Autor sjovicicslavuj |
27 Februar, 2016 |
read_nums (382)
На данашњи дан /27. 2/
Овакву животну биографију
мало људи је имало.
Између осталог,
говорила је 10 (!) свјетских језика.
Скоро је невјероватна чињеница
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ...
На данашњи дан /27. 2/
умрла је славна српска
пјесникиња МИРА АЛЕЧКОВИЋ
пјесникиња МИРА АЛЕЧКОВИЋ
Овакву животну биографију
мало људи је имало.
Између осталог,
говорила је 10 (!) свјетских језика.
Скоро је невјероватна чињеница
да је Мира била прво женско дијете
које је након 482. године,
рођена у породици Алечковић
рођена у породици Алечковић
...
Autor sjovicicslavuj |
26 Februar, 2016 |
read_nums (375)
Српска репрезентативка у стрељаштву Андреа Арсовић
освојила је вечерас златну медаљу
на првенству Европе у Ђеру /Мађарска/.
Арсовићева је била најбоља у дисциплини
ваздушна пушка 10 метара.
У цијелом финалу имала је Андреа
само два хица испод десет:
9,8 и 9,9 и стално је била међу прве три.
Завршила је такмичење максималаним хицем од 10,9,
скинула штитник са главе и бацила га на земљу,
а затим подигла обје руке,
скинула штитник са главе и бацила га на земљу,
а затим подигла обје руке,
изразивши тако своје задовољство због титуле!
Ово је друга златна медаља Анедрее Арсовић на Шампионатима Европе ваздушном пушком послије 2010.
Има и сребро 2014. и бронзу 2012.
Уједно, ово је трећа медаља за српско стрељаштво
на овом шампионату и друга златна.
Шампион Европе другог дана постала је женска јунирска репрезентација ваздушном пушком
(Милица Бабић, Сања Вукашиновић и Марија Колеревић),
док су екипну бронзу трећег дана освојили сениори пиштољем
Дамир Микец, Душко Петров и Димитрије Гргић.
Autor sjovicicslavuj |
26 Februar, 2016 |
read_nums (406)
Из славне православне српске прошлости
Autor sjovicicslavuj |
25 Februar, 2016 |
read_nums (359)
25.2.2016.
25.2.2016.
Српске репрезентативке Милица Бабић, Сања Вукашиновић и Марија Коларевић биле су најуспјешније другог дана првенства Европе у Мађарској и освојиле су прво мјесто у дисциплини ваздушна пушка.
На Шампионату Европе учествује укупно 24 српска стријелца у свим категоријама и дисциплинама пушком и пиштољем.
За стријелце из Европе ово је посљедње такмичње на коме могу да освоје олимпијске визе за Рио, по три пушком и пиштољем за сениоре и сениорке.
Шампионат у Ђеру одржава се до 28. фебруара.
----------------------------------------------------------
20. година је прошло од великог егзодуса СРБА из сарајевских општина у којима су вијековима живјели!
Autor sjovicicslavuj |
24 Februar, 2016 |
read_nums (374)
Ових дана навршава се 20 година од егзодуса сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума, када је око 140.000 становника напустило своје домове под пријетњама муслиманских власти.
Фебруар 1996. - Фебруар 2016. године
Двије хиљаде људи на гробљу поред илијашке православне цркве, посвећене светом пророку Илији, опраштало се од својих огњишта, која су бранили и одбранили током посљедњег рата.
И око других вјерских објеката и на гробљима дуж Српског Сарајева били су идентични призори. Опроштај је приређен и на Кривоглавачком гробљу смјештеном на узвишици изнад истоименог села, западно од урбаног дијела Вогошће. Преживјели Срби су ископавали своје мртве и са собом су их носили у непознато. Не зна се ко су били мртви, а ко преживјели и тешком трагедијом сломљени и унесрећени Срби.
