Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 10 Jun, 2020 | read_nums (83)

Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Демократија је најлакши 
облик владања народом!

Демократију је измислио мали број 
супер богатих свјетских моћника како
би путем силе и мотке лакше владао
са огромним бројем сиротиње у свијету.


Патерналистички ставови су врло опасни, јер у крајњој линији они за циљ имају амбицију за старатељством над оним другима и другачијим, а све због изражених тежњи за хегемонизмом и доминацијом!

Стварне патерналистичке амбиције показују само они који су јаки над онима који су слаби. Та брига није искрена нити је поштена, нити је са намјерама да се слабијем помогне. Заправо, ради се о бризи ради својих интереса и личне користи.

Нема владања над другима без доминације, а свака доминација се остварује силом и моћи. Таквим недемократским методама /ма коме је стало до демократије?!/ служе се они најјачи и они који своје тежње остварују силом. Сила се у почетку манифестује најблажим вербалним методама, које касније еволуирају у притисаке и уцјене и на крају се користи и оружје. То значи да се иде и до коначног слома и пораза, односно иде се и до коначног уништења оног слабијег и беспомоћнијег.

Нико своје хегемонистичке циљеве никада није остварио љубавним „методама“, већ напротив, то је могуће само гажењем свих људских права и потпуне немоћи оних који су слабији, јер да нису слабији пружили би какав такав отпор тиранима.

Но, то у вечини случајева изостаје, јер за илустрацију таквог стања најбоља је народна пословица: "Шукаст се никад не боде са рогатим“ . Значење и поруку која долази из пословице они најјачи никада нису уважавали, него су силом крчили себи пут да би стигли до својих циљева, занемарујући право и правду других, углавном слабијих.

Зато су у свјетским размјерама неравноправно распоређени моћ и сила. Право и правда остају тако само фикције и они су непостојећи инструменти за одбарну слабијих и угњетаваних народа, а њих је и највећи број на овој планети, планети земљи из које све потиче и у коју се на крају крајева све и враћа, па и сам живот.

 
Autor sjovicicslavuj | 10 Jun, 2020 | read_nums (35)
 
На данашњи дан, 10. јуна 1868. године
убијен  је кнез Србије
МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји


И да није био владар, стекао би славу: Мало је оних који знају "скривени" таленат Кнеза Михаила?

Осим што је био веома образован владар, вешт дипломата и велики визионар, кнез Михаило Обреновић је уживао и у писању песама. Велики број ових записа данас је изгубљен, али су три песме овог владара Србије сачуване и до данашњих дана.

"Молитва кнеза србског Михаила на брегу морском"
(последње две строфе)

На част царем круне и светила
Богатиром корабље и море,
Мени моја Србија је мила,
За њу гинем и њене олтаре. СИЛЕН!

К светом пренеси ме крају
Да т’ у роду име Твоје славим,
Нећу престол, нећу земље владу,
Србство мило и Србију тражим.

Све данас познате песме кнеза Михаила настале су у периоду његовог прогонства након свргавања са власти 1842. године када је он живео у Бечу и располагао великим богатством свога оца, кнеза Милоша.
Најпознатија је свакако љубавна песма “Што се боре мисли моје”.

Деценијама се веровало да ју је кнез написао јер је био заљубљен у своју блиску рођаку Катарину Константиновић, коју није смео да ожени. Међутим, 2003. године је откривен оригинални документ са посветом коју је кнез Михаило упутио за 15. рођендан Клеопатри, ћерки кнеза Александра Карађорђевића.

Чешки композитор и пијаниста Алојз Калауз прво је компоновао ову песму, а средином педесетих година 19. века поново ју је прерадио Корнелије Станковић и та песма је за време друге владе кнеза Михаила редовно извођена на баловима у Београду, а у том облику сачувана је све до данашњих дана.

О томе да ли су између кнеза Михаила и принцезе Клеопатре постојале неке симпатије или чак и љубав која би могла да заувек помири династије Карађорђевића и Обреновића и данас се расправља.
260px-KnezMihailoObrenovic
Што се боре мисли моје

Што се боре мисли моје,
Искуство ми ћутат’ вели,
Беж’те сада ви обоје,
Нек’ ми срце говори.

