Autor sjovicicslavuj |
14 Maj, 2016 |
read_nums (247)
На данашњи дан, 15. маја умро је
На данашњи дан, 15. маја умро је
ЈОВАН СКЕРЛИЋ
Иако је живио само 37 година,
спада у плејаду најзначанијих СРБА
у нашој историји.
Autor sjovicicslavuj |
13 Maj, 2016 |
read_nums (264)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 14. 5.
рођен је српски пјесник
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 14. 5.
рођен је српски пјесник
БРАНКО В. РАДИЧЕВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
13 Maj, 2016 |
read_nums (316)
Српски атлетичар Михаил Дудаш успио је
Српски атлетичар Михаил Дудаш успио је
да оствари норму за Олимпијске игре у Рију у десетобоју.
Дудаш је на такмичењу у Новом Саду освојио 8.174 бода
и постао 11. српски атлетичар у Рију.
Autor sjovicicslavuj |
12 Maj, 2016 |
read_nums (277)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /13. маја/ рођен је
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /13. маја/ рођен је
ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ
********************
По мени, наравно,
она је сад актуелнија,
Једна од највише изговараних реченица
или синтагми или поука
или синтагми или поука
у српском народу је дјело
Лазе Лазаревића:
"СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ"!
Живио је само 40 година.
Његова приповијетка
"Све ће то народ позлатити",
Његова приповијетка
"Све ће то народ позлатити",
као да је јуче написана.
По мени, наравно,
она је сад актуелнија,
него у оно доба кад је написао
ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ.
ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ.
Autor sjovicicslavuj |
11 Maj, 2016 |
read_nums (310)
АМИН!
Трећи пјешадијски /Република Српска/ Пук Оружаних снага БиХ чува традицију Војске Републике Српске.
Поводом дана ВРС, 12. маја, Војска Републике Српске формирана на позив народа 1992. године, а циљ је био да одбрани народ који је у историји дао најбоље синове за слободу!
----------------------------------------------------------------------------
ВЈЕЧНА СЛАВА И ВЕЛИКО ХВАЛА
СРПСКИМ ЈУНАЦИМА
КОЈИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ДАЛИ
ЗА СЛОБОДУ СРПСКОГ НАРОДА!
СРПСКИМ ЈУНАЦИМА
КОЈИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ДАЛИ
ЗА СЛОБОДУ СРПСКОГ НАРОДА!
АМИН!
Autor sjovicicslavuj |
10 Maj, 2016 |
read_nums (287)
За сјећање и памћење.
На данашњи дан /11. маја/ рођен је
сјајни и непоновљи српски глумац
ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ
За сјећање и памћење.
На данашњи дан /11. маја/ рођен је
сјајни и непоновљи српски глумац
ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
10 Maj, 2016 |
read_nums (295)
Стонотенисери Црвене звезде одбранили су титулу шампиона Србије и по осми пут у својој историји постали прваци државе.
Стонотенисери Црвене звезде одбранили су титулу шампиона Србије и по осми пут у својој историји постали прваци државе.
Црвено-бели су славили на гостовању против Баната у Зрењанину резултатом 4:3 у мајсторици финала плеј-офа и са 2-1 у побједама стигли до новог наслова шампиона Србије.
У тим су се након пропуштеног другог финалног сусрета вратили Александар Каракашевић и Марко Јевтовић, Звездине највеће узданице и репрезентативци Србије, тако да Банат и поред велике борбе у Кристалној дворани није могао да преузме примат у српском клупском стоном тенису.
У освајању осме шампионске титуле у клупској историји наступима у плеј-офу учествовали су:
Александар Каракашевић Марко Јевтовић, Борис Михаиловић,
Мирослав Јелача и Радиша Стојковић.
Autor sjovicicslavuj |
8 Maj, 2016 |
read_nums (303)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
СРБИ СУ ДАЛИ ОГРОМАН
ДОПРИНОС
У СЛАМАЊУ ФАШИЗМА!
ДОПРИНОС
У СЛАМАЊУ ФАШИЗМА!
Има много људи који су задовољни, али који истовремено нису и срећни. Јер задовољство се може примијетити код људи, док то не важи и за људску срећу. У великим кризама, а поготово економским велики број људи тражи утјеху у једној реченици: “Добро је не пуца и нема рата”!
Људи памте многе страхоте и велики је број ожалошћених породица које и дан данас трагају за најближим својим сродницима. Сви они добро знају да покојници не могу поново да буду убијени. Али туга и неспокој убијају живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да пронађу своје најмилије чије уморене душе лебде изнад свих живих.
Тешко се долази до националне свијести једног народа. Његов колективни и друштвени организам је раскомадан у парампарчад. Ти дијелови се више никада не могу спојити у некадашњу јединствену цјелину. А без цјелине нема ни организма, па тако нема ни јединства народа.
Додуше, сам драги Бог зна зашто је то тако. Знају и људи. Али знају то и неки нељуди који чине власт. Многи су сасвим неоправдано засјели у удобне фотеље и покушавају да кормиларе "флотом лађа" /читај народа/, лађа које без мотора, горива и без јарбола плутају широким морским пространствима. На хоризонту бескрајног лутања ти политички авантуристи никада неће успјети да доплове на обалу спаса. Додатна несрећа је у томе што историја неће продужавати вријеме у којем би постојала могућност да се чак и они опамете.
Још увијек је недовољно подигнтих споменика најхрабријим и највећим синовима које су породиле српске мајке.
Нама не требају споменици са фигурама на којима се неће моћи распознати лица српских јунака који ће вјечно стајати на стражи и одбрани српства и отаџбине. Српство је у овом турболентном времену нападнуто са свих страна, па и изнутра. Сасвим је свеједно ко су стварни непријатељи, ако немамо пријатеља. Јер непријатељи све пред собом руше и уништавају.
Милиони су мртвих Срба који су кроз наше постојање бранили своју родну груду и своју отаџбину. Никада Срби нису друге нападали нити су били освајачи туђега. Сви они који су водили ратове против Срба су их и изгубили. Наша снага је у јединству живих и у милионским ешалонима мртвих Срба. Уморени Срби и јунаци из наше прошлости својим сјенима и данас не дају злотворима да славе своје наводне побједе, јер крвници никад нису успјели, а никада неће ни моћи да нас побиједе.
У Другом свјетском рату Срби су дали огроман допринос и великим жртвама платили су високу цијену у сламању фашизма. Та борба је представљала једно од највећих цивилизацијских достигнућа у цјелокупној људској историји. То је дан када се с поносом морамо сјећати свих оних који су своје животе дали у одбрани СЛОБОДЕ и људског достојанства.
И недавно вођени ратови на развалинама бивше Југославије било је вријеме у којем су се настојала потиснути сјећања да су у борби против фашизма највећу цијену платили Срби. Али ни Србија, а ни Република Српска то никада не смију да забораве без обзира колико били јаки и снажни покушаји наших непријатеља да фалсификатима препарирају историјске чињенице.
Зато и не само због тога Србија и Република Српска имају бројне разлоге да 9. мај - Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату - славе и као своје празнике.
СРЕЋАН ПРАЗНИК!
Autor sjovicicslavuj |
8 Maj, 2016 |
read_nums (314)
НОВАК ЂОКОВИЋ
НОВАК ЂОКОВИЋ – Енди Мареј
2:1 (6:2, 3:6, 6:3)
Autor sjovicicslavuj |
8 Maj, 2016 |
read_nums (307)
Одбојкаши Црвене звезде освојили су 12. шампионску титулу
ОДБОЈКАШИ ЗВЕЗДЕ
СУ НОВИ-стари,
по пети пут заредом,
ШАМПИОНИ СРБИЈЕ!