Срби сарајевских општина ископавају своје мртве
и носе са собом
у сарајевском егзодусу /фебруар 1996,/
У два-три налета ИФОР-ови хеликоптери брујали су изнад гробља. Падала је киша, а опроштај одлазећих Срба са гробовима најмилијих трајао је дуго.
Посебан проблем представљала је чињеница да су такозване међународне институције нагло одлучиле да муслиманске власти преузму српске општине и то мјесец дана прије предвиђеног рока, што је додатно убрзало ионако велику трагедију сарајевских Срба. Вогошћани и Рајловчани нису ни слутили да ће морати да крену већ 23. фебруара, иако је првобитни рок, утврђен у Дејтону, био 19. март.
Остаће запамћено да су за промјену рока сазнали из циничних летака које су им дијелили припадници ИФОР-а.
Народ бјеше затечен и збуњен. Услиједила је дуга, бесана ноћ између 21. и 22. фебруара у вогошћанским насељима. Није било ништа од од обећаног конвоја камиона и аутобуса за исељавање преосталог становништва /више од половине је раније напустило овај дио Сарајева/. Први аутобуси дошли су тек наредног дана.
И ријечи су се ледиле у требевићкој и романијској мећави кроз коју се пробијала непрегледна колона возила.
Да су могли, у мјесто будућег живота, а већина њих тада нису знали ни куда иду и гдје ће да се скрасе, најрадије би понијели све – куће и станове, ваздух, шуму, сарајевска брда.
Прије рата, по попису из 1991. године, у Сарајеву је живјело 157.000 Срба.
Прије рата, по попису из 1991. године, у Сарајеву је живјело 157.000 Срба.
Autor sjovicicslavuj |
22 Februar, 2016 |
read_nums (443)
У предивној атмосфери нове дворане,
пред пуним трибинама атлетске публике,
одржано је првенство Србије за сениоре.
Златне медаље освојили су: Ивана Петковић (60 метара препоне), Ивана Огњановић (троскок), Маја Ћирић (60 метара), Јелена Дамњановић (скок мотком), Милош Тодосијевић (скок у вис), Тамара Салашки (400 метара)
и Биљана Цвијановић (3000 метара).
До сребрних одличја стигли су: Милан Јотановић (бацање кугле),
Маја Ћирић (400 метара), Марко Возаб (800 метара)
и Немања Церовац (3000 метара).
Бронзани су били: Ивана Петковић (60 метара), Филип Иштвановић (60 метара), Вељко Недељковић (бацање кугле), Ненад Константиновић (60 метара препоне), Сара Огњановић, (бацање кугле), Милош Марковић (400 метара), Ивана Маодуш (скок у вис), Милош Рајчевић (1500 метара)
и Јасмин Халили (скок у вис).
ЖЕТВА МЕДАЉА НА АТЛЕТСКОМ
ПРВЕНСТВУ СРБИЈЕ!
****************************************
У предивној атмосфери нове дворане,
пред пуним трибинама атлетске публике,
одржано је првенство Србије за сениоре.
Звездини атлетичари освојили су укупно 21 медаљу.
Златне медаље освојили су: Ивана Петковић (60 метара препоне), Ивана Огњановић (троскок), Маја Ћирић (60 метара), Јелена Дамњановић (скок мотком), Милош Тодосијевић (скок у вис), Тамара Салашки (400 метара)
и Биљана Цвијановић (3000 метара).
До сребрних одличја стигли су: Милан Јотановић (бацање кугле),
Маја Ћирић (400 метара), Марко Возаб (800 метара)
и Немања Церовац (3000 метара).
Бронзани су били: Ивана Петковић (60 метара), Филип Иштвановић (60 метара), Вељко Недељковић (бацање кугле), Ненад Константиновић (60 метара препоне), Сара Огњановић, (бацање кугле), Милош Марковић (400 метара), Ивана Маодуш (скок у вис), Милош Рајчевић (1500 метара)
и Јасмин Халили (скок у вис).
Autor sjovicicslavuj |
22 Februar, 2016 |
read_nums (427)
За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /22. 2./ рођен је
славни књижевник
Вишеструки „кандидат“ за Нобелову награду.
Добитник највећих југословенских књижевних признања. 
За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /22. 2./ рођен је
славни књижевник
ДАНИЛО КИШ
Био је један од десет највећих свјетских писаца
друге половине XX вијека.
друге половине XX вијека.
Вишеструки „кандидат“ за Нобелову награду.
Добитник највећих југословенских књижевних признања.
Иако је био прогањан, ипак још за живота
изабрао је своје трајно мјесто
у вјечном царству - у Београду.
Киша је мајка крстила у православној цркви,
што му је спасило живот у Другом свјетском рату.
Пишчева жеља да буде сахрањен
по православном обреду
била је испоштована и савим јасна.
Autor sjovicicslavuj |
21 Februar, 2016 |
read_nums (550)
Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу.
Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа.
А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу!? 
Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу непримјетно, не знаш кад и како. Клањају ти се и склањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик улагују ти се и умиљавају како то раде пси. Никад им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично шуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ето ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једнога дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.
Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и пјесме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тјераш или да бјежиш, што ти се чини могућнијим.
На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.
Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо гдје одзвања наша ријеч, гдје се још глагоља и гдје се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народа опет кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.
Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцјепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.
Чувајмо наш језик и наше писмо!
Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу.
Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа.
А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу!?
Не
узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси
освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи
град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика.
Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио.
Народ који изгуби своје ријечи
Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио.
Народ који изгуби своје ријечи
престаје бити народ.
***********************************
Постоји,
чедо моје, болест која напада језик као зараза тијело. Памтим ја такве
заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима
једног народа са другим, тамо гдје се језик једног народа таре о језик
другог народа.
Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живјети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпослије се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.
Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човјека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.
Човјек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човјек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора.
Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живјети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпослије се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.
Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човјека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.
Човјек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човјек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора.
И
ја сам, чедо моје, у мојим војнама употребљавао језик као најопасније
оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих
полкова. За вријеме опсада и дуго послије тога слао сам чобане, сељане,
занатлије и скитнице да преплаве њихове градове и села као слуге,
робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и
полкови долазили су на напола освојене земље и градове. Више сам крајева
освојио језиком него мачем.
Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу непримјетно, не знаш кад и како. Клањају ти се и склањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик улагују ти се и умиљавају како то раде пси. Никад им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично шуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ето ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једнога дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.
Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и пјесме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тјераш или да бјежиш, што ти се чини могућнијим.
На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.
Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо гдје одзвања наша ријеч, гдје се још глагоља и гдје се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народа опет кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.
Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцјепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.
Autor sjovicicslavuj |
21 Februar, 2016 |
read_nums (401)
Ако изгубимо језик и писмо
и ми ћемо као народ нестати!
Чланице Организације УН за образовање, науку и културу (Унеско) обиљежавају данас Међународни дан матерњег језика, с циљем промовисања језичке културе и разноврсности, као и вишејезичности.
Генерална скупштина Унеска прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сјећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали зато што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
Према процјенама, готово свакодневно у свијету нестане по један језик, а лингвисти прогнозирају да ће од око 6 000 језика, до краја XXI вијека одумријети више од половине, чак и до 90 одсто.
Највише су угрожени језици са малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, као и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције, сматрају лингвисти.
Унеско штити језичке различитости, одаје признање језицима аутохтоних народа и настоји да се њихов глас чује у пројектовању образовне политике, развоја и социјалне кохезије. Вишејезичност "живи ресурс" који треба да се користи за добробит свих.
Лингвисти упозоравају да је пред све већом навалом енглеског језика, Српски језик угрожен у мјери у којој су то и други језици и да опасност пријети чак и језицима са великом традицијом - француском, италијанском, њемачком.
Autor sjovicicslavuj |
19 Februar, 2016 |
read_nums (232)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Да
ли је могуће постићи бар једну од двије ствари које су битне за живот. Прва је
како у свему, односно у овој свјетској параноји остати нормалан, а друга је
како остати поштен? Не вјерујем да је могуће обје ствари одједном постићи и
тако водити живот.
Да би се остварило бар нешто за почетак била би потребна мотивисаност и инспирација и то одмах. Требало би да се човјек трансформише у оно што није, а заправо би требало да буде. Но како то и урадити кад је врло тешко уздичи се изнад летаргичног стања и друштвене охолости у којој нико не брине о човјеку.
Дакле, мотивација је само парадигма у хаосу безнађа у којем најбоље пролазе лопови „на мах“. А то значи – до чега год дођу, а знају да је туђе – то одмах треба и мазнути. Степен ризика је у великом распону и то од нуле, па до прихватљивог процента од око 5о одсто да ће у нечасним радњама неко бити и ухваћен што не значи да ће на крају бити и осуђен.
У нека стара времена то би се могло назвати лоповлуком. Данас се то зове - отуђивање. Међутим, методе су исте и јасно су дефинисане у присвајању туђег рада, труда и енергије као личне и извлачење користи преко туђе грбаче. У архаичном сленгу то би се могло свести на свима јасну дефиницију пљачкашког стања: „Ко је шта јамио – јамио је“! И тиме се затвра круг, али не затварају се и лопови и то је суштина стварности.
Давно је славни Томас Едисон рекао: „Сви краду у трговини и индустрији. И сам сам много украо. Али ја знам како да крадем“.
Новокомпоновани бизнисмени и лопови, па и политичка мафија је, изгледа, имала на уму Едисонове ријечи и то их је охрабрило да што више и више краду. Не треба очекивати да ће неке од ових ријечи код одређених група повлашћених лопова изазвати било какав осјећај одговорности.
Одговорност? Од одговорности нема ништа или боље речено она не постоји, јер не постоји ни образ код оних који би осјећали нелагоду, срамоту, стид или покајање што су стални, а не дописни чланови мафијашког естаблишмента. Има ли неко коме то данас није јасно да живимо у свијету у којем се вриједности и људска достигнућа афирмишу што већим лоповлуком и банковним контом обезбијеђеним мафијашким активностима.
Но и поред свега човјек би требао остати привржен себи и својим циљевима које ће сопственом памећу, радом и упорношћу моћи и да оствари. Јер, ипак, само поштење је начин да се личном мотивацијом обезбиједе потребни предуслови и полет који би требао сваког човјека да вуче напријед и да га гура на путу просперитета.
Autor sjovicicslavuj |
16 Februar, 2016 |
read_nums (513)
За сјећање и памћење ... 
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан /17. 2/ рођен је
славни српски пјесник и дипломата
ЈОВАН ДУЧИЋ
Autor sjovicicslavuj |
15 Februar, 2016 |
read_nums (251)
Из славне српске прошлости
Да се не заборави!
На данашњи дан, 16. 2. рођена је
ИСИДОРА СЕКУЛИЋ
Била је прва жена изабрана
за академика Српске академије
наука и умјетности!
Autor sjovicicslavuj |
15 Februar, 2016 |
read_nums (293)
За сјећање и за памћење...
Наа данашњи дан /16. 2. / рођен је
РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
15 Februar, 2016 |
read_nums (277)
Богат викенд за српске стријелце 
Богат викенд за српске стријелце
Звездини стријелци Зорана Аруновић и Миленко Себић стигли су до најсјајнијих одличја на “Панонија“ трофеју у аустријском Нојзидл ам Зеу.
Зорана је у суботу стигла до злата у дисциплини ваздушни пиштољ, испред колегинице из репрезентације Србије Бобане Величковић. Перјаница црвено-белих је темпирала форму за финале, јер је у њега ушла тек са осмим резултатом, таман колико је и било потребно да у финалу освоји златну медаљу.