Први поглед ока твога,
Сјајном сунцу подобан,
Пленио је срце моје,
Учинио робом га.

Да те љубим, ах, једина,
Целом свету казаћу,
Само од тебе, ах, премила,
Ову тајну сакрићу.

Што се тиче уметничког рада кнеза Михала, осим песме “Што се боре мисли моје”, сачуване су још и песме “Светски путник” и “Молитва кнеза србског Михаила на брегу морском”.

Обе су настале 1844. године приликом путовања кнеза Михаила у Берлин и његовог боравка на обали Северног мора и обе су по обиму веће од песме “Што се боре мисли моје”. “Светски путник” има 10 строфа (40 стихова), а “Молитва кнеза” 44 стиха, односно једанаест строфа.
Ипак, пре него као песник, кнез Михаило је остао упамћен као велики заштитник и мецена српских књижевника и песника. Током боравка у изгнанству, по очевој жељи, његов саветник је постао Вук Караџић.

Михаило Обреновић и најпознатији реформатор српског језика ускоро су постали велики пријатељи, а управо је млади кнез био тај који је Вуку онако “као што је он слушао у детињству од својих дадиља” први испричао народну бајку “Чардак ни на небу ни на земљи”. Вук је причу према сећањима кнеза Михаила записао и захваљујући овоме ми и данас знамо за њу.

Помоћ уметницима наставио је и по повратку у Србију 1860. године. Осим Вуку, кнез Михаило је био мецена и Бранку Даничићу, Илији Вујовићу, композитору Корнелију Станковићу… његове даље планове прекинуло је убиство 1868. године на Кошутњаку.
Споменик кнезу Михаилу Обреновићу 
налази се на тргу Републике, 
а у народу је познат као место састајања “Код Коња”. 

Споменик је подигнут 1882. године, 
а представља кнеза Михаила Обреновића као јахача. 

Autor sjovicicslavuj | 9 Jun, 2020 | read_nums (54)

Ову поему посвећујем
свим невино страдалим
СРБИМА и ДРУГИМ НАРОДИМА
у злочиначкој НАТО агресији
на СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ!


Autor sjovicicslavuj | 9 Jun, 2020 | read_nums (32)

СРБИЈА 
и БиХ, 
посебно РЕПУБЛИКА СРПСКА и СРБИЈА 
и у наредних неколико вијекова бориће се, 
али неће моћи и да се изборе са енормним 
порастом малигних обољења 
која су проузроковали 
НАТО злочинци бомбардујући 
СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ 
бомбама са осиромашеним уранијумом. 



Кумановски споразум, потписан је 9. јуна 1999. године у Куманову. Тим споразумом окончана је седамдесетосмодневна (78) оружана злочиначка агресија НАТО снага против Србије, односно, тадашње СР Југославије. 

Током саме агресије живот је изгубило између 3.500 и 4.000, а рањено преко 10.000 грађана тадашње државе.


Колико је људи изгубило живот по окончању агресије, било од тешких рањавања, било од посљедица коришћења забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, тешко да ће се икада утврдити.


Штета од економских разарања, својевремено је процењена на око 100 милијарди америчких долара.

НАТО злочиначко бомбардовање Београда

НАТО злочинци су СРБИЈИ оставили

Касетне бомбе на преко 800 хектара.

Србију у наредних неколико година очекује најмање још 10.000 смртних случајева од рака због злочиначке НАТО агресије.

У наредних неколико вијекова због НАТО злочинаца и посијаног осиромашеног уранијума по РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ и СРБИЈИ будуће генерације ће трпити тешке посљедице.

Злочиначки НАТО је крив за енорман пораст малигних обољења у Србији и у Републици Српској.  

Злочиначка  НАТО агресија на СРБИЈУ била је освета над становништвом и смишљени план и пројекат о уништењу једне државе и њених народа. 

