Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 20 Mart, 2020 | read_nums (19)
Споменко Гостић

Рођен 15. августа 1978. године.
 Умро 20. марта 1993. године.

Био је војник и најмлађи одликовани 
борац Војске Републике Српске 
у Одбрамбено-отаџбинском рату. 
Одликован је Медаљом заслуга за народ.


Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.

Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.


Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
+++++++++++
Послије рата
Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији Босне и Херцеговине, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште радикалних исламиста, злогласних вехабија.

 Покретана је иницијатива за измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Републике Српске. Међутим, то још увијек није остварено. 

У неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу. 

На годишњицу његове погибије 20. марта 2014. године, у порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју, откривен је споменик овом младом српском јунаку.

 19. марта 2017. године у вишеградском насељу Гарча, једна од улица је понијела име овог младог српског јунака. Откривена је и спомен плоча у знак и сјећање на ЈУНАКА Споменка Гостића.


Мурал Споменку Гостићу у Козарској Дубици
++++++++++++
Autor sjovicicslavuj | 20 Mart, 2020 | read_nums (16)
 
Прољеће на сјеверној Земљиној хемисфери почело је у 4.49 часова, а у исто вријеме за становнике јужне полулопте стиже јесен, саопштено је из Астрономског друштва "Руђер Бошковић".

Сунчано - Фото: РТРС

На дан прољећне равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине јер Земља посједује атмосферу која привидно уздиже Сунце изнад хоризонта.

Друштво "Руђер Бошковић" подсјећа и да се у ноћи суботу на недјељу, односно 28. на 29. марта прелази на љетње рачунање времена, па казаљку треба помјерити један час унапријед.
 
Autor sjovicicslavuj | 19 Mart, 2020 | read_nums (38)
 
На данашњи дан, 19. марта 2003. године,  
умро је славни српски шансоњер 
- непоновљиви
ДРАГАН СТОЈНИЋ


++++++++++++
------------------------------------------------------------------------ 
Bila je tako lijepa
****************
Ref.
Bila je tako lijepa
uvijek se sjecam nje
bila je tako lijepa
kao tog jutra dan

Divna je ona bila
kada sam ostao sam
vise se nismo sreli 
jer nju je odnio dan 

Sve je kao tajna
ostalo na keju tom
oci, njene ruke
placni pogled njen

Mozda je tako bolje
zaborav brise sve
al' ipak, ipak cesto
cesto se sjetim nje
  
Danima kisa lije
uz prozor stojim sam
proslo je mnogo dana
obuze tad me san

Sjetih se onog jutra
nasega rastanka
sjetih se tihe rijeke
kojom je otisla

Ref.
Autor sjovicicslavuj | 18 Mart, 2020 | read_nums (43)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

На данашњи дан, 18. марта 1956. године
 умро је
Његова светост владика

Николај Велимировић

 
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји

Свети владика Николај(Велимировић)
са мајком испред храма у Лелићу

 
Слика

"Бирајте, Срби,
живот или смрт;
част или срамоту;
светлост или таму;
правду или неправду;
Бога или ђавола бирајте!

Бирајте или Христа
или Барабу.

Од тог избора зависила вам је сва ваша прошлост.
Од тога зависиће и сва ваша будућност."

Манастир Лелић покрај Ваљева

Никола Велимировић током студентских дана

-----------
Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Имао сам срећу. Некад давно прије рата у БиХ много тога сам успио да пронађем о Светом владики ВЕЛИМИРОВИЋУ и много тога да прочитам. По нешто сам и научио, али нажалост  - никад довољно. Тек тада сам схватио да сам о многим стварима само по нешто знао или онако површно сам знао. 

Заправо, знао сам врло мало или скоро ништа. Но, на вријеме сам се опаметио и схватио све претходне комунистичке заблуде које су ми упумпавали комунистички идеолози и идиоти.

Није било разлога да се покајем због погрешног пута којим сам претходно ишао, јер тај пут нисам ни бирао. На њега ме поставио злочиначки Брозов систем који је убио више Срба него Нијемци и усташе заједно. 

Било је то вријеме живота на кредит, како неки кажу благостања. И није било тешко тако живјети са испраним и препарираним мозговима.

Ни дан данас нисмо се освијестили и питање је да ли ћемо се икада опаметити.

Да ли ћемо напокон знати КО СМО и ШТА СМО и ОДАКЛЕ смо КРЕНУЛИ. 

Само је неизвјесност извјесна, 
јер нико предвидјети не може гдје ћемо стићи.

У тешким временима ауторитети постају ослонац. У њима проналазимо снагу и вјеру у боље сутра. Њихове ријечи дају мотив за борбу, њихове поруке постају путокази, а личним примјером постају узори. Но, како се постаје и ауторитетом? 