Зорана је у недељу тако свој одличан наступ заокружила са двије златне медаље у Аустрији.
Зорана је у недељу тако свој одличан наступ заокружила са двије златне медаље у Аустрији.
Миленко Себић је првог дана стигао до сребрне медаље у дисциплини ваздушна пушка. Себић је у суботу заузео шесто мјесто на такмичењу ваздушном пушком. Све што није успио да оствари претходног дана надокнадио је у недјељу, када је освојио златну медаљу у дисциплини ваздушна пушка. Себић је у финале ушао као седми по резултату, а наступ у Аустрији закључио је са укупно двије медаље – златном и сребрном.
Репрезентација Србије је доминантно завршила “Панонија трофеј“ са 16 освојених медаља, од тога девет златних од могућих 12, шест сребрних и једном бронзаном.
Autor sjovicicslavuj |
14 Februar, 2016 |
read_nums (287)
15.2.2016.
Autor sjovicicslavuj |
12 Februar, 2016 |
read_nums (1023)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 13.2.1961. године,
у Београду је умро
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 13.2.1961. године,
у Београду је умро
најпознатији српски сликар 20. вијека
ПЕТАР ЛУБАРДА
Normal
0
false
false
false
EN-US
X-NONE
X-NONE
************************
Autor sjovicicslavuj |
12 Februar, 2016 |
read_nums (365)
Поред сјајног резултата и Стојковићеве титуле свјетског првака,
12.2.2016.
Репрезентативац Србије у традиционалном каратеу,
такмичар београдске Црвене звезде
Хаџи Страхиња Стојковић
такмичар београдске Црвене звезде
Хаџи Страхиња Стојковић
нови је шампион свијета у тешкој категорији
Поред сјајног резултата и Стојковићеве титуле свјетског првака,
Звездин тим омладинаца
Сулејман Мехмедали, Михајло Берић,
Милан Павловић и Ненад Ђурићић,
освојио је златну медаљу екипно у борбама.
Autor sjovicicslavuj |
12 Februar, 2016 |
read_nums (274)
мћење ...
- Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године.
- Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“.
- Прву збирку песама „Узалуд је будим“ објављује 1956. и с њом постиже велики успех; најзначајнија је збирка „Ватра и ништа“, након које излазе и збирке „Порекло наде“ (1960) и „Крв која светли“ (1961). Збирка „Смрћу против смрти“ објављена је 1959.
- Београд напушта у јесен 1960. године и одлази за уредника културе у Радио Загребу.
- У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961. његово обешено тело пронађено је у парку у Загребу. 
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 12. 2. 1961. године,
у центру Загреба пронађен је објешен
славни српски пјесник и књижевник
БРАНКО МИЉКОВИЋ
- Године 1953. одлази у Београд на студије.
- Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године.
- Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“.
- Прву збирку песама „Узалуд је будим“ објављује 1956. и с њом постиже велики успех; најзначајнија је збирка „Ватра и ништа“, након које излазе и збирке „Порекло наде“ (1960) и „Крв која светли“ (1961). Збирка „Смрћу против смрти“ објављена је 1959.
- Београд напушта у јесен 1960. године и одлази за уредника културе у Радио Загребу.
- У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961. његово обешено тело пронађено је у парку у Загребу.
Имао је само 27 година.
Autor sjovicicslavuj |
12 Februar, 2016 |
read_nums (264)
На данашњи дан /12. фебруара/
На данашњи дан /12. фебруара/
рођен је славни српски пјесник
ЛАЗА КОСТИЋ
Autor sjovicicslavuj |
11 Februar, 2016 |
read_nums (321)
На данашњи дан, 11. фебруара 
На данашњи дан, 11. фебруара
умро је славни српски сликар
УРОШ ПРЕДИЋ
Косовка девојка
Весела браћа
Сироче на мајчином гробу
***************************************************