Злочиначки НАТО предвођен Америком имао је циљ да се на тлу СРБИЈЕ /Косову и Метохији/ створи још једна албанска држава на Балкану.
 
Autor sjovicicslavuj | 9 Jun, 2020 | read_nums (24)
 
После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи.

Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове.

Како су на празник Педесетнице Јевреји, значи и апостоли у ону Педесетницу, украшавали своје куће грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа, и данас се на празник Силаска Светог Духа на апостоле православне цркве испуњавају травом и цвећем од кога се плету венчићи.
Autor sjovicicslavuj | 8 Jun, 2020 | read_nums (30)
 
 
На мјесном спомен-обиљежју Станица на Палама обиљежено је 28 година од страдања 14 бораца чете "Петар Пандуревић" који су убијени у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу.

Заједно са својим саборцима погинуо је и њихов командант Петар Пандуревић.
Муслиманске снаге извршиле су напад 8. јуна 1992. године у тренутку сахране 45 бораца који су убијени 4. јуна у Жепи.

Јаке непријатељске снаге покушале су да пробију ослабљену одбрамбену линију на Требевићу и продру у дубину српске територије. У нападу је погинуло 14 бораца чете "Петар Пандуревић" заједно са командантом.

Тај датум је подсјећање на један од трагичних дана и догађаја у историји Пала, али и на херојство српских јунака који су дали животе да би спријечили пробој непријатељских снага на ово подручје, саопштено је из Борачке организације општине Пале.

Чета "Петар Пандуревић" формирана је почетком рата. Имала је 200 храбрих бораца, чувала је српске положаје на Требевићу и обишла бројна ратишта широм Републике Српске.

Погинуло је 36 бораца ове чете, 18 је рањено, а троје има статус ратних војних инвалида.
ВЈЕЧНА СЛАВА ПОГИНУЛИМ СРПСКИМ ЈУНАЦИМА
.
Autor sjovicicslavuj | 8 Jun, 2020 | read_nums (17)
 
На данашњи дан, 8. јуна умро је
један од највећих српских математичара

Михаило Петровић - Алас
или Мика Алас

Био је српски математичар, 
један од првих осам професора 
Београдског универзитета и дугогодишњи 
професор математике на Филозофском факултету 
у Београду, редовни члан Српске краљевске академије, 
аутор више од 250 научних и стручних радова 
и оснивач савремене кибернетике. 

Уврштен у 100 најзнаменитијих
 Срба у нашој историји



Портрет Михаила Петровића Аласа; 
насликао Урош Предић, уље на платну


 
Autor sjovicicslavuj | 8 Jun, 2020 | read_nums (19)

После Христовог Вазнесења Његови ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом.

На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. 

Овај дан се сматра даном
рођења Цркве Христове.

.
Autor sjovicicslavuj | 7 Jun, 2020 | read_nums (27)
Новозаветна књига Дела апостолских, у којој је описана историја првих Хришћана и најранијег ширења Хришћанства, управо и почиње описом онога што се догодило педесет дана после Васкрсења Христовог, односно десет дана после Његовог славног Вазнесења на небо.

Дела апостолска започињу речима које је Христос рекао Својим ученицима пре Свог Вазнесења: „Не удаљујте се од Јерусалима, него чекајте обећање Оца, које чусте од Мене…“.

И, гле, после десет дана  по речима јеванђелиста Луке „бејаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум с неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху. И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују….“ (Дјела 2, 14).

Онима који су ово видели и нису разумели, апостол Петар објашњава смисао догађаја који се збио речима пророка Јоила које сам већ навео: „Него оно што је рекао пророк Јоил: ‘И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа Мојега на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше…'“.
Педесетница, тако, за Хришћане представља испуњење свега што је у Свом земаљском служењу савршио Христос.
Христос је учио о Царству Божијем и, гле, оно се открило у Педесетници!

Христос је обећао да ће Дух Божији открити људима Истину и, гле, то се догодило у Педесетници!

