро дође, таман да се ослободе застрајелих технологија и роба којима је давно истекао рок сваке подношљиве употребе. Истим метком убијају два зеца. Ослобађају се дотрајалих технологија и нама их уваљују, а од нас узимају сва природна богатства која су њима потребна за обнављање нових производњи које ће њима бити од користи.
Нашим наводним пријатељима све то добро дође, таман да се ослободе застрајелих технологија и роба којима је давно истекао рок сваке подношљиве употребе. Истим метком убијају два зеца. Ослобађају се дотрајалих технологија и нама их уваљују, а од нас узимају сва природна богатства која су њима потребна за обнављање нових производњи које ће њима бити од користи.
Цивилизација је у великом суноврату, али мало ко то примијети, јер су многи опијени наводним благостањем у Европској унији и чланством у НАТО-у. Међутим, сваки иоле писмен човјек ће се увјерити у безброј декаденција, а то се најбоље може видјети из свакоминутних информација које пуне људске умове разним пошастима, злочинима и трагедијама, које долазе са разних тачака географске карте поларизованог свијета. Огроман је јаз између јаких и оних вјечито истребљиваних и сатанизованих малих народа и још мањих држава.
Остаје питање да ли се ми овакви какви смо можемо уопште и сачувати и можемо ли конзервирати наше вјековне вриједности на којима смо одгајани. Можемо ли сачувати сопствену културу, традицију, начин живота на истинској вјери православља и светосавља.
Можемо ли наставити да живимо на најбољим традицијама вриједности наших предака и антрополошке свијести о томе ко смо и гдје смо данас и наравно куда то идемо даље.
Мислимо ли ми о овим стварима? Не мислимо, наравно. Нама је најважније како да некога оборимо са власти и како ће неко други да дође, а тај који би наводно и дошао не зна гдје је пошао. Зато су нам црне хронике из медија постале најинтерсантније и најбитније ствари које нам ионако распамећују памет, ако је од ње још ишта и остало.
Ко зна, ја сигурно не знам кад ћемо се ми и да ли ћемо уопште да се пробудимо из сна и заблуда које нам нуди Европа и НАТО пакт. Хоћемо ли као народ успјети да сачувамо своју културу, свој језик, своје писмо, своје сјајне спортисте, своје умјетнике, своје филмове, своју историју, истина вјековима тешку и трагичну, али истовремено и славну.
Хоћемо ли успјети да сачувамо наша поља, ливаде, бистре потоке и чисте ријеке. Хоћемо ли се вратити нашој здравој производњи хране, можемо ли развијати нашу технологију и уз домаћу памет. Од странаца треба узимати само оно што и они користе, а не свакојаки отпад исл.
И сасвим на крају, знам да смо мали, мали смо и као народ и као земља, али имамо ли снаге да се не утопимо у глобални систем који је проткан свим девијацијама и пошастима, а управо је најјачим државама то и једини циљ, а он је да завладају и да покоре цијели свијет.
И да се вратим на основну премису о љубави. Има ли љубави без међусобног уважавања и поштовања људских вриједности. Наравно да нема. А, пошто нема љубави онда се ради о потпуном покорвавању малих и немоћних народа и држава сили и моћи оних који су данас господари живота и смрти на планети, која се још увијек окреће око сунца. Само не знам до када?
И да се вратим на основну премису о љубави. Има ли љубави без међусобног уважавања и поштовања људских вриједности. Наравно да нема. А, пошто нема љубави онда се ради о потпуном покорвавању малих и немоћних народа и држава сили и моћи оних који су данас господари живота и смрти на планети, која се још увијек окреће око сунца. Само не знам до када?
Autor sjovicicslavuj |
26 Maj, 2016 |
read_nums (463)
За сјећање и памћење
За сјећање и памћење
На данашњи дан 27. маја, рођен је
АЛЕКСА ШАНТИЋ
Алекса Шантић, рођен је у Мостару, а ту је провео и већи дио живота.
Био је јако везан за Мостар, ријетко кад га је напуштао, ту су били у Јован Дучић и Светозар Ћоровић који су тамо покренули часопис „Зора”.
Дучић је писао о њему у књизи „Моји сапутници”.
Сви су били окупљени око српског друштва „Гусле”.
Од 1891. до 1901. је објавио 3 књиге пјесама (плодан пјесник).
Прво је био под утицајем Јована Јовановића Змаја и Бранка Радичевића, али и Војислава Илића – романтичари.
Он шаље Поповићу пјесме да их објави у Српском гласнику, а онда је Богдан Поповић објавио критику која је Шантићу тешко пала. Критиковао је његов стил писања, окарактерисао га је као епигона романтичара, упутио га је да се окрене модерни. Рекао је да му нису јасне мисли, али да посједује таленат. Сматрао је да нова осјећајност мора да пронађе нова изражајна средства.
Шантић се окренуо њемачкој модерни, није био заинтересован за француску модерну.
Послије 1912и 1913. године је психички оболио и дошао је у Београд на лијечење.
Писао је: љубавну поезију, елегије, родољубиву, социјалну, дескриптивну и рефлексивну поезију.
Оставио је иза себе 6 књига пјесама, али нису све умјетнички подједнако успјеле – најбоље су послије критике Поповића (у првој деценији).
Autor sjovicicslavuj |
26 Maj, 2016 |
read_nums (398)
26.5.2016. БРАВО СРБИЈО!
Најбољи Звездин стријелац Миленко Себић стигао је до сребрне медаље на Свјетском купу у Минхену. Себић је сребро “упуцао“ у дисциплини малокалибарска пушка тростав уз нови национални рекорд Србије, са резултатом од 460,1 круга, чиме је надмашио досадашњи државни рекорд за 1,1 круг.
Autor sjovicicslavuj |
25 Maj, 2016 |
read_nums (286)
Бобана Величковић у финале Светског купа у Минхену у дисциплини 10 метара ваздушним пиштољем се пласирала као посљедња, осмопласирана са 385 кругова, али је у завршном окршају доказала класу.
Освојила је злато испред Шпанкиње Соње Франкет и Кинескиње Менгксуе Жанг.
Од прве серије у финалу је повела и није дозволила да је ико престигне. Само је у посљедња два хица, када се одлучивало о злату, за скоро цијели круг била слабија од Шпанкиње, али је прије тога имала круг и по предности, што је било довољно да се попне на највише постоље.
Србија је тренутно друга у поретку нација на Светском купу у Минхену са два злата.
Autor sjovicicslavuj |
22 Maj, 2016 |
read_nums (302)
Олимпијска шампионка Милица Мандић освојила је данас сребрну медаљу на шампионату Европе у Монтреу, пошто је у финалу категорије до 73 килограма, нажалост поражена од Хрватице Иве Радош 1:0.
Мандићева је на старту побиједила Гркињу Мојсидо 5:3, потом БританкуСлавин 3:0, а у полуфиналу Македонку Петријашевић 3:0, али у репризи финала од прије двије године није успјела да савлада Радош.
-----------------------------------------
Истовремено, Драшко Јованов је у конкуренцији до 87 килограма стигао до бронзе, поразом од Јермена Јермејна у полуфиналу на „златни бод”.Јованов је кренуо побједом над Пољаком Колецким 1:0, а потом је добио Нијемца Бечмена 7:3.
Србија је на ЕП освојила укупно три медаље,
пошто је Тијана Богдановић постала
прва Српкиња шампионка Европе.
Autor sjovicicslavuj |
22 Maj, 2016 |
read_nums (355)
Звездини џудисти били су најбољи на Првенству Србије за сениоре у Врњачкој бањи.
Црвено-бели џудисти још једном су потврдили доминацију на домаћој сцени. У укупном пласману Црвена звезда је заузела водећу позицију. Наш клуб је са три злата, четири сребра и три бронзе најуспешнији.
Уз златне - Милицу Николић (до 48 кг), Немању Мајдова (до 81 кг) и Милоша Мандића (до 100 кг), вриједне медаље за богату ризницу у Љутице Богдана освојили су и Звездини првотимци:
Уз златне - Милицу Николић (до 48 кг), Немању Мајдова (до 81 кг) и Милоша Мандића (до 100 кг), вриједне медаље за богату ризницу у Љутице Богдана освојили су и Звездини првотимци:
сребро Предраг Николајевић (до 66 кг), Страхиња Бунчић (до 73 кг), Бојан Дошен (до 81 кг), Бошко Остојић (до 90 кг).
Бронзана одличја освојили су Марко Сарић (до 66 кг), Милан Бунчић (до 73 кг) и Александар Крсмановић (преко 100 кг).
----------------------------------------------
Наша Милица Николић понијела је ласкаву титулу најуспешније такмичарке овогодишњег Првенства Србије за сениоре.
Autor sjovicicslavuj |
22 Maj, 2016 |
read_nums (267)
Млади куглаш Црвене звезде Бојан Кличарић, након златне и сребрне медаље освојио је и бронзану на јуниорком Шампионату Свијета у Новиграду у Хрватској у дисциплини спринт.
Злато је припало репрезентативцу Србије Милораду Војновићу, младом куглашу Радничког (Нови Сад).
Ово је трећа медаља за Бојана Кличарића у Новиграду. Освојио је злато у екипној конкуренцији, сребро у тандему са Ковачићем и бронзу у спринту.
Autor sjovicicslavuj |
22 Maj, 2016 |
read_nums (255)
РАДИВОЈ КОРАЋ – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА
РАДИВОЈ КОРАЋ – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА
50:108 (18:19, 6:31, 14:30, 12:28)
Јуниорски тим Женског кошаркашког клуба Црвена звездапостао је нови-стари шампион Србије убедљивим тријумфом у финалу завршног турнира националног шампионата против Радивоја Кораћа у Пироту
Податак да су црвено-беле у три меча финалног турнира побјеђивале своје ривалке са 72,7 поена разлике у просјеку довољно говори какву јуниорско-сениорску екипу има наш најтрофејнији женски кошаркашки клуб.
Наше сјајне дјевојке су прије финала прегазиле екипу Партизана са чак 81. поеном разлике, а у другом мечу ништа боље нису прошле ни кошаркашице Милешевца, које су такође пометене са 79. поена разлике.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА:
Титулу шампиона Србије у јуниорској конкуренцији одбраниле су: Катарина Зец, Невена Наумчев, Снежана Богићевић, Ивана Катанић, Александра Катанић, Јована Дамњановић, Ђурђина Ђокић, Милица Бојовић, Маријана Зукановић, Нина Тешић, Тамара Чубра и Мина Ђорђевић. Стручни штаб – Тренер: Предраг Станојчић.
Autor sjovicicslavuj |
22 Maj, 2016 |
read_nums (307)
златна на Свјетском купу у Минхену!
Андреа Арсовић
златна на Свјетском купу у Минхену!
Репрезентативка Србије
Андреа Арсовић (29)
рођена у Дрвару, славила је на Свјетском купу
у Минхену у дисциплини на десет метара
ваздушном пушком.
Андреа Арсовић (29)
рођена у Дрвару, славила је на Свјетском купу
у Минхену у дисциплини на десет метара
ваздушном пушком.
Андреа је упуцала 208,5 кругова
Autor sjovicicslavuj |
21 Maj, 2016 |
read_nums (246)
Црвено-бели су по 27. пут
освојили шампионску титулу.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА
ШАМПИОН СРБИЈЕ!
Црвено-бели су по 27. пут
освојили шампионску титулу.
Додјела прелазног пехара и још једног у трајно власништво
обављена је пола сата прије почетка меча против Радничког,
када је капитен Александар Луковић из руку некадашњег
Звездиног капитена Горана Буњевевића,
подигао пехар уз овације са трибина.
обављена је пола сата прије почетка меча против Радничког,
када је капитен Александар Луковић из руку некадашњег
Звездиног капитена Горана Буњевевића,
подигао пехар уз овације са трибина.
Послије јубиларне 30. побједе у шампионату ове сезоне
уприличен је и незапамћени навијачки програм уз ватромет.
уприличен је и незапамћени навијачки програм уз ватромет.
Autor sjovicicslavuj |
19 Maj, 2016 |
read_nums (415)
Тијана Богдановић освојила је прву медаљу за Србију у историји европских првенстава за жене у теквондоу!
Богдановићева, која иначе има тек 18 година, у полуфиналу је била боља од Хрватице Луције Заниновић 4-2, а потом је у финалу убједљиво савладала Ану Петрушић из Словеније са 7-0.
Првенство се одржава у швајцарском мјесту Монтре од 18. до 22. маја, а Србију представља 19 такмичара.
Тијана Богдановић ће учествовати на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, гдје ће у теквондоу боје Србије бранити и олимпијска шампионка из Лондона 2012. године Милица Мандић.
19.5.2016
Тијана Богдановић
постала је првакиња Европе
у теквондоу у категорији до 49 килограма
Тијана Богдановић освојила је прву медаљу за Србију у историји европских првенстава за жене у теквондоу!
Богдановићева, која иначе има тек 18 година, у полуфиналу је била боља од Хрватице Луције Заниновић 4-2, а потом је у финалу убједљиво савладала Ану Петрушић из Словеније са 7-0.
Првенство се одржава у швајцарском мјесту Монтре од 18. до 22. маја, а Србију представља 19 такмичара.
Тијана Богдановић ће учествовати на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, гдје ће у теквондоу боје Србије бранити и олимпијска шампионка из Лондона 2012. године Милица Мандић.
Autor sjovicicslavuj |
18 Maj, 2016 |
read_nums (256)
СТЈЕПАНОВИЋУ СРЕБРО!
Најбољи српски пливач Велимир Стјепановић није успио
да одбрани европски трон на 200м слободним стилом,
пошто је на шампионату Старог континента
Стјепановић је одлично пливао већим дијелом трке,
окретао је први на 500, 100 и 150 метара, 
СТЈЕПАНОВИЋУ СРЕБРО!
Српски пливач Велимир Стјепановић освојио је
сребрну медаљу на Европском првенству у Лондону
у трци на 200 метара слободним стилом!
Најбољи српски пливач Велимир Стјепановић није успио
да одбрани европски трон на 200м слободним стилом,
пошто је на шампионату Старог континента
у Лондону освојио сребрну медаљу са временом 1:46.26.
Стјепановић је одлично пливао већим дијелом трке,
окретао је први на 500, 100 и 150 метара,
али је у посљедњих двадесетак метара остао без снаге,
што је искористио Холанђанин Себастијан Вершурен,
који је до злата стигао у времену 1:46.02.
Autor sjovicicslavuj |
18 Maj, 2016 |
read_nums (266)
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Свакодневица у стварности ....
Осврт послије јутарње кафе
Да није друштвених мрежа уопште не бих знао да оволико (не)знам. У неким областима овоземаљске галаксије не знам скоро ништа. Уосталом, то је и логично.
Нико ни приближно не може казати колико је на друштвеним мрежама објављено изрека, мисли, цитата или неких порука које су касније "реемитоване", понављане, преписиване, дописиване, преправљане, позајмљиване, злоупотребљаване, итд.
Мноштво је примјера о покраденом интелектуалном и ауторском туђем власништву које појединци неоправдано себи присвајају. О томе не вриједи ни говорити. Интернет трпи све, уосталом као и човјек.
Мноштво је примјера о покраденом интелектуалном и ауторском туђем власништву које појединци неоправдано себи присвајају. О томе не вриједи ни говорити. Интернет трпи све, уосталом као и човјек.
Доста велики број постављених објава на свим друштвеним мрежама заснован је без било каквих чињеница и доказа. Јер чињенице би елиминисале сваку другу субјективност, интриге, лажи и сплеткарења која су доминатна на друштвеним мрежама.
Сви, па нисам ни ја изузетак - на друштвеним мрежама постављамо разне објаве и пишемо поруке, циљано настојећи да мијењамо туђу свијест. При том свјесно избјегавамо да сами код себе и у себи било шта промијенимо. Многим објавама некоме другом желимо да дајемо савјете како и шта би требао да ради и како и на који начин би требао да живи.
Бављење туђим животима постала је уносна и профитабилна дисциплина. Хљеба и игара никад није доста! Све се, пак, своди на опште преживљавање до судњега дана. Па нека игре почну. А за хљеб као и до сада свако ће се сналазити онако како зна и умије.
Бављење туђим животима постала је уносна и профитабилна дисциплина. Хљеба и игара никад није доста! Све се, пак, своди на опште преживљавање до судњега дана. Па нека игре почну. А за хљеб као и до сада свако ће се сналазити онако како зна и умије.
Скоро
занемарљив број је оних који ће признати да никада нису прихватали
"савјете" упућене путем разно разних порука и објава. То се поготово
односи на божанске законе и свјетоназоре религијских и вјерских завјета
који су од њиховог настајања па све до данашњих дана остали исти. Дакле
остали су непромјењиви.
У
међувремену, човјечанство је еволуирало и напредовало као што је,
такође, у многим областима и назадовало. Цивилизација је данас спутана
разним пошастима које уништавају и само људско биће без којег нема
разумног свијета. Безброј је и добрих, али и лоших цикличних кругова
који нам трасирају или диктирају начин живота.
Autor sjovicicslavuj |
18 Maj, 2016 |
read_nums (345)
Академик, српски писац, романсијер и есејиста,
Академик, српски писац, романсијер и есејиста,
политички и национални теоретичар
Добрица Ћосић
преминуо је у 18. маја 2014. године,
у Београду у 93. години.
Autor sjovicicslavuj |
17 Maj, 2016 |
read_nums (302)
Руђер Јосип Бошковић
је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године
Руђер Јосип Бошковић је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године. Умро је у Милану 13. фебруара 1787.
Био је српски физичар, астроном, математичар и дипломата из Дубровника, један од најзначајнијих научника свога времена.
Увршћен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.
Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице.
Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, исусовац, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.
Рођен је као седмо дете трговца Николе Бошковића, Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини и мајке Павле, италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника.
Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном свратио у свој завичајни Дубровник,1747. године.
Своје отаџбинско порекло никада није крио – остао је Словинац, како су се тада називали Јужни Словени. Умро је и сахрањен 13. фебруара 1787. године, а срце му је пренето у завичај.
Autor sjovicicslavuj |
16 Maj, 2016 |
read_nums (217)
На данашњи дан /16. 5./
На данашњи дан /16. 5./
рођена је драга
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА
ОВАКО ЈЕ О НАМА
И О НАШОЈ ГРАЧАНИЦИ
ПЈЕВАЛА НАША ДРАГА
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ!