‘АЈДЕ
ИГРАЈ И БОРИ СЕ,
‘АЈДЕ,
СЕВЕРОМ ОРИ СЕ,
‘АЈДЕ,
ЗВЕЗДА - Војводина 3:0
Одбојкаши Црвене звезде освојили су 12. шампионску титулу
и уз освојени Куп Србије још једном су златним словима
исписали златне странице историје клуба.
Autor sjovicicslavuj |
8 Maj, 2016 |
read_nums (275)
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Гдје смо оно стали?
То се питају они који, заправо нигдје нису ни кренули. Јер њима је најбоље да тапкају у мјесту и да се нигдје не помјерају са мјеста, поготово ако су се ко зна како и на који начин ухљебили у какву дуготрајну фотељу. А фотеље нема без функције. Све је, дакле, повезано и спојено као у физици – системом “спојених посуда”.
Срећа је па постоје пријатељи и они ће ти увијек казати да водиш рачуна о себи и да прво “себе даш себи”.
Они други ће учинити максимум да од тебе узму све, па на крају карајева и да узму тебе самога, мада би им и то било мало. Јер од “мало” нико нема користи.
Твоји пријатељи и непријатељи око овога никада се неће договорити. А и не могу, јер пријатељи и непријатељи се и не договарају. Они се међусобно уништавају.
Не могу људи вјечно да живе овоземаљске животе, али било би најважније да и тај један живот живе сад и у овом времену.
Ничији нисам непријатељ, а пријатељ могу бити свима који ме за пријатеља желе и који мисле да им моје пријатељство нешто значи. Мени пријатељства мојих пријатеља значе много.
Људи не броје, али сви ми живимо девет живота. Проблем је у томе што многи никад неће схватити да је управо ово девети живот. Претходних осам живота некоме другом су припадали.
Све, па и цијели живот људи носе у памћењу и у глави. Не слажем се са онима који кажу да се то носи и у срцу. Срце је само орган за пумпање крви и пјесничка метафора за љубав. Не замјерам пијаним пјесницима који су некад давно и ко зна зашто срце ставили у први план.
Памет и разум су све. Од памети све полази или се са лудошћу све завршава.
Да се вратим на питање са почетка. “Гдје смо оно стали”?!
Нисам стао! Нећу да стојим.
Одох!
А вас, драги моји пријатељи позивам да кренемо заједно. Позивам вас да пођемо истим путем, путем дружења и међусобне пријатељске љубави.
Пођимо заједно уз Божији благослов!
Autor sjovicicslavuj |
7 Maj, 2016 |
read_nums (269)
Већ на првом наступу у сениорској конкуренцији на Европским првенствима, аранђеловчанка Јована Прековић је убједљиво и сигурно дошла до трећег мјеста и бронзане медаље савладавши у одлучујућој репасажној борби македонку Наташу Стефановску резултатом 5:0.
Предходно је на путу до финала, Прековићева у првом колу савладала такмичарку из Португала резултатом 1-0. У другом мечу се састала са искусном такмичарком из Украине однијевши побједу резултатом 3-2 док је у трећем мечу, такође резултатом 3-2 , савладала такмичарку из Израела. У четвртом наступу, који је уједно био и меч за финале, Јована је заустављења од Францускиње, тако што је меч послије неријешеног резултатом 0-0, францускиња добила захваљујући одлуци судија, које су дале предност домаћој такмичарки.
7.5.2016.
На 51 Првенству Европе за сениоре, које се одржава од 05. до 08. маја 2016. године у Монпељеу, Француска, послије првог дана.
Већ на првом наступу у сениорској конкуренцији на Европским првенствима, аранђеловчанка Јована Прековић је убједљиво и сигурно дошла до трећег мјеста и бронзане медаље савладавши у одлучујућој репасажној борби македонку Наташу Стефановску резултатом 5:0.