Свет, историја, време, живот: све је у Педесетници обасјано последњом светлошћу, све је преиспуњено крајњим смислом. Педесетницом је, у свету и историји, почео велики и славни дан Господњи!
Autor sjovicicslavuj | 6 Jun, 2020 | read_nums (33)
 
Александар Сергејевич Пушкин

- рођен је у Москви 6. јуна 1799. године. 
Смртно је страдао у Санкт Петербургу 
10. фебруара 1837. године. 

Био је руски књижевник. 
Многи га сматрају за најбољег руског пјесника 
и оца модерне руске књижевности.







 Споменик Пушкину 
у Парку Ћирила и Методија у Београду.

Споменик је поклон 
Савеза књижевника Русије.


 
Autor sjovicicslavuj | 6 Jun, 2020 | read_nums (19)

Тог дана се обиљежава сјећање на све преминуле. Иде се на гробља или у цркве и прислужују свијеће. Црква је прописала посебне дане - Задушнице, и то четири пута годишње.


Задушнице падају увијек у суботу: 

- Зимске задушнице су пред Месне покладе, 
- У суботу пред Духове су љетње задушнице, 
- Михољске су у суботу пред Михољдан, 
- А јесење, Митровске задушнице
у суботу пред Митровдан.


На дан Задушница иде се у цркву, где се служи света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а послије службе иде се до гробова покојника. На гробовима се прислужују свијеће, а свештеник обавља кратки обред и кади гробове.

На гробље и у цркву се носи кувано жито које подсјећа на Христове ријечи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у мраку, него у свјетлости Сунца. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацјељују ране гријеха.

Свијећа је симбол свјетлости Христове, која треба да нас подсјети на свјетлост којом Христос обасјава душе преминулих.

У овој недјељи се не припрема рухо за невјесте и никако се сиротиња и просјаци не тјерају од гроба који обилазите већ им се да милостиња, мало новца или нешто хране.
Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2020 | read_nums (33)

5. јуна је Свјетски дан
заштите животне средине!

Још само да 
заштитимо људе
и биће добро!



Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2020 | read_nums (26)

5. јуна 1933. године, 

рођен је славни српски глумац

ВЕЛИМИР БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ

  

 

Легендарни глумац Велимир Бата Живојиновић, 
велики ЗВЕЗДАШ 
и његов колега велики Партизановац Бора Тодоровић 
који су сједили тик уз терен.

Био је то 55. вјечити дерби, из октобра 1974. године. 

Бата је бодрио Звезду, Бора свој Партизан, а славили су, 
као и много пута црвено-бели са 3:1.


Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2020 | read_nums (25)

5. јуна 1898. године рођен је
славни шпански пјесник
Федерико Гарсија Лорка
Autor sjovicicslavuj | 4 Jun, 2020 | read_nums (29)
 
Код спомен-обиљежја у Жепи данас је обиљежено 28 година од страдања 45 припадника Војске Републике Српске које су припадници муслиманских снага напали из засједе и мучки убили, а потом масакрирали.
Прије 28 година десио се страшан и трагичан догађај не само за општину Пале, него и за читаву Сарајевско-романијску регију. На једној локацији, у једном дану, погинуло је 45 српских бораца и с правом се може рећи да је то један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји Пала и Републике Српске.

Био је то напад на хуманитарну колону, која је ишла да обезбиједи неопходна средства, прије свега, храну, за припаднике ЈНА који су обезбјеђивали релеј на репетитору Зловрх.

И поред  договора, и овог пута се показало да се непријатењу није могло вјеровати, али српска наивност се и овај пут крваво потврдила као и безброј пута раније. Нико није одговарао за стравичан злочин муслимана који су на подмукао и кукавички начин направили запреке које су нашу колону са техником спријечиле да пруже било какав отпор.
Српска колона је дочекана у кланцу, а када су изашли на брисани простор, муслимани су баражном ватром са обје стране поубијали српске јунаке.

Колона је нападнута са свих страна, српски војници су убијани. Припадници такозване Армије БиХ су 12 заробљеника затворили у оближњу шталу и живе запалили.

У овом масакру углавном су страдали борци са Пала. Међу погинулим су била и три српска борца из општине Источни Стари Град, гдје им је касније постављена спомен-плоча.

Обиљежавање страдања српских војника на Жепи уврштено је у календар обиљежавања значајних датума из ослободилачких ратова у Републици Српској.
Уз свештенике Српске православне цркве и преживјеле учеснике тог трагичног догађаја и данас је одржан парастос, прислужене су свијеће и положено цвијеће на спомен-обиљежје у Жепи.

На мјесном гробљу у мјесту Љубогошта у општини Пале реконструисано је спомен-обиљежје борцима погинулим на Жепи 4. јуна 1992. године.

ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКИМ ЈУНАЦИМА!

Autor sjovicicslavuj | 3 Jun, 2020 | read_nums (31)


Српска православна црква слави Светог цара Константина и царицу Јелену. 
Црква је овај римски царски пар прогласила светитељима, јер је цар Константин Миланским едиктом 313. дао хришћанима слободу вјере и окончао њихов прогон. 

Хришћанској цркви, у којој је почео да тражи ослонац, дао је многе привилегије и на Првом васељенском сабору у Никеји 325. Помогао је у борби против аријевске јереси.

Одмах по доласку на трон цар Константин је имао три велика непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву и Византију. 
 Пред борбу са Максенцијем, према предању, на небу му се указао сјајан крст као знак побједе. Он је наредио да се искује велики крст који је ношен пред војском, и ову борбу окончао је као своју велику побједу. 

Одмах потом 313. године, издао је знаменити Едикт у Милану, којим је престао прогон хришћана. Послије побједе над Византијом, саградио је диван град на Босфору и назвао га Константинопољ. 
Када се цар тешко разболио, јавили су му се апостоли Петар и Павле и савјетовали да га епископ Силвестер крсти. Одмах потом је оздравио. 

Константин је сазвао Први васељенски сабор у Никеји 325. године због раздора у Цркви насталог појавом јеретика Арија. Сабор је осудио јерес и утврдио православље. 

Света Јелена, царева мајка, радила је много за вјеру Христову. Пронашла је Часни Крст Господњи, сазидала цркву Васкрсења на Голготи и многе друге цркве на Светој земљи. Ова света жена умрла је 327. године, а цар Константин поживио је још десет година послије своје мајке. Умро је у Никомидији 337. године, а сахрањен је у цркви светих апостола у Цариграду.
Autor sjovicicslavuj | 2 Jun, 2020 | read_nums (28)

За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 2. јуна 1969. године погинуо је

РАДИВОЈЕ КОРАЋ

један од најбољих кошаркаша 
који је икада рођен 
на балканским просторима ...



Радивој Кораћ је погинуо у 30. години 
у саобраћајној несрећи 
2. јуна 1969. године, код села Каменице
12 км од Сарајева
 послије утакмице између репрезентације Југославије 
и селекције Босне и Херцеговине. 


Радивој Кораћ је први спортиста 
који је сахрањен у Алеји великана у Београду.

Autor sjovicicslavuj | 31 Maj, 2020 | read_nums (51)
На данашњи дан, 31. маја 1929. године 
рођен је бард српског глумишта славни


ЉУБА ТАДИЋ


Autor sjovicicslavuj | 31 Maj, 2020 | read_nums (20)


Битка на Чегру, је била једна од пресудних битака вођених у Првом српском устанку између српских устаника и Турака.

Битка се одиграла 31. маја 1809. године на брду Чегар, код села Каменица, надомак Ниша.


Својим јунаштвом истакао 
се славни ресавски војвода 

Стеван Синђелић

                             
 
На данашњи дан 1809. године погинуо је српски национални јунак Стеван Синђелић, ресавски војвода, испаливши из кубуре хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар код Ниша, у јеку борбе с бројно надмоћним Турцима у Првом српском устанку. 

Не могавши да побиједи бројно јаче турске снаге које су продрле у шанац, Синђелић је пуцао из кубуре у подземни магацин барута. У страшној експлозији настрадали су сви српски војници и много Турака.