Чини се, тако што људи препознају нечију храброст, одлучност и истину у његовим ријечима. Људи препознају оне који непобитним чињеницама и истинским примјерима снажно бране интересе свога народа. Препознају снагу разума.
Владика Николај Велимировић је рођен 1880. године у ваљевском селу Лелићу. Из родне куће и села млади Николај је понео, и кроз живот носио, отвореност и једноставност српске православне вере, дубину народне мудрости и лепоту народа. Умро је у Америци 1956. године. Много година после његове смрти, посмртни остаци Николаја Велимировића су пренети народног језика. Студирао је и путовао по Европи и Америци, по Светој Гори, Грчкој и хришћанском Истоку. По завршетку Првог светског рата постављен је за епископа у Жичкој, а потом и у Охридско-битољској епархији. Као епископ, али и као заробљеник у немачким тамницама и изгнаник у далекој Америци, Николај Велимировић је остао човек у Лелић, где је сахрањен у малој цркви која је његова задужбина.

Величина владике Николаја Велимировића лежи у истинском познавању српског народа и посебној љубави према својој земљи и роду. Изузетно је волео свој народ, не слепо, без увиђања његових мана, већ као истински народољубац свестан његове величине, али и слабости.
Размишљајући о улози српске државе и величини поднетих жртава српског народа, Николај Велимировић се на Видовдан 1916. године у Лондону обратио званичницима и народима Европе. Његове пророчке речи и данас гласно одзвањају:
Господо и пријатељи!

Дошао сам из Србије, из Европске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па, ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду архиепископу Кентерберијском који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла пред његовим Височанством, краљем Џорџем Петим, и најугледнијим Енглезима могу да вам се обратим.

Господо и пријатељи! Цео дан јуче провео сам разгледајући овај величанствени храм који је понос Енглеске и Хришћанства. Ја сам видио да је он саграђен од најскупоценијег материјала донешеног из разних крајева империје у којој сунце не залази. Видео сам да је саграђен од гранита и мермера које су испирали таласи стотине мора и океана. И да је украшен златом и драгим камењем донетим из најскупоценијих рудника Европе и Азије. И уверио сам се да се овај храм с правом убраја у једно од архитектонских чуда света.

Но, господо и пријатељи! Ја долазим из једне мале земље на Балкану у којој има један храм и већи, и лепши, и вреднији, и светији од овогa храма. Тај храм се налази у српском граду Нишу и зове се Ћеле кула. Тај храм је сазидан од лобања и костију мог народа, народа који пет векова стоји као стамена брана Азијатском мору на јужној капији Европе. А, кадa би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм триста метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас могао подићи руку и показати: ,,Ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума.

“ Пет векова Србија лобањама и костима својим брани Европу да би она живела срећно. Ми смо тупили нашим костима турске сабље и обарали дивље хорде које су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа која леже између Рафаела и Шилера. За сва она бела и црвена столећа у којима је Европа вршила реформацију вере, реформацију науке, реформацију политике, реформацију рада, реформацију целокупног живота. Речју. Када је Европа вршила смело кориговање и богова и људи из прошлости и када је пролазила кроз једно чистилиште, телесно и духовно, ми смо као стрпљиви робови, ми смо се клали са непријатељима њеним бранећи улаз у то чистилиште. 

И другом речју. Док је Европа постајала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже. 
На Видовдан 1389. године српски кнез Лазар са својом храбром војском стао је на Косову Пољу, на браник Хришћанске Европе, и дао живот за одбрану Хришћанске културе.
У то време Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање.

Где су? Изгинули бранећи Европу.
Сада је време да Европа Србији врати тај дуг.
 
Говор владике Николаја Велимировића
на Видовдан 1916. године у Лондону
ПОНОС - Ово је побједнички марш српске војске кроз Лондон! 

Спектакуларном лондонском парадом, какву свијет до тад није видио, земље побједнице Првог свјетског рата прославиле су свој тријумф. Међу 15.000 војничких трупа које су 19. јула 1919. прошетале Лондоном, налазили су се и српски војници.

Делегација земље најзаслужније за пробијање Солунског фронта, марширала је тог дана предвођена пуковником Браниславом. Р. 
Милосављевићем, уз највеће хероје рата.
 На "Великој паради", одржаној у лондонском Хајд парку тог дана су храбри српски војници шетали, као што су се и борили, раме уз раме с највећима.

СРБИНЕ, ПАМТИШ ЛИ ОВО
- ЗАБОРАВ ЈЕ ГОРИ ОД СВАКЕ НЕСРЕЋЕ!

++++++++
+++++++++

Autor sjovicicslavuj | 18 Mart, 2020 | read_nums (21)
 
На данашњи дан, 18. марта (1780. или 1783.) рођен је
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји


Састанак у Такову
Насликао Паја Јовановић 1898. године
Autor sjovicicslavuj | 16 Mart, 2020 | read_nums (29)

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 16. марта 2002. године 
умро је славни српски глумац

ДАНИЛО БАТА СТОЈКОВИЋ



 
 
Autor sjovicicslavuj | 16 Mart, 2020 | read_nums (23)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
 
16. марта 1944. године  умрла је
 
АНА МАРИ ФРАНК



 Јеврејска дјевојчица коју је њен дневник о скривању током Другог свјетског рата учинио симболом жртава холокауста, вјероватно је умрла раније него што се мислило, показује истраживање Музеја Ане Франк.
Закључак истраживања објављен на годишњицу званичног датума смрти Ане Франк и њене сестре Маргот који су одредиле холандске власти послије рата.

Истраживачи Ерика Принс и Гертјан Брек тврде, међутим, да су Ана и Маргот вјероватно умрле од тифуса мјесец дана раније, у фебруару 1945. године. Тај закључак је донијет на основу сјећања свједока и докумената. Истраживањем је још једном указано на тешке услове у којима су Јевреји живели у логору Берген-Белзен, где ја Ана Франк умрла када је имала 15 година.
Autor sjovicicslavuj | 14 Mart, 2020 | read_nums (38)
 
На данашњи дан 14.3. 1932. године рођен је 
велики српски пјесник, сценариста
и стваралац у култури  

МИКА АНТИЋ


Имао сам срећу да неколико пута
будем у друштву славног Мике. 

Могу само да кажем - 
да сам захвалан за велику част  
која ми је ни кривом ни дужном, 
а понајмање заслужном 
- била указана!




 

Autor sjovicicslavuj | 13 Mart, 2020 | read_nums (39)
 
ЗА СЈЕЋАЊЕ И ПАМЋЕЊЕ

На данашњи дан, 13. марта 1975. године 
умро је славни српски књижевник и нобеловац 

ИВО АНДРИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
 
 

ИВО АНДРИЋ - Шта је Босна?
 

 

ИВО АНДРИЋ 
био је велики навијач 
ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ
------------------
Autor sjovicicslavuj | 12 Mart, 2020 | read_nums (29)

На данашњи дан 12. марта 1995. год.
УМРО је славни српски глумац,
који нас је деценијама забављао и одушевљавао

МИЈА АЛЕКСИЋ



Autor sjovicicslavuj | 12 Mart, 2020 | read_nums (22)

 Срећан рођендан Милораду Додику, српском члану Предсједништва Босне и Херцеговине и предсједнику Савеза независних социјалдемократа. Милорад Додик је рођен 12. марта 1959. године у Лакташима.

Фотографија корисника Славко Јовичић Славуј
Слика
Слика
Autor sjovicicslavuj | 12 Mart, 2020 | read_nums (21)

На данашњи дан 12.3.
1943. године

рођен је генерал и командант 
Војске РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

РАТКО МЛАДИЋ

Autor sjovicicslavuj | 12 Mart, 2020 | read_nums (17)

На данашњи дан, 12. марта 1964. године умро је
ЈОВАН БИЈЕЛИЋ
један од најзначајнијих српских сликара XX вијека


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји

 
"Мала Дубравка", насликана 1928. године

Пирамиде код Фоче, уље на лесониту, насликано 1962. године
 
Девојка са књигом, насликана 1929. године

 У Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду 26. марта 2016. године,  откривен је надгробни споменик великом српском и југословенском сликару, академику Јовану Бијелићу. 

Tако je на достојан начин обиљежено 130 година од рођења знаменитог сликара. 
Ликовни умјетник и српски академик чије име носе и бројне улице по градовима широм Србије, сахрањен је  давне 1964. године у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду. 
Све до данашњих дана, његов гроб био је обиљежен натписом једва видљивом на храстовом дрвету.  

Вјечна кућа Јована Бијелића напокон је добила 
достојно спомен обиљежје.
Autor sjovicicslavuj | 12 Mart, 2020 | read_nums (20)

На данашњи дан 12. марта 1935. године
УМРО је славни српски научник

МИХАЈЛО ПУПИН


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји

 
ПУПИН:
“Моји српски назори су моја мајка, моје родно место, моја Српска православна црква и мој српски језик. Ко од мене очекује да се одрекнем својих српских назора, то је исто као да ми одузима живот.”

Статуа Михајла Пупина у Новом Саду
* * * * * 
Биста Михајла Пупина која се налази
 у холу Универзитета Колумбија
+++++++++++++
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Mart, 2020 | read_nums (28)
 
На данашњи дан /11.3.1995/ муслимански злочинац-снајпериста је убио двије српске дјевојчице на Грбавици у Сарајеву
Дјевојчице су убијене за вријеме примирја, осам мјесеци прије потписивања Дејтона.

Хицима испаљеним из снајпера из дијела Сарајева који је био под контролом муслиманских снага током рата у БиХ, на данашњи дан прије 23 године, убијене су српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур у сарајевском насељу Грбавица.

Муслимански снајпериста са зграде "Лориса" на тадашњем Тргу Пере Косорића, а сада Тргу хероја, убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом.

Према наводима свједока, дјевојчице је убио С.П, припадник 101. бригаде такозване Армије БиХ. Сарајка Фатима Бајрамовић свједочила је да је то учинио Сејо Пискић који је рођен 1956. године у Грачаници. За тај злочин, као и у многим другим случајевима убистава српских цивила у Сарајеву, нико никада није одговарао.

Само осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума Милица и Наташа одиграле су своју посљедњу игру, коју је прекинута смрћу која је дошла из дијела града гдје су рођене и живјеле. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо. У записнику из болнице пише да је Милица довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема.

Према свједочењима тадашњих становника Грбавице, у вријеме када су убијене дјевојчице није било никаквих ратних дејстава, јер је био склопљен споразум о примирју које су надгледали француски и руски припадници међународних војних снага.

На само неколико десетина метара од њихових пунктова који су били распоређени на линији раздвајања између двије зараћене стране хладнокрвно су убијене Милица и Наташа.

Свједоци су испричали да се Пискић јавно хвалио да је из снајпера убио дјевојчице и још 20 Срба у насељу Грбавица. Привођен је, али никада није процесуиран. Овај случај не постоји у правосудним институцијама БиХ.

Данас нема информација гдје се Пискић налази, а спекулише се да је погинуо или умро.

Пискић је био само дио ланца муслиманских злочиначких снага које су свакодневно сијале смрт, пуцајући из снајпера на српска подручја. Пуцао по задатку свог команданта, што значи да би за овај злочин морали да одговарају руководиоци 101. бригаде, или они који су им у систему командовања били надређени. Али, нажалост, већ сад се може тврдити да никад нико за овај, као и за многобројне злочине почињене над сарајевским Србима неће одговарати.

Остало је забиљежено да је тадашњи бошњачки вођа Алија Изетбеговић рекао да убијене дјевојчице за њега нису Српкиње, већ грађанке Сарајева. Ово је срамна хипокризија злочиначке изјаве.
Наташа и Милица сахрањене су једна до друге на гробљу Миљевићи у Источном Новом Сарајеву, само на пар километара од града у којем су рођене, који су вољеле, а из којег им је на њихову љубав одговорено мржњом и смрћу.

А биле су само дјеца на почетку живота ...
+++++++++++++++++
Спомен-обиљежје за 120 невино страдале дјеце 
са подручја Српског Сарајева од 1992. до 1995. 
постављено је 13. септембра 2018. године 
у дворишту Основне школе "Свети Сава".

На споменику су уклесани стихови 
пјесника Горана Врачара "Сумрак", 
који су посвећени страдалој дјеци. 

Споменик симболизује голуба раширених крила

Autor sjovicicslavuj | 11 Mart, 2020 | read_nums (18)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 11. марта 1856. године
 рођен је славни српски војвода и војсковођа

СТЕПА СТЕПАНОВИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји



Договор двојице славних 
српских војвода и војсковођа 
Живојина Мишића и Степе Степановића 
на Солунском фронту
 
Улазак српске Друге армије на челу
са славним Војводом Степом Степановићем
у ослобођено Сарајево, 1918. године.
 
Споменик славном војводи Степи Степановићу 
у Кумодражу (мјесту рођења) код Београда

Споменик славном српском војводи 
Степи Степановићу у Чачку
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Mart, 2020 | read_nums (23)
 
Истог датума (20. августа) су рођени:
Слободан Милошевић
и Драган Николић

Истог датума (11. марта) су и умрли.


Autor sjovicicslavuj | 11 Mart, 2020 | read_nums (19)
ДРАГАН НИКОЛИЋ
преминуо је 11. марта 2016. године, 
оставивши празнину у шмекерском, 
умјетничком и глумачком универзуму
коју нико неће попунити.


Тешко је чак и побројати,
а камоли написати биографију умјетника
и бар поменути све његове улоге у позоришту,
на филму и на телевизији ...
као и све награде и признања која је добио.


Споменик Драгану Николићу у Врњачкој бањи

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 ... 184 185 186  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva