Рат у БиХ није почео 1. марта 1992. године због убиства српског свата Николе Гардовића на Башчаршији у центру Сарајева!
Autor sjovicicslavuj | 1 Mart, 2016 | read_nums (315)
Убиство српског свата НИКОЛЕ ГАРДОВИЋА 1. марта 1992. године на Башчаршији у центру Сарајева, било је без икаквих реакција највиших муслиманских функционера у руководству Министрарства унутрашњих послова и Државне безбједности Босне и Херцеговине!
Убиство српског свата НИКОЛЕ ГАРДОВИЋА 1. марта 1992. године на Башчаршији у центру Сарајева, било је без икаквих реакција највиших муслиманских функционера у руководству Министрарства унутрашњих послова и Државне безбједности Босне и Херцеговине!
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Муслимански дио руководства у МУП-у БиХ истог дана је знао ко је и како починио злочин тог 1. марта 1992. године, када је на Башчаршији у центру Сарајева убијен српски сват Никола Гардовић.
1. марта 1992. године око 18 часова, након убиства Николе Гардовића, у МУП-у БиХ одржан је састанак на којем су са муслиманске стране били присутни тадашњи министар унутрашњих послова БиХ Алија Делимустафић, помоћник министра Јусуф Пушина, подсекретар у Државној безбједности БиХ Авдо Хебиб, а са српске стране присуствовали су замјеник министра Витомир Жепинић и тадашњи помоћник министра и начелник криминалистичке полиције Момчило Мандић.
Био сам присутан и ја и још неколико припадника из ДБ-еа и МУП-а БиХ.
Био сам присутан и ја и још неколико припадника из ДБ-еа и МУП-а БиХ.
Хрватских представника који су радили у органима безбједности БиХ није било на састанку, јер тај случај њих није ни интересовао.
На састанку су Жепинић и Мандић тражили да се блокира град и да се у најкраћем времену пронађу починиоци овог гнусног и како смо га ми Срби одмах назвали - терористичког акта.
Делимустафић је то обећао, али ништа није учињено да се то и уради. Тек послије мјесец дана, ми српски припадници МУП-а и ДБ-еа БиХ сазнали смо да је муслиманско руководство МУП-а БиХ одмах након извршеног злочина знало ко и како је убио српског свата, али да није жељело да саопшти ко је убица и злочинац.
Послије овог састанка, сјећам се, Делимустафић је рекао да уколико се не ријеши ово убиство може доћи до хаоса у БиХ. Међутим, кадрови у МУП-у које је делегирала Странка демократске акције (СДА) учинили су све да се истрага спријечи. Било је очигледно да је у питању био добро испланиран сценарио и потпуна блокада српских кадрова у ДБ-еу и МУП-у БиХ.
Пошто ништа није учињено да се убица пронађе и ухвати, Срби су подигли барикаде у Сарајеву. Сутрадан је Странка демократске акције (СДА) организовала демонстрације и припремила демонстранте који су имали задатак да прођу кроз барикаде све са циљем избијања већих нереда и у цијели хаос потпуно укључивање "Зелених беретки", које су само на папиру словиле као параполицијске формације.
Управо су припадници "Зелених беретки" са значкама регуларних формација МУП-а БиХ, односно пресвучени муслимански полицајци из снајпера са “Унисових” солитера пуцали у масу окупљену испред тадашње скупштине и зграде институција БиХ на масовном протесту. Имали су за циљ да за општи хаос у држави оптуже Србе.
Зато су одмах послије пуцњаве пронијели информацију да је пуцано из хотела “Холидеј ин” гдје су мислили да се у том тренутку у хотелу налазио Радован Караџић. Намјера је била да се он ухвати и линчује. Али тај план није успио.
Караџић у то вријеме није није био у хотелу.
У хотелу се затекло неколико људи из Караџићевог обезбјеђења који су ухапшени, злостављани и за мало ликвидирани. Муслимански стампедо и велика руља демонстраната рушила је све пред собом. Почела је пљачка бутика и продавница са најлуксузнијом робом и златара, као и хотелског инвентара. Опљачкана је и гаража хотела и покрадено је више од двадесетак најлуксузнијих аутомобила.
Стручњаци су касније утврдили да једна старија жена која је била учесница митинга и која је у организованомј пуцњави рањена - никако није могла да буде погођена из “Холидеј ина”, већ једино из "Унисових" солитера које су Сарајлије "од миља" звале “Момо и Узеир”. Због опструкције у истрази око убиства Николе Гардовића дошло је до прве значајне подјеле у МУП-у БиХ, која је кулминирала потпуном подјелом, односно одвајањем српских кадрова из тадашњег Министраства унутрашњих послова и Државне безбједности БиХ.
Све је дакле указивало да је ријеч о добро осмишљеном бошњачком сценарију, који је у наставку имао трагичан епилог - наставак крвавог грађанског рата у БиХ.
********************************************
НАПОМЕНА:
НАПОМЕНА:
За
убиство Николе Гардовића нико није одговарао, иако је предратни
сарајевски криминалац Расим Делалић-Ћело касније јавно признао да је
убио Гардовића.
Кантонално тужилаштво у Сарајеву је тек почетком 2006. године покренуло судски процес против убице, али никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.
Осим Делалића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, сина оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића.
Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
Предратни криминалац Делалић је
одмах на почетку ратних сукоба у Сарајеву постао командант Девете
муслиманске брдске бригаде такозване Армије БиХ, а од тадашњег
предсједника такозваног Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића „за
заслуге“ је добио на поклон пиштољ са посветом.