Предходно је на путу до финала, Прековићева у првом колу савладала такмичарку из Португала резултатом 1-0. У другом мечу се састала са искусном такмичарком из Украине однијевши побједу резултатом 3-2 док је у трећем мечу, такође резултатом 3-2 , савладала такмичарку из Израела. У четвртом наступу, који је уједно био и меч за финале, Јована је заустављења од Францускиње, тако што је меч послије неријешеног резултатом 0-0, францускиња добила захваљујући одлуци судија, које су дале предност домаћој такмичарки.
Autor sjovicicslavuj |
6 Maj, 2016 |
read_nums (302)
За сјећање и памћење
Милутин Бојић:
ПЛАВА ГРОБНИЦА
За сјећање и памћење
Мало година живота (само 25.)
стало је у богату српску историју.
На данашњи дан, 7.5. рођен је
славни српски родољуб
МИЛУТИН БОЈИЋ
----------------------------------------------------------------------------------
Милутин Бојић:
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне,
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.
То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, кô наш ум бескрајна,
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест хладна и очајна.
Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна пантомина?
То велика душа покојникā лута.
Стојте, галије царске! На гробљу браће моје
Зави'те црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!
Јер проћи ће многа столећа, кô пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.
Али ово гробље, где је погребена
Огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.
Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ' недра земље и небеског свода.
Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
Побожно и нечујно.
Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.
Јер тамо, далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.
Зато хоћу мира, да опело служим
Без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
уз тутњаву муклу добоша далеких.
Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом!
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!
Autor sjovicicslavuj |
4 Maj, 2016 |
read_nums (351)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Вјерујући народ и хришћанско васкрсње
- васкрсење православља и светосавља
Ни у дане највећег хришћанског празника Васкрса неки нису мировали. Заправо, нису престајали са увредама које су долазиле, како од стране оних чији Васкрс није празник и чија је вјероисповијест другачија, тако и од оних унутар једне религије, па наравно и унутар исте вјероисповијести.
На питање да ли је ово вријеме када се људи осјећају увријеђеним и онда кад то заиста нису, што се мене тиче, остаће без одговора. Јер заиста не знам одговор.
На питање да ли је ово вријеме када се људи осјећају увријеђеним и онда кад то заиста нису, што се мене тиче, остаће без одговора. Јер заиста не знам одговор.
Скоро да се ништа не може казати или нешто написати, а да се неко, дакле онај други не нађе повријеђен. Вријеме је такво као да постоје дежурни узбуњивачи широких народних маса и само је у почетку важно са неким се не сложити и ако је икако могуће бити бржи у клеветама и то пустити у етер и “Радио Милева” ће то одаслати на све стране свијета.
Мало је оних који прихватају различитости међу људима у многим сферама друштва, а те разлике постоје и да их не набрајам, нема потребе. Некад давно или ко зна кад, али датира то још из Брозовог времена, неко му је дотурио папирић на којем је писало да су наше разлике наше богатство!? Каква хипокризија и лупетање по менталним склоповима нормалног човјека. Да је тако, па не би у силним разликама прошла два миленија и у сталним сукобима цивилизација и у сиромаштву, прво духовном, па онда и у материјалном, без којег је незамислив опстанак друштвене заједнице у цјелини.
Једноставно, запали смо у нео-квази толентаризам који се пропагира само да би се људи привољели вечини. Посљедица таквог пута је једноумље, а оно никада никоме доброг није донијело. Више него опасни су они који оспоравањем слободе говора и изражавања покушавају да заштите и да очувају мир. Међутим, мир се чува тако што се самопоштовањем бране други људи. Требала би се напустити пракса да је за све недаће овог свијета неко други крив. Али такође треба знати да то није могуће! И баш због тога и све тако вртимо се у зачараном Врзином колу из којег се не види излаз.
Најгори су они који стално говоре да има наде. То говоре они који су се разним лоповлуцима енормно обогатили и који својим безобразлуцима и цинизмом позивају напаћени народ на стрпљење и на толеранцију до неког бољег сутра. А таквим лопужама је најважније да им је добро данас и надају се да ће се тако наставити и сутра.
Данас је четврти дан по Васкрсу и не би било добро да наставим овако, а још горе би било да ућутим и да ништа не кажем. Најважније је да не гријешим душу, а знам да не чиним никакав гријех, јер и Богу је драга свака милост, а народу је кроз његово постојање и трајање увијек била на услузи Божија милост и безгранична љубав према човјеку.
Autor sjovicicslavuj |
4 Maj, 2016 |
read_nums (355)
Вјечна
ти слава
ти слава
и хвала
– српски јуначе!
На данашњи дан, 4. маја 1999. године, у ваздушној бици против четири НАТО авиона на небу изнад Ваљева у авиону „Миг 29″ погинуо је пилот потпуковник Миленко Павловић, командант 204. ловачког авијацијског пука у Батајници.
На радио вези забележене су његове последње речи у неравноправној борби: „Имам их, имају и они мене“… Посмртно је унапређен у чин пуковника.
Бомбардовање Савезне Републике Југославије затекла га је на дужности команданта 204. ловачког пука, чије је седиште било измештено у Стару Пазову. Летачка техника је била на изузетно слабом нивоу одржавања и несигурна. До тог 4. маја неколико авиона је изгубљено услед разних кварова који су се обично дешавали непосредно по узлетању. Већина пилота је успела да се спасе, погинуо је једино мајор Зоран Радосављевић.
4. маја 1999. око 12 часова примећена је већа група НАТО авиона која је дејствовала у правцу Ваљева, углавном на фабрику муниције Крушик, као и на војна складишта у селу Причевић. Команду да полети добио је један од млађих официра. Међутим, потпуковник Павловић је телефонском везом наредио да се позвани пилот задржи и уместо њега је он полетео ка Ваљеву са својим авионом МиГ-29, № 18109. Убрзо се нашао над Ваљевом, међутим, после самог узлетања му се покварио генератор наизменичне струје тако да је остао без радара.
Павловић се упустио се у неравноправну битку против 16 НАТО авиона, успео да их збуни и чак натера у бекство смелим наступањем али је, нажалост, убрзо, око 12:45, био погођен са три ракете, испаљене од стране холандских пилота са авиона F-16 фајтинг фалкон који су били западно од Тузле те их он није ни приметио. Погинуо је још у ваздуху.
Остаци његовог авиона пали су у село Петница. Сахрањен је 6. маја 1999. на Бежанијском гробљу.
4. маја 1999. око 12 часова примећена је већа група НАТО авиона која је дејствовала у правцу Ваљева, углавном на фабрику муниције Крушик, као и на војна складишта у селу Причевић. Команду да полети добио је један од млађих официра. Међутим, потпуковник Павловић је телефонском везом наредио да се позвани пилот задржи и уместо њега је он полетео ка Ваљеву са својим авионом МиГ-29, № 18109. Убрзо се нашао над Ваљевом, међутим, после самог узлетања му се покварио генератор наизменичне струје тако да је остао без радара.
Павловић се упустио се у неравноправну битку против 16 НАТО авиона, успео да их збуни и чак натера у бекство смелим наступањем али је, нажалост, убрзо, око 12:45, био погођен са три ракете, испаљене од стране холандских пилота са авиона F-16 фајтинг фалкон који су били западно од Тузле те их он није ни приметио. Погинуо је још у ваздуху.
Остаци његовог авиона пали су у село Петница. Сахрањен је 6. маја 1999. на Бежанијском гробљу.
Autor sjovicicslavuj |
3 Maj, 2016 |
read_nums (362)
Сада је девет бодова разлике између Звезде и Чукаричког,
три кола прије краја, с тим што црвено-бели имају
и утакмицу мање.
Црвена звезда је 19. пута била првак
некадашње велике Југославије
Потом је пет пута освајала титулу
А, ово јој је треће шампионско звање у Србији:
На 33 утакмице, Звезда је постигла чак 85 голова,
а примила 22. 
ЗВЕЗДА
ЈЕ ПРВАК СРБИЈЕ!
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ОСВОЈИЛА ТИТУЛУ!
Црвено-бели 27. пут постали шампиони државе у фудбалу!
Сада је девет бодова разлике између Звезде и Чукаричког,
три кола прије краја, с тим што црвено-бели имају
и утакмицу мање.
Црвена звезда је 19. пута била првак
некадашње велике Југославије
Потом је пет пута освајала титулу
у СР Југославији и Србији и Црној Гори
А, ово јој је треће шампионско звање у Србији:
2007, 2014. и 2016. године.
На 33 утакмице, Звезда је постигла чак 85 голова,
а примила 22.
Autor sjovicicslavuj |
3 Maj, 2016 |
read_nums (266)
За сјећање и за памћење.
На данашњи дан /3. маја/ рођена је сјајна
За сјећање и за памћење.
На данашњи дан /3. маја/ рођена је сјајна
и непоновљива српска глумица
ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
2 Maj, 2016 |
read_nums (288)
2.5.2016. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Сремска Митровица
95:88 (27:25, 21:20, 20:25, 27:18)
93:74 (26:21, 26:18, 20:21, 21:14)
49:61 (16:24, 18:13, 6:9, 9:15)
ЗВЕЗДА ЈЕ
2.5.2016. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Сремска Митровица
Мега Лекс - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:3
1. утакмица: ЗВЕЗДА - Мега Лекс
95:88 (27:25, 21:20, 20:25, 27:18)
2. утакмица: ЗВЕЗДА - Мега Лекс
93:74 (26:21, 26:18, 20:21, 21:14)
3. утакмица Мега Лекс - ЗВЕЗДА
49:61 (16:24, 18:13, 6:9, 9:15)
ЗВЕЗДА ЈЕ
ШАМПИОН
АБА ЛИГЕ
ОДБРАЊЕНА
ПРОШЛОГОДИШЊА ТИТУЛА!
За ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ су играли:
Кинзи 4, Ребић, Дангубић 2, Митровић 6,
Лазић 2, Мицић 5, Симоновић 9, Гудурић 2,
Јовић 3, Милер 18, Цирбес 9, Штимац 1.
Autor sjovicicslavuj |
2 Maj, 2016 |
read_nums (371)
Овако је изгледао Храм Светог Саве у Њујорку.
+++++++++++++++++++++++++++++
На Дан коначног затварања усташког концентрационог логора смрти у Јасеновцу, на данашњи дан - 29. и 30. априла 2006. године био сам у Њујорку на обиљежавању Дана страдања у Јасеновцу, на позив директора њујоршког Института за холокауст и геноцид Берија Литучија.
30. априла био сам гост ТВ "Глас Америке" гдје сам између осталог рекао: Данас српски народ у Њујорку има спомен обиљежје које симболизује страдање и геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу.
У оквиру обиљежавања Дана страдања у усташком концентрационом логору смрти у Јасеновцу, у организацији њујоршког Института за холокауст и геноцид, 29. априла служен је и парастос жртвама Јасеновца у Српској православној цркви "Свети Сава" у Њујорку.
Истог дана, у амфитеатру који је био у саставу Храма Светог Саве говорио сам о страдању српског народа на просторима бивше Југославије. Говорио сам о српском страдању у грађанском рату у БиХ, страдању Срба у Хрватској, погрому Срба на Косову и Метохији и злочиначкој НАТО агресији на Србију...
30. априла одржана је комеморација у Спомен парку жртвама холокауста у Њујорку, гдје сам такође говорио. Тада сам избројао 37. камених стубова на којима су исписана мјеста страдања Јевреја и мјеста фашистичких логора холокауста.
Само на једном каменом спомен обиљежју пише:
УСТАШКИ ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ
- ГЕНОЦИД НАД СРБИМА,
- ЈЕВРЕЈИМА и
- РОМИМА
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
НЕВЈЕРОВАТНО је да је на десетогодишњицу моје посјете Светом храму и мог боравка у Њујорку - потпуно изгорио Храм Светог Саве.
Autor sjovicicslavuj |
2 Maj, 2016 |
read_nums (299)
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Ако не би било живота на земљи,
онда не би било ни вјечног живота у Царству небеском,
а ни васкрсења човјека.
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Ако не би било живота на земљи,
онда не би било ни вјечног живота у Царству небеском,
а ни васкрсења човјека.
Од како је настао свијет и од кад је настао човјек, људи су усмјерени једни на друге. Зато смо ваљда и ми тема једни другима или су они други тема нашег интересовања. Ко смо заправо ми? Јесмо ли они први или смо ипак они други? Заиста није јасна граница између значајног и оног сасвим небитног.
Није ни мало лагодно бити у крилу између самоће сопственог живљења и јединствене повезаности са другима. Кроз цијело настајање и постојање човјечанства увијек је вријеме било битан и пресудан фактор, али не као атмосферска појава, већ вријеме као категорија трајања и то од настанка свијета, па све до данас, а тако ће бити и у будуће.
Вријеме и разне историјске епохе и раздобља имала су пресудну улогу на људе и на њихову борбу за биолошким опстанком, некад са већим, а често и са мањим успјехом. Није могуће направити границе између епоха времена, јер људи су увијек посматрали безначајне ствари као саставне дијелове стварности. Данас је за историју безначајан управо конститутивни елемент стварности, стварности времена.
Не зна се колика је била граница између садашњости и оног некада и када је она уопште и настала или је та граница остала само у менталном склопу данашњег човјека. Колико смо премостили ту границу и јесмо ли се навикли на њу или смо у ери савремене цивилизације тај јаз људског раздвајања помјерили на забрињавајућа и неодржива стања или смо у сопственим формираним језгрима мислили да је могуће да сами и изоловано формирамо, на почетку сопствену, а касније и колективну слику нације и религије за коју мислим да је једино исправна, при том не оспоравајући и другим народима и религијама да и они за свој народ имају своје мишљење, које се никако не поклапа са мојим.
Но, ипак све полази од појединца, јер да нема појединца не би било ни колективитета, а ни друштвене заједнице. Дакле, сваки појединац, по природи ствари, постаје свјестан да је његов живот њему најважнији и то је исправно поимање ствари. Јер није могуће посматрати само појединца ван контекста друштва у цјелини. Није могуће, а није ни сврсисходно нечију судбину изоловано посматрати, јер свака ситница је важна управо ради цјелине. Та или те ситнице укрштају жеље и реакције, појединачне жеље и енергију и из појединачног гледања свака таква прича и угао посматрања добијају највећу ширину и елаборирају продужење људске врсте и то природним путем и по јединственој матрици без које не би ни постојало човјечанство.
Та матрица никада неће бити замијењена неком другом формулом. Остаће заувијек редослијед рађања... Мајка и отац, па дијете и све тако у круг и ширење у цикличне никад затворене кругове. Јер без та три бића не би било могуће ни живјети по Светом тројству, нити би постојао овоземаљски живот.
Ако не би било живота на земљи, онда не би било ни вјечног живота у Царству небеском, а ни васкрсења човјека.
Живот се живи и мора се даље и само напријед. Са таквим размишљањима завршићу и овај текст и наставићу га у неком другом времену ...
Живот се живи и мора се даље и само напријед. Са таквим размишљањима завршићу и овај текст и наставићу га у неком другом времену ...