 Да би застрашио Србе, турски паша је у знак освете и опомене наредио да се од лобања палих српских устаника сагради Ћеле- кула на улазу у Ниш, у коју су узидане 952 лобање и која данас стоји као симбол борбе Срба за независност. 



СПОМЕНИК ЧЕГАРСКИМ ЈУНАЦИМА

Споменик на Чегру на брду Чегар, надомак Ниша, на мјесту гдје се одвијала чувена битка из Првог српског устанка налази се споменик подигнут у знак сјећања на храбре војнике и њиховог команданта Стевана Синђелића, који су погинули на овом мјесту...


Autor sjovicicslavuj | 30 Maj, 2020 | read_nums (0)
УВОД:

Ако не говоримо о стравичном страдању нашег народа за чије страдање и овакве догађаје и незапамћене злочине над нашим народом, онда ће нам и будућност бити саткана из препарираних тзв. истина и историја нашег народа биће саткана од лажи оних који су нам ломили и уништавали
корјене нашег постојања.

Убијеђен сам да је некад раније врло мали број Срба било када и чуо за овај и овакве стравичне злочине над нашим народом. Млађе генерације о оваквим злочинима не знају ништа, у то сам сигуран, јер наше школство је препуно лажне историје.

ВЈЕЧНА СЛАВА СВИМ СРБИМА КОЈИ СУ НА НЕЗАПАМЋЕНЕ НАЧИНЕ УМОРЕНИ ОД ЗЛОЧИНАЧКИХ УСТАШКИХ – хрватских и муслиманских руку!

С посебним пијететом и скрушеношћу одајем помен страдалим својим сународницима.

Славко Јовичић Славуј
-------------------------------------------------------------------
Дио спомен-музеја. 
Скулптуре жртава у води Дрине ... 
Споменичко рјешење дјело је архитекте 
Новице Мотике из Зворника

Српске цивиле, нагомилане на обали, напале су усташе, убијале, мучиле, силовале жене и бацале у воду, а неки су, да би се спасили од усташког ножа, сами скакали у ледену Дрину. Према изјавама свједока, један број људи од убијања су спасили Нијемци и недићевци.
2018. године у септембру у Старом Броду је освештан Спомен-музеј старобродским жртвама у оквиру обиљежавања 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије.
Постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.
---------------------

У Старом Броду, код Вишеграда, данас је  обиљежавање 78 година од масовног покоља више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, који су починиле усташе Јуре Францетића.

Обиљежавању је присуствовао мањи број учесника због епидемиолошке ситуације узроковане вирусом корона.
Након парастоса положено је цвијеће на спомен-обиљежје.
Страдање Срба у Старом Броду и Милошевићима код Вишеграда 1942. године једно од највећих и најсвирепијих које је доживио српски народ у Другом свјетском рату.
Око 10.000 усташа које је предводио Јуре Францетић и муслиманска милиција којом је командовао Мехмед Хаџиефендић су са сарајевско-романијског платоа напали голорук народ, све што су стизали су убијали, а њихову имовину су пљачкали и палили. Збјегови су дошли до Дрине, до Вишеграда гдје су своје животе у хладним таласима Дрине и завршили.
Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ да би оствариле свој циљ - границу Независне Државе Хрватске на Дрини.
Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући испред себе десетине хиљада избјеглица.
Прелаз у Србију у Вишеграду су блокирали Италијани, па је један број људи кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима усташа и муслиманске "Ханџар дивизије".
Покољ у Старом Броду и Милошевићима догодио се у прољеће 1942. године, углавном на обали ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи, данашњој општини Вишеград.
Усташе су у том покољу убиле више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Један број људи утопио се у Дрини бјежећи од усташа. Најмасовније убијање људи извршено је 22. марта 1942, али су убијања трајала до почетка маја те године.
Српски цивили су углавном били из збјегова са подручја Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Кладња, Сокоца, Олова, Пала и Сарајева.
Још незавршени спомен музеј 
у Броду на обали Дрине

Да се не заборави ... 

Стари Брод – мјесто великог 

српског страдања ...





 +++++++++++
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 ... 192 193 194  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva