Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 30 Septembar, 2019 | read_nums (14)
 
На данашњи дан, 30. септембра рођен је
српски пјесник,  дипломата
и добровољац у Првом балканском рату
МИЛАН РАКИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји




Autor sjovicicslavuj | 30 Septembar, 2019 | read_nums (18)

Живели и страдали у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија - мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој. 
У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше 12, Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди.

Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде."

Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посекоше.

Мртва тела својих кћери узе Софија однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху.
Autor sjovicicslavuj | 29 Septembar, 2019 | read_nums (27)
СРБИЈА
ПРВАК ЕВРОПЕ
СРБИЈА - Словенија
3:1 (19:25, 25:16, 25:18, 25:19)

С Р Б И Ј А
Никола Јововић
Вук Тодоровић
Александар Атанасијевић
Дражен Лубурић
Невен Мајсторовић
Никола Пековић
Срецко Лисинац
Марко Подрашчанин
Петар Крсмановић
Александар Околић
Урош Ковацевић
Марко Ивовић
Немања Петрић
Лазар Ћировић

Тренер
Слободан Ковач

 
Autor sjovicicslavuj | 29 Septembar, 2019 | read_nums (33)

 
На данашњи дан 29.9. 
херојски је погинуо 
СРПСКИ ЈУНАК
МИЛАН ТЕПИЋ


-----------------------------------

Милан Тепић у родној Козарској Дубици

-----------

МИЛАН ТЕПИЋ
 је 29. септембра 1991. године, 
нешто прије 11 часова,
дигао у ваздух велико складиште 
муниције Тепић је 29. септембра 1991. године, 
нешто прије 11 часова, ЈНА у Беденику код Бјеловара, 
жртвујући свој живот.



Претходно је у борби погинуо војник
на одслужењу војног рока
Стојадин Мирковић,
док су старијег водника
Ранка Стевановића
припадници хрватске паравојске 
стријељали по заузимању складишта.

-----------

Autor sjovicicslavuj | 28 Septembar, 2019 | read_nums (37)
 
ЈЕДАН МАЛИ ДИО ИЗ ПРОФЕСИОНАЛНЕ 
КАРИЈЕРЕ ВЛАДИМИРА ПУТИНА

/НАПОМЕНА - Многи сигурно ово нису знали, али ко има времена може да прочита/.
 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Нека давна времена кад је Служба била служба. На слици у прилогу је нико други до садашњи руски предсједник Владимира Путина ( човјек са лијеве стране) у класичном /фотографском/ кадру на слици са предсједником САД Роналдом Реганом када је посјетио Русију 1988. године.

Путин је тада био агент КГБ-а и то је било његово скривено прерушавање у туристу и фотографа. Путин је имао туристичке камере навучене око врата.
Служба је захтијевала да буде сналажљив, лукав и препреден.
Фотографија корисника Славко Јовичић Славуј
Слику је снимио Пете Соуза, фотограф из Бијеле куће лични фотограф предсједника Обаме, али је такође радио у истом капацитету и за тадашњег предсједника САД Роналда Регана.
Соуза је ту фотографију снимио 1988. године приликом посјете Регана Москви. Реаган и Михаил Горбачов су испред Кремља поздрављали грађане и туристе.

Сам Соуза је давне 2009. године тврдио (и рекао да су му ове информације потврђене) да је мушкарац на лијевој страни, који изгледа као туриста и са камером око врата, уствари Владимир Путин, који је у то вријеме био тајни агент КГБ-а.

Путин је 16. година био официр у КГБ-у, напредујући до чина потпуковника.
Касније се повукао да би ушао у политику у свом родном Санкт Петербургу 1991. године.

Преселио се у Москву 1996. године и придружио се администрацији предсједника Бориса Јељцина гдје је брзо напредовао, постајући вршилац дужности предсједника 31. децембра 1999. године, када је Јелцин неочекивано поднио оставку.

Путин је побиједио на предсједничким изборима 2000. године, упркос широким оптужбама за намјештање гласова. Поново је на изборима 2004. године, изабран за предсједника Русије и то му је био други узастопни мандат.

Због уставог ограничења Путин није могао да се кандидује за трећи узастопни председнички мандат, па је за предсједника предложио свог првог сарадника Дмитрија Медведева који је побиједио на предсједничким изборима 2008. године и који је одмах поставио Путина за премијера. Заправо, то је била само замјена Путина и Медведева на функцијама.

У септембру 2011. године, након промјене закона о продужењу предсједничког мандата са четири на шест година, Путин је најавио да ће на председничким изборима 2012. тражити трећи, узастопни мандат предсједника, што је и урадио и та одлука је довела до великих вишемјесечних протеста у многим руским градовима.
Али Путин не би био ово што јесте да није знао како све да доведе у ред и да остане предсједник Русије и један од најмоћнијих људи свијета.
 
Autor sjovicicslavuj | 28 Septembar, 2019 | read_nums (16)

 
Стеван Стојановић 

Мокрањац 

Био је српски композитор 
и музички педагог, 
класик српске музике, 
њена најистакнутија личност 
на прелазу из XIX у XX вијек.

- Умро је 28. септембра 1914. године.


Уврштен у 100 најзнаменитијих 

Срба у нашој историји


Биста Стевана Мокрањца на Калемегдану

Autor sjovicicslavuj | 28 Septembar, 2019 | read_nums (15)
Ксенија Атанасијевић
Умрла је 28. септембра 1981. године у Београду.



Рођена је 5. фебруара 1894.године у Београду.

Уз прекиде због ратних догађања, бриљантно, са свим десеткама дипломирала је филозофију на Београдском универзитету јуна 1920. године, и тако постала прва жена дипломирани филозоф у Краљевини СХС. 

Са само 28 година, Ксенија Атанасијевић је 1922. године на фасцинантан начин одбранила докторску тезу “Бруново учење о најмањем“ пред препуном салом знатижељних студената и петочланом комисијом, у којој је био и наш научни геније Милутин Миланковић. Тако су Београд и Србија пре 95 година добили прву жену доктора филозофије.

Прво је предавала у нишкој гимназији, да би 1923. године постала прва жена доцент, универзитетски наставник у Краљевини СХС. Ксенија Атанасијевић је провела 12 година као предавач класичне, средњевековне и модерне филозофије и етике на Филозофском факултету у Београду. Била је више него омиљена међу студентима и колегама. Млада, оригинална, пуна знања и добрих намера према студентима, постала је узор младим девојкама тог времена.
Држала је бројна предавања и семинаре и ван наставе, о Сократу, Шопенхауеру, Сенеки… Између наставе и предавања и у земљи и у иностртанству, интензивно се бавила научним радом.

Објавила је више од 400 научних радова и студија из области филозофије, филологије, етике и естетике. Њени радови превођени су на све важније светске језике, а сама Ксенија је, као велики полиглота, преводила посебно са немачког и грчког језика. Превела је бројна дела Аристотела, Платона, Спинозе, Адлера, Сократа…


За време Другог светског рата била је хапшена и мучена од Гестапоа, јер је јавно писала против расне и националне мржње. Одбила је да потпише злогласни “Апел београдских интелектуалаца“ који је Гестапо саставио и присиљавао београдске интелектуалце да га потпишу. 

После рата хапсиле су је и комунистичке власти, а по изласку из затвора све њене књиге биле су забрањене. Амерички универзитети су је звали да на њима предаје, што је она одбила. Храбра и достојанствена, наставила је да ради анонимно и припрема трећи том свог животног дела Филозофски фрагменти“. 

Ксенија Атанасијевић, насликала
славна Надежда Петровић,1912. године.

Надежда Петровић је уврштена 
у 100 најзнаменитијих Срба


Autor sjovicicslavuj | 27 Septembar, 2019 | read_nums (28)
 
Крстовдан је празник посвећен проналажењу Христовог Крста на месту Његовог распећа.

Историја каже да је међу првим подухватима којих се свети цар Константин Велики подухватио пошто је преузео власт над целим Римским царством, било је обнављање хришћанских светиња у Светој земљи.

Једна од највећих жеља светог цара Константина и његове мајке, свете царице Јелене, била је да пронађу Часни крст на којем је 3 века раније био распет Исус Христ.

Тешке муке царица Јелена успела је да од неког старца дозна место где се налази Часни крст - било је то место на којем је потом био изграђен Венерин храм. Царица је наредила да се то идолско светилиште сруши и да се на том месту копа.

После извесног времена копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Крст.

Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христ, досете се да на мртваца чија је погребна поворка пролазила у близини положе сва три крста. Када је Часни крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.
На вест да је Часни Христов крст пронађен, слегло се мноштво народа - сви су желели да га виде, додирну и целивају. Они удаљенији су желели макар да га виде, па патријарх Макарије одлучи да подигне Крст на једно узвишење.

То прво уздизање ("воздвижење") Часног крста догодило се 326. године, а од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Гологоти.

Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години. Обележен је црвеним словом и на тај дан се обавезно пости.


Autor sjovicicslavuj | 26 Septembar, 2019 | read_nums (31)
 
На данашњи дан 26.9. рођен је
МИЈА АЛЕКСИЋ
један од славних српских глумаца и забављача


 
Autor sjovicicslavuj | 26 Septembar, 2019 | read_nums (28)

 

На данашњи дан, 26. септембра 1860. године

умро је војвода и владар Србије
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји

Споменик Милошу Обреновићу 
у Пожаревцу.

Споменик је свечано открио 
краљ Александар Обреновић
у присуству државних званица 
и грађана, 24. јуна 1898. год.


Autor sjovicicslavuj | 23 Septembar, 2019 | read_nums (33)
 
На данашњи дан, 23.9.1757. год.
умро је карловачки митрополит


Уврштен у 100 најзнаменитијих 

Срба у нашој историји
 
 
Биста Митрополита Ставана Стратимировића постављена 
у парку алеји великана у Кулпину  2013. године
 
Autor sjovicicslavuj | 23 Septembar, 2019 | read_nums (30)
 
Јесен на сјеверној Земљиној полулопти почиње у понедјељак, 23. септембра.
У исто вријеме за становнике јужне Земљине полулопте почиње прољеће.

На дан почетка јесени Сунце код нас излази у 6.25, а залази у 18.34, што значи да ће обданица трајати 12 сати и девет минута, а ноћ 11 сати и 51 минут.

На дан јесење равнодневице, обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земља посједује атмосферу, која привидно уздиже Сунце изнад хоризонта. Обданица и ноћ ће бити исте дужине 26. септембра.


 
Autor sjovicicslavuj | 23 Septembar, 2019 | read_nums (16)
Вера Николић
 
 
Autor sjovicicslavuj | 22 Septembar, 2019 | read_nums (36)
 
На данашњи дан, 22. септембра 1882. године
у столном Београду у Мађарској преминула је
КАТАРИНА ИВАНОВИЋ
Њени посмртни остаци 1967. пренијети су у Београд
у Алеју народних хероја на Новом гробљу.

Од 1876. била је члан Српског ученог друштва
и тако је постала прва жена академик код Срба.

ДАМА КОЈА ЈЕ СТВАРАЛА РЕМЕК-ДЈЕЛА
СРПСКОГ СЛИКАРСТВА XIX ВИЈЕКА

Катарина Ивановић је рођена 15. маја 1811. године у породици српског грађевинског предузимача у Веспрему, у Аустријском царству. Дјетињство је провела у малој српској заједници у Београду. Талентована од дјетињства, сликарство је почела да учи захваљујући новчаној помоћи трговца Ђорђа Станковића у Пешти. Касније је њен дар за ликовну умјетност уочила и мађарска грофица Чаки, која јој је омогућила да сликарство учи у Бечу у Умјетничкој академији, гдје жене у то доба иначе нису имале приступ.

Даље се усавршавала на Академији у Минхену, гдје студира скоро двије године историјско сликарство. Ту је започела студију познате композиције „Ослобођење Београда 1806“. Године 1846. одлази у Београд, у ком остаје свега годину дана. Извјесно вријеме живјела је у Паризу и Загребу. Путовала је по Холандији и Италији, гдје је много научила о савременом сликарству. Пред крај живота вратила се у Београд, гдје је живјела и радила све до своје смрти. У том периоду ствара углавном историјске композиције, жанр-слике и мртву природу.

У српско сликарство је унијела нове теме: жанр сцене и мртву природу. Стилски у раскораку између бидермајера и романтизма, опробала се и у сликању историјских композиција, али је највише домете досегла у портрету, а посебну цјелину чине аутопортрети.

Међу њена најпознатија дјела спадају: „Аутопортрет“ (1836), „Портрет младог мушкарца“ (1837), „Грожђе с корпом“ (1838), „Српски Хомер“ (цртеж 1839), „Портрет Симе Милутиновића Сарајлије“ (1840), „Италијански виноградар“ (1842). Послије 1846. „Портрет кнегиње Персиде Карађорђевић“, „Портрет војводе Стевана Книћанина“, „Дјеца Павла Станишића“, „Београђанка“, „Млади Данић“, „Дјечак са соколом“ и др. Катарина Ивановић је насликала укупно 38 слика.

Она је од 1876. члан Српског ученог друштва и тако је постала прва жена академик код Срба. 

Преминула је у Столном Београду у Мађарској 22. септембра 1882. године.

Њени посмртни остаци 1967. пренијети су у Београд у Алеју народних хероја на Новом гробљу.
Autor sjovicicslavuj | 22 Septembar, 2019 | read_nums (17)
Св. Јоаким беше син Варпафира, из колена Јудина, и потомак цара Давида. Ана беше ћерка свештеника Матана, из колена Левијева, као и првосвештеник Арон. Тај Матан имаше 3 кћери: Марију, Совију и Ану. Марија се удаде у Витлејем, и роди Саломију; Совија се удаде такође у Витлејем, и роди Јелисавету, мајку св. Јована Претече; а Ана се удаде у Назарет за Јоакима, и у старим данима својим роди пресвету Богородицу Марију.

50 година живљаху у браку Јоаким и Ана, и беху бесплодни. Живљаху богоугодно и тихо, и од свих прихода својих једну трећину само употребљаваху на себе, другу раздаваху сиромасима а трећу жртвоваху храму. А беху имућни добро.

Једном када под старост одоше у Јерусалим да принесу жртву Богу, укори их првосвештеник Исахар говорећи Јоакиму: „ниси достојан, да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан". Тако и други, који имаху деце, гураху Јоакима позади себе као недостојна. То веома ожалости ове две старе душе, те с великом тугом вратише се дому своме.

Тада обоје припадоше на молитву Богу, да и на њима учини чудо као некад на Авраму и Сари, и подари им једно чедо за утеху у старости. Бог им посла ангела свога, који им објави рођење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету".

И одмах Ана заче и у 9. месецу роди св. Деву Марију. Св. Јоаким поживе на земљи 80 а Ана 79 година, и представише се Господу.

Autor sjovicicslavuj | 21 Septembar, 2019 | read_nums (54)
 
Сјећање на српског музичара

 На данашњи дан, 21.9. 1958. год. рођен је
.

МИЛАН МЛАДЕНОВИЋ 



Фронтмен групе ЕКВ – Милан Младеновић  добиће достојно спомен-обиљежје испред Дома омладине. Дјело чувене вајарке Олге Јеврић, наћи ће се у парку на Топличином венцу.
Ова иницијатива усвојена је на сједници Комисије за споменике и називе тргова и улица.

Милана Младеновића памте генерације љубитеља рока, а група чији је фронтмен био оставила је неизбрисив траг на нашој музичкој сцени. Пјесме „Круг”, „Ти си сав мој бол”, „Пар година за нас”…ушле су у су све анале музичке историје.
 
Autor sjovicicslavuj | 21 Septembar, 2019 | read_nums (24)
 
Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. 

Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака.

И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном.

Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, Oлтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.

Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.
 
Autor sjovicicslavuj | 20 Septembar, 2019 | read_nums (29)
Атанасије Стојковић
Рођен је 20. септембра 1773. године у Руми.

 Био је српски писац и научник, руски академик, 
професор и ректор универзитета у Харкову, 
писац прве књиге из физике на српском језику, 
писац првог романа у новијој српској историји, 
као и преводилац Новог завета на славеносербски.
 

 
Autor sjovicicslavuj | 16 Septembar, 2019 | read_nums (30)
 
Репрезентативац Србије у рвању
Михаил Каџаја
освојио је бронзану медаљу на Свјетском првенству 
у Казахстану, пошто је у борби за треће мјесто 
побиједио Пољака Тадеуша Михалика 9:1.

Он је у дисциплини грчко-римским стилом
до 97 килограма донио Србији
другу медаљу на такмичењу.

 
Autor sjovicicslavuj | 16 Septembar, 2019 | read_nums (26)
 
На данашњи дан, 16. септембра 
рођен је кнез Србије
МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 ... 167 168 169  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva